Sombor.info

Od srećnih parova iza kojih su dugogodišnje veze/brakovi možemo naučiti ponešto o tome kako održavati vezu punu ljubavi.

Postoje, između ostalog, neke stvari i navike koje srećni parovi izbegavaju. Njih deset koje bi bilo dobro zaobilaziti ako želite da vaša veza, odnosno brak potraju, izdvojila je Zadovoljna.hr.

1. Srećni parovi ne beže od teških razgovora
Bez obzira na to koliko savršeno dobro funkcionišu zajedno, ne postoji par kod kojeg se u nekom trenutku neće dogoditi neslaganje.

Nesuglasice su neizbežne u odnosima, a umesto da svoje osećaje stave pod tepih, srećni parovi otvoreno i iskreno razgovaraju o osetljivim temama. Ako ne rešite neka važna pitanje i dileme u odnosu, moglo bi doći do ogorčenosti i odvajanja.

2. Srećni parovi ne broje rezultat
Srećni parovi ne ponašaju se kao računovođe na način da jedno drugome zbrajaju dobra i loša dela. U zdravoj, srećnoj vezi i jedna i druga strana s ljubavlju radi stvari za drugu polovinu bez da očekuje nešto zauzvrat.

Ako se i dogodi da stvari postanu poprilično neuravnotežene, o tome će porazgovarati s tonom punim poštovanja, bez optužbi.

3. Srećni parovi ne zameraju
Kod nesrećnih parova frustracije i razočarenja s vremenom stvaraju distancu. S druge strane, kod srećnih parova obe strane svesne su činjenice da niko od njih nije savršen i spremni su da se izvine, prihvate izvinjenje i krenu dalje.

4. Srećni parovi se međusobno ne vređaju
Čak i kada je svađa na vrhuncu, srećni parovi trude se da izbegnu komunikaciju u kojoj će se vređati jer su svesni toga koliko je ona kontraproduktivna i koliko produbljuje negativnosti i ljutnju.

Mnogi parovi se tokom svađa međusobno nazivaju idiotima, gubitnicima, gadovima… Međutim, osobe u srećnim vezama, koje takođe doživljavaju ljutnju, frustraciju i razočaranje u odnosu, trude se da prema svom partneru u svakom trenutku zadrže odnos pun poštovanja.

5. Srećni parovi ne njuškaju
Jedan od temelja zdrave, srećne veze je poverenje. Zato su srećnim parovima ideje da kopaju po porukama ili e-mailovima druge strane neprihvatljive. Oni nemaju osećaj da neko nešto od njih skriva.

6. Srećni parovi ne lažu jedan drugog
Parovi u zdravim, srećnim vezama su otvoreni jedno prema drugome. Kod njih nema laži i nema izostavljanja.

Održavanje laži otežava održavanje veze i troši puno energije, a ako istina izađe na videlo može biti teško ponovno izgraditi poverenje. Ljudi u zdravim odnosima međusobno se vole zbog onoga što jesu i podržavaju iskrenost bez obzira na eventualnu štetu koju ona može naneti.

7. Srećni parovi drugu stranu nikad ne tretiraju kao protivnika
Srećni parovi redovno se podsećaju da su u istom timu. Izbegavaju da posmatraju situacije na način da je neko pobednik, a neko gubitnik. Jer, jednostavno je, kad partnera ne tretirate kao neprijatelja, vaša veza će biti puno srećnija.

Kada situacije to zahtevaju, srećni parovi razgovaraju, dolaze do kompromisa i biraju najbolja rešenja za jednu i drugu stranu.

8. Srećni parovi ne uzimaju jedno drugo zdravo za gotovo
U dugim vezama lako se dogodi da se zbog osećaja ugodnosti i stabilnosti prestanemo da trudimo. Neki parovi s vremenom stave vezu na autopilot, ali ne i oni uistinu srećni. Oni u svakom trenutku daju sve od sebe i neguju vezu bez obzira na to traje li ona godinu, pet godina ili 15 godina.

9. Srećni parovi ne ogovaraju jedno drugo
Srećni parovi međusobno čuvaju leđa jedno drugom, umesto da se ogovaraju. Sasvim je normalno pa čak i zdravo ponekad se prijateljici požaliti na nesuglasice koje imate s partnerom, ali srećni parovi neće dopustiti da se cela ta situacija pretvori u ogovaranje.

