Sombor.info

Izbegavajte u širokom luku.

Psiholozi su dali sve od sebe da nas podsete da su okruženje i enterijer izuzetno važni aspekti koji imaju ogroman uticaj na naše živote. Dekor odražava ne samo naš unutrašnji svet, već i naš odnos prema sebi.

Neophodno je pratiti harmoniju i udobnost iz najmanje dva razloga: Od toga zavisi naše psihičko stanje, ali i imidž u očima gostiju koji nas posećuju. Pričamo o četiri detalja u kuću koji nagoveštavaju da domaćin iza sebe ima ne samo prtljag psihičkih problema, već i prazan račun u banci.

Pompezni ramovi za slike

Fotografije i slike na zidovima su uvek odlična ideja koja će pomoći u obogaćenju enterijera i dati mu poseban sjaj. Ali, treba ih birati veoma pažljivo, jer je samo nekoliko loših koraka dovoljno da sve pokvarite.

Ako trošite mnogo novca na reprodukcije svetskih dela i na sve to stavite ih u velike okvire, onda je, najverovatnije, ovo pokušaj da se stvori imidž velikog intelektualca, očigledno osuđen na neuspeh.

Zapamtite da ovaj lažni trik neće dati status vama ili sobi, a takođe će učiniti da unutrašnjost izgleda jeftinije.

Pogledajte bliže alternative u vidu jednostavnih postera savremenih umetnika. Izgledaju mnogo bogatije i ne zatrpavaju prostor.

Peškiri sa flekama

Čistoća nije samo garancija zdravlja, već i najvažniji faktor koji o vama govori mnogo više od stila nameštaja ili boje zidova.

Slažete se, malo ljudi bi uživalo da pije čaj za zamrljanim stolom, a nakon pranja posuđa osuši ruke masnim peškirom sa flekama toliko ukorenjenim da se ne ispiru godinama. Zapamtite – ako sa peškira ne sapadju fleke rpi prvom pranju, vreme je da se oprostite od njega.

Pogledajte kvalitetne peškire od pamuka ili bambusa, koji ne samo da izgledaju elegantno, već i traju mnogo duže.

Lažna svilena posteljina

Svila se oduvek smatrala glavnim znakom bogatstva. Poslednjih godina, popularnost svile kao posteljine značajno je porasla, jer mnogi stručnjaci za lepotu ne prestaju da nam pričaju kako svilene jastučnice izuzetno utiču na našu kožu.

Prema studijama, one štite lice od nabora, omogućavaju koži da zadrži prirodnu vlagu, a takođe neguju kosu bez zapetljavanja i dajući joj jedinstven sjaj.

Jedini nedostatak delikatnih kompleta je njihova previsoka cena.

Neće svi biti voljni da daju toliku sumu novca za posteljinu. A onda alternativa poliestera dolazi u pomoć.

Nažalost, izgled takvih kompleta samo nejasno podseća na svilu, a sva korisna svojstva isparavaju, ustupajući mesto suprotnim efektima, na primer, problemima sa kožom, jer sintetika uopšte ne propušta vazduh.

Ako još nemate priliku da kupite posteljinu od prirodne svile, savetujemo vam da obratite pažnju na pamučne ili lanene komplete, koji će izgledati mnogo skuplje, jer je lepota u jednostavnosti, a telo će vam biti zahvalno.

Kese u kesi

Uopšte nije iznenađujuće što mnogi ljudi i dalje imaju desetine raznobojnih primeraka kesa u jednoj velikoj „kraljevskoj kesi“.

Vreme je da se prihvati činjenica da danas više nema potrebe za pravljenjem takvog magacina, pogotovo što je upotreba celofana takođe veoma štetna i antiekološka ideja.

Štaviše, danas postoji odlična alternativa u vidu torbi za višekratnu upotrebu različitih dizajna, tako da će apsolutno svako moći da pronađe savršenu za sebe, piše Marie Clair.

Izvor: nova.rs

Policija je osumnjičene zaustavila juče u Sjenici

A. M. (27), M. B. (32), N. K. (49) i M. M. (26) iz Sombora uhapšeni su zbog sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.

