Sombor.info

I kad mislite da ste sve već videli i čuli eto telefonskog poziva i priče koja spada u one Verovali ili ne.🙄

Čovek je kolima udario psa na putu.

Stao je da ga potraži ali psa nigde na vidiku, ni na putu ni pored puta..😕
Onda je pogledao prednji deo kola i video ovo što i vi možete videti na prvoj slici.

Pas, neverovatni srećković, proleteo je kroz naprslinu na braniku i zaglavio se u nekom međuprostoru.

Izvučen je teškom mukom ali živ i nepovređen.😊

I evo, tu je, u dvorištu dobrih ljudi koji su ga prihvatili samo na dan, dva, i traže mu dom.

Ispričali su nam ovu priču uz molbu da je objavimo i da pomognemo oko udomljavanja jer oni imaju pet pasa i stvarno nemaju nikakve mogućnosti za još jednog.

Dragoljupče je manji pas, možda još uvek štene (mi ga nismo videli), za sada miran i dobar. Jede, pije, hoda, bez ikakvih problema i posledica.

Ako bude trebalo sutra će ići do veterinara.

Molimo vas da podelite ovo kako bi Dragoljupče što pre dobio dom... dok se njegova srećna zvezda još uvek vrti tu negde, blizu..💫✨🌠

Izvor: NJUSKICE GRADA SOMBORA

Da li je vaše dete tvrdoglavo ili je jednostavno razmaženo, kako to da prepoznate?

Biti roditelj tvrdoglavog deteta nije uvek najlakši zadatak. Iako je sjajno da dete ima čvrsta uverenja i da se ne plaši da izrazi svoje želje i potrebe, načini na koje se izražavaju mogu biti grubi.

Međutim, mališani koji se hrabro izražavaju nisu uvek razmažena deca bez osećaja za disciplinu.

Glavne razlike između tvrdoglavog i razmaženog deteta koje će vam pomoći da razumete da li odgajate potencijalno „derište“.

Način na koji vam se obraća

Razmaženo dete govori šta misli, ali bez poštovanja.

Tvrdoglavo dete otvoreno iznosi svoje mišljenje, čak i ako je ono što ne želite da čujete, ali svoj stav potkrepljuje činjenicama i pokazuje da nije namerno nepristojno.

Kako gleda na pobedu?

Razmaženo dete očekuje pobedu jer ne zna drugačije, dok tvrdoglavo dete očekuje pobedu jer je uvereno u svoje sposobnosti, vredno radi i ne plaši se izazova.

Zašto očekuje da dobije ono što želi?

I razmaženo i drsko dete jasno izražavaju svoje želje, ali ne na isti način.

Razmaženo dete smatra da je dovoljno da izrazi svoje želje i samo sačeka da se one ostvare. Ono veruje da to tako funkcioniše.

Tvrdoglavo dete otvoreno govori o svojim željama, ali je i samostalno i radi na tome da ih ostvari. Očekuje da dobije ono što želi, ali je spremno da preuzme odgovornost da to i ostvari jer veruje u sebe i svoje sposobnosti.

Način izražavanja

Dok razmaženo dete viče i vrišti kada ne dobije ono što želi, tvrdoglavo dete je spremno da se svađa oko toga.

Kako se ponaša kada se ne slaže sa vama?

Očekuje se da je dete donekle razočarano kada stvari ne idu onako kako je zamislilo.

Razmaženo dete pokazuje nezadovoljstvo kroz prkos. Kada se ne slaže sa roditeljem, prkosi autoritetu roditelja, obično na grub način.

Tvrdoglavo dete se ne koristi prkosom, već neslaganjem sa poštovanjem. Drugim rečima, poziva na razgovor i još uvek priznaje da roditelj ima poslednju reč.

Kako izgledaju njegovi ispadi?

Možemo reći da li je dete razmaženo ili tvrdoglavo po tome kako izgledaju njegovi ispadi.

Razmaženo dete se ponaša kako bi privuklo pažnju i govori šta god želi u pokušaju da dobije ono što želi.

