Sombor.info

Štab za vanredne situacije grada Sombora obaveštava građane da će u u sredu, 27. septembra 2023. godine, u 12.00 časova, izvršiti aktiviranje sirena za uzbunjivanje na osnovu akta MUP Republike Srbije, Sektora za vanredne situacije, Odelјenja u Somboru, a sve u cilјu provere sistema za javno uzbunjivanje.

Sirene na teritoriji grada Sombora i svih naselјenih mesta, biće aktivirane emitovanjem signala jednoličnog tona (znak „prestanak opasnosti“), u trajanju od 60 sekundi.

Obaveštenje se izdaje radi blagovremenog informisanja građana da nema opasnosti niti razloga za uznemirenje u navedenim terminima aktiviranja sirena.

Republički hidrometeorološki zavod izdao je saopštenje u kom navodi da se na području Republike Srbije očekuju obilne padavine, pojava lokalnog grada i olujnih vetrova, u subotu 23. septembra i nedelјu 24. septembra.

„Naoblačenje sa kišom, plјuskovima, grmlјavinom, padom temperature i pojačanim severozapadnim vetrom koje će u subotu, 23. septembra posle podne i uveče zahvatiti severne i zapadne, krajem dana i tokom noći ka nedelјi (23./24. septembar), kao i u nedelјu, 24. septembra, proširiće se i na ostale krajeve Srbije uz intenziviranje padavina i lokalnu pojavu kratkotrajnih vremenskih nepogoda praćenih gradom, olujnim vetrom i velikom količinom padavina“, navode u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.

U nedelјu, 24. septembra, na području Zapadnobačkog upravnog okruga, na snazi će biti crveni meteoalarm, a period važenja upozorenja na vremenske nepogode je od 23.09.2023. u 00:00 do 25.09.2023. u 00:00.

Grad Sombor se priklјučio Evropskoj nedelјi mobilnosti Danom bez automobila, s cilјem promovisanja nemotorizovanih vidova prevoza u gradovima i korišćenjem zdravijih načina kretanja koja ne štete prirodnoj sredini. Ovogodišnju kampanju pod nazivom „Ušteda energije“, organizuje Evropska komisija sloganom „Krećimo se kvalitetnije – štedimo energiju“.

Dan bez automobila podržao je Kabinet gradonačelnika; pomoćnici gradonačelnika i članovi Gradskog veća, koji su na posao došli peške ili biciklom i tako ličnim primerom pozvali i ostale sugrađane da se priklјuče akciji.

Grad Sombor učestvuje u kampanji sedmu godinu za redom u cilјu pobolјšanja ekoloških uslova života i povećanja svesti o važnosti fizičke aktivnosti svih svojih stanovnika.

Prikazivanjem filma “Rampart”, u sredu, 27. septembra 2023. godine u 19 časova u Maloj Sali Opštinskog kulturnog centra u Apatinu, započeće ovogodišnji festivala kratke forme ,,Potpis”.

O FILMU

U napuštenom stanu na obodu Beograda, sećanja na noćne more uporno se prepliću sa uspomenama iz detinjstva. Dedin video rekorder, kućni ljubimci, porodična okupljanja i prizori iz neizvesnih 1998. i 1999. godine otkrivaju svakodnevni život obuhvaćen istorijskim događajem. Zasnovan na porodičnim arihivskim snimcima film „Rampart”, prikazuje detinjstvo autora u kojem je svakako bombardovanje centralni događaj. Uprkos tome, film se ne bavi temom rata, nego opraštanjem od prostora iz detinjstva. Nakon svetske premijere na Lokarno filmskom festivalu u Švajcarskoj 2021. godine i nacionalne premijere na 27. Festivalu autorskog filma u Beogradu, film je nastavio uspešan festivalski život, osvojivši nagrade za najboljeg debitanta na Dokufestu u Prizrenu i Grand Prix festivala Kino Pavasaris Viljnius.

O AUTORU

Marko Grba Singh je reditelj čije filmove karakteriše duboko promišljanje društvenih pojava, ali i hiper-ličan, autobiografski pristup i formalno odstupanje od normiranih filmskih kategorija. Rođen je u Beogradu (1988), gde je završio Filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Umetnički je direktor festivala dokumentarnog filma, Beldocs, festivala koji je osnovan još 2008. godine u Beogradu.

