Sombor.info

Članovi atletsko rekreativnog kluba "Somaraton" Sombor su još jednu godinu započeli na najbolji način - trčanjem.

Prvi januar 2023. godine započet je "Slatkim Somaratonskim trčanjcem" tradicionalnim zajedničkim treningom koji je i ovog puta imao humanitarnu stranu.

Somaratonci su prvo trčanje u 2023.godini započeli kod Štranda i nastavili ka Tromeđi uživajući u prelepom danu.

Pre starta Somaratonci su sakupili slatkiše i paketiće koje su predali Crvenom Krstu Sombor sa kojima maratonci imaju višegodošnju dobru saradnju.

Ponoćna trka u Varaždinu

Ponoćna trka u Varaždinu je po 44. put uspešno održana, po toplom vremenu i uz idealne uslove na stazi dužine 4,6 km. Ukupno je učestvovalo 397 takmičara.

Po drugi put uzastopno je pobedio Ante Živković. Učestvovali takmičari iz sedam država, a član Ark Somaraton Branko Nenadić bio je jedini takmičar iz Srbije.

Trku je završio kao 11. u svojoj starosnoj kategoriji te oborio lični rekord.

Uzmite knjigu sa police deteta i veća je verovatnoća da ćete pronaći životinjskog protagonistu nego čoveka.

Od veoma gladnih gusenica do velikih grbavih kitova, deca su često fascinirana životinjama.

Ali dok su likovi u slikovnici često daleko od stvarnosti, kućni ljubimci sa kojima mnogi od nas dele dom nude deci realističniji uvid u životinjski svet - i smislenu vezu koja na njih utiče i na čitav niz drugih načina.

Razumevanje tog odnosa ne samo da može pomoći roditeljima da odaberu pravog kućnog ljubimca za dete, već im takođe daje dublji uvid u faktore koji čine zaista uspešnu vezu.

Za mnoge ljude, kućni ljubimci su veoma voljeni članovi porodice koji pružaju podršku u mnogim fazama života.

Oni mogu da pomognu parovima da učvrste vezu, ponašaju se kao drugari maloj deci i prave društvo roditeljima kada deca odu od kuće.

Istraživanje u Americi pokazalo je da 63 odsto domaćinstava sa bebom mlađom od 12 meseci ima kućnog ljubimca, a australijska studija je otkrila povećanje od 10 odsto u broju kućnih ljubimaca u vreme kada deca krenu u školu.

Mnogi roditelji intuitivno osećaju da briga o životinji može deci ponuditi vredne lekcije o brizi, odgovornosti i empatiji.

„Zaista je važno, posebno za malu decu, da nauče da bi nečija perspektiva mogla biti drugačija od njihove", kaže Megan Miler, vanredna profesorka interakcije ljudi i životinja na Univerzitetu Tafts, u SAD-u.

„To je možda lakša lekcija da se nauči sa životinjom nego sa, recimo, bratom ili sestrom ili vršnjakom."

Ali tvrdnje o blagotvornom uticaju kućnih ljubimaca na decu idu dalje, sugerišući da kućni ljubimci mogu da utiču na društvene veštine dece, fizičko zdravlje, pa čak i kognitivni razvoj i da je njihovo držanje povezano sa višim nivoima empatije.

Za decu sa autizmom i njihove porodice, briga o kućnim ljubimcima može da pomogne u smanjenju stresa i stvoriti mogućnosti za stvaranje veza podrške.

Druga istraživanja pokazuju da deca takođe dosta dobijaju od životinja.

U jednom paru studija, deca su napravila manje grešaka u zadatku kategorizacije objekata i trebalo im je manje upita u zadatku pamćenja kada je u sobi bio pas.

Istraživanja su čak otkrila da, barem za odrasle, jednostavan čin gledanja na kućne ljubimce kao na članove porodice poboljšava blagostanje - iako naslovi koji govore o širokim prednostima posedovanja kućnih ljubimaca nisu bez kritike, jer ljudi često veruju da ljubimci poboljšavaju zdravlje i sreću, čak i kada objektivne mere ne pokazuju nikakvu razliku.