Ako ste frustrirani nekim stvarima, umesto da tračate partnera, obratite mu se i zajedno dođite do korena problema. Vi ćete biti srećniji, izbeći ćete nepotrebno ogovaranje, a i odnosi s prijateljima će biti manje opterećeni.

10. Srećni parovi ne zanemaruju intimne trenutke
U užurbanom svetu u kakvom živimo vrlo je teško izdvojiti i organizovati vreme za intimu, posebno ako su tu i deca. Ali, zanemarivanje seksualnog aspekta veze nikako nije kvalitetno za vezu ili brak.

Odlaganje intimnog druženja može dovesti do udaljavanja partnera, zbog čega parovi u kvalitetnim vezama ne čekaju uvek “pravi trenutak” već ga sami stvaraju.

Izvor: zadovoljna.hr

Poslednjeg dana 2022. ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić najavila je da će već sredinom ove godine porodiljsko odsustvo biti produženo sa 12 na 15 meseci u slučaju prvog, odnosno na 18 meseci posle rođenja drugog deteta. Ali, sprovođenje te mere još je na čekanju. Zbog čega pitali smo resorno mininstarstvo, koje, kao po običaju, ćuti.

Da bi mogla da se, koji mesec više, potpuno posveti jedanaestomesečnoj bebi koja ima problem sa disanjem, Jelena Todorović je morala da produži porodiljsko odsustvo. I da ispuni komplikovanu proceduru.

„U momentu kada mi je dete bilo najranjivije ja sam trčala po gradu, završavala papirologiju, skupljala papire, a na kraju i otišla na tu komisiju“, kaže Todorović.

A ne bi morala. Da je mera produženja porodiljskog odsustva, čije je sprovođenje najavljeno za sredinu godine, implementirana.

„Nakon rođenja prvog deteta, znači produženje sa 12 na 15 meseci, a kada je u pitanju drugo dete sa 15 na 18 meseci“, najavila je Darija Kisić.

Uprkos omašci koju je ministarka napravila – jer i u slučaju drugog deteta mame ili tate u Srbiji imaju pravo na porodiljsko, odnosno odsustvo radi nege deteta u trajanju od 12 meseci – vest je dočekana s odobravanjem. Ostalo je, međutim, razočaranje.

„Ta tri meseca bi i meni lično mnogo više značila zato što sam strahovala ako se vratim da li ću da izgubim posao, da li neću, kako će biti stanje, da li će komisija prihvatiti, šta ako se vratim na posao, a nemam koga da ostavim sa detetom“, kaže Todorović.

U ovim strahovima Jelena nije usamljena. Udruženju Centar za mame od roditelja svakodnevno pristižu pitanja: šta se događa sa obećanim produženjem odsustva?

„Rešenje ovog problema bi bilo značajno za roditelje koji danas razbijaju glavu šta će raditi sa detetom ako mora mama da se vrati sa porodiljskog u maju, a upis je tek u septembru… ili u januaru, a upis je tek u septembru. Nemaju svi bake i deke, nemaju svi novca da plate neku vrstu privatnog čuvanja da bi se taj period popunio“, ističe Jovana Ružičić.

U februaru, dva meseca nakon što je mera najavljena, pitali smo nadležno ministarstvo: Da li će i kada izmene zakona koje će omogućiti njeno sprovođenje biti usvojene?

Odgovor smo dobili – sasvim kratak. „Radna grupa razmatra sve predloge i sugestije“. Isto pitanje ponovili smo sada, kada je rok za njeno sprovođenje uveliko probijen. Odgovor nismo dobili.

On se, ipak, naslućuje. Skupština će se, zbog predstojećih izbora, raspustiti do kraja oktobra, najkasnije prvih dana novembra. Zbog toga će, sasvim izvesno, produženje porodiljskog odsustva sačekati novi saziv.

Izvor: n1info.rs

Četiri znaka Zodijaka novac vole više nego išta i retke su situacije u kojima će potrošiti dinar viška.