Tvrdoglavo dete se strastveno bori za svoje mišljenje i ne plaši se da iznese svoje stavove drugima, prenosi Index.hr.

DVOGODIŠNJA devojčica koja je odlutala iz svog doma pronađena je nekoliko sati kasnije u šumi, a dva porodična psa su je čuvala. Slučaj se dogodio u Mičigenu.

"Ona je legla i koristila jednog psa kao jastuk, a drugi pas je legao pored nje i čuvao je", rekao je poručnik Mark Đanunco, prenosi Gardijan. „Ovo je zaista izuzetna priča“, dodao je on. Policajci su u potrazi koristili dronove i policijske pse, dok su lokalna policija i građani iz Mičigena i susednog Viskonsina pomogli u potrazi za devojčicom u šumovitoj oblasti.

Devojčica i psi pronađeni su oko 5 km od kuće, a dete je u dobrom stanju.

Pevačica Seka Aleksić otkrila je da je udomila kućnog ljubimca, psa kojeg su ona i njeni sinovi pronašli na ulici u Beogradu.

Kako je navela pevačica u svojoj objavi, s obzirom na to da pas ima mikročip, odmah su pozvali vlasnika, međutim on navodno nije želeo da zna za ljubimca.

- Usvojili smo Ninu. Nađena je na ulici u Beogradu, ima mikročip. Pozvali smo vlasnika rekao je da nije njegova a njegov jmbg na čipu. Uzeli smo je, odveli na pregled, izvadili krv…zdrava je. Od straha i nepoverenja je ujela veterinara. Mnogo je preplašena, neuhranjena na snimku je i opuštena kakva je bila kad je došla. Sada dozvoljava i da joj se priđe i da se pomazi. Združila se sa ostalim psima kod nas i već uživa - napisala je Seka i objavila snimak na kom se vidi kako njeni sinovi, Jakov i Jovan, brinu o novom članu porodice.

Inače, stariji sin Seke Aleksić, Jakov je godine krenuo u školu.

- Ja sam spremna za taj prvi razred, a za njega videćemo. Imam veću tremu od njega jer on još ne zna da ga čekaju obaveze. Dosta smo u kući pričali o tome, da će imati domaće zadatke i da će učiti razne stvari. Verujem da neće biti lako jer ni sa predškolskim nije bilo zato što je Jakov malo nestašan i ne drži ga mesto. Važno je da shvati da mora da pazi na času, ali i da zavoli školu. On je znatiželjno dete i verujem da će ga mnogi predmeti interesovati, a mi ćemo se potruditi da stekne radne navike i da uživa u učenju - rekla je Seka nedavno za "Blic".

Izvor: blic.rs

Od 1. oktobra zbog stupanja na snagu odluke o povećanju akciza na naftne derivate ali i skoka cena nafte na svetskim berzama gorivo u Srbiji će u maloprodaji poskupeti najverovatnije za više od šest dinara, smatra domaća stručna javnost.

Cene naftnih derivata će se od prvog dana oktobra definitivno povećati zbog odluke Vlade Srbije da podigne iznos akcize na evrodizel za 4,76 dinara a na benzin za 4,63 dinara po litru.

Međutim, cena goriva na pumpama u našoj zemlji neće se uvećati samo za iznos nove akcize već će se na nju dodatno odraziti i rast cene “crnog zlata” na tržištu.

Naime, cene nafte su sa nivoa od 75 dolara po barelu naglo počele da skaču početkom jula, naročito u poslednje tri sedmice, i analitičari očekuju da bi one uskoro mogle da pređu nivo od sto dolara po barelu. Shodno tome, cena nafte tipa “brent” u ovom trenutku iznosi oko 94 dolara po barelu.

Razlog za skok cena “crnog zlata” treba tražiti u odlukama Saudijske Arabije i Rusije da produže ograničenje proizvodnje “crnog zlata” do decembra. Naime, te dve zemlje su s tržišta povukle više od 1,3 miliona barela nafte dnevno ili više od jedan odsto globalne potražnje, mimo ograničenja OPEK+ u čijem su članstvu.