Podcast:

• SCENARIO & REŽIJA: Marko Grba Singh
• KAMERA: Ivan Marković
• MONTAŽA: Mina Petrović
• ZVUK: Luka Barajević
• PRODUCENTI: Marko Grba Singh & Jelena Angelovski
• PRODUKCIJA: NANSLAFU FILMS (Srbija)

NAJBOLJA KRATKA PRIČA „MIODRAG BORISAVLJEVIĆ“

Od 140 pristiglih priča na konkurs za najbolju kratku priču „Miodrag Borisavljević“, ovogodišnji selektor Mirko Demić, romanopisac, pripovedač, esejista i dramski pisac, doneo je sledeću odluku:
Nagrada „Miodrag Borisavljević“ za 2023. godinu pripada autoru koji je na konkurs poslao priču „Nebo nije visoko“, pod šifrom „Ad literam“. Autorka pobedničke priče „Nebo nije visoko“ je Jelena Cvetković iz Niša.

U najužem izboru našlo se još deset priča:
1. „Život“ (šifra: Alef) – Zoran Škiljević, Beograd
2. „Dodiri“ (šifra: Parker Kane) – Vladimir Mitrović, Kragujevac
3. „Vrijeme i svjetlost“ (šifra: hronos) – Milana Gajović, Beograd
4. „Nigerijska trilogija mraka“ (šifra: tendai rinos mwanaka) – Aleksandar Đurić, Požarevac
5. „Nevidljive niti“ (šifra: Letopisac) – Milivoje Trnavac, Gojna Gora
6. „Nušićeva lođa“ (šifra: Nebeska S.) – Milivoj Anđelković, Beograd
7. „Teško dišem uveče kad legnem“ (šifra: ZX Spectrum) – dr Marjan Urekar, Novi Sad
8. „Aljaska“ (šifra: snežni27) – Milena Ristić, Smederevo
9. „Oči“ (šifra: Anaksagora 23) – Ivanna Lekić, Paraćin
10. „Olovni epitaf“ (šifra: Belenenseš) – Dušan Blagojević, Šabac

Nagrada se sastoji od povelje sa likom Miodraga Borisavljevića i novčanog iznosa.

MILAN VAŠALIĆ I VID VAŠALIĆ

Milan se folklorom počeo baviti kao igrač u lokalnom KUD-u, međutim njegovo zanimanje za narodnu tradiciju nije se moglo zadovoljiti samo kroz program KUD-a, te je vrlo rano počeo samostalno istraživati narodne običaje, pesme i igre. Po obrazovanju vaspitač, pored posla prosvetnog radnika angažovao se i kao koreograf, a ponajpre kao izvođač na tradicionalnim instrumentima. Bavljenje narodnom tradicijom Milan ostvaruje kroz tri segmenta: kao instrumentalista, koreograf i pevač. S ponosom ističe da je samouki svirač na čak 12 arhaičnih instrumenata, žičanih i duvačkih. Svirajući na nebrojeno festivala u zemlji i inostranstvu uspeva da otrgne od zaborava instrumente kao što su: diple, gajde, različite vrste tambura, ćurlik i mnoge druge. Za veliko angažovanje na očuvanju tradicionalnog sviranja nagrađivan je visokim priznanjima. Kao koreograf i instrumentalista na gajdama i diplama osvajao je prestižne nagrade. Jedan je od realizatora projekta „Očuvanje vrličkog kola i dipala“ kao srpske nematerijalne kulturne baštine, koji je zaštićen na listi nematerijalne kulturne baštine Srbije, po UNESCO-voj konvenciji.

Svesrdnim angažovanjem uspeva da zainteresuje decu i mlade u svojoj okolini da se bave sviranjem i pevanjem uz tradicionalne instrumente. Rad u predškolskoj ustanovi učinio je da podstakne i svog sina Vida, u ranom detinjstvu, na zajedničko muziciranje. Danas, rame uz rame, Vid sa ocem svira i peva unoseći nove elemente u tradicionalnu muziku. Prateći nove trendove u svetskoj muzici Milan i Vid ukusno kombinuju tradicionalno sviranje i pevanje sa modernim, rok zvukom gitare.