1. Jarac

Jarac važi za nekoga ko ni dinar viška neće dati u vek će dobro izračunati šta i kako treba da plati. Vrlo retko daje poklone. Verovatno ćete od partnera u znaku Jarca na poklon za 8. mart dobiti tiganj ili usisivač. Štedljivost je u njihovoj krvi. Ali to ne znači da su finansijski uspešni. Oni su odlični u skupljanju novca, ali ne znaju da ga ulažu pa novac u njihovim rukama često propadne.

2. Bik

Bik voli da ljudi troše novac na njega, a ne on na njih. Pripadnici ovog znaka toliko vole sebe da su spremni da štede na svojim najmilijim da bi oni lično mogli udobno da žive. Oni čvrsto veruju da jedino oni zaslužuju da žive udobno.

3. Devica

Device ne vole da rasipaju novac: sve što zarade - štede. Predstavnici ovog znaka često su veoma usamljeni, pa tako i nemaju priliku da poklanjaju nešto drugima. Novac koji zarade troše na sebe. U stvarnom životu ipak više cene duhovne stvari nego novac.

4. Škorpija

Škorpije su jedan od najpohlepnijih znakova. Oni smatraju da novac treba zaštititi i uvek će ga skladištiti samo za sebe. Obično nalaze partnera koji misli isto, pa na tom polju nikad i ne dolazi do sukoba mišljenja.

Uprava carina Republike Srbije je najavila početak procesa e-licitacija za prodaju trajno oduzetih vozila i robe, organizovanih od strane carinarnice Sombor. Ova inicijativa pruža jedinstvenu priliku za građane i preduzeća da steknu vrednu imovinu putem onlajn aukcija.

Carinarnica Sombor – Onlajn prodaja 27. oktobra

Carinarnica Sombor će izložiti svoju robu na onlajn prodaji koja je zakazana za 27. oktobar. Za učešće, prijave i uplate kaucije se moraju izvršiti najkasnije do ponoći 24. oktobra.

Opšti uslovi za učešće na e-licitacijama i korisničko uputstvo su dostupni kako u aplikaciji za e-licitacije tako i na zvaničnom sajtu Uprave carina. Ovi uslovi obuhvataju sve informacije o postupku, rokovima, kaucijama, kao i drugim relevantnim detaljima za potencijalne učesnike.

Ove e-licitacije predstavljaju odličnu priliku za nabavku vozila i robe po povoljnim cenama i predstavljaju transparentan način na koji carinarnice prodaju trajno oduzetu imovinu. Građani i preduzeća koji žele da učestvuju mogu ostvariti značajne uštede i pronaći vredne predmete.

Uprava carina poziva sve zainteresovane da iskoriste ovu priliku i učestvuju u e-licitacijama kako bi pronašli kvalitetne proizvode po pristupačnim cenama.

Opšti uslovi učešća i korisničko uputstvo dostupni su kako u samoj aplikaciji, tako i na sajtu Uprave carina.

Somborski rvač Milan Marić osvojio je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu za veterane u Diviziji B do 45 godina u grčkoj Lutraki.

Na putu do najsjajnijeg odličja Marić je prvo pobedio Letonca Drozdovsa sa 9:0, zatim je bio bolji od Jafarova iz Azerbejdžana sa 8:0, da bi u finalu savladao Jigabaeva iz Kazahstana rezultatom 9:5. Ovo je bilo njegovo šesto učešće na veteranskim planetarnim šampionatima i već četvrta titula prvaka sveta.

Pored Milana Marića, uspešan nastup imao je drugi somborski rvač, Željko Jovišić (100 kg) koji je osvojio srebrnu medalju. Jovišić je u prvom kolu bio slobodan, u drugom je pobedio (5:4) Poljaka Domarusa, a nakon toga, identičnim rezultatom i Rigsa, predstavnika Sjedinjenih Američkih Država. U meču za zlatnu medalju poražen je od odličnog Iranca Abasnika. Ovo je njegova peta veteranska medalja. Do sada se okitio zlatom, a ima i bronzane medalje.

Izvor: somborsport.org

Bezbroj puta ponavlјanu poslovicu da zdrav čovek ima hilјadu želјa, dok bolestan samo jednu - da bude zdrav, Slobodan Milovanović, dugogodišnji profesor fizike i tehničkog obrazovanja iskusio je na svom vlastitom primeru.