Analitičari Međunarodne agencije za energiju i Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) prognoziraju da bi globalna potražnja za naftom mogla da dostigne 2,1 milion barela dnevno.

Takva situacija uzrokuje povećanje cena “crnog zlata” ali analitičari smatraju da će u poslednjem tromesčju godine ipak doći do njihovog pada na nivo od 84 dolara po barelu a nakon toga će uslediti dodatno sniženje na nivo od 78 do 82 dolara po barelu, kao i da će sledeće godine cena ići još niže na oko 70 dolara po barelu.

Predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica Milan Rakić kaže za Danas da će od 1.oktobra u Srbiji cene goriva u maloprodaji skočiti zbog povećanja akcize na naftne derivate ali i zbog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu.

-Iako u ovom trenutku maloprodajne cene goriva u Srbiji ne zavise direktno od korekcije cena sirove nafte na berzama već se formiraju na osnovu cene koštanja naftnih derivata na referentnoj regionalnoj berzi u Đenovi u luci Lavera, ta korekcija će ipak posredno uticati na njihov rast na pumpama u našoj zemlji. Naime, svaki rast cene sirove nafte uzrokuje korekciju, odnosno povećanje cene naftnih derivata na referentnim regionalnim berzama. U konkretnom slučaju to znači da će pored poskupljenja od 5 do 6 dinara zbog korekcije akcize gorivo u Srbiji dodatno poskupeti i usled skoka cene sirove nafte koje bi u oktobru mogle da pređu nivo od 100 dolara po barelu – navodi naš sagovornik i dodaje da je formula po kojoj se u Srbiji u uslovima ekonomske krize određuje maksimalna cena koštanja naftnih derivata uzrok visokoh cena goriva u maloprodaji.

Rakić navodi da će rast cene “crnog zlata” ipak biti kratkog daha te da će krajem godine zbog pada tražnje ona početi da klizi na dole.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić takođe smatra da će rast cena sirove nafte dovesti do povećanja maloprodajnih cena goriva u Srbiji i objašnjava da to utiče i na povećanja cene gasa.

– Cene gasa se određuju po naftnoj formuli i onda je logično da rastu kada se povećavaju cene nafte. Sigurno je da će se rast cena nafte odraziti na rast cena goriva na pumpama u Srbiji. Cena nafte raste zbog toga što postoji velika potražnja za njom a sa druge strane zemlje poput Saudijske Arabije smanjuju njenu proizvodnju što automatski izaziva njen skok. Shodno tome treba očekivati da se trend rasta nastavi sve dok se ne smanji potražnja za naftom usled ćega će njena cena na tržištu padati – ističe Vuletić.

 Podsećanja radi, da bi se suzbili negativni efekti svetske energetske kirze nadležni u Srbiji ograničavaju maksimalnu cenu goriva na benzinskim pumpama kada je reč o evrodizelu i benzinu evropremijum BMB.

Ono što vozače veoma zbunjuje je činjenica da sniženje cene nafte na svetskim berzama istovremeno ne znači da će se korigovati cena goriva na benzinskim pumpama u Srbiji. Do nižih maloprodajnih cena goriva može doći samo u slučaju pada cena na referentnoj regionalnoj berzi prema kojima se formira cena benzima i dizela za vozače na pumpama u našoj zemlji.

Na ovaj način, cene goriva u Srbiji se praktično ”naduvavaju” jer se ne formiraju na osnovu cene sirove nafte već su parametar cene kotacija (poslednjih cena po kojima se trguje) naftnih derivata na berzi u Đenovi u luci Lavera.

Na cene derivata koji se nude u Đenovi dodaju se i troškovi transporta, za benzin 45 dolara po toni, a za evrodizel 64 dolara po toni, zatim kurs dolara prema dinaru.

Eksperti tvrde da sve to u značajnoj meri povećava cenu benzina u Srbiji koji je zbog toga skuplji nego primera radi u Mađarskoj gde se cena zasniva na ceni sirove nafte na berzama.