U gradskoj kući u Somboru je svečano otvorena peta po redu izložba pod nazivom "Suncokretova elegija vremenu: Ples svetlosti i senke" " posvećena nestalim licima u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije i njihovim porodicama.

Pažljivo oslikani radovi od kojih svaki predstavlja sat ispunjen sećanjima na drage trenutke, svedočanstvo su ljubavi i trajne snage sećanja.

"1992. godine nestao je moj brat. Vratilo mi se sada sve, sva loša iščekivanja i sve loše misli. Sećam se svih naših lepih dešavanja, mi smo bili kao neki tajni agenti, sve smo zajedno sklapali i ponešto krili od roditelja. To je bio prelep period detinjstva, koji ne može da se vrati, sem u mislima i sećanjima. Desio se dan kada se nije pojavio. Šta bih mu sada rekla? Ne bih ga pustila više. To sve ostavlja trauma na čoveka…", ispričala nam je Radmila Poplašen iz Sombora.

U sukobima na prostoru bivše Jugoslavije evidentirano je preko 35000 nestalih lica, a rešeno je nešto više od 25000 slučajeva. I dalje je nepoznata sudbina 9781 lica, a u Srbiji 1130 porodica i dalje iščekuje odgovor na pitanje gde su njihovi najmiliji.

"Međunarodni komitete Crvenog krsta godinama radi na tome da se taj broj smanji i da svaka porodica dobije informaciju o svojim nestalima", rekla je Jelena Stijačić, šefica Regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu.

"Niz časovnika oslikavaju protok vremena ili buduće vreme u kojem će porodice, nadam se, pokušati da otklone neizvesnost sudbine svojih voljenih i ostvare nadu koju gaje sve ove godine", rekao je Dejan Ukropina, predsednik Crvenog krsta Vojvodine.

"Mi smo peti po redu grad gde se organizuje jedna ovakva izložba. Svi smo sa zadovoljstvom prihvatili da pored Beograda, Niša i Kragujevca upravo to bude i Sombor, jer među porodicama nestalih je mnogo i naših sugrađana", rekao je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Domaćini Izložbe su Crveni krst Vojvodine i Međunarodni komitet Crvenog krsta - Regionalne delegacije u Beogradu, a ove jedinstvene radove zaintertesovani će moći da pogledaju i u Gradskom muzeju Sombor sve do 29. septembra.

Izvor: RTV

Povraćanje, dijareja, visoka temperatura, bolovi u stomaku, simptomi su stomačnog gripa, koji izazivaju „Rota“, „Adeno“ i „Noro“ virusi, koji se najlakše i najbrže prenose, a zaraženi pacijenti svih uzrasta ovih dana pune čekaonice u Beogradu.

Najopasniji stomačni, rotavirus, puni čekaonice Domova zdravlja u poslednjih nekoliko nedelja, napada najčešće decu vrtićkog i školskog uzrasta, a lekari upozoravaju da se lako prenosi i na odrasle.

„Danima već vladaju stomačni, adeno i rotavirusi, a imaju sličnu simptomatologiju, dijareju, povraćanje, temperaturu i teško ih je razlikovati. Deca su malaksala, nemaju apetit, a virusu treba ponekad i pet dana da izađe iz organizma, mora da se preleži. Međutim, i kod roditelja i kod dece unese paniku, a lako se prenosi na odrasle. Rotavirus širi se najčešće među decom manjeg uzrasta, u vrtićima uglavnom preko igračaka. Ako je jedno dete zaraženo, a ne opere ruke, pa se više njih igra sa jednom igračkom, svi će se zaraziti”, objasnio je nedavno za Nova.rs dr Saša Milićević, specijalista pedijatrije.

Sa polaskom đaka u školu, kao i svake godine, tako i sad, ističe on, očekujemo eksploziju stomačnih i respiratornih virusa.

