Sombor.info

Za nove generacije se popularno kaže da su „rođeni s telefonom“.

Kažu neki roditelji, ponosno, da njihovo dete već sa godinu, dve ume na YouTubeu da uključi svoj omiljeni crtani film bez ičije pomoći. Mobilni telefon je postao neki vid takozvane digitalne cucle kojom roditelji umiruju svoju decu kada nisu u mogućnosti da im se posvete.

Pa dete onda pusti jedan klip, on ga odvede na sledeći, taj na neki drugi… a majka i otac mogu za to vreme da završe gomilu stvari, obaveza ili pak da pogledaju film.

Znamo da su nam deca postala „palčići“ – jedan od osnovnih pokreta koji savladaju jeste pomeranje sadržaja na ekranu. Iako ima roditelja koji svojoj deci zabranjuju da dotaknu telefon, ima i onih koji deci već na tom bebećem uzrastu „daju puno poverenje“.

Da bismo otklonili svaku nedoumicu šta nam je činiti i kada deci možemo dati telefon bez nadzora, za savet smo pitali psihološkinju Anu Mirković, od koje smo prvi put i čuli za termin „digitalna cucla“ koju roditelji daju u veoma niskim uzrastima za nekoliko minuta mira.

„Deci telefon bez nadzora treba dati tek sa 12-13 godina, kada dete bude kognitivno zrelo i spremno, kada može logički da razmišlja i odlučuje. A čak i tada roditelj mora da bude uključen, treba da prati raspoloženje deteta u tim osetljivim godinama, da otvara teme, jer veoma često tinejdžer može da bude u depresiji zbog nasilja na mrežama, pa roditelj mora da bude tu, da posmatra – a ne da ulazi u poruke“, kaže za Zadovoljnu psihološkinja.

Ona smatra da je najvažnija komunikacija sa decom, i mlađom i starijom, te da deci ne treba zabranjivati tehnologiju – jer se tako ne postiže mnogo.

A šta na ovu temu misle roditelji, pitali smo na Facebooku:

„Nikada“, kaže Ana

„Mislim da nadzor treba uvijek bit i mi stariji nekad pogreške radimo na ovim današnjim tehnologijama ponekad i nama treba nadzor, a kamoli djeci“, kaže Vesna.

„Kako kad sada prate nastavu preko telefona“, smatra Lidija.

„Sa 30 godina. I tako će napraviti neku glupost. Šalim se, naravno. Što kasnije to bolje. Za svako dete to je individualno“, šali se Olenka.

„Dati detetu telefon je čista propast. Treba mu dati kada njegov mozak sazri za svakakve gluposti“, misli Mira.

„Ostavite tu decu na miru više….!! Svaki normalan roditelj zna šta je dobro a sta loše za svoje dete“, izričit je Bratislav.

„Kad ga sam kupi iz svoje zarađene pare“, strog je Rusu.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Aleksandra Prijović polako, ali sigurno, puni i petu Arenu u Zagrebu, ali i hale širom regiona. Ogroman uspeh naše pevačice naišao je na divljenje mnogih, ali i na zavist i ljubomoru pojedinih kolega.

Već danima, pa čak i nedeljama, Aleksandra Prijović je glavna tema u medijima.

Prvo je napunila tri Arene u Beogradu i održala koncerte o kojima se još uvek priča, a onda i rasprodala četiri Arene u Zagrebu, te zakazala i petu.

Upravo ovaj uspeh Prijovićke, kojim je oborila sve dosadašnje rekorde, izazvao je i najviše pažnje, kako kod publike, tako i kod njenih kolega pevača.

Severina spada u one koji su pružili punu podršku mlađoj koleginici.

Naime, Severina se obratila Aleksandri Prijović na Instagramu, te je prokomentarisala njenu fotografiju – selfi u prepunoj Štark areni u Beogradu.

„Bravo mila, ponosna sam na tebe“, napisala je Severina u komntaru ispod ove objave na Instagramu.

„Hvala ti draga moja“, odgovorila je Aleksandra popularnoj pevačici.