Interakcija sa kućnim ljubimcima - i sa drugim ljudima

Dakle, da li su kućni ljubimci zaista u korenu svih ovih prednosti, ili samo mislimo da jesu?

Hejli Kristijan, vanredna profesorka u Školi za populaciju i globalno zdravlje na Univerzitetu Zapadne Australije u Pertu, jedna je od istraživačica koje pokušavaju da razdvoje uzrok od posledice.

Koristeći podatke iz longitudinalne studije na 4.000 dece uzrasta pet i sedam godina, Kristijan i kolege su otkrili da je posedovanje kućnih ljubimaca povezano sa manje problema sa vršnjacima i više prosocijalnog ponašanja.

U odvojenom istraživanju, otkrili su da su deca uzrasta od 2 do 5 godina sa porodičnim psom bila aktivnija, provodila manje vremena pred ekranima i u proseku spavala više od dece bez kućnog ljubimca.

Najvažnije je da je fizička aktivnost, kao što je odlazak u porodične šetnje sa psima, napravila razliku.

Zatim su, u studiji objavljenoj prošle godine, spojili ova dva dela slagalice.

Posle kontrole faktora kao što je socio-ekonomski status, istraživači su videli da deca koja se redovno bave fizičkom aktivnošću vezanom za pse imaju bolje razvojne rezultate.

„Zapravo, možemo reći da deca koja imaju kućne ljubimce i komuniciraju sa njima tokom vremena u ranom detinjstvu zaista stiču ove dodatne prednosti u smislu socijalno-emocionalnog razvoja", kaže Kristijan, koja je takođe viša naučna saradnica na Dečjem institutu Teleton.

To ne znači da svaka porodica treba da ima kućnog ljubimca ili je svakom detetu sa psom bolje nego onom bez njega.

Problemi u ponašanju, složene medicinske potrebe i finansijski teret brige o životinji mogu učiniti život sa kućnim ljubimcem manje ružičastim.

Porodice koje žive u stambenim jedinicama koje nisu pogodne za kućne ljubimce suočavaju se sa dodatnim preprekama.

„Mislim da nikada nećemo doći do tačke u kojoj preporučujemo da svako ko ima dete dobije psa", kaže Miler.

U stvari, Miler je istražila da li je mentalno zdravlje američkih tinejdžera sa kućnim ljubimcima bilo bolje od njihovih kolega koji nisu posedovali kućne ljubimce tokom pandemije kovida-19 - i otkrila je da životinje izgleda ne prave nikakvu razliku.

„Moja hipoteza je da je kovid bio veliki uzrok stresa i verovatno ne postoji nijedna stvar koja je dovoljna da se to prevaziđe", kaže ona.

Takođe je moguće da je pandemija zaustavila jedan od načina na koji nam život sa psom može dati podsticaj.

„Mi imamo društvene koristi od interakcije sa psom, ali postoji i ovaj način na koji životinje mogu olakšati društvenu interakciju sa drugim ljudima", kaže Miler.

Tokom lokdauna, tinejdžeri su se možda držali svojih svakodnevnih šetnji pasa, ali su izbegavali razgovore sa drugim šetačima pasa, gubeći male trenutke društvene interakcije.

Izgradnja jake veze

Kada je reč o pozitivnom uticaju kućnih ljubimaca na decu, ključno je stanje njihovog odnosa - ne samo život pod istim krovom.

„Čini se da je kvalitet odnosa bolji prediktor nekih od ovih zdravstvenih ishoda nego samo da li imate kućnog ljubimca u kući ili ne", kaže Miler.

Vreme provedeno sa kućnim ljubimcem je jedan od faktora.

Ako vaš brat ili sestra ima hrčka koji živi u njihovoj sobi, malo je verovatno da ćete se osećati veoma vezanim za njega, na primer, u poređenju sa porodičnim psom kojeg šetate svaki dan posle škole.

Starost deteta takođe može pomoći da se utvrdi koliko će čvrst postati odnos sa određenim kućnim ljubimcem.

Deca uzrasta između šest i deset godina razvijaju jače veze sa životinjama koje su sličnije ljudima, poput mačaka i pasa, nego sa biološki udaljenim vrstama, poput ptica i riba.