„Svako dete koje dođe u vrtić ili školu, donosi viruse koje je pokupilo u svom okruženju dok je bilo na odmoru. Osim ovih zaraza, na koje smo već navikli, deca masovno ovog leta imaju boginje varičele, što je neuobičajeno. Nema više ‘sezone boginja’, kao što je bilo ranije, sada ih mogu dobiti u bilo kom delu godine“, kaže dr Milićević.

Stomačni rotavirus, od kog strahuju roditelji, uzročnik je učestalih dijareja, visoke temperature i povraćanja. Zaraza se lako širi, najčešće pogađa decu između šest meseci i pet godina, a virus u dečji organizam ulazi oralno-fekalnim putem ili preko sekreta iz nosa i pljuvačke. Vakcinu protiv rotavirusa preporučljivo je davati deci između šeste nedelje i šestog meseca života, piše City Magazine.

Šveđanka Sesilija Blomdal živi na norveškom ostrvu Svalbard, mestu koje se nalazi unutar polarnog kruga, a njen život tamo redovno dokumentuje na društvenim mrežama. Sesilija žibi sa svojim dečkom Kristoferom i njihovim psom - laponskim špicem Grimom u drvenoj kolibi, a i sami pogađate - ovaj region ima ekstremne vremenske uslove i zimi su na snazi polarne noći, odnosno 24 sata tame.

Sesilija, koja je odrasla u Geterburgu, opisuje život na arktičkom ostrvu kao "magičan" i ne smeta joj da živi i radi pok okriljem mraka, rekavši da je to oličenje takozvanog hygge, odnosno danskog koncepta udobnosti.

Ona izvodi svog psa Grima u 40-minutnu šetnju svakog dana, bez obzira kakvi su napolju uslovi, i ističe da bi bila mnogo umornija da provede ceo dan u kući.

Stanovnici u gradu Longirbijen na ostrvu Svalbardu imaju samo jednu prodavnicu, a ima oko 2. 400 stanovnika, i neretko imaju prilike da sretnu polarne medvede, polarne pse i irvase. Polarne noći ovde traju četiri meseca u godini, a temperature čak ni leti ne prelaze 7 stepeni, dok se zimi kreću oko -13.

Ovde nema autohtonog stanovništva, već su se svi doselili iz raznih krajeva Evrope i sveta. U Longirbijenu postoji i dva kafića, te nekoliko hotela.

"Ovo je mesto gde vladaju polarni medvedi, gde lokalci moraju da budu naoružani kad napuštaju naselje i gde deca ne smeju da se rađaju. Ovo je ostrvo sa puno životinja, ali jedna životinja nikako nije dobrodošla. To je mačka", rekla je Sesilija.

Sesilija kaže da na Svalbardu postoji niz pravila - ne sme se gaziti ni brati cveće, ovde vam ne treba viza ni radna dozvola, a žene ovde ne smeju da rađaju! Ako zatrudne, mesec dana pre porođaja moraju da odu na kopno i da se tamo porode. Najvažnije pravilo je da čovek ovde ne sme da ostane bez novca! Svalbard dopušta da bilo ko živi i radi na njemu, ali jedino ako mogu sami da se brinu o sebi i ako imaju gde da živi.

Ovu Šveđanku često pitaju zašto uopšte živi na ovom mestu, a evo šta ona odgovara: "Evo zašto. Priroda. Ako živite na mestu poput Svalbarda, mestu koje se nalazi blizu Severnog pola, mora da jako cenite prirodu. U suprotnom, biće vam veoma teško. Nama nije teško da sednemo na motorne sanke i vozimo se 90 kilometara u jednom smeru kako bismo išli na ručak. Takav je život ovde".

Izvor: blic.rs

Pravo na godišnji odmor spada među osnovna prava zaposlenog prema Zakonu o radu. Isto kao što zaposleni ne može da se odrekne tog prava ni poslodavac ne može to pravo da mu uskrati ni da mu plati da se tog prave odrekne. Postoji samo jedan izuzetak kada firma radniku mora da isplati dane odmora koje nike koristio.

Čak i da zaposleni zatraži odricanje prava na godišnji odmor ili novčanu naknadu, pa čak i da potpiše izjavu ili sporazum sa poslodavcem – akt ne bi imao pravnu snagu.