Izvor: danas.rs

Johan Drozdek, ime je monstruma koji je ubijen u februaru 1992. godine u poslednjoj ikada izvršenoj smrtnoj kazni u Srbiji, kada je upucan, nakon što je osuđen za silovanje i ubistvo devojčice Ivane Salijević (6) u Karavukovu.

Iako je prošlo 35 godina od ubistva i silovanja devojčice, a 31 od izvršenja smrtne kazne, ovaj slučaj i dan danas mnogi građani pamte i sa jezom se sećaju zločinca koji je detetu oduzeo pravo na odrastanje i život.

Johan je bio poreklom Poljak koji je živeo u malenom mestu na granici sa Hrvatskom, a navodni motiv ubistva deteta bio je to što se posvađao sa devojčicinim ocem. Kako se ispostavilo, do sukoba je došlo oko bicikla koje Ivanin otac nije želeo da pokloni Poljaku.

Drozdek je u tom periodu bio nezaposlen i u selo se doselio u kuću dede devojčice koju je ubio, a razlog je taj što je devojčicina baka prethodno bila udata za Johanovog oca. Džemail Salijević, otac silovane i ubijene devojčice, družio se sa monstrumom i nisu bili u lošim odnosima.

Kobnog dana, Džemail je krenuo na posao i tada je poslednji put video svoju ćerku živu. Kada je stigao kući, već je nije bilo i on je pitao gde mu je dete. Iz razgovora sa meštanima rečeno mu je da su je videli sa Johanom, kako na biciklu odlaze u pravcu groblja seoskog.

Odmah se naslućivalo da se sprema neka tragedija pa je otac devojčice pozvao policiju i krenuo u potragu sa meštanima. Ubrzo su stigli na mesto zločina i tu ih je zatekao jeziv prizor. Šestogodišnja devojčica ležala je krvava, bez znakova života, a bicikl se nalazio nedaleko odatle.

Ubica nije sačekao da bude pronađen, nego je pobegao pešaka, a tokom sledećeg dana došao je do jedne policijske stanice i predao se policiji i rekao da je počinio zločin i da je ubio nekoga. Međutim, otac devojčice pokušao je da ga pronađe i osveti, ali do toga nije došlo.

Kasnijim analizama ispostavilo se da je da je devojčicu dovezao na groblje i da se ona opirala. Kada nije mogao da je smiri udario je ciglom u glavu, ubivši je na mestu, a potom je silovao. Cigla kojom je devojčica ubijena takođe je pronađena nedaleko od mesta gde je telo pronađeno.

Na suđenju se, navodno, pokajao, ali sud nije imao milosti za monstruma. Osuđen je na 10 godina zatvora zbog silovanja i na smrtnu kaznu zbog ubistva koja je izvršena 14. februara 1992. godine. Nalazima veštaka utvrđeno je da je bio uračunljiv u momentu izvršenja krivičnog dela i to je uzeto kao otežavajuća okolnost. Na sudu je takođe priznao zločin i rekao da se naljutio jer Džemail nije hteo da mu da bicikl.

Drozden je streljan u Okružnom zatvoru u Somboru.

Smrtna kazna u Srbiji više ne postoji, a Narodna skupština Srbije je 26. februara 2002. izmenila Krivični zakon i iz njega izbrisala smrtnu kaznu.

Izvor: nova.rs

U skladu sa preporukama Radne grupe za postupanje u uslovima pandemije kovid-19, Opšta bolnica “Dr Radivoj Simonović” u Somboru je saopštila da će u narednom periodu posete pacijentima biti dozvoljene četvrtkom od 14.00 do 14.30 sati, uz obavezno nošenje hirurške zaštitne maske. Tom prilikom dozvoljen je ulazak samo jedne osobe.

Posete pacijentima su zabranjene na odeljenjima za izolaciju i lečenje obolelih od kovida, navode iz te zdravstvene ustanove i dodaju da će o daljim eventualnim merama vezanim za posete pacijentima u Opštoj bolnici “Dr Radivoj Simonović” odlučivati Komisija za zaštitu od bolničkih infekcija.