Ali starija deca, uzrasta između jedanaest i četrnaest godina, navode da su jednako vezana za manje srodne vrste, poput miševa, kao i za svoje pse ili mačke.

Australijska longitudinalna studija pokazala je da deca bez braće i sestara mogu posebno imati koristi od kućnih ljubimaca - možda zato što se ponekad ponašaju kao surogat braće i sestara.

„Verovatnije je da će roditelji dozvoliti svom detetu da bude samostalno mobilno (na primer, samo da obavi posao) ako je išlo sa bratom ili sestrom ili prijateljem", kaže Kristijan.

„I pogodite sa kime još? Psom."

Kućni ljubimci čak mogu pomoći društvenim interakcijama u domaćinstvima.

U hraniteljskim porodicama, istraživanja sugerišu da kućni ljubimac može pomoći u olakšavanju bliskih odnosa između hranitelja i dece, kao i da obezbedi društvo sam po sebi.

Kada deca upoznaju ljubimce, to im otvara dublje razumevanje životinja širom sveta.

„Oni imaju tendenciju da uče od ljubimca, nekako, kako da imaju više razumevanja, empatije i da reaguju na životinje uopšte", kaže Džon Bredšo, bivši čitač ponašanja životinja na Univerzitetu u Bristolu, u Velikoj Britaniji, i autor nekoliko knjiga o mačkama i psima.

Jedna studija u Velikoj Britaniji otkrila je da deca koja imaju kućne ljubimce imaju veći nivo verovanja u um životinja, odnosno da misle da životinje imaju sopstvene misli i osećanja.

„Možete imati razne izmišljene priče u glavi o lavu, ali dok vas neko ne odvede u Afriku, nikada ga nećete sresti u divljini", kaže on.

„Ali pas ili mačka su tu i mogu vas naučiti o tome kako je zapravo biti životinja, da životinje nisu ljudi, one imaju veoma posebne živote koji pripadaju njima, a ne nama."

Čak i male bebe gledaju i uče o životinjama sa kojima žive.

Istraživanje Karine Harli i Lise Ouks sa Univerziteta u Kaliforniji, Dejvis, SAD, pokazalo je da su bebe u domaćinstvima sa kućnim ljubimcem bolje prepoznavale životinjska lica već u 10. mesecu života.

Štaviše, odnos deteta sa ljubimcem mogao bi da obezbedi preko potrebnu vezu sa prirodom.

„Za pravi život, disanje, pomalo neuredna životinja koja trči po kući dobar je način za uspostavljanje tih veza", kaže Bredšo.

Šta životinje misle o deci?

Sećanje na divlje poreklo naših ljubimaca može nam dati uvid u to kako oni vide naše porodice.

Psi su evoluirali da žive zajedno sa ljudima i imaju potencijal da formiraju veoma jake veze sa nama.

Mačke su, s druge strane, usamljena bića u srcu.

Čak i tako, čini se da ukućane smatraju porodicom.

„Naše mačke nas pozdravljaju podižući rep i trljajući se oko naših nogu - upravo ono što rade kada upoznaju drugu mačku koju dobro poznaju ili smatraju članom porodice", piše Bredšo u knjizi Životinje među nama.

Ali da li se ovo srodstvo prenosi na decu zavisi od ranog životnog iskustva kućnog ljubimca?

I mačke i psi imaju kratak period - za štence to je između osam i šesnaest nedelja starosti gde uče o vrstama ljudi sa kojima se mogu susresti u životu.

„Znamo da ako štenci ili mačići uopšte nisu sreli decu do navršenih šest meseci, u zavisnosti od temperamenta, mogu da ispolje zaista prilično neželjene reakcije", kaže Bredšo.

„To sugeriše da oni zaista ne prepoznaju decu kao ljude, osim ako im nisu predstavljeni kao deo paketa humanosti."

Ovo ima savršenog smisla kada na to gledate iz ugla životinje, kaže on.

„Beba nije ništa slično odraslom čoveku. Mnogo je manja, ne može da ustane, proizvodi veoma različite zvukove od odraslog čoveka i miriše sasvim drugačije od odraslog čoveka."