Zbog nekoliko uzastopnih moždanih udara morao je da prekine sa svojom prosvetitelјskom misijom, započetom u Tenji a nastavlјenom u Somboru obližnjem Gakovu i tamošnjoj osnovnoj školi. Ne bi li ispunio sebi tu jednu, po poslovici i jedinu želјu, Slobodan se posvetio potrazi za lampom, baš kao što je ona Aladinova čiji yin želјe ispunjava svakom onom ko je protrlјa.

Hilјadu i kusur lampi kasnije, koliko ih je prošlo kroz Slobodanove ruke, potraga se nastavlјa i pored toga što je cilј već ispunjen, jer dok popravlјa i prepravlјa lampe, ovaj vešti i kreativni, silom prilika penzinisani profesor oseća se potpuno zdravim, mada mu namentuti rigorozan režim života uveliko ograničava sposobnosti.

– Ne znam ni sam kako je to počelo pre nekoliko godina, ali eto, uživam u ovoj radionici, baš kao i u obilascima kojekakvih pijaca - stareža i buvlјaka, u potrazi za materijalima od kojih pravim i popravlјam lampe. Većinom su to lampe na petrolej ili špiritus, mada me zabavlјa i da od koječega pravim one električne – pripoveda nam Slobodan.

Zatekli smo ga u radionici kraj struga za metal, okruženog desecima potpuno funkcionalnih petrolejki, ali i sanducima krcatim delovima za lampe poput staklenih cilindara, brenera i bazena, odnosno spremnika za petrolej ili špiritus.

– Sad me već dobro poznaju i ti preprodavci sa buvlјaka, pa čim donesu „novu“ staru robu iz Nemačke, Švajcarske ili koje druge zemlјe, zovnu me telefonom, često i donesu na salaš, mada se ponekad i lјute na mene, jer se ne bavim ovim da bih zaradio kao što i oni rade, već iz zanimacije i želјe da nešto lepo napravim. Ako lampu i naplatim, to je isklјučivo toliko koliko je mene koštao materijal, jer ma koliko skromno živeli moja Ljilјa i ja, ipak od penzije ne bih mogao baš toliko da ispunjavam svoje kreativne „hirove“ – otkriva nam svoju „sirovinsku bazu“ profesor Milovanović, pa na našu aluziju o Aladinu, među tristotinak lampi koliko ih je trenutno na njegovom salašu na periferiji Sombora, vadi i minijaturnu petrolejku, izgledom baš kao da je izašla iz istoimene bajke i Diznijevog dugometražnog crtaća.

Petrolejke i fenjeri
Ne mogavši se odupreti svom prosvetarskom nervu, Slobodan nam pojašnjava da se kod petrolejke ili lampe na špiritus fitilј u breneru gotovo nikad ne troši, sem ako ga ne izvučete previše pa onda i zagaravite sulundar, odnosno stakleni cilindar. Najlakše je kada naiđe na kompletnu lampu, pa je onda „samo“ repaprira, ali pravi izazovi za ovog fizičara predstavlјa kada od sasvim obične stvari, poput staklene kugle ili pritiskivača za papir, napravi petrolejku. One ipak nisu i jedina strast ovog penzionera.
– Zapravo u početku sam skuplјao fenjere, od kojih su mi bili najzanimlјiviji oni „Kordun“, pa sam njih i skuplјao, pošto mi je bilo interesantno da ih imam napravlјenih u rasponu od Kralјevine Jugoslavije, preko socijalističke SFRJ pa do danas. Relativno su male razlike u njihovom dizajnu. Ona se ogledaju najviše u natpisima zemlјe u kojoj su proizvedene, odnosno da li piše proizvedeno u Jugoslaviji na francuskom, engleskom ili srpskohrvatskom...

Živeći u gradu, u stanu, Slobodan ipak najviše vremena provodi na salašu na samom obodu Sombora, pa mu ne nedostaje voća i povrća o kojem se ipak brine njegova supruga Ljilјana. Ako već ne može da plevi, okopava baštu ili prska i bere voće, pronašao je Slobodan načina kako da se posveti malinjaku ili desecima stabala smokve, jabuke i kruške.