Aleksandrina mlađa koleginica Džejla Ramović govorila je o njoj i bez zadrške je hvalila.

„Vau! Ma, mislim ona je to sve zaslužila i zaista svaka čast njoj i njenom timu. Mislim da stvarno rade odličan posao i da ta dva albuma nisu imala nijednu pogrešnu pesmu. Ljudi uživaju u njenim koncertima“, rekla je Džejla.

Aleksandru su u Areni u Beogradu bodrile mnoge zvezde, kao što su Ceca Ražnatović, Maja Berović, Marija Šerifović, Milica Todorović, Jelisaveta i Miloš Teodosić, Mina i Nemanja Nedović, Edita Aradinović, Sara Jovanović, Mirka Vasiljević i Vujadin Savić i mnogi drugi.

Podršku su joj pružile i Jelena Rozga i Nina Badrić, koje nisu krile da im je drago zbog njenog uspeha i javno su joj čestitale na istom.

Isto tako, bilo je i onih koji nisu krili da im nije drago zbog toga što Prija rasprodaje koncerte po regionu.

Tim povodom je „Slobodna Dalmacija“ za komentar pitala njihove muzičare i kritičare od kojih niko nije imao naročite pohvale za uspeh srpske zvezde. Mnogi od njih, navodno, nisu ni znali „šta peva Aleksandra Prijović“.

Nakon toga se oglasila Marija Šerifović, koja je stala u Prijinu odbranu i svima im odbrusila.

„Moj komentar na to bi bio da ja smatram da svako treba da nastupa u svakoj državi bez bilo kakvog problema. Ako naš posao ne spaja, ja ne znam ko će spojiti. Imamo primer na mojoj numeri koja je prva u trendingu u Hrvatskoj, u prvom danu u prvih par sati. E sad, ono sa čim imaju problem naši susedi jeste to što se radi o izvođačima narodne muzike. Da se to dogodilo nekom pop izvođaču, to verovatno ne bi bio problem, ali narodnjaci ih malo žuljaju. Ono što mogu da kažem je da je Aleksandra to svojim radom zaslužila i narod to želi da sluša, a protiv naroda se ne može. Prema tome, mi ili bilo ko može da trubi, protiv ljudske volje se ne može“, rekla je Marija Šerifović.

Poslednji u nizu koji je pokazao da mu nije pravo zbog uspeha mlade pevačice je Šako Polumenta.

„Početkom nove godine ću raditi na tome da izdam album, vredno radim na tome. Kad već ovako dobro ide moja karijera, fokusirao sam se na koncerte, već sam počeo da radim trgove… Vidite šta danas rade, prave solističke koncerte, arene i neke druge prostorije na osnovu mojih pesama“, istakao je Šako Polumenta i dodao:

„Uzimaju novac za koji sam se ja namučio i te kako. Neshvatljivo je da mogu da se prave solistički koncerti, a ljudi snime jedan ili dva albuma, a od toga su jedna, dve ili tri pesme samo hitovi. To je nepravda. A ja iza sebe imam 11 albuma i mnogo hitova i treba sad da gledam nekoga, to je baš ružno.“

Šako Polumenta bio je vrlo direktan u iznošenju svog mišljenja.

„Treba da budeš umrežen u tim ljudi. Gledam koncerte koje se održavaju u Areni. To nisu solistički koncerti, to je nešto drugo, to je zabava. Zabava Beograda, milion pevača dođe. Pozdravljam pojedine pevače koji to zaslužuje. Ne bih da imenujem sada, ni oni mene ne podržavaju“, ispričao je pevač, prenosi „Puls“ i dodao:

„Možda me zapravo i podržavaju, ali to ne govore javno, pa neću ni ja. Zadnje četiri godine pevam samo svoje. Od 140 mojih pesama zašto bih pevao tuđe? Ponekad, ako me baš nešto dodirne ili ako odgovara atmosferi, ali uglavnom pevam samo svoje.“

I Tonči Huljić, koji iza sebe ima ogromne uspehe i karijeru koja traje duže nego što Aleksandra ima godina, takođe je pokazao zavist prema njenom uspehu.