Razumevanje kako kućni ljubimac vidi svet je od vitalnog značaja da bi se osiguralo da se svi slažu.

Ako mačka urinira na novi krevetić ili dečja kolica unesena u kuću, lako je zaključiti.

„Ako niste bili saosećajni sa načinom na koji mačka misli, možda biste pomislili: 'Oh, mačka se samo ljuti jer ću imati bebu, mora da zna'," kaže Bredšo.

„Naravno, ne znaju. Vrlo često je mirisna sredina (miris kuće) ono što je zbrkano i mačka je izgubila svoje poznate referentne tačke."

I mačke i psi se u velikoj meri oslanjaju na njuh, tako da je pojava mnogo novih mirisa u kući kao „doći kući i otkriti da je neko ofarbao vaše zidove u potpuno suprotne boje", kaže Bredšo.

Sa druge strane, poznati mirisi mogu ih usrećiti.

U jednom testu, Bredšo i njegove kolege su u krevet stavili majicu koju je nosio vlasnik psa.

„Taj poznati miris je činio čuda za psa, bili su mnogo opušteniji", kaže on.

Ne dajući ljudske karakteristike našim ljubimcima - znači očekivati da razmišljaju i ponašaju se kao ljudi - posebno je važno kada je u pitanju sigurnost deteta.

„Nikada ne možete biti 100 odsto sigurni kako će pas reagovati u bilo kojoj situaciji", kaže Bredšo.

„Postoje razne moguće stvari koje psa mogu pokrenuti na drugačiji način ponašanja, možda onaj koji vlasnik nikada ranije nije video."

Na kraju krajeva, svaki odnos između deteta i kućnog ljubimca je jedinstven, sa osobinama, prednostima i zamkama, a, na neki način, istraživači tek počinju da shvataju šta čini odnos deteta sa ljubimcem obostrano korisnim.

„Oblast se zaista kreće ka sagledavanju ovih više individualnih razlika", kaže Miler.

U međuvremenu, i sama deca kućne ljubimce svrstavaju u neka od najvažnijih bića u životima, doživljavajući životinjske saputnike kao utehu i emocionalnu podršku, kao i kao nepogrešive poverljive osobe za tajnu.

Neke od tih koristi „je veoma teško kvantifikovati jer su veoma individualne, a nauka se bavi populacijama i velikim brojevima", kaže Bredšo.

„Samo zato što nešto nije baš opipljivo i lako merljivo, ne znači da nije stvarno."

Izvor: bbc.com

Danas, 1. januara, plate u javnom sektoru u Srbiji biće uvećane za 12,5 odsto, a penzije za 12 odsto.

Vojna lica će imati povećanje plata od 25 odsto.

Od 2023. godine usklađivanje penzija obračunavaće se na osnovu tri formule: po zaradama, po cenama i kombinacijom usklađivanja i po cenama i po zaradama.

To znači da ukoliko je učešće penzija u bruto domaćem proizvodu manje od 10 odsto, penzije će se usklađivati u skladu s promenama prosečnih zarada – u procentu promene prosečnih zarada, što će se desiti ovog puta, u januaru 2023. godine.

Ukoliko je to učešće u razmaku od 10 do 10,5 odsto, usklađivanje će biti u kombinaciji procenata zarada i inflacije, odnosno po sadašnjoj „švajcarskoj formmuli“, a ukoliko bude 10,5 odsto ili veće, onda će rast penzija pratiti samo rast inflacije.

Izvor: danas.rs

Nizom simboličnih i prigodnih aktivnosti Hrvatska je u ponoć obeležila istovremeni ulazak u šengenski prostor i evrozonu, što su bili strateški ciljevi Zagreba od ulaska u Evropsku uniju pre nepunih deset godina.

Simboličnim skidanjem table, podizanjem rampe i označenim zelenim svetlom slobodnog prolaska na mestu nekadašnje granične kontrole na Bregani, između Hrvatske i Slovenije, u ponoć je obeležen ulazak Hrvatske kao 27. članice, u najveće područje slobodnog kretanja u svetu.