Razlog je to što Zakon ne predviđa mogućnost da zaposleni dobije novac umesto odmora, jer se smatra da to nije u interesu radnika. Cilj zakonodavca je da spreči praksu koja bi se možda pojavila kod određenih kompanija da daju novac umesto da obezbede godišnji odmor. Odmor, kako Zakon predviđa, kako u toku radnog dana, radne nedelje tako i godišnji odmor – ima svoju svrhu koju novac ne može da zameni.

Novčana naknada umesto korišćenja godišnjeg odmora moguća je samo u jednom slučaju – kada dođe do prekida radnog odnosa. Tada je poslodavac u obavezi da zaposlenom isplati dane godišnjeg odmora koji nisu iskorišćeni.

Koliko poslodavac mora da plati radnika koji nije iskoristio godišnji odmor?
Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora. Naknada se isplaćuje u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

U praksi, ako zaposleni zatraži prekid ugovora o radu, poštujući zakonski otkazni rok od 15 dana, a da mu je pri tome ostalo neiskorišćenih 20 radnih dana odmora – poslodavac neće biti u mogućnosti da zaposlenom obezbedi korišćenje tih dana odmora.

Kako zaposleni može da koristi godišnji odmor?

Zaposleni godišnji odmori može da koristi jednokratno ili u više delova.

Ukoliko ga koristi jednokratno – ceo odmor se iskoristi u godini za koju je odobren, ali ako ga koristi u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

Dakle, ako zaposleni u tekućoj godini koristi godišnji odmor jednokratno, mora mu se obezbediti da ga u celosti iskoristi u 2023. godini. Ali, ako ga koristi u delovima onda prvi deo godišnjeg odmora za 2023. godinu, u trajanju od najmanje dve cele radne nedelje, poslodavac treba da obezbedi zaposlenom najkasnije do 31. decembra 2023. godine, a ostatak odmora do 30. juna 2024. godine.

Jedini izuzetak jeste da ukoliko zaposleni koji nije koristio ni prvi deo godišnjeg odmora u kalendarskoj godini zbog porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Dakle, jedino u ovom slučaju je moguća situacija da se ceo odmor za 2023. godinu iskoristi tokom 2024. godine, ali najkasnije do 30. juna.

Ako zbog porodiljskog prođe 30. jun 2024. godine, a godišnji odmor za 2023. godinu nije iskorišćen – poslodavac nije dužan da ga obezbedi posle tog roka. U tom slučaju bi godišnji odmor za 2023. godinu „propao“ zbog objektivnih okolnosti, za koje poslodavac nije odgovoran i ne čini bilo kakav prekršaj, odnosno nije dužan da isplati naknadu štete.

Izvor: danas.rs

Naučnici organizacije NASA napravili su proračun da će asteroid pod nazivom „Bennu“ pogoditi Zemlju za 159 godina, tačnije 24. septembra 2182.

S obzirom da je u pitanju datum u 22. veku, ne moramo još dugo da brinemo zbog ovog asteroida.

Asteroid, nazvan „Bennu“, prođe Zemlju svakih šest godina i upola je manji od asteroida za koji se smatra da je ubio dinosauruse.

Koliko je za Zemlju opasan asteroid „Bennu“?
Ako se „Bennu“ sruši na Zemlju, to će izazvati pustoš 965 kilometara od mesta gde je pao, ali on ipak nije dovoljno veliki da izazove izumiranje širom sveta.

Naučnici procenjuju da bi asteroid izazvao uništenje ekvivalentno eksplozijama 22 nuklearne bombe.

NASA radi na planovima koji će pomoći da se on preusmeri dalje od Zemlje ili uništi. Nadamo se da će biti uspešni u tome.

Izvor: danas.rs

Mešanje latinice sa ćirilicom, zaboravljena tablica množenja i deljenja, slabo razlikovanje žive od nežive prirode, samo su neka od problema na koja su učitelji naišli tokom pregledavanja inicijalnih testova, a koje su đaci u školama u Srbiji polagali prošle nedelje. Stariji osnovci, pak, zaboravili su šta je ćelija, a već treba da uče tkiva. Nastavnici su saglasni da su rezultati testova, na kojima se proveravaju sva do sada usvojena znanja, ove godine znatno lošiji od prethodnih, te da su, nažalost, više pokazali neznanje, nego znanje.