Policija je osumnjičene zaustavila juče u Sjenici i u njihovim taksi vozilima pronašla ukupno 16 iregularnih migranata koje su, kako se sumnja, nameravali da prevezu do Sombora.

Osumnjičenima je, po nalogu nadležnog tužilaštva, određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni tužiocu.

Izvor: telegraf.rs

Gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast komunalnih delatnosti i investicija Đorđe Zorić, obišli su danas radove na izgradnji parkinga na prostoru nekadašnjeg preduzeća „Prokupac“, gde su sa predstavnicima izvođača radova „Džimi commerce“ d.o.o. Bezdan, razgovarali o dinamici radova i planiranom završetku.

Gradonačelnik Ratković je tom prilikom izjavio kako će izgradnja ovog parkinga značiti svim građanima jer će biti smanjen problem nedostatka parking mesta u centru grada, te dodao kako ovo nisu jedini infrastrukturni radovi koji se odvijaju u gradu.

„Na naše veliko zadovolјstvo počeli su radovi na izgradnji novih parking mesta ovde na mestu bivšeg „Prokupca“. Počela je prva faza radova koja obuhvata izgradnju 80 parking mesta, zida oko parcele, kanalizacije, kao i postavlјanje javne rasvete. U drugoj fazi će se izgraditi zgrada za potrebe „Parking servisa“, a imamo u planu da radimo dokumentaciju i da izgradimo još jedan nivo koji će obezbediti još novih parking mesta za naše sugrađane. Kompletni radovi će koštati oko 28 miliona dinara, a sredstva su obezbeđena iz budžeta Grada Sombora. U prošloj godini smo završili 65 parking mesta na Staparskom putu, a ove godine smo kroz projekat kružnog toka uradili parking mesta ispred Sokolskog doma i Osnovnog suda. Plan nam je da u narednoj godini pripremimo projektno – tehničku dokumentaciju za Vojvođansku ulicu kako bi u narednim godinama i tamo rešili problem nedostatka parking mesta. Pored ovih radova, u toku su pripremni radovi za asfaltiranje neasfaltiranih ulica, a trenutno se radovi odvijaju na izgradnji ulice Jovana Dučića. Ako nam vremenski uslovi dozvole, do kraja godine planiramo da završimo deset ulica. Za 2024. smo opredelili oko 100 miliona dinara za nastavak uređenja neasfaltiranih ulica i verujem da ćemo u narednim godinama uspeti da asfaltiramo sve neasfaltirane ulice na zadovolјstvo svih naših sugrađana“, izjavio je gradonačelnik Antonio Ratković.

Prema rečima gradonačelnika Ratkovića, za svaku neasfaltiranu ulicu se radi planska dokumetacija, rešavaju imovinsko – pravni odnosi, koji predstavlјaju najveći problem i zbog kojih se nije ranije pristupilo asfaltiranju, a kada sve bude spremno, uporedo se rade vodovod i kanalizacija kako ne bi bilo potrebe za naknadnim sečenjem asfalta. U ovoj godini su asfaltirane neasfaltirane ulice Balјalučka, Slavonska, Dvorska, Mali sokak i Svetog Arhiđakona Stefana u Somboru, te Petra Preradovića u Bačkom Bregu. Pored toga, trenutno se radovi izvode u ulicama Jovana Dučića i Pavla Vujisića, nakon čega će biti nastavlјeni u ulicama Simele Šolaje, Majora Tepića, Miodraga Petrovića Čkalјe i Svetog Nikole.

Takođe, počeli su radovi na pripremi terena za izgradnju brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“, a sredinom decembra očekujemo početak radova na izgradnji prve faze u dužini od 2,5 kilometara.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su M. G. (1994) iz okoline ovog grada zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavlјanje u promet opojnih droga.

Policija je pretresom kuće koju osumnjičeni koristi pronašla oko 935 grama materije za koju se sumnja da je marihuana, oko 40 grama ekstazija, oko 20 grama amfetamina i oko pet grama praha za koji se sumnja da je kokain, kao i tri vagice za precizno merenje.