Ulaskom Hrvatske u najveće područje bez granica na svetu ukidaju se granične kontrole na svim njenim granicama prema zemljama EU, dok granice prema Srbiji, BiH i Crnoj Gori postaju spoljašnje granice EU.

Za državljane Srbije i drugih susednih zemalja koje nisu u EU (BiH i Crna Gora) ulazak Hrvatske u Šengen ne donosi promene u proceduri prelaska granice jer je Hrvatska i do sada primenjivala šengenska pravila, ali će biti izmena kada je reč o njihovom boravku u Hrvatskoj koji od 1. januara 2023. ne može biti duži od 90 dana u bilo kojem razdoblju od 180 dana.

Do kraja 2023. novčanice i kovanice kuna mogu da se zamene za evro u poštama, poslovnim bankama i poslovnicama Fine, a potom od 2024. samo u Hrvatskoj narodnoj banci.

U četvrtak, 5. januara sa početkom od 16 časova na plato isped Pošte u Kuli održaće se prava bajkovita manifestacija namenjena deci. Pored raznovrsnog programa za najmlađe posetioce pripremljena su i mnogobrojna iznenađenja.

Organizatori poručuju: “ Dođite da se družimo na manifestaciji punoj iznenađenja „Božićno darivanje“ koja veliča ljubav i darivanje uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića.”

Već u prvom satu 2023. godine u somborskom porodilištu rođena je i prva beba. U 55 minuta iza ponoći Nikolina Grumić iz Sombora rodila je devojčicu.

I majka i beba su zdravo i dobro.

U Velikoj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“ nedavno je premijerno prikazan film „Somborski ubrađaj“, koji je snimlјen u potpunosti u organizaciji ovdašnjeg Gradskog kulturno-umetničkog društva „Ravangrad“.

Film prikazuje rekonstrukciju starog običaja somborskih Srba, koji su na jedan specifičan i svečan način predstavlјali široj društvenoj zajednici novu mladu koja je došla u porodicu.
Predsednik GKUD „Ravangrad“ prim. dr Milan Božina zahvalio se svim akterima koji su učestvovali na projektu, svim domaćinima na lokalitetima gde je sniman film, a posebno se zahvalio autoru ovog projekta. Članu „Ravangrada“, Slobodanu Vukobratoviću. Ovo je jedan od projekata koje je Grad Sombor podržao na konkursu za očuvanje nematerijalne kulturne baštine, a u ime lokalne samouprave premijeru su propratili član Gradskog veća Srđan Savić i pomoćnica gradonačelnika Jovana Milјević koja se zahvalila „Ravangradu“ što kroz svoj trud, rad i istrajnost čuvaju pesme, igre i običaje.

Slobodan Vukobratović, kao autor projekta, predstavio je put od ideje do toga da se kroz ovakav video- projekat sačuva od zaborava jedan stari običaj specifičan za Sombor i njegovu okolinu.
- Sabirajući sačuvane fotografije i pisane tragove, ostvarili smo ovaj projekat pod nazivom „Somborski ubrađaj“. Kao čuvar folklorne tradicije srpskog i bunjevačkog naroda sa ovih prostora, „Ravangrad“ je odlučio da ovaj običaj Srba, kao izuzetan raritet karakterističan samo za Sombor i okolne salaše, dokumentarno-igranom rekonstrukcijom sačuva od zaborava. Taj životni običaj somborskih Srba gotovo više niko ni ne pamti, jer je prošlo 70 godina kako je izobičajen, ostali su tek skromni zapisi i požutele fotografije kao dokumenti da svedoče o njegovom postojanju - rekao je Vukobratović, dok je sam običaj ubrađivanja i njegovo značenje, publici stručno predstavila Ljubica Bačić iz Gradskog muzeja.
Sam ubrađaj, koji je nazivan i ubradač, je u suštini vrsta ženske svečane nošnje koju su do početka 20. veka kao povez ili maramu nosile mlade somborske Srpkinje od udaje do rođenja prvog deteta. Ubrađaj je svekrva poklanjala snahi na dan venčanja i nošen je samo pri odlasku na nedelјnu liturgiju ili o kakvim velikim crkvenim praznicima. Običaj je bio da se prve nedelјe po udaji mlada snaha u društvu svekrve pojavi u crkvi u ubrađaju, koji je mogla da dobije kao novi ili da ga nasledi upravo od majke njenog supruga.

