Nostradamusova proročanstva svake godine izazivaju veliku pažnju, mada su napisana 1555.godine.
O tome, koliko su tačna ne bismo da raspravljamo.
Tačnije, upravo prema njegovim proročanstvima 1999. godine trebalo je da svi pevamo pesmu „Biće skoro propast sveta, nek propadne nije šteta“, jer je to godina kada je upravo po Nostradamusu svet trebalo da prestane da postoji.
Ipak, on je nastavio svoja predviđanja, i imao je nekoliko aduta i za godinu koja nas čeka.
Dakle, 2024. izgleda ovako:
Rat sa Kinom
Treba napomenuti da legendarni francuski astrolog nije stvorio neku vrstu preciznog kalendara nadolazećih događaja.
Umesto toga, „predviđanja“ koja mu se pripisuju su samo interpretacije stihova koje je napisao u knjizi iz 1555. godine pod nazivom „Centuries“.
Jedan takav stih, koji počinje vizijom „borbe i pomorske bitke“, kaže:
„Crveni protivnik će pobledeti od straha / Stavljajući veliki okean u strah.“
Ljudi su odmah povezali Kinu i sukob na moru.
S obzirom na to da Kina ima najveću mornaricu na svetu, nadajmo se da su ove interpretacije preterane.
Kralj Čarls dobija otkaz
Čarls je na prestolu tek nekoliko meseci, ali prema Nostradamusu, tačnije njegovim tumačenjima, neće još dugo.
U svojim stihovima, prorok se pozvao na „Kralja ostrva“, koji će imati kontroverzni razvod i na kraju će biti „prisilno izbačen silom“.
Štaviše, rekao je da će ovog vladara zameniti „onaj koji neće imati oznaku kralja“.
U knjizi objavljenoj 2006. godine, najprodavaniji komentator Nostradamusa Mario Riding rekao je da ovaj odlomak ukazuje na to da će Kralj Čarls biti primoran da abdicira zbog „upornih napada kako na njega tako i na njegovu drugu suprugu“.
Takođe je rekao da će Hari – čovek koji nema „oznaku kralja“ – preuzeti krunu umesto svog brata Vilijama, sadašnjeg naslednika.
Zanimljivo je da je od objavljivanja Ridingove knjige, Hari odustao od svoje uloge u kraljevskoj porodici. Drugim rečima, sada uopšte nema „oznaku kralja“.
Klimatska katastrofa
Većina nas je bolno svesna da se svet suočava s klimatskom krizom, pogotovo ako se uzme u obzir da je 2023. godina obeležila niz razornih prirodnih katastrofa.
Ali obožavaoci Nostradamusa tvrde da je ovaj vidovnjak iz 16. veka sve to predvideo i upozorio da će se stvari značajno pogoršati.
„Suva zemlja će postati još isušenija“, predvideo je u jednom stihu, „i biće velikih poplava“.
Takođe je predvideo dolazak „veoma velike gladi zbog velikog talasa“, što su neki shvatili da će cunami pogoditi poljoprivredu, što će rezultirati masovnim glađu.
Nažalost, i zastrašujuće, ovo uopšte ne zvuči van dosega stvarnosti.
Novi papa
Pogledajmo stvari realno, papa Franja nije sve mlađi (ima 86 godina) i nedavno je imao niz zdravstvenih problema, pa opet, nije suludo zamisliti da će se Rimokatolička crkva uskoro morati obratiti za novim liderom.
Naime, to je navodno sugerisao Nostradamus kada je napisao: „Kroz smrt vrlo starog pontifa / Biće izabran Rimljanin dobrog uzrasta.“
Ali, za one koji misle da bi mlad, dinamičan naslednik mogao biti dobra stvar, prorok je dodao jednu napomenu. Tvrdio je da će novi lider „oslabiti svoj vid“ i dugo vreme biti papa, prema Sky History.
Naša preporuka za 2024. godinu?
Gledajte napred, ne unazad: moramo da stvaramo svoju budućnost, a ne da se oslanjamo na nekog davno preminulog da je predvidi za nas.
Ko je bio Nostradamus?
Dakle, Nostradamus je između 1547. i 1555. godine, navodno diktirao 942 poetska, proročka katrena svom sekretaru, dok je bio pod uticajem, pazi sad, mustaknog orašćića koji je uzimao u velikim dozama.
Čak je i za njegovog života, bio je surovo izrugivan. „Neki bezmozak i ludak“, piše u Prvoj invokaciji Lorda Herkula Francuza protiv Nonstradamusa iz 1558. godine, „koji viče besmislice i objavljuje svoje prognoze i fantazije po ulicama.“
Ipak, Nostradamus je posthumno trijumfovao nad svojim kritičarima.
Njegovi katreni, objavljeni 1555. godine kao „Proročanstva“, navodno su predvidela pogubljenje Šarla I, Veliki požar u Londonu, Francusku revoluciju, uspon i pad Napoleona i Hitlera, atentat na Džona Kenedija, ubistvo Benazir Buto, napade 11. septembra, masovna ubistva u Parizu 2015…
U svojoj knjizi objavljenoj 2006. godine, Mario Riding tvrdi da je otkrio nešto što su drugi istraživači Nostradamusa propustili: da su njegovi kvartini numerički indeksirani kako bi se korelirali sa datumima.