„Ja verujem da sedamdeset odsto ljudi koji idu na koncert ne znaju njene pesme, ali idu da bi bili viđeni. Prija nije ništa popularnija nego što je bila pre godinu dana ili što će biti za godinu dana, to je jednostavno tako“, rekao je Huljić, pa dodao:

„Uvek je voće iz tuđeg vrta slađe i tu nema dalje priče. To se zalomilo sad tako i uostalom zašto niko ne priča o Dinu Merlinu koji je isto tako rasprodao, po ne znam koji put već, četvrtu Arenu“

Izvođači iz Srbije su Priju pretežno podržali, čestitali joj na uspehu, na napunjene tri Arene u Beogradu i za sada pet u Zagrebu. Ipak, pevačica Jelena Karleuša je, naravno, „udarila“ na Aleksandru Prijović rekavši da je njena muzika „treš“, a sada je i rekla kako ima samo dve poznate pesme i dve godine karijere – zanemarivši činjenicu da je mlada pevačica na sceni već desetak godina, da ima tri albuma i mnoštvo hitova.

Izvor: nova.rs

Poslednji put viđen je kako izlazi iz gimnazije oko 19 sati i nije došao kući, prenosi Blic.

Na sebi je imao crnu trenerku i crni ranac.

Moli se ako ga neko vidi ili ima bilo kakvu informaciju, da javi na broj 069/4453020 ili najbližoj policisjkoj stanici.

Na sajtu Uprave carina zainteresovani mogu da se prijave za e-licitacije trajno oduzetih vozila i robe, koje organizuju carinarnice Kladovo, Dimitrovgrad i Sombor.

Razgledanje vozila, koja će Carinarnica Kladovo izložiti javnoj prodaji 25. oktobra 2023. godine, zakazano je za 20. oktobar od 09:00 do 13:00 časova, na lokaciji ''MM'' u Kostolu, ulica Maršala Tita br. 95.

Rok za prijavljivanje i uplatu kaucije je 22. oktobar 2023. godine do 24:00 časa.

Između ostalog, u ponudi imaju motocikl "KAWASAKI ZX-6R" čija je početna cena 70.000,00 dinara, ali je kaucija 21.000 dinara.

Imaju i putničko "ford KA" od 130.000 dinara, za koji se daje kaucija od 39.000 dinara. Auto je 2010. godište.

Carinarnica Dimitrovgrad e-licitaciju vozila organizuje 26. oktobra 2023. godine, a njihovo razgledanje je zakazano za 20. oktobar od 10:00 do 11:00 časova, na lokaciji Kasarna Dimitrovgrad, ulica Ive Andrića bb.

Rok za prijavljivanje i uplatu kaucije je 23. oktobar 2023. godine do 24:00 časa

Internet prodaja robe Carinarnice Sombor zakazana je za 27. oktobar 2023. godine.

Roba se može pogledati 20. oktobra od 12:00 do 13:30 časova u Carinarnici Sombor, Industrijska zona bb, Sombor.

Rok za prijavljivanje i uplatu kaucije je 24. oktobar 2023. godine do 24:00 časa.

Ovo je samo deo stvari koji se može naći putem licitacije u ova dva mesta:

U toku prethodne nedelјe, na području Policijske uprave u Somboru evidentirano je osam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a šest lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan vozač.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobile teške i četiri osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Kula zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

U pomenutom periodu napisano je 75 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 638 prekršajnih naloga.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Lokalnim koordinacionim timom grada Sombora, obeležio je danas Evropski dan borbe protiv trgovine lјudima. Događaju je prisustvovala gradska većnica za sport, decu, omladinu i zdravstvo, Antonija Nađ Kosanović, koja je istakla značaj ove manifestacije i podizanja svesti građana o problemu trgovine lјudima.

„Grad Sombor podržava manifestacije kao što je ova danas, a svakako ćemo i u narednom periodu nastaviti ovakve aktivnosti kako bi se što više lјudi edukovalo o rizicima koji postoje kada je trgovina lјudi u pitanju“, navela je gradska većnica Nađ Kosanović.