Ubrađaj kao deo narodne nošnje koji su nosili najčešće mlade žene sa Somboru okolnih salaša sastojao se od tri dela - široke zlatne čipke, velike bele marame ili vela u obliku pravougaonika i od suvog ili veštačkog cveća. Čipkani deo je uokvirivao lice mlade tako da kosa nije mogla da se vidi, a kako ovaj kruti komad garderobe ne bi grebao vrat i lice žene pod bradu joj je stavlјan komad crvenog satena ili somota. Pravougaona marama, ukrašena relјefnim zlatovezom sa floralnim motivima, vezivala se tako da je šira strana sa zlatnom čipkom i naborima prekrivala grudi, dok je uži deo marame ukrašen čipkom i vezom padao preko leđa nove snahe. Veštačko cveće, kao simbol plodnosti i lepote, pravlјeno je od somota ili svile u obliku ruža, bulki i klasja žita i stavlјano je sa obe strane i iznad lica žene

Izvor: dnevnik.rs

– Povećanje minimalnih novčanih kazni za roditelje čija deca izvrše nasilje u školi neće ništa promeniti. Koliko god da se povećaju kazne u okviru propisanih granica iz Zakona o prekršajima, to neće dati rezultat – kaže Olivera Ristanović, predsednica Prekršajnog suda u Beogradu, povodom najave izmena zakona u cilju borbe protiv nasilja u školama.

Podsetimo, Radna grupa za prevenciju i sprečavanje nasilja u obrazovnim ustanovama kao jednu od mera najavila je izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tačnije članova koji predviđaju kazne za roditelje.

Prema predlogu Radne grupe predviđeno je povećanje minimalnih novčanih kazni za roditelje ukoliko njihova deca prekrše zakonske članove koji definišu zabranu nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i zabranu ponašanja koje vređa ugled, čast i dostojanstvo, sa 30.000 na 40.000 dinara.

Takođe je najavljeno povećanje minimalne kazne sa 5.000 na 10.000 dinara, ako roditelj načini povredu obaveza iz člana koji reguliše odgovornost roditelja.

Šta je svrha povećanja novčanih kazni ako se pred sudovima ne vode prekršajni postupci protiv roditelja jer škole gotovo i ne podnose zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, nije jasno ni pojedinim članovima Radne grupe sa kojima smo razgovarali.

Nikolina Janković, predstavnica Sindikata obrazovanja Srbije u Radnoj grupi, kaže da na sastanku nije bilo komentara o ovom predlogu, ali da su se svi sindikati o njemu pozitivno izjasnili.

– Iz prakse znamo da ima problema da se kažnjavanje roditelja sprovede jer se dešava da sudije u postupku pripišu školi da nije preduzela sve odgovarajuće mere i postupke, te da postoji objektivna odgovornost škole – navodi sagovornica Danasa.

Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu ranije je za Danas kazala da u praksi nije bilo primera da se zbog nasilja koje učenici izvrše u školi, podnose zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka.

Iskustvo Prekršajnog suda pokazuje da se ovakvi zahtevi podnose samo u slučaju izostajanja dece iz škole, ali je i tu broj pokrenutih postupaka mali.

– Roditelj je zakonski zastupnik deteta, ali u trenutku kada dete uđe u školu dužan nadzor nad njim vrši škola, a ne roditelj. Pitanje je kako bi se u dokaznom postupku to završilo, jer je Zakonom o prekršajima propisana odgovornost roditelja kada je dete učinilo prekršaj zbog propuštanja dužnog nadzora roditelja, usvojitelja, staratelja, odnosno hranitelja, a ova lica su bila u mogućnosti da takav nadzor vrše. Ne može se pripisati odgovornost roditelju ukoliko on nije bio u mogućnosti da vrši nadzor nad detetom za vreme dok je u obrazovnoj ustanovi. Ako razmišljamo logički, roditelj bi u tom slučaju trebalo da odgovara zato što nije lepo vaspitao svoje dete, ali je onda svejedno gde se nasilje dešava, jer učenik može nasilno da se ponaša na ulici ili bilo gde van škole – rekla je Ristanović.