Takođe, u kući je bio i četrdesettrogodišnji muškarac kod koga je policija pronašla paketić sa manjom količinom praha za koji se sumnja da je amfetamin i drobilicu sa manjom količinom materije za koju se sumnja da je marihuana.

M. G. je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden višem javnom tužiocu u Somboru, dok će protiv četrdesettrogodišnjeg muškarca biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga.

Na svečanoj sednici Parlamenta privrednika Zapadnobačkog upravnog okruga, najboljim privrednicima su uručene nagrade PKS – Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga. 

Za poseban doprinos razvoju privrede regiona za 2023. godinu, Regionalna privredna komora Zapadnobačkog upravnog okuga nagradila je 16 privrednika.

„Mi se bavimo proizvodnjom sadnog materijala i lideri smo u toj proizvodnji. Našta se najviše oslanjam na Privrednu komoru Srbije, to je što smo izvozno smo orijentisala firma i 90% naše proizvodnje izvozimo u zemlje bivšeg Sovjetskog saveza i Evropske unije...“ rekao je, između ostalog Nenad Purić, Severpland Doo Kula.

„Posle 20 godina poslovanja u trgovini ovo je vredna nagrada.Imamo sedamdesetak zaposlenih, napredujemo, širimo se, trudimo se…” rekao je Dragan Bračika, Elbraco group iz Apatina, dobitnik nagade PKS – Reginalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga.

“ Privrednici koji su pozvani da dođu da prime svečane nagrade su naše, pre svega jubilarne nagrade, svi oni koji imaju 20 I 30 godina rada svojih preduzeća, svima treba odati priznanje a tu su naravno I nagrade za poslovnog lidera za uspehe određene kategorije koje je naša komisija donela.” Naglasio je Slobodan Stevančev, direktor PKS RPK Sombor

Urkos teškoj privrednoj godini, Zapadnobački upravni okrug ostario je solidne rezultate

“Pošto znam da ZBO ima negde oko 7 BDP cele AP Vojvodine, izvoz je oko 10% na nivou 400 miliona evra I da je negde oko 10% veći u odnosu na prošlu godinu što je izuzetno značajno a takođe i industrijska proizvodnja je na nivou pokrajinske 3,7%...” “Rekao je Boško Vučurević predsednik Privredne komore Vojvodine

Očekivanja privrednika su da će u budućem periodu, zapadnobački upravni okrug biti nabrži rastući region u oblasti privrede.

“Imamo najbolju I najbržu sada komunikaciju, znači putnim segmentom, željezničkim koji se obnavlja, vodnim koji ovde, prva konferencija Zaplovimo Srbijom se ovde dešavala, te dobijamo sve one podgrupacije što postoje, turizam razvijamo na najvišem nivou I zajednički sa Parlamentom, kako smo se I dogovorili, radimo na aerodromu I uspostavljanju još jedne visoko školske ustonove koja nam stvarno neophodna za budući razvoj” istakao je Goran Nonković, načelnik Zapadnobačkog upravnog okuga i jedan od dobitnika prestižnog priznanja RPK.

Izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg -Nakovo, kako je naglašeno na svečanoj sednici Parlamenta privrednika, znatno će doprineti razvoju privrede kako Zapadnobačkog okruga tako i cele Vojvodine.

Izvor: RTV

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, Udruženje za pomoć mentalno nedovolјno razvijenim osobama grada Sombora, uz podršku Grada Sombora je organizovalo prodajnuizložbu pod nazivom „Iskoračimo zajedno“. Na izložbi su predstavnici nekoliko udruženja koja okuplјaju osobe sa invaliditetom sa teritorije grada, ali i šire, prikazali svoje radove i rukotvorine, a zainteresovani posetioci su mogli da ih kupe i da na taj način podrže njihov rad. Događaju je prisustvovao i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, koji je tom prilikom razgovarao sa izlagačima i predstavnicima udruženja.

