Sombor.info

- Prvi savet za roditelje je – pustite da im bude dosadno. Jer će onda morati da se igraju. Isto kao i mi kad smo bili deca pa bismo se požalili da nam je dosadno. Jedini savet koji smo dobijali i koji i danas deca treba da dobiju je – idi, igraj se.

Leto je za roditelje izuzetno izazovan period. S jedne strane su vrućine koje su ove godine baš velike, pa deca veći deo dana provode u kući, s druge strane su ekrani koji mame i ponekad je nemoguće izdržati tu dečju upornost da im dozvolite da gledaju u televizor ili telefon satima, prenosi Zelena učionica.

Dr Ranko Rajović kaže da se odgovor krije u našoj kreativnosti koju treba i kod dece da probudimo.

- Istraživanje koje smo radili u školama u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Italiji pokazalo je da već u nižim razredima većina dece ima telefone, čak 80 odsto njih, a u četvrtom razredu taj procenat ide i do 100 odsto. U odnosu na pre pet godina kad smo radili istu studiju, skok je dramatičan – kaže dr Rajović i dodaje da nema neke velike razlike između nas i nekih razvijenih zemalja.

Deca su, objašnjava Rajović, navikla i kao da imaju uslovni refleks da kad im je dosadno posegnu za telefonom.

- Zato je, evo, prvi savet za roditelje – pustite da im bude dosadno. Jer će onda morati da se igra. Isto kao i mi kad smo bili deca pa bismo se požalili da nam je dosadno. Jedini savet koji smo dobijali i koji i danas deca treba da dobiju je – idi, igraj se. Drugi važan savet je da ne kupuju detetu svaki vikend po igračku. Neka se sete sebe. Kad su dobijali poklone? Mali praznik, mali poklon, veliki praznik, veći poklon. I to je to. A danas? Pa bukvalno svakog vikenda se kupuje po igračka – kaže Rajović.

On podseća roditelje na period kad su sami bili deca i to da je ushićenje zbog dobijene igračke bilo daleko veće iako je sama igračka bila daleko manje vrednosti nego one koje danas deci kupujemo.

- Devojčice su, recimo, sakupljale salvete. Pa je svaka salveta imala svoju priču i bar 10 karakteristika – boja, oblik, koliko slojeva, iz koje je države, iz kog grada, hotela… Kad bi tata otišao na put, mora da donese nekoliko salveta, da ćerka može da se menja. Ona to dočekuje sa ushićenjem, jer može se desiti da tada donese neku baš dobru, za koju će dobiti dve ili tri druge koje nema. A dečaci, oni su imali klikere ili one male automobile – podseća Rajović.

I zaista, kad se setimo dečaka i njihovog ushićenja pojedinim baš “jakim” klikerima, teško se ono može porediti sa onim koje danas deca pokazuju kad dobiju igračku. Da li je plastikaner ili staklenac, porcelanac, naftalinac ili neki treći bilo je ključno. Pa su se menjali, osvajali i čuvali ih kao najveće blago. Nisu ih dobijali svakog dana, pa je njihova vrednost za decu bila neprocenjiva.

- Sećam se sebe, imao sam oko 40 klikera. I dečaci tada, kad krenu napolje, tačno znaju koje nose, imaju strategiju. Jedan ovakav, tri onakva, četiri velika, za koje zna da vrede više. I igraju tako satima, sve to vreme kalkulišući šta su izgubili, šta su dobili. Čučne, ustane, vrti se, kreće se, komunicira i MISLI. A sad, gledajte šta smo danas dobili. Sećam se jedne bake koja je na predavanju čula da su klikeri dobri. I otišla i kupila unuku pakovanje od 100 klikera, iz najbolje namere. Pa mu je posle nekoliko dana kupila još 100. I to dete je odjednom imalo 200 klikera! Pa neće ni da se igra – objasnio je dr Ranko Rajović.

On kaže da je ista stvar i sa majkom koja je čitavo detinjstvo sakupljala salvete i sad ih ima 500. I odluči da ih pokloni ćerki kao najveću vrednost. A ćerka? Vrlo brzo iz dosade počinje da ih cepa. Jer ona nije ta koja je svaku od njih pažljivo i vredno skupljala i čuvala i ne može da razume vrednost nečega što je dobila odjednom u toj količini.