Volonteri Crvenog krsta Sombor su pripremili tri štanda, na kojima su vršili edukaciju građana različitog starosnog doba o načinu vrbovanja i trgovini lјudima, te kako naći izlaz iz rizične situacije, a Endi Vaš, stručni saradnik u Crvenom krstu je naveo kakve aktivnosti sprovode tokom godine kada je reč o trgovini lјudima.

„Tokom čitave godine, volonteri Crvenog krsta Sombor vrše edukaciju svih građana o ovom gorućem problemu, počevši sa edukacijom dece u vrtićima, nižim i višim razredima osnovnih škola, kao i starijih učenika. Cilј nam je da skrenemo pažnju javnosti o ovom globalnom fenomenu i da se zaštite svi naši sugrađani, pa tako i oni najmlađi“, izjavio je stručni saradnik Endi Vaš.

Evropski dan borbe protiv trgovine lјudima se obeležava od 2007. godine, odlukom Evropske komisije, a od tada je učinjeno mnogo na polјu informisanosti građana svih uzrasta o načinima zaštite i prepoznavanja potencijalnih rizika koje trgovina lјudima sa sobom nosi, kao i načinima da se broj žrtava smanji.

Dijana Perić i Vladimir Lerman, radnici na benzinskoj pumpi „Lukiol“ u Apatinu svetli su primeri da se poštenje i čast u našem društvu nisu potpuno izgubili. NJih dvoje su, radeći zajedno u smeni, pre nekoliko dana pronašli novčanik pun novca i, nakon zanimljive potrage za vlasnicom, uspeli da joj ga uredno vrate.

Sve se zbilo pre desetak dana, u popodnevnoj smeni, u kojoj je radilo ovo dvoje mladih ljudi.

-Iz džipa beogradskih tablica izašao je stariji muškarac i mlađa žena, ispostavilo se, njegova ćerka. Dok je ona bila u toaletu, on se raspitivao za put do groblja jer su krenuli na jednu sahranu. Objasnili smo mu i otišli su. Kolega je, par trenutaka kasnije, u toaletu primetio novčanik. Izneo ga je i kad smo pogledali šta ima u njemu, imali smo šta da vidimo – osim dokumenata i kartica, u njemu je bila veća količina novca i u dinarima i u evrima. Nismo brojali, ali nam je vlasnica kasnije rekla da je bilo preko 100.000 dinara, objašnjava Dijana.

U novčaniku su pronašli i pasoš i o svemu odmah obavestili policiju. Pošto su naveli da je vlasnica otišla na sahranu, iz policije su pozvali cvećaru pored groblja i kad su objasnili o čemu se radi, radnica cvećare, Rada, se odmah uključila u potragu.

-Rada je na parkingu pronašla pomenuti džip, strpljivo sačekala da prođe sahrana i da se vlasnik džipa i njegova ćerka pojave. Upitala je ženu gde joj je novčanik, na šta je ova opušteno odgovorila da je u kolima. Rada joj je, uz osmeh, rekla da ne bude tako sigurna, te da ipak svrate na benzinsku pumpu, nadovezuje se Vladimir na priču svoje koleginice.

Za par minuta, Beograđani su ponovo bili na pumpi.

-Kad smo joj pružili novčanik, žena je bila u šoku. Objasnila nam je da je novac spremila za ratu kredita i da ne zna šta bi da joj novčanik nije pronađen i vraćen. Zahvalila nam je, počastila nas i rekla da je srećna što „još postoje ovakvi ljudi“, uz osmeh kaže Dijana, dodajući da joj nikada ne bi palo na pamet da uzme tuđi novac, te da je ovo što su kolega i ona uradili nešto što bi trebalo da bude normalno.

I nešto, dodaćemo, što u današnje vreme i nije baš česta pojava. Tim je Dijanin i Vladimirov gest još vredniji pažnje i zaslužuje iskrene pohvale.