Iz somborske bolnice napominju da je testiranje na kovid obavezno za sve zaposlene u zdravstvenim ustanovama koji imaju simptome akutne respiratorne infekcije, dok je u slučaju utvrđivanja infekcije SARS-CoV2 kod hospitalizovanih pacijenata obavezno testiranje kontakata, a u skladu sa važećim Stručno-metodološkim uputstvom za postupanje sa osobama kod kojih postoji sumnja na akutnu respiratornu infekciju uključujući i kovid-19, u zdravstvenim ustanovama.

Nadalje, u saopštenju se naglašava da rutinsko testiranje pacijenata nije uslov za njihovu hospitalizaciju, već je isto neophodno vršiti, saglasno važećem Stručno-metodološkom uputstvu, u slučajevima prijema pacijenata na hematološka i onkološka odeljenja, kao i odeljenja gerijatrije/palijativne nege i odeljenja gde se leče pacijenti sa primarnim i teškim imunodeficijencijama.

Takođe, neophodno je testirati sve pacijente koji imaju simptome i znake akutne respiratorne infekcije, prilikom prijema na bolničko lečenje.

Testiranje se vrši antigenskim testom na SARS-CoV2, a ukoliko je isti negativan, pacijent se testira PCR testom na SARS-CoV2.

Svi zaposleni, pacijenti, pratioci pacijenata, posetioci, lica na stručnoj praksi (studenti i učenici), kao i sva druga lica koja borave u službenim prostorijama Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović” Sombor su ubuduće u obavezi da nose hirurške zaštitne maske, navodi se u saopštenju.

Fudbaleri Tekstilca u najboljom jesenjoj predstavi upisali su četvrtu prvenstvenu pobedu u prvoligaškom karavanu. Odžačani su u subotu savladali ekipu Grafičara sa 4:0. Domaćin je poveo sredinom prvog dela pogotkom Filipa Sredojevića. Desetak minuta kasnije prednost je duplirana autogolom Vladimira Petrovića. Sa tim rezultatom se otišlo na odmor. U nastavku susreta rezervista Miloš Zekić je povisio na 3:0, da bi devet minuta pre isteka regularnog dela Princ Ukačukvu postavio konačan rezultat meča.

Ovom pobedom ekipa Tekstilca vratila se na drugu poziciju sa sedam bodova zaostatka u odnosu na vodeću ekipu sa Karaburme. Upravo ova dva tima sastaće se u vanrednom devetom kolu Mozzart Bet Prve lige Srbije u sredu, 27. septembra od 15 časova. Izveštaj sa utakmice…

U ostalim mečevima ovog kola postignuti su sledeći rezultati: Inđija Toyo Tires – OFK Beograd 0:2, Kolubara – RFK Novi Sad 1921 – 4:1, Radnički (SM) – Dubočica 1:1, Smederevo 1924 – Radnički (NB) 2:1, Mladost Gat – Jedinstvo 3:4, Vršac – Jedinstvo 1:0, Mačva – Sloboda 0:0.

Tabela: OFK Beograd 22, Tekstilac 15, Smederevo 1924 – 14, Mačva 13, Vršac 13, Kolubara 12, Inđija Toyo Tires 11, Jedinstvo 11, Radnički (SM) 10, Dubočica 9, Grafičar 9, Sloboda 8, Radnički (NB) 6, Metalac 6, RFK Novi Sad 1921 – 5, Mladost Gat 3.

Parovi narednog (9) kola: Sloboda – Inđija Toyo Tires, Metalac – Mačva, Jedinstvo – Vršac, Radnički (NB) – Mladost Gat, Dubočica – Smederevo 1924, RFK Novi Sad 1921 – Radnički (SM), Grafičar – Kolubara, OFK Beograd – Tekstilac.

Izvor: somborsport.org

Svaka čast Karađorđevićima, njihovim krunskim savetima i porodičnim vezama sa evropskim dinastijama, ali i dan danji se ne zna kako je onomad, 2016.godine, tada tek prestolonaslednik princ od Velsa a danas kralј Ujedinjenog kralјevstva Čarls Treći, tokom svoje posete Srbiji „završio“ u Staparu, omalenom selu onkraj Sombora.