- Isto važi i za autiće koje dečaci vole da skupljaju. Pa nemojte im kupovati stotinu autića. Neki važan događaj kupi se jedan, drugi put drugi, pa dete zna kad je koji dobilo. I onda kad imaju malo igračaka, oni se igraju. I kad je vreme loše da se bude napolju, oni će znati da se igraju. Kažu mi roditelji – deca ne znaju da se igraju. Pa naravno da ne znaju kad im kupujete 1000 igračaka! Dajte im manje igračaka i vreme za dosadu. Možda čak da se zaigrate s njima – rekao je Rajović i predložio roditeljima nekoliko igara.

Prva igra se sastoji u tome da uzmete one drvene kocke od kojih se prave kule i da za jednu od njih vežete končić, ta ide u “temelj”. Zatim deca prave kupu od nekoliko spratova i na kraju izvlače tu kocku vezanu končićem, da vide hoće li cela kula pasti.

Rajović kaže da sa malom decom treba igrati "Čoveče ne ljuti se", a čim nauče da sabiraju, tablić, jamb, koji je najbolja igra za duboku pažnju, šah…

- Poruka roditeljima je da odvoje dva dana nedeljno, uveče, za društvene igre. Važno je da decu nauče da igraju šah. Zašto? Dete danas u školi ima slabu pažnju, ne može da uči. To je problem svuda, a uzrok je tehnologija. A tablić, jamb i šah su igre za duboku pažnju.

Rajović upozorava i na to da je fina motorika našoj deci jako slaba. Kaže da je radio istraživanje u vrtićima u Vojvodini gde je upravo finu motoriku ispitivao jednim jednostavnim testom.

- Roditelji mogu to kod kuće da probaju, vrlo je jednostavan test. A ono što sam ja video u vrtićima je da deca od pet godina ne mogu sa površine stola, kad spuste dlan, da podignu samo domali prst. Umesto toga, dižu dva istovremeno i to je prvi znak da fina motorika nije dobro razvijena što je jako važno za rad mozga i pisanje u školi. A kako to da popravite? Morate biti mudri. Deca vole Lego kocke, ali to ne znači da moraju imati 10 kutija. Dve su dovoljne. Uzmite jednu i recite detetu: ‘Ovo što ću ja sad da uradim to je za malo veću decu i odrasle.’ i oblepite selotejpom kažiprst i srednji prst, pa slažete samo palčevima i malim i domalim prstom. Dete će, naravno, reći “hoću i ja!”. I to je odlična vežba za razvoj fine motorike. Da ste mu rekli da to mora da uradi da bi vežbalo, sigurno da bi se jako bunilo. Moramo detetu napraviti izazov, to je uloga roditelja – objašnjava Rajović.

On kaže i da deca slobodno mogu u park i kad su velike vrućine, njima to ne smeta, sve dok su u hladovini.

- Roditeljstvo je danas ozbiljan posao. Ne možemo da kažemo da nemamo vremena. Kako to – rodili smo dva, tri, četiri deteta i sad nemamo vremena? Moramo imati vremena. Posebno u tih prvih 10 godina, ako smo tu prisutni, onda smo posle mirni. Pre neki dan čuo sam da je jedna nastavnica svim đacima dala petice, da pokaže sav besmisao sistema. Jer, govorimo stalno kako je svaka generacija dece sve slabija, a ocene sve bolje. Kako je to moguće? Negde smo pogrešili.

- Decu moramo da pripremamo za život. A kako to? Pa igra, skakanje, duboka pažnja, društvene igre. E, to je posao roditelja – zaključuje Rajović.

Stanovnik zaliva Stil u Južnoafričkoj Republici snimio je scenu koja sablasno podseća na Spilbergov „Rat svetova”.

Ironično, ono što je uhvatio uopšte nije bila invazivna vrsta, a kamoli vanzemaljska vrsta. Naprotiv, iako se čini da je to neka vrsta pauka ili raka, to je zapravo biljka.

Paukovi oblici zapravo nisu vanzemaljci, već mrtve biljke aloe vere. Njihovi dugi, bodljikavi listovi uronjeni su u pijesak i izgleda da se kreću naprijed, dajući biljkama uvjerljiv izgled hodanja duž obale, prenosi Morski.hr.

– Mislio sam da bih ovo mogao da iskoristim kao metaforu kako ljudi vide ove biljke kao vanzemaljce, ali mi smo zapravo dvonožni vanzemaljci koji uništavaju njihov svet. To je bila ideja, objasnio je autor Jan Vorster.