Izvor: apatinskenovine.rs

Ako ste odlučili da u dogledno vreme renovirate ili bar novom bojom osvežite svoj životni prostor, a imate mali stan, stručnjaci ističu da postoje četiri boje koje treba da izbegavate. Naime, dekorateri i moleri iz britanske kompanije "The Good Painter" akcentuju da četiri boje kojima se ljudi neretko okreću čine da sobe izgledaju još manje nego što zapravo jesu. Pa, hajde da saznamo o kojim je nijansama reč.

BELA

Većina ljudi veruje da je krečenje u belo siguran potez za zidove u maloj sobi, misleći da će je to učiniti vizuelno prostranijom. No, stručnjaci ističu da je treba izbegavati po svaku cenu. "Beli zidovi čine da sobe izgledaju kao kutija i dosadno, a takođe čini da se senke i uglovi više vide, što je nešto što bi trebalo da izbegavate. Takođe, bela može da doprinese bolničkoj atmosferi, posebno ako je ostatak stana u svetlim tonovima", ističu iz navedene kompanije.

Oni savetuju da belu koristite kao akcentnu boju, odnosno možete je upotrebiti na detaljima kao što su kamin, ugradne police za knjige, neka zanimljiva arhitektonska rešenja, lajsne...

CRVENA

Ako vas privlači smela crvena boja, zaboravite na to. Jarkocrvena može da učini da mali prostori izgledaju neudobno i neprijatno.

"Može da deluje agresivno, da dovede do glavobolje i da učini da soba izgleda manje. Ako insistirate na crvenoj, neka to budu pastelni, prigušeni tonovi koji sobu čine energičnom i prijatnom", ističu dekorateri.

Crvena je živa boja i lakše ćete je uneti u sobu unoseći ukrase i dodatke u ovom tonu.

SVETLONARANDŽASTA ILI ŽUTA

Možda mislite da su veseli izbor za dečju sobu, ali izbegavajte ih u malim prostorima jer mogu da budu preterano stimulativni. Žuta može da rasprši osećaj harmonije koji ste pokušavali da kreirate. Takođe, ona navodno može da utiče na osećaj gladi.

"Žuta se uglavnom koristi kao marketinški alat kada se farbaju i ukrašavaju restorani i brze hrane, jer podstiče osećaj gladi. Svetle boje poput žute mogu da učine pronalaženje odgovarajućih detalja teškim zadatkom. Svetle, "drečave" boje imaju tendenciju da skreću pažnju sa nameštaja i detalja i često utiču na to da se osećate napeto", kažu dizajneri enterijera.

NEUTRALNI TONOVI

Izbor neutralne nijanse može da deluje kao laka, sigurna opcija, sve dok se ne suočite sa gomilom varijanti bež boje koje se sve stapaju u jednu. Puno toga treba uzeti u obzir kada birate neutralnu boju, jer vrlo verovatno na vašem zidu neće izgledati onako kako izgleda na karti boja.

"Boja sobe zavisi i od prirodnog svetla, položaja sobe i okruženja. Najteže je izabrati pravu neutralnu nijansu za svoj zid, pa preporučejmo da isprobate više nijansi i zamolite molera da svaku stavi direktno na zid", savetuju dizajneri iz kompanije "The Good Painter".

Izvor: blic.rs

Kada bi trebalo da se zabrinemo ako deca pokazuju neosetljivost, bezosećajnost, pa čak i okrutno ponašanje? Čak i tada, možemo li zaista da prepoznamo sposobnost mališana za empatiju? To su pitanja koja neretko muče roditelje, vaspitače ili nastavnike. Istraživači tvrde da je empatija nešto što može da se razvije i nauči.

Problem je u tome što previše odraslih veruje da su maltretiranje, okrutnost, neljubaznost ili neosetljivost samo faza u razvoju, izolovani postupak ili urođeni temperament, a to su velike zablude.

Empatija se uči i što duže čekamo da zamenimo neljubazne ili agresivne postupke naše dece, to će ta promena duže trajati i to je veći rizik za njihov pogrešan emocionalan i moralni razvoj.