Dobio Čarli i staparski, pirotskom sličan, ćilim, izdivanio se sa ovdašnjim domaćicama, probao autohtonu pitu listaru i vratio se za stoni Beograd, ostavlјajući u čudu Somborce zbog čega se odlučio baš za njihovo selo negdanjih dunavskih gusara.

Misterija destinacije, tada samo prinčevske, posete Srbiji, pored uštoglјenog i tajanstvenog starostavnog kralјevskog protokola kuće Vindzora, mogla bi da se krije i u pasiji Britanaca da jako vode računa o detalјima istorije svoje dinastije, što ih u neku ruku ipak dovodi u vezu sa Somborom i njegovim stanovnicima ma koliko to izgledalo apsurdno. Jer upravo u somborskim potomcima srpskih i bunjevačkih graničara, Vindzori, koji su se tada još uvek beležili kao Saks Koburg i Got, pre stotinak godina su imali, pored ostalih, i Somborce u svojoj službi.

Naime, „kopajući“ po varoškim arhivama ovdašnji hroničar Milan Stepanović je na svom sajtu „Ravnoplov“ podsetio zaboravne sugrađane da se pre više od jednog veka upravo jedan Somborac, frizer Aleksandar Vitković, brinuo o izgledu ženskih članova imperijalne dinastije Gordog Albiona, dok je poodavno poznato da je drugi Ravangrađanin, Aleksandar Horvatić, bio kralјevski kuvar na istom dvoru. Kako se Marsela, mati Vitkovićeva, devojački prezivala Radin, što je prezime koje se vezuje isklјučivo za Stapar, dokono se može zaklјučiti da je Čarls Treći poželeo da poseti selo iz kog korene vuče frizer koji joj je kolmovao prababu Meri, te babu i stara-majku Elizabetu, ali i varoš u kojoj je rođen i glavni kuvar na krunidbenoj svečanosti dede Džordža Šestog i već narečene, ugoveke kralјice majke Elizabete.

Priča o Somborcima na dvoru Vindzora počinje 1861.godine kada se u Somboru, od oca Martina i matere Marsele, rađa Aleksandar Vitković, koji se nakon završene osnovne škole u rodnom gradu uputio u Peštu, ne bi li postao šegrt u frizerskoj radnji za gospođe, što je tada bilo vrlo redak zanat. Posle naukovanja u ugarskoj prestonici sada već frizer Aca odlazi u carstvujušću Vijenu, koja nije zadovolјila njegove ambicije, pa ga sa svega 22 godine života pronalazimo u Londonu kao kreativca u frizerskom salonu namenjenom isklјučivo za predstavnice engleske aristokratije.

Za svega nekoliko godina Vitković je postao lјubimac dama iz visokog društva, pa i nije bilo iznenađenje kada je usledio poziv na dvor Vindzora, na kome je uskoro postao i lični frizer tadašnje princeze od Velsa, Meri supruge budućeg kralјa Džordž Petog, sina tadašnjeg engleskog kralјa Edvarda Sedmog i unuka kralјice Viktorije, a opet prababe aktuelnog kralјa Čarlsa Trećeg. Kada je 1910. Džordž Peti postao kralј Ujedinjenog Kralјevstva, a njegova supruga Meri kralјica i Somborac Aleksandar Vitković se uzdigao u rang kralјevskog frizera, što je bio položaj na kome je ostao punih 20 godina, što mu je možda (nikada nećemo znati) omogućilo da u sumrak života na dvoru protežira jednog od svojih zemlјaka, mladog imenjaka Horvatića.

Drugi Aleksandar u Lonodu se obreo takođe preko Beča, u kojem je, kao potomak čuvenih somborskih gostioničara i vlasnika legendarne restauracije „Elefant“, ali i kuvarski šegrt imperijalnog domaćinstva ruskih samodržaca Romanovih, proširivao kulinarske vidike. Na preporuku Lajoša Kasnara, vlasnika lanca najpoznatijih restorana u Evropi toga doba, počeo je da šefuje u poznatom hotelu „Graben”, da bi se nakon nekoliko godina prebacio u mondenski Salcburg i tamošnji čuveni „Mirabel“.

Tadašnja aristokratija nije mogla da se zasiti Horvatićevih đakonija, a kako riba ide gde je dublјe a čovek gde mu je bolјe, Aleksandar je ubrzo prešao Lamanš i skrasio se u Londonu, kao neprikosnoveni arbiter kuhinje čuvenog londonskog „Vinston” hotela što je bila uvertira i za najznačajnije priznanje tadašnjeg, a po svemu sudeći i današnjeg sveta kulinarstva. Impresionirani odbijanjem ponude da vodi računa o ishrani najmoćnijeg čoveka na planeti, američkog predsednika Frenklina Delanoa Ruzvelta, gazde „Vinstona” su mu ponudile novi ugovor, a i Fortuna mu se osmehnula.

Kako se tadašnji monarh Gordog Albiona, Edvard, zalјubio u američku raspuštenicu Volis Simpson i namerio da je, čak po cenu abdikacije, vodi pred oltar, pravo da rukovodi imperijom nad kojom nikada ne zalazi sunce dobio je njegov brat Džordž. Ratni kralј Džordž Šesti i njegova supruga, Elizabeta, prihvatili su se časti i dužnosti upravlјanja još uvek moćnom imperijom, a kako bi se ta moć demonstrirala, valјalo je i sam čin njihovog krunisanja učiniti što veličanstvenijim. I kao logično rešenje za glavnog kuvara se nametnulo ime direktora prestižnog restorana „Vinstona” Aleksandra Horvatića. Već sama činjenica da je ovaj Somborac sastavio meni za krunidbenu svečanost i rukovodio aranžmanom krunidbene večere i vindzdorskom kuhinjom tog 12.maja 1937. godine, donela mu je i zvaničnu titulu kralјevskog kuvara i time ga uvela u galaksiju gurmanskih besmrtnika.
Tada, kao i formalni kralјevski kuvar, odlučuje se za samostalni put i pred početak rata u Pešti otvara svoj ekskluzivni restoran „Zlatan cvet”, u kome su na jelovniku bili gotovo svi svetski kulinarski specijaliteti. Mada je i za tadašnje prilike ovaj posao izazvao pravu pomamu kod dobrog dela peštanske „hoh” javnosti, somborski svetski kralј kulinarstva nije dugo uživao u teškom mukom stečenoj slavi, pošto je svega nekoliko dana pre napada Nemačke na Polјsku i samim tim početka Drugog svetskog rata iznenada preminuo. Sa svega 47 godina Horvatić je kao zvanično najbolјi svetski kuvar po vlastitoj želјi, za razliku od svog imenjaka Vitkovića koji je večnu kuću pronašao u Londonu, sahranjen u porodičnu grobnicu u svom rodnom Somboru, koji može da se pohvali da je hranio i ulepšavao engleske krunisane glave.

Izvor: dnevnik.rs

U Domu kulture u Klјajićevu u subotu 30. septembra 2023. godine biće održano veče posvećeo Savi Mrkalјu.

O životu i djlu ovog reformatora srpske ćirilice i srpskog jezika govoriće novinar i publicista Milan Livada i predsednik Upravnog odbora Matice srpske u Dubrovniku Milorad Buha, dok će stihove Save Mrkalјa recitovati Nikola Rausavlјević. U svečanom programu koji počinje u 18 sati učestvovati će izvorna pevačka grupa „Đurđevak“ iz Klјajićeva i učenici osnovne škole „Nikola Tesla“.

Ove manifestacije su organizovane povodom Jubileja – 240 godina od rođenja Save Mrkalјa.

Kao što je poznato Mrkalј je ćirilicu, koja je imala 46 slova, reformisao na 29, od kojih su 24 slova u upotrebi u današnjoj srpskoj azbuci. U svom delu „Salo debeloga jera libo azbukoprotres“ objavlјenom u Pešti 1810. godine zalagao za reformu tadašnjeg, u narodu, nerazumlјivog pravopisa i tražio primenu fonetskog pisma baziranog na narodnom jeziku i pravilu "piši kako govoriš".