 Međutim, njegove fotografije su umesto toga izazvale konfuziju i strah nakon što ih je podelio drugi sajt koji je te oblike označio kao „morske pauke“. Objava je na kraju prikupila 22.000 komentara i 52.000 deljenja.

Cape aloe, takođe poznata kao aloe ferok, gorka aloja i crvena aloja, jedna je od najpoznatijih biljaka u Južnoj Africi sa dugom istorijom medicinske upotrebe.

Pozivajući se na listove sa trnovitim ivicama, reč „ferok“ znači „žestoki“ ili „ratoborni“. I dok se svakako uklapa u ovaj opis, lekovita svojstva gorke aloje čine je vrstom lekovitog bilja, iako na prvi pogled izgleda zastrašujuće.

Filmovi su u vreme striminga postali lako dostupni, a serije novi kraljevi zabavnog sadržaja. Ipak, ukoliko želite da ih gledate na svakom uređaju i u svakom trenutku uglavnom to morate da platite.

Servisi za gledanje filmova i serija poput Netfliksa su zamenili televiziju i bioskope, ali za one koji žele besplatno iskustvo – postoje određene alternative.

Na internetu postoji mnoštvo sajtova na kojima možete gledati filmove besplatno koji uglavnom nisu legalni, ali postoji i mnogo potpuno legalnih i besplatnih sajtova za gledanje ili čak preuzimanje filmova.

Movie Crumbs

Prvi i najbolji sajt na spisku. Nudi odličnu zbirku filmova i serija, uključujući najnovije i najpopularnije naslove.

Sajt je dostupan na svim uređajima i nije potrebna registracija.

Jednostavno izberete film koji želite da gledate i uživate u odličnom kvalitetu reprodukcije.

Veliki broj naslova podržava srpski ili hrvatski prevod, ali ne svi.

Manjkavost servisa su reklame, ali odlična stvar je što se one ne pojavljuju tokom, već samo pre reprodukcije.

Crackle

Crackle je druga besplatna usluga za gledanje filmova i serija osnovana 2004. godine u Kaliforniji. Pored filmova i serija, sajt nudi i TV emisije u punoj dužini i originalni program.

Sajt je dostupan na skoro svim uređajima, a sve što zahteva od korisnika je besplatna registracija.

Manjkavost ovog servisa su takođe reklame.

Tubi

Tubi se smatra jednom od najboljih besplatnih platformi za gledanje filmova i serija, a zbirka je odlična.

S obzirom da je u vlasništvu „Fox“ korporacije, platforma ima i dosta originalnog sadržaja koji je potpuno besplatan, a sve što vam je potrebno je besplatna registracija.

Tubi nije dostupan u Evropskoj uniji od 2018. godine zbog Opšte uredbe o zaštiti podataka u EU. Međutim, iz Srbije je pristup slobodan, kao i iz Ujedinjenog Kraljevstva otkad su zvanično napustili Evropsku Uniju.

Internet Archive

Arhiva nudi mnošto sadržaja poput muzike i knjiga, ali i odličnih filmskih naslova koje možete gledati ili preuzeti potpuno besplatno.

Internet Archive je zapravo digitalna bibloteka sadržaja koja se zalaže za univerzalni i lak pristup znanju i sadržaju.

U Arhivi možete naći preko 15.000 filmskih naslova poređane po godinama, jeziku ili žanru.

Manjkavost je što su u pitanju uglavnom stariji naslovi.

PopcornFlix

Kod ovog sajta je važno ne mešati ga sa nelegalnim sajtom „Popcorn Time“, koji je u međuvremenu ugašen.

Ovde je reč o potpuno legalnom servisu u vlasništvu „Screen Media Ventures“ kompanije.

Sajt nudi hiljade besplatnih filmova poređanih po žanrovima i diči se mnogim naslovima. „PoprocnFlix“ sadrži i mnoge serijale Nacionalone Geografije kao i ostale dokumentarce o prirodi i životinjama.

MoviesFoundOnline

Ovaj sajt nema toliko bogatu zbirku kao ostali, ali je besplatan i poptpuno legalan.

Stvar sa ovim sajtom je što sakuplja sadržaj iz drugih izvora poput Jutjuba, Vimea i Dejlimoušna.

Samim tim, nije najimpresivnija biblioteka koja postoji, ali može se pronaći zanimljivi sadržaj.