– Kad sam konačno izašao iz bolnice i završio fizikalne terapije, bilo mi je mnogo dosadno jer nisam smeo ništa da radim. I tako jedan dan sednem ispod drveta kruške, uzmem jedan po jedan plod, nožić i polako ih gulim i čistim od semenki. Ljilјa viče na mene, ali opet ogulim i isečem ja jedno pet kila krušaka, napravim kominu koju mi drugar ispeče u njegovom kazanu. Kad sam malo prizdravio, uzmem da napravim sam sebi mali kazan i tako smo počeli sami da pravimo rakiju od kruške, ali i od smokve i maline, koje su meni najomilјenije. Mislim, nikada ih nisam probao, ali kad pečemo rakiju uvek bude prijatelјa pa oni probaju, oni su žiri i sudije kvaliteta a ja samo namočim mali prst u rakiju da mogu da je mirišem. Meni dosta, a članovi žirija se ne bune – smeje se Slobodan Milovanović, Aladin iz somborskog sokaka.

Izvor: dnevnik.rs

U organizaciji Konjičkog kluba „Vojvođanin“, uz podršku Grada Sombora, održan je 5. kasački dan i poslednji za 2023. godinu. Događaj su, ispred Grada ispratili član Gradskog veća za oblast polјoprivrede, Jovan Keča i član Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja, Srđan Savić.

Podelјeni u sedam trka, takmičari su prikazali izuzetno zanimlјive borbe u kojim je više stotina lјubitelјa konjičkog sporta moglo da uživa.

Između ostalog, u trci KK „Vojvođanin“, pobedu je odneo Dejan Katanić sa grlom „Bonadisea“ iz štale Polјaković Josipa iz Subotice. Izuzetno zanimlјiva borba, viđena je i u trci „Somborski majstori“, a kao pobednik je izašao Vladimir Pribić sa grlom „Amy del Duomo“ iz štale porodice našeg proslavlјenog košarkaša Nikole Jokića „Dream Catcher“ d.o.o. Sombor.

Pobednicima u svojim disciplinama, pehar je uručio predsednik KK „Vojvođanin“, Branislav Jokić, a pored pehara, obezbeđene su i novčane nagrade.

Uprkos insistiranju nadležnih institucija na uspostavljanju rodne ravnopravnosti, razlika u primanjima između žena i muškaraca u Srbiji je iz godine u godinu sve veća, a taj jaz postaje sve dublji što je zaposleni više obrazovan.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, koji se odnose na 2022, prosečna zarada žena u septembru prethodne godine bila je 94.911, dok su muškarci isti mesec zarađivali oko 15 odsto više, odnosno 110.915 dinara.

Godinu dana ranije, prosečna zarada žena iznosila je 83.908, a muškaraca 12 odsto više, tj. 95.178 dinara. Podaci dalje pokazuju da je 2020. plata muškaraca bila 11 odsto veća.

S druge strane, iako je procenat razlike u zaradama između muškaraca i žena u pojedinim zemljama Evrope veći nego u Srbiji, te razike se iz godine u godinu uglavnom smanjuju, za razliku od naše države gde je negativna krivulja u stalnom usponu.

Podaci Eurostata ukazuju da najmanje razlike u primanjima beleži Luksemburg, gde odstupanje u visini zarada ne postoji. Zatim slede Rumunija sa 3,6 i Slovenija sa 3,8 odsto razlike, dok nejednakost u Poljskoj iznosi oko 4,5 odsto. U Italiji i Belgiji razlika izražena u procentima je pet odsto, a kada je reč o zemljama u neposrednoj okolini, razlike u Hrvatskoj su 11, a Bugarskoj 12 odsto.

Kad je u pitanju Srbija, na Eurostatu su objavljeni podaci za 2014. (8,7 odsto) i 2018. godinu (9,6 odsto), dok o godišnjim razlikama nema informacija.

Ipak, objašnjenje zbog čega se disparitet u platama žena i muškaraca iz godine u godinu produbljuje, nije jednostavno, ali su prema rečima naših sagovornika, ključni rodna diskriminacija i razlike u zaradama zaposlenih u državnim i privatnim preduzećima.

Još jedan od ključnih faktora predstavlja roditeljstvo, i to što majke starosti od 25 do 44 godine imaju manje šanse da budu na radnom mestu od žena istog uzrasta koje nemaju decu kod kuće.