Zato, na primer, kvartina 10/22, koja predviđa smrt kraljice, glasi:
„Zbog neslaganja s njegovim razvodom
/ Čoveka koga su kasnije smatrali nedostojnim
/ Narod će izbaciti Kralja ostrva
/ Čovek će ga zameniti,
a koji nikada nije očekivao postati kralj.“
„Ova kvartina“, napisao je Riding, „neće iznenaditi britanski narod i ima šire implikacije. Prva je da će kraljica Elizabeta umreti, otprilike 2022. godine, u dobi od oko 96 godina.“ Riding, koji je preminuo 2017. godine, dalje tvrdi da kvartina 10/22 predviđa da će kralj Čarls abdicirati jer je „umoran od upornih napada na sebe i svoju drugu ženu“ zbog „rezonanci koje ga drže određeni deo britanskog stanovništva, nakon razvoda od Dajane, princeze od Velsa“.
Njegovo tumačenje tu nije stalo.
Takođe je tvrdio da će princ Hari postati sledeći kralj, umesto svog starijeg brata Vilijama.
Mišel de Nostradam je rođen u Sen Remi de Provansu 1503.
Iako katolik, kasnije je naglašavao svoje jevrejsko poreklo tvrdeći da je njegov prirodni instinkt za proricanje „nasledstvo njegovih predaka“.
U početku je zarađivao kao putujući farmaceut, i bio je veoma tražen.
„Njegovo vreme bilo je slično našem“, kaže istoričar Dan Džouns.
„Živeo je u periodu kada su postojale ogromne društvene podele i katastrofe. Bilo je to vreme u kojem je nova izmišljotina štamparske mašine olakšala prenos ideja i ludih gluposti. Bio je društveni medij svojega doba.“, piše Gardijan.
Nostradamus je iskoristio ovaj novi način širenja ideja. Od 1550. godine proizvodio je godišnje almanahe koji su uključivali proročke stihove. Godine 1554. počeo je pisati „Les Prophéties“, u kojem je nameravao da opiše buduću istoriju sveta u 1.000 kvartina, raspoređenih u 10 „vekova“.
Sa porastom svoje slave, Nostradamus je postao blizak prijatelj kraljice Francuske, Katarine de Mediči, čiju smrt njenog muža Anrija II navodno predviđa u sledećoj stihovanoj poruci:
„mladi lav će pobediti starijeg / Na bojnom polju u jednoj borbi / Probiće mu oči kroz zlatnu kavez / Dve rane postaće jedna, a zatim umire na okrutnu smrt.“
Nostradamus šarlatan
E sada, da li je Nostradamus bio šarlatan, ili je ljudima vekovima kasnije zabavnije da tumače njegove stihove baš onako kako njima odgovara.
„Cilj proročanstva nije da vam da unapred savete o fluktuacijama cena na berzi, već da imate mogućnost da nakon događaja kažete da su bili predviđeni“, tvrdi Stiven Konor, profesor engleskog jezika na Univerzitetu Kembridž. „Proroštvo je uvek retroaktivno moćno, ili po vrsti anticipirane retrospekcije koju bismo mogli nazvati ‘posticipacijom’, što uvek znači saznati prekasno ono što biste mogli znati unapred.“
S druge strane, barem je Nostradamus predvideo sopstvenu smrt 1566. godine. Mada, uzimajući u obzir da je predviđanje dato dan pre nego što je umro, i da je gotovo bio vezan za postelju zbog artritisa, edema i arterioskleroze, možda ovo i nije bio rezultat njegove proročke energije, koliko izjava o očiglednom.
Lepota Nostradamusa je u tome što možete da pročitate bilo koje proročanstvo i da ga primenite na istoriju i kažete da je pogodio, kaže Everet F. Blieler, autor pod pseudonimom Liberte E LeVert, knjige „Prophecies and Enigmas of Nostradamus“.
„Okolišanje i izbegavanje direktnosti igraju veliku ulogu. Obično se obraćao u svojim astrološkim datumima, pošto se konjunkcije ponavljaju. Pozivao se na nejasne latinske reči kako bi stvorio mogućnosti dvostrukih značenja; izostavljao je predloge, članove, refleksive i veznike, a favorizovao je infinitiv kao vremenski neodređen, oblik koji može da se čita na različite načine.“
Kako to opisuje Džons: „Nostradamus ima vrlinu neodređenosti kombinovane sa apokaliptičnom strašću. To nije neuobičajeno. Mnogi vidovnjaci, od Merlina i Džefrija od Monmuta nadalje, to su radili. Ta neodređenost se uklapa u ono što sada znamo kao potvrdu predrasuda. U očajnim vremenima, vidovnjaci imaju spremanu publiku za svoje besmislice. To je mesto susreta cinizma i lakovernosti.“
Taj poslednji poen čini Nostradamusa potpuno modernim.
„Ti momci nisu imali društvene medije“, kaže Džons, „ali ono što su tada proizvodili bilo bi odličan kontent za današnje društvene mreže. U stvari, sve više, Nostradamus se širi putem društvenih medija.“
T.S. Eliot je napisao da čovečanstvo ne može podneti mnogo stvarnosti.
Danas, kada život izgleda neizmerno haotičan, naši političari katastrofalni, a budućnost nespoznatljiva, očajnički tražimo obrasce, pripovedanja i značenje.
„U trenucima velike promene ili društvene anksioznosti, obično tražimo objašnjenja“, kaže Džons.
„Želimo da prošlost i budućnost imaju smisla u narativnom smislu.“ Cilj proroka je da to obezbedi tako što će nam pokazati ono što nismo primetili, bilo da je to providno razrešenje većeg, možda određenog od strane Boga, cilja, marš napretka, ili kako to kaže Stiven Conor, „ispravna parabola koja se uzdiže od pada do oprosta“.
Tumačenja nadolazećih katastrofa, zasnovana na maštovitim čitanjima njegovih stihova, i dalje pristižu u velikom broju. Njegova izjava da će „čovek jesti čoveka“ zvuči dovoljno zastrašujuće kao i veliki broj naslova po medijima. Dakle, ništa novo nam nije rekao.
Izvor: citymagazine.danas.rs