Na izložbi su ponuđeni predmeti koje su napravili članovi: Saveza gluvih i nagluvih organizacije Sombor, Udruženja slepih, Udruženja Ahondroplazije, Udruženja za podršku osobama sa autizmom „Maslačak“, Udruženja obolelih od multiple skleroze „Zapadna Bačka“, Dnevnog boravka pri ŠOSO „Vuk Karadžić“, Učeničke zadruge „Pčelica“ ŠOSO sa domom „Vuk Karadžić“, Društva invalida za cerebralnu i dečiju paralizu, Udruženja ratnih i vojnih invalida, Udruženja za pomoć MNRO grada Sombora, kao i gostujućih udruženja: Udruženja za pomoć MNRO „Zlatna barka“ Odžaci i UD „Mali princ“ Apatin.

Godišnje obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom proglašeno je 1992. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Cilј obeležavanja je promovisanje prava osoba sa invaliditetom u svim sferama društva i razvoja i povećanja svesti o položaju osoba sa invaliditetom u svim aspektima političkog, socijalnog, ekonomskog i kulturnog života.

Majka i sestra uskoče ponekad da donesu gorivo i dokupe neophodno

Nedaleko od Sombora, grada zelenila i kulture, smešteno je porodično gazdinstvo Horn koje mladi poljoprivrednik Stevan vodi sa svojom majkom. Na svom imanju, bave se isključivo ratarskom proizvodnjom, a sve što pristigne za berbu, ide na prodaju direktno sa njive.

Gazdinstvo Horn prostire se na 4.3 hektara zemlje gde se uzgaja pšenica, ječam, kukuruz, soja, a od ove godine i šećerna repa.

- Posle završenog poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dobio sam ponudu za posao u Somboru tako da sam se vratio kući. Otac je na svojoj strani, nije ga toliko zanimala poljoprivreda, tako da sam ja još kao izuzetno mlad sve preuzeo - kaže Stevan, koji inače sam smišlja celu proizvodnju i sprovodi u delo bez ičije pomoći.

Majka i sestra uskoče ponekad da donesu gorivo, dokupe neophodno ali se domaćin Stevan trudi da ih ne opterećuje mnogo i trudi se da sav posao odradi sam.

- Poljoprivrednom se bavim od malih nogu, uvek sam imao afinitete prema toj delatnosti. Odrastao sam u mestu Lugovo nadomak Sombora gde je pre postojala velika zemljoradnička zadruga i od malena sam gledao kako ljudi i agronomi tamo rade i kako ljudi iz sela rade svoju zemlju i odmah sa zavoleo sve to u kratkom periodu. Završio sam poljoprivredni fakultet u Novom Sadu smer Fitomedicinu i zaposlen sam u struci pored čega veliku većinu vremena provodim na terenu prateći i kontrolišući razne ratarske useve - priča mladi poljoprivrednik.

Na početku studija Stevan je imao i stoku i bavio se tovom junadi. Međutim, od obaveza na fakultetu nije stizao da se posveti životinjama pa je morao da ih proda, ali je dokupio zemlju. Pored 5 katastarskih jutara, koje je njegova majka nasledila, Stevan je dokupio još 2.4 katastarska jutra. Iako je i tu previše posla za jednog čoveka, on ne namerava tu da stane.

- Plan je ukoliko bude u opticaju još neko zemljište, da povećamo proizvodnju i da proširim gazdinstvo. Takođe, planiram da kao agronom zaštite bilja od naredne sezone privatno vršim usluge zaštite bilja i vodim svoje gazdinstvo, i dodam i povrtarsku ili čak voćarsku proizvodnju i preko mnogih konkursa koji su dostupni za mlade nabavimo neke novije mašine koje će nam poslužiti u proizvodnji - kaže Stevan.
Stevan je takođe među kandidatima u izboru za "Najdomaćina 2023".

Izvor: alo.rs

U nedelju, 03. decembra, u velikom broju državnih zdravstvenih ustanova širom Srbije, među kojima je i apatinski Dom zdravlja, biće organizovani preventivni pregledi. Građani će moći da urade PSA test, kojim se otkriva tumor prostate, kao i ultrazvuk dojke.

Ultrazvuk dojke za žene starije od 40 godina radiće se na odeljenju ginekologije od 8 do 16 časova, dok će muškarci stariji od 49 godina u isto vreme u laboratoriji moći da urade PSA test. Zakazivanje, kao i prethodnih nedelja, nije potrebno.