Prema rečima Sarite Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju, rodna segregacija u Srbiji nije redak slučaj kada je u pitanju raspodela poslova, ali ona ne izostaje ni kada se radi o naknadi za identično zanimanje.

„Poslovi na kojima su zaposlene žene manje su vrednovani od onih na kojima su zaposleni muškarci. S druge strane, postoji vertikalni plafon, odnosno žene teže napreduju ka višim pozicijama koje su bolje plaćene nego muškarci. Njima treba mnogo više vremena da se popnu na višu lestvicu, a i kada su na menadžerskim pozicijama, one su u funkcijama podrške – finansijama ili ljudskim resursima. Nasuprot tome, muškarci su na strateškim funkcijama, koje se bave, recimo, proizvodnjom i prodajom“, predočava Danasova sagovornica.

Govoreći o vremenskom periodu u kom zaposlena osoba može napredovati, a koji je duži kod žena nego kod muškaraca, Bradaš ističe da osim materinstva, na to utiču i rodne predrasude, koje, kako tvrdi, osim muškaraca, imaju i žene.

„Smatra se da određeni poslovi jesu za žene, a da su muškarci bolji na liderskim pozicijama. Sa druge strane, dešavaju se prekidi u karijeri, do kojih najčešće dolazi zbog odsustva radi nege deteta. Neretko žene koje se vrate sa porodiljskog odsustva, bivaju premeštene na neke druge poslove. U svetu je praksa da se žene po povratku sa porodiljskog uvode polako u posao, daje im se mogućnost da rade po četiri sata i da idu na obuke, odnosno da se adaptiraju. Međutim, kod nas se najčešće premeštaju na drugo mesto“, kaže Baradaš.

Stoga, Danasova sagovornica podseća da postoje zakoni koji bi ublažili ili usporili produbljivanje jaza, ali se oni ne poštuju, odnosno – javnosti nisu dostupni rezultati njihove primene.

„U Zakonu o radu se ističe da treba da postoje jednake zarade za rad jednake ili slične vrednosti. Ipak, izveštaji Inspektorata za rad još uvek ne objavljuju podatke iz kontrole primene ove odredbe. Informacije o tome kako to izgleda nemamo. Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, obaveza poslodavaca privatnog i javnog sektora koji imaju više od 250 zaposlenih je da donose godišnje planove unapređenja rodne ravnopravnosti, i da prikupljaju podatke o tome kako se ostvaruje ravnopravnost. Na osnovu tih podataka, Ministarstvo za ljuska i manjinska prava treba Vladi da dostavi izveštaj. Međutim, njih i dalje nema ni na sajtu vlade niti na sajtu ministarstva“, sugeriše Bradaš.

Sa druge strane, dok se razlika u primanjima kretala u negativnom smeru po žene, broj muških zaposlenih lica u 2022. godini iznosio je milion i 616 hiljada, a 2021. za 21 hiljadu manje. Nasuprot tome, kod žena se beleži veći porast broja zaposlenih, te je tako u prethodnoj godini radno aktivno bilo milion i 297 hiljada njih, a godinu dana ranije 44 hiljade manje.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Mihail Arandarenko stoga predočava da rodni jaz može biti odraz odnosa plata u privatnom i javnom sektoru.

„Rast razlike u platama je verovatno posledica drugog razvoja – smanjivanja jaza između zarada u privatnom i u javnom sektoru. Kod nas su plate u javnom sektoru bile dosta više do pre nekoliko godina, a onda su počele da rastu u privatnom sektoru. To je važno zbog efekta kompozicije, jer u javnom sektoru dominiraju žene, posebno kada je reč o obrazovanju, zdravstvu pa i administraciji. Kada plate u tim sektorima zaostaju, a privatni sektor raste brže, onda se to odražava na rodni jaz i obrnuto“, pojašnjava naš sagovornik.

On ističe da je rodni disparitet u našoj zemlji i dalje mnogo manji nego u Nemačkoj, ili mnogim drugim zemljama Zapadne Evrope, jer su tamo plate u privatnom sektoru veće nego u javnom.

„Koliko god jaz u Srbiji bio veliki, on će samo rasti ako se nastavi trend rasta plata u privatnom sektoru, brže od plata u javnom. Idealno bi bilo da su žene ravnomerno raspoređene u svim sektorima i da nema te razlike, ali realno stanje je da u školama i obdaništima oko dve trećine zaposlenih predstavljaju žene. Istovremeno, postoji blaga razmena, odnosno neretko se desi da, kada je veći jaz u platama postoji manji jaz u zaposlenosti“, zaključuje Arandarenko.