Domaći filmovi i stara jugoslovenska kinematografija

Kada su domaći filmovi i serije u pitanju, većina naslova ne podleže nikakvoj zaštiti digitalnih prava pa ih često možete naći čak i na Jutjubu.

Sve što treba da uradite je ukucate film koji želite da gledate i nadate se da će biti dostupan na mreži.

Na Jutjubu se mogu naći čak i najveći filmovi domaće kinematografije potpuno besplatno.

Ukoliko ih nema na Jutjubu, uglavnom ih ima na drugim video platformama.

Izvor: nova.rs

Somborska policija pronašla je dvadesettrogodišnjeg mladića iz Sombora osumnjičenog za krađu za kojim je bila raspisana potraga.

On je bio u "mercedesu" koji je vozio dvadesetogodišnji mladić, koji se oglušio na znak patrole da zaustavi automobil. Vozaču je određeno zadržavanje do 12 sati.

Dvadesetogodišnjak je, i pored naredbe policajaca, nastavio da vozi velikom brzinom gradskim ulicama, prošao više puta na crveno svetlo na semaforima i obilazio policijska vozila.

On se zaputio prema Bezdanu, a tokom vožnje prelazio je u suprotnu kolovoznu traku, dok nije zaustavljen tako što mu je policijsko vozilo preprečilo put.

Iz zaustavljenog "mercedesa" je prvi izašao tridesetpetogodišnji suvozač koji je fizički nasrnuo na policajca. Protiv njega će biti podneta krivična prijava za ometanje službenog lica u obavljanju dužnosti.

Mladić koji je vozio automobil, po isteku zadržavanja, priveden je u Prekršajni sud u Somboru zbog nasilničke vožnje, vožnje bez izdate vozačke dozvole, odbijanja da se podvrgne utvrđivanju prisustva alkohola i psihoaktivnih supstanci u organizmu i drugih prekršaja. Sudija mu je izrekao kaznu zatvora od 30 dana i novčanu kaznu od 300.000 dinara.

Kada je vozilo zaustavljeno, policija je u njemu zatekla dvadesettrogodišnjaka, koji se sumnjiči da je 7. decembra ove godine iz kuće u Somboru ukrao zlatni nakit i 15.000 evra i za kojim je bila raspisana potraga. Kod njega je pronađen bodež.

Izvor: 021.rs

Supruga predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Tamara Vučić, posetila je Sombor i Udruženje žena "Staparska ruža".

Tamara Vučić odlučila je da u ovom vojvođanskom gradu poseti izložbu u Muzeju podunavskih Švaba posvećenu motivu ruže, a potom i radionicu pomenutog udruženja u bačkom selu Stapar.

Kako joj je prenošenje tradicionalnih elemenata na mlađe generacije jako važno, što je istakla tokom posete, to je bio dovoljan razlog da se odluči za ovaj korak, pa je razgovarala sa ženama na ove dve lokacije o umrežavanju malih radionica.

Tamara je za ovu priliku odabrala pravu zimsku odevnu kombinaciju, sa kapom i šalom, dok je prisutnim fotografima pozirala sa osmehom.

Inače, staparski ćilim, jedan od najpoznatijih autohtonih srpskih ćilima, bio je jedan od glavnih fokusa izložbe u Somboru.

Izvor: blic.rs

U subotu 17.12.2022. godine održano je poslednje 297. kolo Intersport Trkačke lige Somaraton u 2022. godini. Tokom ove godine održano je 46. kola lige i istrčano je rekordnih 4.675 kilometara (što je razdaljina od Sombora do Dohe u Kataru). Subotnju trku na pet kilometara na šetalištu pored Velikog Bačkog Kanala, tokom 2022. godine istrčalo je 66 trkača. Ligu su pored somaratonaca trčali i triatlonci, biciklisti, fudbaleri i drugi.

Šampion Intersport Trkačke Lige Somaraton za sezonu 2022. godina je Josip Major koji je uspeo da održi dobar i stalan tempo tokom cele godine i da vrati veliki pehar Lige u svoje ‘’vlasništvo’’. Vicešampionska titula ove godine ide trećeplasiranom od prošle godine Dejanu Nikoliću koji je do samog kraja sezone vodio neizvesnu trku sa Dejanom Hrkalovićem koji se popeo na pobedničko postolje lige po prvi put i to na treće mesto. Nova kraljica lige je Ana Pešić čiji je duel sa prošlogodišnjom šampionkom Mirjanom Došen trajao gotovo cele godine. Treće mesto u sezoni 2022. godine pripalo je Danici Grujć Firanj koja je svoju poziciju izborila pre svega upornošću te je cele godine propustila samo četiri subotnja kola. Danica je svakako primer da je Liga mesto gde svi mogu biti šampioni!