„Nastavljamo i u decembru ono što je započeto prethodna dva meseca, a organizovani su ultrazvučni pregledi dojke, PSA test, pregledi štitaste žlezde, kao i kardiološki pregledi sa kontrolom nivoa glukoze, triglicerida i holesterola u krvi. Prevencija i rana dijagnostika su od ključnog značaja za pozitivan ishod lečenja svake bolesti, te apelujem na sve građane da iskoriste priliku i da se pregledaju“, rekla je pomoćnica direktora Doma zdravlja Apatin Branka Bajić.

75. godina postojanja i rada Istorijskog arhiva Sombor i 275. godina od utemelјenja arhivske služne u gradu

„Unositi svetlost naučne istine u događaje prošlosti, znači služiti sadašnjosti. Stoga arhivska dokumenta nisu mrtva, siva i uzaludna kao što to površnim ili nepućenim može ponekad da izgleda...U arhivskim prostorijama... vrši se stalna služba istini, našoj lјudskoj, relativnoj istini, koja se teško uočava i osvetlјava, a lako zamračuje i gubi...“

Zapis je ovo, velikana naše književnosti i jedinog dobitnika Nobelove nagrade o arhivima.

Istina je da Ivo Andrić obitavao u najvećim i najbogatijim arhivima evropskih prestonica sakuplјajući arhivsku građu za sva svoja kapitalna dela naše i svetske književnosti.

U ime Grada Sombora, prigodnim govorom obratio se Branislav Sforcan, pomoćnk gradonačelnika Grada Sombora.

Prisutne je pozdravio i Miroslav Ilić ispred Sekretarijata AP Vojvodine.

Nataša Stojanović, dirktorica Istorijskog arhiva Sombor, zahvalivši se prisutnima, govorila je o dosadašnjem radu Arhiva , hronološki navodeći aktivnosti naše institucije, ističući postignute uspehe u zaštiti dokumentarnog materijala ,sređivanju i obradi arhivske građe, izdavačkoj i izložbenoj delatnosti, kao i broju arhivskih fondova i zbirki koji se čuvaju u ovom arhivu.

Osvrnula se i na prve temelјe organizovane zaštite stvarane građe, stare više od dva i po veka, naglašene u Prvom Statutu Slobodnog i kralјevskog grada Sombora, iz 1749. godine.

Na predlog Državne arhive u Beogradu arhivsko središte arhivskog područja Sombora osnovano je 1. decembra 1948. godine.

Milan Stepanović, zavičajni istoričar i publicista, predstavio i svoju knjigu: „Vizija slobode-Elibertacija Sombora 1745-1749.

Istoimena arhivska izložba je delo gore pomenutog autora i kolega iz Arhiva, postavlјena je u skupštinski hol ispred svečane sale., a nakon izvesnog vremena ista će krasiti zidove našeg Arhiva, te će je zainteresovani i ubuduće moći tim povodom posetiti.

Austrijska vlada uvela je dodatnu jednodnevnu vinjetu za autoputeve i brze puteve. Može se kupiti od danas, košta 8.60 evra i tokom decembra dolazi samo u digitalnom obliku. Od iduće godine jednodnevna vinjeta biće dostupna za kupovinu i kao nalepnica.

Najavljeno je i poskupljenje desetodnevne vinjete, koju uglavnom koriste turisti. Njena cena će od 1. januara skočiti s 9.90 na 11.50 evra. Cena dvomesečne vinjete od iduće godine pada s 29 na 28.90 evura, dok cena godišnje ostaje ista.

Od 22. novembra vinjete su dostupne i kao digitalne. To znači da vinjetu više nije potrebno fizički lepiti na vetrobran automobila, već će vaš registarski broj biti zabeležen u centralnom sistemu, a provera se radi automatski. Online kupovina moguća je na web-adresi shop.asfinag.at.

Ono što je sjajno u tom sistemu je činjenica da je vlasnik vinjete korisnik vozila. Drugim rečima, ako tokom trajanja vinjete promenite automobil i registraciju – što nije redak slučaj kod ljudi koji koriste službene automobile – u sistemu možete aktuelnu vinjetu preneti na novu registraciju. Doduše, to će vas koštati 18 evra, piše Index.