Dečji psiholog Brajan Džonson i akušer-ginekolog sa iskustvom u genetskom istraživanju Lori Berdal napisali su knjigu "Warning Signs: How to Protect Your Kids from Becoming Victims or Perpetrators of Violence and Aggression" posvećenu upravo preventivnom delovanju na decu kako ne bi postali agresori ili žrtve.

Ovog puta prenosimo odlomak iz knjige Džonsona i Berdalove koji je posvećen upravo pokazateljima niske empatije.

"Saosećanje i dobrota čine suštinu čovečanstva. Empatija je kritična, emocionalna sposobnost da se stvaite u kožu drugih ljudi kako biste razumeli njihova osećanja i situacije. Deca to mogu da shvate kao saosećanje prema ljudima kada dožive neku nesreću. Pošto slaba empatija ili njen nedostatak predstavlja rizik od agresije i nasilja, neophodno je usaditi empatiju pojedincu još tokom detinjstva. Možda neočekivano, ali empatija decu takođe štiti od toga da postanu žrtve,

Znaci upozorenja da dete nema razvijenu empatiju

Mala deca često ne pokazuju empatiju, jer se ona razvija postepeno odrastanjem. Ipak, postoji nekoliko pokazatelja niske empatije kod starijih osnovaca i srednjoškolaca:

Ne pokazuje simpatije prema ljudima ili likovima u filmu, seriji koji pate, niti mu je stalo niti žali zbog tuđe nevolje, tuge ili nesreće. Na primer, kada neko padne, a pritom se povredi, dete ne pokazuje interesovanje i zabrinutost, već se smeje, umesto da pita da li je osoba u redu i da pomogne.
Uglavnom je neosetljiv na potrebe drugih; na primer može se desiti da gleda nekog kome je očigledno potrebna pomoć, a ne radi ništa.
Neuviđavan je ili se ne obazire na osećanja drugih ljudi; kada vidi da je neko uznemiren i usplahiren, dete to ignoriše i ne pita šta nije u redu.
Ne daje komplimente drugima (a iskreni komplimenti pokazuju sposobnost da primetite šta drugi ljudi rade i da im date pozitivne povratne informacije).
Ne sluša druge dok pričaju, što ukazuje na nedostatak interesovanja za ideje, situacije ili osećanja drugih ljudi.
"Roditelji i drugi odrasli mogu da nauče decu empatiji baš kao što ih uče pisanju, čitanju i računanju. Imajte na umu da oštre kazne ometaju razvoj empatije, kao i gledanje odraslih kojima se toleriše maltretiranje.

Deci je potrebna naša stalna toplina, pažnja i ljubaznost da bi se razvila empatija, od toga da senzitivno brinete o njima u ranom detinjstvu do toga da ih slušate kada ispoljavaju emocije dok odrastaju", pišu autori gore pomenute knjige.

Izvor: blic.rs

“Promašila je venu i ubola me tako da je krvi bilo svuda”, “Mom detetu je iz 20. pokušaja uspela da stavi braunilu, dok je sve vreme vrištao od bolova, a ona histerisala i vređala ga jer ne zna šta radi”, “Nije mogla da mi nađe venu, pa sam iz doma zdravlja izašla kao narkomanka, sva u modricama po rukama”, ovo je samo deo jezivih priča pacijenata, koji su svoja traumatična iskustva sa prekvalifikovanim, "priučenim", medicinskim sestrama u zdravstvenim ustanovama širom Srbije, ispričali nakon teksta o prekvalifikacijama u medicini, koji smo nedavno objavili na našem portalu.

U brojnim reakcijama i komentarima čitalaca, koji su kao pacijenti bili žrtve neznanja i neiskustva žena koje rade u srpskom zdravstvu, navode da nisu uvek bili sigurni da je u pitanju prekvalifikovano osoblje, ali su mnogi pitali za školsku spremu i dobijali očekivani odgovor. Prekvalifikovani kadrovi, nisu završili medicinsku školu, već uglavnom samo razliku u ispitima u nekoj privatnoj ustanovi, a neki ni toliko. To su medicinske sestre koje su ranije bile u nekim totalno drugačijim profesijama, pa su nakon kraćih obuka postale medicinske sestre.

Krv šikljala po čaršavu
“Ležala sam u bolnici dve nedelje i doživela da sestra dođe da mi izvadi krv iz vene, koju nikako ne može da pronađe. Bolest je bila takva da nisam mogla da se okrećem, niti pomeram sama, imala sam problem sa kičmom, ali vene na rukama su mi bile nabrekle i ne mogu da shvatim da nije uspela da mi izvadi krv iz prvog pokušaja. Ubola me je nekoliko puta, pa je u jednom momentu nešto uradila, da je krv krenula da šiklja, bilo je svuda, sav čaršav je bio crven. Bolelo je užasno, ali nisam smela, niti mogla da mrdnem. Kasnije sam drugu sestru, koja je bila jako fina i vidi se iskusna u svom poslu, pitala koju je školu koleginica završila. Objasnila mi je da ona nije sestra, da bi trebalo da radi kao bolničarka jer je prekvalifikovana, ali pošto nema dovoljno sestara, sada rade isti posao, za istu platu. Ostala sam u šoku, i dalje sam, iako je od tada prošlo nekoliko meseci”, priča za Nova.rs Jelica Žirajić (58) iz Lazarevca, koja je tokom leta provela dve nedelje u Kliničkom centru Srbije.

Nažalost, njeno iskustvo je samo jedno u nizu.

“Iskusio sam to u užičkoj bolnici i požeškom domu zdravlja. Čoveče uboli iglu da vade krv, ono boli samo tako, a krvi nigde. Uboli u meso omašili venu i kad sam počeo da psujem, ostaviše me i odoše. Posle dođoše neke starije i odradiše posao. Kad ja drugi dan čitam negde na netu za ove kursiste… Za koju godinu će nas lečiti doktori izgleda sa kursom šestomesečnim. Pametna deca završe školu medicine, pa i doktori i pravac Nemačka i ostale zapadne zemlje, neće ovde za siću da rade “, napisao je u komentarima S. L.

Podlivi na rukama
Zbog neznanja i nestručnosti medicinskog osoblja, pacijenti su iz zdravstvenih ustanova izlazili sa podlivima.

“Užas, mom suprugu su 30 minuta pokušavali da nađu venu, izazvali ogromne podlive koji su mesecima bili na ruci modroj, gotovo crnoj. Odbio je da bude hospitalizovan zbog toga, iako je bio u ozbiljno lošem stanju“, piše V. I.

Ni u domovima zdravlja situacija nije mnogo bolja.

“Tako je meni u domu zdravlja na Vračaru, medicinska sestra iz petog pokušaja pogodila venu da mi izvadi krv. Modrice su bile kao da sam narkomanka“, napisala je A. M.

Iako se pacijenti najčešće sećaju bolova, koje je prouzrokovalo nesnalaženje prekvalifikovane medicinske sestre sa iglom, špricom i “prikrivenom venom”, najopasniji momenti su oni u kojima neškolovano osoblje nepravilno daje lekove, pa može izazvati fatalne posledice.

Lek u bočici za urinokulturu
“Pacijentu je u jednoj beogradskoj bolnici sestra sa završenim kursom, dala fraksiparin u potpazušnu jamu, posle čega mu je cela ruka pocrnela. Takođe, desilo se u drugoj ustanovi da je jedan prekvalifikovan tehničar, antibiotik, koji se isključivo daje intramuskularno u mišić ili intravenski u venu, rastvorio u bočicama za urinokulturu i podelio ležećim pacijentima, tako što je sa tim bočicama išao od kreveta od kreveta. Kada ga je glavna sestra pitala kako je tako brzo završio davanje leka, rekao joj je šta je uradio, a da nije ni znao da taj antibiotik ne sme da se uzima oralno”, priča za Nova.rs medicinska sestra iz jedne beogradske bolnice, koja je zamolila da ostane anonimna.