Raspored ‘’ligaša’’ do desetog mesta u muškoj konkurenciji: Zoran Nikolić, Nenad Đorđević, Arpad Šarkezi, Miroslav Liščević, Đorđe Munjas, Damir Marković i Srđan Sajlović. Kod dama poredak od četvrtog do desetog mesta predvodi Biljana Vezmar, Sanja Vojvodić, Jelena Perenčević, Ana Pagač, Tijana Odobašić, Ivana Šokac i Snežana Radović.

Nakon mesec dana pauze krajem januara kreće nova sezona lige za 2023. godinu te pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže svake subote na ligaških pet kilometara što je dostupna dužina za svakog ko želi da se pokrene i oseti energiju Somaratona i to svako u svom ritmu – u ritmu lige!

Na Kružnom nasipu, na krivini iza pružnog prelaza prema romskom naselju, zjapi ogromna, otvorena rupa. S obzirom da se nalazi neposredno pored puta predstavlja veoma veliku opasnost najviše po pešake, posebno ako se ima u vidu da u tom delu nema trotoara, te su svi prinuđeni da se kreću ivicom puta.

Ovaj put je, inače, veoma frekventan, jer je to glavna saobraćajnica koja vodi prema romskom naselju i njome se, osim vozila, kreću i biciklisti i pešaci, među kojima je mnogo dece. Pošto se rupa nalazi bukvalno uz put, mali trenutak nepažnje može dovesti do tragedije.

Rupa je duboka preko tri metra i polako postaje deponija raznog otpada. Apelujemo na nadležne da je hitno (i bezbedno) zatvore i time zaštite prolaznike, posebno najmlađe, od potencijalne opasnosti da u nju upadnu.

Izvor: apatinskenovine.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u sredu, 21. decembra, organizuje akciju dobrovolјnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Zalihe svih krvnih grupa su na minimumu, te Crveni krst poziva sve sugrađane koji su zdravi i dobro se osećaju da se odazovu na akciju.

Udruženje za pomoć MNRO grada Sombora u petak, 16. decembra organizovalo je veče zahvalnosti u prostorijama Mesne zajednice „Mlake“.

Povod za okuplјanje bila je želјa članova na poseban način zahvale svima koji su učestvovali i pomagali u radu Udruženja za pomoć MNRO grada Sombora, ali i namera da se zajednička saradnja na unapređenju položaja osoba sa invaliditetom nastavi i u narednom preriodu.

U okviru programa, predsednica Udruženja Katarina Salkanović održala je prezentaciju o radu i aktivnostima koje ovo udruženje sprovodi, a u znak zahvalnosti za podršku dodelјene su zahvalnice Udruženju „Malo kralјevstvo“, Somborskom edukativnom centru, Osnovnoj školi „Nikola Vukićević“, Miodragu Tepavcu, ocu Savi Nikoliću, Odelјenju za društvene delatnosti Gradske uprave, Somborskim novinama, Gimnaziji „Velјko Petrović“, Srednjoj medicinskoj školi „Dr Ružica Rip“, Draganu Kneževiću ispred MZ „Mlake“, članici Gradskog veća Antoniji Nađ Kosanović, Centru za razvoj obrazovanja „Planeta“, Kancelariji za mlade, Organizaciji „Čepom do osmeha“, ŠOSO „Vuk Karadžić“ i gradonačelniku Sombora Antoniu Ratkoviću.

Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu u sredu, 21. decembra u Somboru organizuje javnu raspravu o Nacrtu Plana razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine za period 2023-2030. godine. Prezentacija će se održati u Velikoj sali Gradske kuće, Trg Svetog Trojstva broj 1, sa početkom u 11 časova.

Pokrajinski sekretarijat poziva zainteresovane za učešće u javnoj raspravi da prijave za svoje učešće dostave na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., a takođe, prismeni predlozi, sugestije i primedbe mogu da se dostave putem obrasca koji se nalazi na internet stranicama www.region.vojvodina.gov.rs, www.planrazvojaapv.rs i www.ekonsultacije.gov.rs.

Nacrt Plana razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine za period 2023-2030. godine možete da pogledate na LINKU