Prošlo je već četiri nedelje otka dje počela nova školska godina. Prve dve nedelje bile su tematske, dok su prošle đaci radili inicijalne testove, odnosno imali su proveru znanja iz prethodnih godina.

Inicijalni testovi služe da učitelji i nastavnici naprave presek znanja učenika, odnosno da vide koliko znaju iz gradiva od prošle godine. Ne ocenjuju se, ali se boduju, tako da svaki đak, otprilike, prema broju osvojenih poena, može da pretpostavi koju bi ocenu dobio.

Prvi utisci su, prema rečima naših sagovornika, jako loši.

Direktorka Osnovne škole Svetozar Marković Ivana Orolicki kaže za Nova.rs da su deca ove godine pokazala slabija postignuća.

„Dobila sam informacije od mojih kolega učitelja da su deca znatno slabija ove godine. To su, inače, deca koja su u doba korone slušala nastavu kod kuće, dakle radili su u izmenjenim uslovima, pa se nekako zaboravilo. Učitelji su mi rekli da su iznenađeni, ali da su svesni da su deca zaboravljala, te da će morati dobro da obnove i ponove gradivo, pre nego što krenu sa učenjem novog. Inicijalni testovi su dobra stvar jer pokazuju realno stanje stvari, prosto da nastavnici znaju odakle da krenu“, kaže naša sagovornica.

Dodaje da su vrste reči u srpskog jeziku predstavljale veliki problem osnovcima.

„Nastavnica srpskog jezika kaže da deca nisu znala da prepoznaju vrste reči i da sada sa njima mora da ponavi prethodno, već naučeno gradivo. Možda su loši testovi i zbog načina provere. Recimo, mlađi razredi su navikli da popunjavaju radne listove, a kada treba sami da napišu, onda to ide malo teže. Svakako, ovi testovi su učiteljima i nastavnicima povratna informacija da ne mogu da krenu napred, dok ne obnove staro gradivo“, objašnjava direktorka ove škole.

Nastavnica biologije: Neznanje na videlo

Nastavnica biologije Snežana Romandić u razgovoru za Nova.rs ističe da su deca, nažalost, inicijalnim testovima pokazala neznanje.

„Svake godine dobijamo sve slabije i slabije rezultate. Motivacija dece da rade inicijalne testove je sve slabija jer kada nema ocene, nema ni motivacije. S obzirom da je od perioda korone pa na ovamo, znanje dece sve lošije i lošije, nama ovi testovi više pokazuju neznanje nego znanje. Testove rade svi, čak i petaci. Ja ih dajem petom razredu prosto da vidim da li znaju da ralikuju živo i neživo, zatim delove biljke i tako dalje. Inicijalni i služe nastavniku da zna odakle da krene sa gradivom i sa čim raspolaže“, ističe naša sagovornica.

Nastavnica Snežana navodi da su loši rezultati na inicijalnim testovima realnost u skoro svakoj školi, pa čak i u srednjim.

„Veliki je procenat onih koji postižu slabije rezultate na inicijalnim testovima, ide i preko 50 odsto, nevezano za razrede. Verujem da je takva priča gotovo u svim školama. Čujem od kolega iz gimnazija i srednjih škola da su rezultati inicijalnih testova svake generacije sve lošiji i lošiji. Nekako ne mogu da povezuju i da memorišu informacije koje su im potrebne. Oni misle da ono što su radili u petom razredu, ostaje u petom i ne ide dalje, ne treba im to A zapravo, kako ja da predajem tkivo, ako oni ne znaju šta je ćelija? Da pojasnim: ćelija gradi tkivo. Dakle, nema logičkog povezivanja, to je problem kod dece već duže vreme i slaba motivacija. Vrlo brzo izgube koncentraciju. Ako ima više od deset pitanja, oni su već na petom odustali, posebno ako nema ocena“, zaključuje naša sagovornica.

Najlošije znanje iz srpskog jezika

Učiteljica Milica Jokić iz jedne beogradske Osnovne škole kaže za naš portal da je ove godine svojim đacima dala inicijalne testove samo iz srpskog jezika i matematike, dok je provera znanja iz prirode i društva izostala.