Da bi roditelj eventualno mogao da odgovara zbog toga što je njegovo dete vršilo nasilje moralo bi da se dokaže da on nije izvršio dužan nadzor.

– Postoji čitav niz radnji koje bi olakšale dokazni postupak, od toga da je škola ukazivala roditelju na detetovo ponašanje, da su obavljani razgovori kod psihologa, pedagoga i nastavnika sa kojim postoji problem, da je vođen disciplinski postupak i da o svemu postoje zapisnici, odnosno nekakav pisani trag. Ako je škola sve to preduzela, dokumentovala da je ukazivala roditelju da se dete neprimereno ponaša i na kraju podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, onda se detetovo ponašanje može pripisati roditelju na teret jer je propustio dužan nadzor – navela je Ristanović.

Ona kaže da povećanje minimalnih novčanih kazni neće dati rezultat i da je svejedno koliki su iznosi u pitanju.

– Ono što može dati rezultat jeste izvesnost od kažnjavanja. Najbitnije je da roditelji budu svesni da postoji izvesnost procesuiranja, a broj zaheva koji sada imamo i broj predmeta je takav da roditelji uopšte nemaju svest da postoji mogućnost da oni odgovaraju za postupke svoje dece. Da bi se postigla bilo koja svrha kažnjavanja, bez obzira na raspon kazne, mora da postoji ta izvesnost da će škola podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, da će sud doneti odluku na osnovu dokaza i da će roditelji snositi posledice za ponašanje svoje dece – kaže Ristanović.

Prema njenim rečima, da bi sud postupao, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka mora da bude uredan, a šta to znači detaljno je propisano u članu 181 Zakona o prekršajima.

– Ako podnosilac zahteva ne uredi taj zahtev, sud nema procesnu mogućnost da vodi postupak, jer bi u tom slučaju vodio postupak po neurednom zahtevu, a to ide na štetu okrivljenog. Prava okrivljenog moraju da se poštuju, sud o tome mora da vodi računa po službenoj dužnosti – navodi sagovornica Danasa, uz napomenu da sud u svakom pojedinačnom slučaju procenjuje i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti.

Dokazi pa kazna

Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović nedavno se u autorskom tekstu za Danas osvrnula upravo na ovu temu.

Ona je navela da roditelji mogu odgovarati prekršajno za prekršaj koji učini njihovo dete mlađe od 14 godina, pod uslovom da se dokaže da je prekršaj rezultat propuštanja dužnog nadzora nad detetom, a roditelji su bili u mogućnosti da takav nadzor vrše.

„Deca starija od 14 godina su prekršajno odgovorna, a posebnim zakonom se može urediti da i roditelji takođe odgovaraju za onaj isti prekršaj koji izvrši njihovo maloletno dete. U teoriji se ovakav vid odgovornosti kritikuje kao objektivna prekršajna odgovornost jer se roditelji ne kažnjavaju za „propuštanje dužnog nadzora“, već se kažnjavaju za onaj isti prekršaj koji je učinilo njihovo dete, što nameće velike dokazne teškoće, pa ne iznenađuje da se u praksi prekršajnih sudova ovakvi postupci maltene i ne pokreću“, navela je profesorka Bajović.

Izvor: danas.rs

Završiti u krevetu zbog obične prehlade je nezgodno iskustvo, umorni, iscrpljeni, verovatno samo tražite način da ublažite simptome.

Znamo da prehladu prati curenje iz nosa, kašalj i otežano disanje, a može biti i niska temperatura, umor i stalno kijanje, kao i bolovi u mišićima. Na sreću, postoje stvari koje možete da uradite kod kuće da biste ublažili simptome, a lekari otkrivaju šta uvek rade da bi ublažili simptome – većina ovih stvari je potpuno besplatna.