Naposletku, osim navedenih, interesantan podatak predstavlja i činjenica da se sa većim nivoom obrazovanja povećava i razlika u zaradi. Tako žene sa VII ili VIII stepenom kvalifikacija imaju u proseku oko 25 odsto manje plate nego muškarci istog stečenog obrazovanja, dok je razlika u primanjima osoba sa srednjim obrazovanjem za preko pet odsto manja.

Izvor: danas.rs

Košarkaši somborskog "Džokera" bili su bolji od "Čačka 94" koje su pobedili rezultatom 87:79 u utakmici 4. kola KLS.

U domaćem sastavu Jugović je brojao do 21, Lugić je postigao 17, a Brbaklić 14 koševa.

U prisustvu prepune sale Skupštine grada Sombora, najviše gradsko priznanje, Oktobarska nagrada za 2023. godinu, uručena je novinaru, pesniku, književniku, književnom, pozorišnom i likovnom kritičaru, Davidu Daku Kecmanu, kao posebno priznanje za izuzetne rezultate u višegodišnjem radu, odnosno kao nagradu za trajno životno delo.

David Dako Kecman je rođen 28. septembra 1947. godine u Rajnovcima, kod Bihaća. Osnovnu školu je završio u Vajskoj, srednju u Vrbasu, a po završetku studija savremenog srpskog jezika i jugoslovenske književnosti, u periodu od 1971-1974. radi kao nastavnik u OŠ „Petar Kočić“ u Riđici. Od 1974-2011. radi kao profesionalni novinar – urednik u glasilima Informativnog centra Sombor.

Decenijama je bio veoma aktivan kao povremeni ili stalni saradnik mnogih jugoslovenskih dnevnih i nedelјnih listova kao što su: „Politika“, „Borba“, „Dnevnik“, „Jedinstvo“, „Prosvetni pregled“, „Oslobođenje“ i dr. kao i saradnik u emisijama Radio Novog Sada, RTV Novi Sad, Radio Sarajevo i RTV Beograd. U svetu književnosti David Dako Kecman je autor 28 knjiga poezije, proze, eseja i književnih kritika.

Dobitnik je brojnih književnih i novinskih nagrada, kao i javnih društvenih priznanja. Najznačajnije su: Povelјa Zadužbine Jakov Ignjatović, Velika plaketa Srpskog kulturnog kluba u Budimpešti, „Pesničke hrivosulјe“ Srpske duhovne akademije u Paraćinu, Internacionalna nagrada Akademije „Ivo Andrić“ u Beogradu i mnoge druge.

Osim navedenog, ističe se i njegov višedecenijski angažman na afirmaciji srpske književne reči u dijaspori, sve u saradnji sa našim piscima koji žive i stvaraju u Mađarskoj, Rumuniji, Kanadi, Republici Srpskoj i drugima.
Svojim radom i delovanjem, David Dako Kecman je dao nemerlјiv doprinos razvoju i unapređenju kulture Grada Sombora, ali i promociji u afirmaciji Sombora u Srbiji i inostranstvu, a dodela Oktobarske nagrade, jedan je od načina da mu se Sombor oduži.

Na svečanoj akademiji, dodelјene su i zahvalnice za aktivan doprinos očuvanju uspomene na žrtve Drugog svetskog rata i oslobođenje Sombora 21. oktobra 1944. godine. Zahvalnice su dobili član Mesnog odbora SUBNOR-a „Klјajićevo“, Ivan Marčić, član Mesnog odbora SUBNOR-a „Gornja varoš“ Ljuba Zelenčić i član Mesnog odbora SUBNOR-a „Rastina“ Bogdan Vlatković.

Tokom svečane akademije, predstavnici Ambasade Ruske Federacije u Srbiji su gradonačelniku Ratkoviću dodelili plaketu i medalјu u znak zahvalnosti za lični doprinos očuvanju i podršci Udruženjima veterana i narodima Rusije i Srbije.
Svečanost Dana oslobođenja Sombora ulepšao je nastup učenika Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor.