Sombor vesti

Jabukovo sirće se obično koristi kao pojačivač ukusa i konzervans za hranu, ali studija je pokazala da ima i prugih prednosti.

Jabukovo sirće je prirodni eliksir koji može pomoći u kontroli šećera u krvi i nivou holesterola, obuzdati noćni apetit i smanjiti gorušicu, što sve zajedno može uticati na bolji kvalitet vašeg sna, pokazuju nova istraživanja.

Jabukovo sirće se dobija fermentacijom jabuka, što rezultira kiselom tečnošću. Obično se koristi kao pojačivač ukusa i konzervans za hranu, piše Miss7zdrava/24sata.hr.

Neki ljudi tvrde da jabukovo sirće podstiče san ili da uzimanje pre spavanja ima najbolje zdravstvene koristi. Istraživanja ukazuju na to da jabukovo sirće može imati potencijalne zdravstvene koristi koje mogu indirektno da podrže san ili da budu najefikasnije noću. Međutim, potrebno je više studija da bi se potvrdili ovi nalazi.

Pomaže u kontroli šećera u krvi

Održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi je važno za opšte zdravlje, posebno za osobe sa predijabetesom ili dijabetesom tipa 2.

Mala studija je ispitivala efekte jabukovog sirćeta kod odraslih sa dijabetesom tipa 2. Učesnici koji su konzumirali jabukovo sirće sa 28 grama sira pre spavanja imali su veće smanjenje šećera u krvi od onih koji su konzumirali vodu i sir.

Prema nedavnom pregledu studija, konzumacija jabukovog sirćeta značajno je smanjila šećer u krvi natašte i HbA1C (prosečan nivo šećera u krvi tokom vremena) kod odraslih sa dijabetesom tipa 2.

Što su više jabukovog sirćeta uzeli, to su bili bolji rezultati. Međutim, u pregledu nije navedeno da li je vreme konzumiranja uticalo na ove rezultate.

Pošto jabukovo sirće pomaže u kontroli šećera u krvi, može pomoći u smanjenju fluktuacija koje izazivaju poremećaje spavanja, kao što je buđenje usled niskog nivoa šećera u krvi ili padova energije. Međutim, potrebno je više istraživanja o ovom specifičnom efektu.

Smanjuje ukupni holesterol

Istraživanje je pokazalo da jabukovo sirće može pomoći u smanjenju ukupnog holesterola.

Recenzija nije precizirala da li je uzimanje noću igralo ulogu u ovim efektima. Međutim, istraživači su sugerisali da redovni unos tokom vremena može biti ključ za snižavanje holesterola.

Pomaže u kontroli težine

Pored predloženih prednosti dnevnog unosa jabukovog sirćeta za šećer i holesterol u krvi, nedavna studija je takođe otkrila da su učesnici iskusili značajno smanjenje telesne težine, indeksa telesne mase (BMI), obima struka i kukova i odnosa telesne masti.

Učesnici su uzimali jabukovo sirće svako jutro na prazan stomak, ali se generalno smatra bezbednim za uzimanje u bilo koje vreme.

Ako obično jedete svoj poslednji obrok ranije u toku dana, a uveče se osećate kao da vam je stomak prazan, onda bi moglo imati smisla da uzmete jabukovo sirće.

Suzbijanje noćne žudnje za hranom

Gorepomenuta studija je takođe otkrila da uzimanje jabukovog sirćeta pre obroka može pomoći u smanjenju apetita i povećanju sitosti.

Uzimanje jabukovog sirćeta uveče može pomoći u suzbijanju noćne žudnje za hranom, što može biti od pomoći ako je vaša noćna žudnja više povezana sa navikom ili emocionalnom ishranom nego sa stvarnom glađu.

Podržava zdravlje creva

Jedna studija je proučavala kako ishrana utiče na zdravlje creva i imuni sistem kod mladih odraslih osoba bez osnovnih zdravstvenih stanja.

Učesnici su pratili dve dijete tokom tri nedelje, jednu sa visokim sadržajem kratkolančanih masnih kiselina (SCFA) i jednu sa niskim sadržajem SCFA.

Dijeta sa visokim sadržajem SCFA uključivala je piće posle obroka koje sadrži jabukovo sirće.

Oni koji su bili na ishrani sa visokim sadržajem SCFA imali su više SCFA u stolici i krvi, plus niže nivoe amonijaka, što ukazuje na bolju fermentaciju creva i zdravlje.

Takođe su imali promene u imunim ćelijama koje bi mogle uticati na imunitet. Pijenje jabukovog sirćeta posle večere ili pre spavanja može pomoći u povećanju nivoa SCFA preko noći, podržavajući zdravlje creva.

Pomaže u borbi protiv bakterija

Studija je pokazala da jabukovo sirće pomaže u zaustavljanju rasta dve štetne bakterije: Staphilococcus aureus otpornog na meticilin (MRSA) i otporne Escherichia coli (E. coli).

Rezultati su obećavajući, što sugeriše da je potrebno više istraživanja da bi se videlo da li jabukovo sirće može pomoći u lečenju otpornih bakterijskih infekcija.

Može pomoći kod gorušice

Neki ljudi kažu da jabukovo sirće može pomoći u ublažavanju gorušice balansirajući želudačnu kiselinu i podržavajući dobre bakterije u crevima.

Međutim, nema naučnih dokaza da deluje protiv gorušice. U stvari, kod nekih ljudi može pogoršati gorušicu.

Ako vas muči gorušica ili vas drži budnim noću, uzimanje jabukovog sirćeta pre spavanja može biti siguran način olakšanja. Uvek obratite pažnju na to kako vaše telo reaguje. Ako gorušica potraje, bilo bi dobro da razgovarate sa lekarom.

Nedostaci

Iako jabukovo sirće ima potencijalne prednosti, uzimanje pre spavanja može imati neke nedostatke. Ako se ne razblaži pravilno, kiselost sirćeta može vremenom da iritira grlo ili erodira zubnu gleđ.

Takođe može izazvati nelagodnost kod ljudi sa osetljivim želucem ili refluksom kiseline.

Jabukovo sirće može pomoći u kontroli gladi noću. Međutim, ako ne jedete dovoljno tokom dana, ovaj efekat smanjenog apetita može samo da odloži osećaj gladi, uzrokujući da se probudite gladni usred noći.

Razgovarajte sa svojim lekarom pre uzimanja jabukovog sirćeta, posebno ako uzimate lekove ili druge dijetetske suplemente. Jabukovo sirće može da reaguje sa lekovima za dijabetes, diureticima i suplementima za snižavanje šećera u krvi.

Kako uzimati jabukovo sirće pre spavanja

Pomešajte jednu do dve kašike jabukovog sirćeta u 237 mililitara vode i popijte dva do tri sata pre spavanja.

Pijenje jabukovog sirćeta nekoliko sati pre spavanja može smanjiti mogućnost refluksa kiseline, što može poremetiti san. Nikada ne uzimajte jabukovo sirće direktno.

Ako tek počinjete da uzimate jabukovo sirće, počnite sa jednom kašičicom i postepeno povećavajte količinu. Uvek se konsultujte sa svojim lekarom ako imate zdravstvenih problema ili pitanja o doziranju.

Hronična bolest bubrega, poznata i kao hronična bubrežna insuficijencija, zdravstveni je problem koji pogađa više od 10 odsto svetske populacije, odnosno skoro 800 miliona ljudi širom sveta.

Uprkos svojoj rasprostranjenosti, često se ne prepozna na vreme jer simptomi bolesti postaju izraženi tek u uznapredovalim stadijumima.

Hronična bolest bubrega se karakteriše postepenim i trajnim gubitkom funkcije bubrega, organa koji igraju ključnu ulogu u filtriranju otpadnih produkata iz krvi i regulisanju ravnoteže tečnosti u telu.

Simptomi hronične bolesti bubrega su često nespecifični i pojavljuju se postepeno, što otežava rano otkrivanje.

Među najčešćim simptomima su mučnina i povraćanje, gubitak apetita, hronični umor i slabost, problemi sa spavanjem, promene u mokrenju, smanjena mentalna oštrina, grčevi u mišićima, oticanje nogu i gležnjeva, suva i svrab kože, visok krvni pritisak koji se teško kontroliše i otežano disanje.

U težim slučajevima, bol u grudima može se javiti zbog nakupljanja tečnosti u plućima ili oko srca.

Stručnjaci upozoravaju da su ovi simptomi uobičajeni za mnoga druga medicinska stanja, zbog čega pacijenti često kasno traže pomoć.

Zato je važno redovno se podvrgavati preventivnim lekarskim pregledima koji mogu otkriti bolest i pre pojave vidljivih simptoma. Dijagnoza se postavlja jednostavnim testovima krvi i urina koji ukazuju na smanjenu funkciju bubrega.

U završnim stadijumima bolesti, bubrezi gube funkciju

Lečenje hronične bolesti bubrega ima za cilj usporavanje njenog napredovanja. To najčešće uključuje lečenje uzroka bolesti, poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, prilagođavanje načina života i posebnu ishranu.

Ako bolest dostigne završnu fazu, kada bubrezi potpuno izgube funkciju, potrebna je dijaliza ili transplantacija bubrega.

Zdravstvene organizacije preporučuju redovne godišnje preglede radi ranog otkrivanja ovog stanja jer pravovremena dijagnoza može značajno usporiti tok bolesti i poboljšati kvalitet života obolelih, prenosi Index.hr.

Nostradamus je, kažu, predvideo neke od ključnih istorijskih događaja i velikih katastrofa: požar koji je uništio London, uspon Napoleona i Hitlera, smrt Džona Kenedija i kraljice Elizabete, napad na Svetski trgovinski centar, pandemiju kovida, zemljotrese. Prošle godine spekulisalo se da je čuveni francuski astrolog iz 16. veka prorekao i smrt pape Franje, a danas je iz Vatikana stigla tužna vest...

Zbirka zagonetnih stihova "Les Propheties" već vekovima intrigira i plaši ljude. Autor je Mišel de Notr Dam, poznatiji kao Nostradamus. U knjizi iz 1555. godine izneo je svoja predviđanja za budućnost, a neka su se, po mišljenju mnogih, već ostvarila.

Proročanstva su uglavnom vezana za nešto loše, kao što su ratovi, politički prevrati, prirodne katastrofe, pa vizionara rodom iz Provanse često s razlogom nazivaju i "prorokom propasti". Da li je, u dalekom 16. veku kada je živeo, uspeo da "vidi" i smrt pape Franje?

Poglavar rimokatoličke crkve preminuo je danas u Vatikanu, usled komplikacija izazvanih obostranom upalom pluća. Još pre nekoliko meseci, kada su se pronele vesti o njegovom lošem zdravstvenom stanju, poštovaoci lika i dela francuskog astrologa podsetili su na proročanstvo u kojem je možda upozorio na ono što sledi, a to je odlazak sadašnjeg pape i odabir njegovog naslednika.

"Kroz smrt veoma starog pontifa (prvosveštenik, papa, patrijarh)... Biće izabran Rimljanin u godinama. Neki će smatrati da je on slab, ali dugo će sedeti u stolici", navodi se, između ostalog, u delu "Les Propheties".

Da li je "stari pontif" papa Franja, koji je preminuo u 88. godini? Nostradamusova proročanstva u svakom slučaju ostavljaju dosta prostora za tumačenje i mogla bi da se primene na različite događaje koji su proteklih vekova potresali planetu.

Izvor: zena.blic.rs

U okviru aprilskog programa Kuturnog centra Apatin, biće odigrana premijera dečije predstave naziva “Žurka”. Ovaj komad izvodi apatinski Dečiji dramski studio, a njegovo izvođenje zakazano je za utorak, 22. april, sa početkom u 13 sati.

Tekst i režiju potpisuje Dušan Gladić, tehnička podrška Danko Ćopić.

“Ne propustite priliku da se oraspoložite i date podršku našim mladim glumcima pred predstojeći nastup na Zonskoj smotri dečijih pozorišta u Crvenki”, poručuju iz Kulturnog centra.

Predstava će biti odigrana u Velikoj Sali Doma kulture, a ulaz za sve posetioce je besplatan.

Izvor: radioapatin.com

Apatinska “Mladost” je u 23. kolu Vojvođanske lige sever pred svojim navijačima lako savladala poslednjeplasirani “Srbobran” sa 4:2. Već na poluvremenu je bilo jasno da će bodovi ostati kraj Dunava, jer su domaći na odmor otišli sa čak četiri gola viška (4:0).

Mrežu gostiju načeo je Кolja Jovović u sedmom minutu, a tri minuta kasnije svoj prvi gol na meču je postigao Stefan Đukić. Na 3:0 povećao je Marko Uzelac u 29, a pet minuta nakon toga drugi put u strelce se upisao Đukić. Gosti su u nastavku meča golovima Sime Adamovića u 49. i 76. minutu smanjili rezultat, ali više od toga nisu mogli.

Apatinci su na ovaj način prekinuli “crnu seriju” od tri vezana poraza, pa se sa 28 bodova nalazi na jedanaestoj poziciji tabele Vojvođanskog severa.

Ekipa Nemanje Žigića će narednog vikenda gostovati u Кucuri.

Izvor: radiodunav.com

U subotu, 19. aprila, u sportskom centru Slana Bara, Novi Sad, održan je IV međunarodni „Borac kup 2025“, koji je i ove godine uspešno organizovao Karate klub „Borac 021“. Turnir je okupio više stotina takmičara iz Srbije, regiona i inostranstva.

Odlična organizacija takmičenja bila je vidljiva na svakom koraku – od precizne satnice, profesionalnog sudijskog kadra, pa sve do besprekorne tehničke podrške i prijatne atmosfere za sve učesnike i gledaoce.

Takmičari KK "Dušan Staničkov" su ostvarili sjajne rezultate – osvojeno je ukupno 8 medalja, 6 zlatnih i 2 srebrne. Turnir je bio odlična prilika za proveru forme pred predstojeća državno prvenstvo.
Zlatnim medaljama okitili su se Radmilović Milan - 2 medalje, Vejin Dušan, Golubović Jovana, Bunjevčev Milan, Radmilović Vladimir dok je Iskra Ivanović osvojila 2 srebrne medalje.

Iako ova životinja nema nikakve veze sa crkvom, pa ni sa Isusom, poslednjih decenija zec je postao najprepoznatljiviji simbol Uskrsa, čak i u našim krajevima.

Odakle zec u priči o Uskrsu?

Zec koji nosi jaja?

Zeca možda nema u Bibliji, ali su zato paganska verovanja prepuna priča o njemu. Izvorni “uskršnji zeka” drevni je simbol plodnosti i ponovnog rađanja.

Legenda verovatno potiče iz anglosaksonskih krajeva. Tamo postoji priča o boginji proleća i ponovnog rađanja Eosteri čiji je pratilac zec.

Mit kaže, jedne godine, boginja je zakasnila sa dolaskom na zemlju i mraz i zima su potrajali sve do maja. Kada je konačno došla, u šumi je zatekla promrzlu ptičicu na samrti. Žalosna što vidi da ptica umire, Eostera ju je pretvorila u zeca dajući joj krzno da je zauvek greje.

Priča kaže, kako je ovaj zec u suštini i dalje bio ptica, on je sneo jaje u čast boginje koja ga je spasla od smrti. Zec bi jajima dočekivao boginju svaki put kada bi ona, baš negde u vreme prolećne ravnodnevice, došla na zemlju i donela proleće.

Zec koji donosi poklone

Spajanje zeca sa jajima i Uskrsom verovano se odigralo početkom XVI veka u Nemačkoj gde postoje zapisi o tome koliko su deca željno iščekivala dolazak “Oschter Haws-a” – zeca koji na uskršnje jutro polaže obojena jaja u gnezda.

Osim toga, on je proveravao da li su deca bila dobra ili ne i donosio je poklone samo dobroj (nešto slično kao Deda Mraz).

Ovaj običaj nemački doseljenici preneli su u Ameriku početkom XVIII veka, a globalizacija, masovna kultura i industija zabave su poslednjih decenija učinili ostalo – “Oschter Haws”, “Easter Bunny”, ili Uskršnji Zeka, postao je tako najveći komercijalni simbol Uskrsa.

Zec je u naše krajeve stigao prvo u ona mesta koja su bila u dodiru sa germanskom kulturom, a kasnije, početkom 20. veka (što se može videti iz ondašnjih čestitki i uskršnjih razglednica), proširio se i na ostale krajeve, prenosi Istorijski zabavnik.

Izvor: n1info.rs

Turisti koji ne noće u Veneciji ponovo moraju da plate ulaz u grad – do deset evra. Ko ne plati, a uhvate ga - preti mu kazna do 300 evra. Ta mera važi od sada po do kraja jula, uglavnom vikednom i to ne ceo dan, piše DW.

Za izlet u Veneciju turisti sada ponovo moraju da plate ulaz – do deset evra ako žele da provedu dan u tom italijanskom gradu na obali Jadrana. Nova pravila se primenjuju od 18. aprila do 4. maja, a zatim, do kraja jula – svakog vikenda, odnosno od petka do nedelje. Od ponedeljka do četvrtka ulaz je ponovo besplatan, kao i tokom većeg dela godine, piše DW.  

Ulaznica se plaća za vreme od 8.30 do 16.00. Ko kupi kartu najmenje tri dana pred dolazak, plaća samo 5 evra. Gosti koji noće u gradu i dalje ne moraju da plaćaju ulaz, ali plaćaju boravišnu taksu. A od plaćanja ulaznice su oslobođeni deca do 14 godina, đaci, studenti, osobe sa invaliditetom.

Međutim, svi koji dolaze na izlete moraju da imaju ulaznicu, koju mogu da nabave na zvaničnom portalu grada Venecije (https://cda.ve.it) i preuzmu QR kod koji potvrđuje njihovu registraciju ili izuzeće od plaćanja. Ko nema ulaznicu, rizikuje kaznu do 300 evra, ako bude uhvaćen.

Prošle godne grad od ulaznica zaradio 2,4 miliona

Venecija je 2024. počela da naplaćuje ulaz posetiocima koji dolaze samo na izlet. Prilikom premijere ovog jedinstvenog modela prošle godine cena je bila upola manja – pet evra. U osnovi, sve funkcioniše kao i prošle godine – samo što se sada naplaćuje češće i više.

Prošle godine, prema navodima vlasti, registrovano je 485.000 posetilaca koji su platili ulaz, što je gradsku kasu uvećalo za više od 2,4 miliona evra. To, međutim, znači i da je veliki broj posetilaca izbegao plaćanje.

Grad doduše živi od turizma, ali su gužve u pojedinim danima tolike da predstavljaju sve veći problem. Uz to, posetioci koji se ne zadržavaju preko noći ostavljaju relativno malo novca u gradu.

Danas u centru Serenisime, sa stotinama kanala, ne živi više ni 50.000 stanovnika – ali zato ima više od 50.000 kreveta za goste.

Ipak, mnogi sumnjaju da će skuplja ulaznica nešto promeniti. Deset evra verovatno neće odvratiti većinu posetilaca. Kritičari mere zameraju što nije uvedena gornja granica za broj izletnika. Uvođenje takse vide kao način da grad jednostavno zaradi novac.

Pored toga, iskustvo od prošle godine kaže da su mnogi „turisti s rancem“ dolazili su tek posle 16 časova, kada se više ne naplaćuje ulaz.

Turisti da se lepo ponašaju

Svake godine Veneciju poseti više od 15 miliona ljudi. Mnogih dana, u uskim uličicama oko Trga svetog Marka i mosta Rialto, gotovo da se ne može proći. Zato je, takođe od 18. aprila, Venecija počela da šalje i službenike na te najveće magnete za turiste. Tim od jedanaest ljudi treba da informiše turiste o pravilima ponašanja u cilju očuvanja istorijskog jezgra i da prijavljuje eventualne prekršaje.

Na primer, zabranjeno je istraživanje grada biciklom. Venecija želi da dočeka svoje goste raširenih ruku, ali istovremeno zahteva i poštovanje, poručuje gradska uprava.