Jedu hranu punu hranljivih materija

„Na sreću, možemo olakšati simptome jednostavnim koracima ako se pobrinemo da se dovoljno odmaramo, pijemo tečnost i jedemo dobre kalorije“; ističe dr Dahval Desai, direktor St. Džozefa u Atlanti. Ističe da u tim trenucima jede hranu bogatu proteinima poput jaja, piletine ili jogurta, a izbegava prerađenu hranu i pića koja sadrže kofein.

Dr. Džudit Flores, pedijatar iz Njujorka, dodaje da izbegava alkohol, što može negativno uticati na lekove bez recepta koje možda uzimate.

Ne zaboravljaju koliko je voda važna

Tečnosti će uvek pomoći kada ste bolesni, a Flores kaže da je posebno važno naglasiti da pijete što više vode jer odrasli često troše manje tečnosti, pa im ovaj zadatak može biti izazovan. Stručnjaci klinike Maio savetuju da pijete vodu za piće, prirodne sokove, vodu sa limunom ili supu kako biste zadovoljili potrebe vašeg tela za tečnošću.

Kvalitetan san je prioritet

Postoji razlog zašto ste umorni kada ste prehlađeni, telo u tim trenucima žudi za odmorom kako bi imalo snage da se brže oporavi. Iz tog razloga, lekari savetuju da se u tim trenucima ne zaboravi odmor. Prema klinici Mejo, antitela za borbu protiv infekcije se proizvode manje kada niste odmorni, što će vas ili učiniti podložnim prehladi ili će vam trebati mnogo duže da se oporavite.

„Ovo je dobar trenutak da usporite i dozvolite telu i imunitetu da rade svoj posao. Dakle, ako se probudite prehlađeni, bolje je da se odmah vratite u krevet, ne naprežite se tokom dana i idite rano u krevet. dr. Kristofer Skuderi, porodični lekar sa Floride, veruje da nikada ne preuzima obaveze kada se bori protiv prehlade, pa može sebi da priušti dobar odmor.

Oni se brinu o najozbiljnijem simptomu

To je stanje koje zahteva prepoznavanje glavnog simptoma koji vas muči, kaže Desai i objašnjava da obično sledi sve navedene korake, a uzima i lekove koji se izdaju bez recepta za lečenje bolesti i veruje da nema ništa loše. s tim. Ako vas telo boli, koristite uobičajene lekove protiv bolova, ako su vam nos i sinusi zapušeni, isperite vodom ili udahnite. Zapamtite da je umerenost ključ, pa nemojte preterati, ističe Flores.

„Odlučite se koji vam simptom najviše muči i uzmite lek za njega, a ako imate određenih zdravstvenih tegoba, savet je da se konsultujete sa lekarom pre nego što uzmete bilo koji lek“, kaže Desai i ističe da ove lekove nikada ne treba davati deci. bez je prvo odobrio lekar.

Ako ste jedan od onih koji veruju da se bolest može pobediti snagom misli, odustanite od nje. Pretvaranje da vam ništa nije u redu može značiti samo da nećete usporiti i da ćete se vratiti svim navikama koje inače gajite. Pre svega, treba da zapamtite da je vašem telu potreban odmor i dobra ishrana kako bi se borio protiv virusa, piše Ordinacija.hr.

Komesarijat za izbegice i migracije (KIRS) objavio je danas javne pozive za davanje u zakup sa mogućnošću kupovine 18 stambenih jedinica na teritoriji jedinica lokalnih samouprava Sombor, Vršac, Ub, Rača, Majdanpek, Obrenovac i Lazarevac.

U pitanju su stambene jedinice koje su ranije izgrađene, navodi se u saopštenju Komesarijata.

Na javne pozive mogu da se prijave izbeglice i bivše izbeglice koje imaju prijavljeno boravište/prebivalište u jedinici lokalne samouprave u kojoj se nalaze stambene jedinice sa javnog poziva.

Prijave se podnose Komesarijatu za izbeglice i migracije do 17. februara 2023. godine.

Javni poziv sa pratećom dokumentacijom mogu se preuzeti na sajtu Komesarijata za izbeglice i migracije www.kirs.gov.rs kao i u prostorijama KIRS u Beogradu, i na oglasnim tablama jedinica lokalne samouprave u kojima se nalaze stambene jedinice sa javnog poziva.