„Nisam želela mnogo da ih opterećujem, posebno kada sam videla da su i srpski i matematiku uradili katastrofalno. Srpski je bio posebno loš. Latinica – potpuno zaboravljena. Kao da je uopšte nisu učili u drugom razredu. Tako da moramo da krenemo ponovo sa latinicom, da bismo se pomerili sa mrtve tačke. Nažalost, deca nisu nešto potrešena. Zaprvao, ni ne treba da budu, ali mi deluje da nisu ozbiljno shvatili test, valjda zato što nisu ocenjeni“, objašnjava nam učiteljica.

Kakva je situacija u novosadskim osnovnim školama, za „Blic“ je govorio Petar Narančić, direktor Osnovne škole „Svetozar Marković Toza“ i predsednik aktiva direktora novosadskih osnovnih škola.

„Prošla školska godina završila se na strašan način i plašili smo se kako će to uticati na učenike zato što su zaista bili opterećeni tom situacijom. Na sreću, utvrdili smo da kod učenika nema velikih odstupanja u znanju pokazanom na inicijalnim testovima u odnosu na prošlu godinu. Možemo reći da novosadske škole drže neki svoj zavidan nivo čime smo veoma zadovoljni i ubuduće ćemo se truditi da zadržimo tu reputaciju“, poručuje Narančić.

Učenici tvrde da su im i ove godine najviše problema zadali zadaci iz gramatike, kako na predmetu maternji jezik, tako i na testovima iz stranih jezika.

Ništa manje nisu se mučili ni sa zadacima iz matematike jer su određene računske operacije „površno prešli“ krajem protekle školske godine zbog ranijeg završetka nastave tako da je to jasan signal nastavnicima i učenicima na šta treba da obrate pažnju ove školske godine.

Esejska pitanja

Profesor istorije Pete beogradske gimnazije Marko Pištalo i profesor Visoke škole za vaspitače Goran Vilotijević govorili su u Novom danu na N1 televiziji o rezultatima inicijalnog testa, o tome znaju li deca da uče, ali i pokušali da odgovore na pitanje – da li je učenje za ocenu dovoljno?

Pištalo kaže da je generalno problem sa inicijalnim testovima „način na koji se vrši proveravanje toga“.

„Ja sam našao sistem da ljudima postavljam pitanja esejskog tipa, otvorenije, da bih ja mogao da procenim šta znaju o tome. Nikad ne dajem tačan podatak, nego na primer neko sintetičko pitanje gde on ne mora tačno da zna konkretne podatke da bi odgovorio na pitanje tačno, da vidim način na koji promišlja“, kaže on.

Prema njegovim rečima, to implicira da bi možda bolje bilo da se to standardizuje.

„Možda bi bilo bolje rešenje kada bi neko nezavisno telo ili osoba pravila ujednačen test za sve gimnazijalce. U ovom konkretnom slučaju sam zadovoljan. Kod društvenih nauka je nemoguće tačno u bod reći, ne možemo praviti matematiku. Moga bih da kažem, moji učenici su postigli to i to. Ja sam zadovoljan, ja radim sa gimnazijalcima, imam i odeljenje koje je sa posebnim sposobnostima za istoriju i geografiju, ima tamo i ljudi koji su uradili nezadovoljavajuće, koji ne bi dobili pozitivnu ocenu da je to bio test“, kaže.

Vilotijević objašnjava da je inicijalni test povratna informacija za nastavnika da vidi šta su njegovi đaci zapamtili, a šta nisu.

„Refleksija, da vidimo koliko smo uradili dobro, koliko nešto nismo. Ako je loše odrađen, to je poraz i za nastavnika, a i đaci nisu naučili. Ne možemo da kažemo da je to sve zbog korone, ili jednog ili drugog razloga. Zašto upalimo svetlo u sobi – i tu ćemo pronaći više razloga, a sad koliko ima razloga za neuspeh učenika. Ti razlozi nisu nešto što se pojavilo juče. Ja sam pogledao malo, isti tekst je izlazio prethodnih par godina, ponavlja se tekst, menjaju se akteri“, navodi Vilotijević.

Izvor: nova.rs