Podsetimo, u zdravstvenim ustanovama širom Srbije gotovo 80 odsto medicinskih sestara radi sa prekvalifikovanim diplomama. Završile su uglavnom trgovačku, frizersku i druge škole, koje nemaju nikakve veze sa medicinom, ali naš zdravstveni sistem gleda isto na sestre sa četvorogodišnjom medicinskom školom i na one koje su “privatno” kupile dilomu ili prošle kurs. Sve imaju jednake plate i status.

Frizerke i maserke kao medicinske sestre
Ekonomske tehničarke, bibliotekarke, maserke, frizerke, rade u srpskoj medicini, daju vakcine, inekcije, lekove, vade krv, stavljaju braunile, previjaju rane.

“Školovane sestre su u Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, većina onih koje obavljaju posao medicinskih sestara u Srbiji su prekvalifikovane radnice. Nemaju elementarno znanje iz medicine, a nisu imale prilike ni da ga steknu. Ne znaju da rade ovaj posao, a trebalo bi kao nama da pomažu. Na Institutu za majku i dete, roditelji čija deca redovno dolaze jer imaju hronične bolesti, već znaju laborante koji su završili medicinu i samo njima dozvoljavaju da priđu deci. Oni znaju ko je završio kurs, a ko četvorogodišnju školu. U bolnicama sve češće pacijenti traže određenu sestru ili laboranta za koje znaju da su završili medicinu”, priča za Nova.rs Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije.

Nestručno zbrinjavanje najtežih pacijenata od strane prekvalifikovanih radnika i radnica u medicini, može dovesti do nesagledivih posledica.

“Imala sam lično prilike da prisustvujem slučajevima kada prekvalifikovana sestra treba da pomogne teško obolelom pacijentu, a ona apsolutno ne zna šta treba da radi. Histerišu i paniče kad je mnogo krvi, a posebno ako je pacijent dete, kojem treba naći venu na glavi. Plasiranje, postavljanje intravenske kanile ili braunile, za njih je nemoguća misija. Te sestre rade u intervencijama, previjaju najteže pacijente, daju infuzije, plasiraju katetere, a ne znaju ništa od toga da urade kako treba. Jednom me je prekvalifikovana sestra pitala da li da baci lek koji je pokvaren.

Međutim, ona je ubacila dva leka koji su antagonisti, u isti špric, i naravno da je mislila da ‘ne radi’”, priča Radica.

Jedna sestra u smeni mora biti školovana
Prekvalifikovane sestre često idu i u kućne posete.

“Kada dođe kod nepokretnog pacijenta, kojem treba da plasira kateter jer ne može da mokri, ona ne zna kako to da uradi i tako dođe do katastrofe. Dešava se i da neko umre jer sestra ne ume da nađe venu. Ako čovek ima akutni infarkt, a ona ne može da nađe venu i otvori venski put, ne pomaže to što je lekar prisutan, jer taj deo posla mora da obavi školovana sestra. To je jedan od razloga zašto lekari stalno ponavljaju da im ne stavljaju prekvalifikaciju u smenu. Njih na poslu niko ne nadgleda, niti obučava, jer nema dovoljno školovanog osoblja. Direktori glavnim sestrama naglašavaju da ne stavljaju nikad dve ili tri prekvalifikacije u istu smenu, već da jedna mora biti školovana, pa ona onda vuče kao konj ceo posao”, zaključuje Radica.

Naime, ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je nedavno da je važno da se pravi razlika između prekvalifikacije i četvorogodišnjih srednjih škola.

„U želji da obezbedimo što bolju negu pacijentima, malo smo prebrzo prihvatili prekvalifikacije i na taj način unizili naše sestre koje uče četiri godine. Za nekoliko meseci ne može se načiniti ono što može za četiri godine. Ta deca kod nas prolaze praksu i na medicinskom fakultetu se razlikuje onaj ko je završio medicinsku školu, o onoga ko nije“, navela je Grujičić.

Izvor: nova.rs