Sombor.info

Broj ultrazvučnih pregleda tokom trudnoće često prevazilazi granice optimalnog. "Krivci" su i ginekolozi i trudnice.

Nije retka pojava da trudnica uradi 3 do 4 ultrazvučna pregleda već do 8 nedelje trudnoće.

Da li je zaista neophodno toliko često raditi ultrazvučne preglede u trudnoći? Koja je svrha ?

Većina postojećih protokola koje su napravili svetski priznati i dokazani ginekolozi i koje su usvojila razna udruženja ginekologa i obstetričara u svetu predlaže oko 4 ultrazvučna preglada tokom trudnoće koja je "normalna". Kod rizičnih trudnoća taj broj je nešto veći.

Moja analiza na 250 trudnica daje rezultate koji nisu ni blizu tih 4 . Prosečan broj urađenih ultrazvučnih pregleda je 8,6. To su evidentirani ultrazvučni pregledi, a tome treba dodati i one ultrazvučne preglede koji se ne unose u karton trudnice.

Ono što postaje loša praksa je da trudnice imaju zabludu da je ultrazvučni pregled dovoljan i potreban pregled za većinu tegoba koje se jave u trudnoći.

Nije redak slučaj da se trudnicama uradi ultrazvučni pregled "na zahtjev" zato što često mokri i peče je mokraća, zato što je malo boli po dnu stomaka, zato što oseća “nelagodnost”, zato što ima svrab po koži, zato što ima pojačan sekret, zato… Ultrazvučni pregled je "zanimljiv" i nisam se sreo ni sa jednom trudnicom koja je odbila ultrazvučni pregled, za razliku od ginekološkog pregleda koji je neprijatan, neugodan i određen broj trudnica ga izbegava. Često je ginekološki pregled u trudnoći i prvi pregled koji žene urade, pa ga i zbog toga izbegavaju.

4D ultrazvučni pregled je dao još jednu novu dimenziju “atraktivnosti” pa je i tu granica pomerena i ponekad se izgubi mera i razlog zbog čega se taj pregled radi. Često je to samo potvrda pola. Ili “provera” ginekologa.

"Čekala sam da mi kaže da li je muško, pa kad je na 4D rekao, ja sam rekla doktoru da ja već znam pol". Tu sam rečenicu nebrojeno puta čuo u mojoj praksi.

Nije mi namera da umanjim značaj ultrazvučnog pregleda u kontroli toka trudnoće. Metoda je izuzetna, nezamenjiva i toliko dobrog je donela nama ginekolozima. Ali samo skrećem pažnju da ne “preteramo” kao što znamo u mnogo čemu.

Izvor: bitiroditelj.com

U sumnjičavom svetu, mnogi od nas se nerado odlučuju na interakciju sa nepoznatima. Ali razgovor sa ljudima koje nismo sreli nikad pre, čak i u letimičnim kontaktima, može nas učiniti pametnijim i srećnijim.

Kao i mnogi drugi koji su odrasli u Americi osamdesetih, vaspitali su me tako da se plašim neznanaca.

„Neznanac znači opasnost“ bila je glavna maksima tih dana.

Roditeljska zabrinutost i prirodna nepoverljivost čovečanstva prema neznancima bili su podgrevani senzacionalističkim izveštavanjem medija i strmoglavim padom društvenog poverenja, koje je procvetalo u pravu pravcatu moralnu paniku.

Policajci, nastavnici, roditelji, verske vođe, političari, medijske ličnosti i organizacije za socijalnu pomoć deci prevazišli su razlike i radili zajedničkim snagama na širenju poruke – kontakt sa neznancem može da vas dovede u opasnost.

Iako nema sumnje da neki ljudi zaista imaju traumatična iskustva sa neznancima, „neznanac jednako opasnost“ nije imalo nikakvu statističku osnovu.

Tada, kao i sada, većina seksualnih i nasilnih zločina nad decom (pa i odraslima, ako ćemo pravo) čine ljudi koje žrtva poznaje: rođaci, komšije i porodični prijatelji.

Otmice koje su izveli nečlanovi porodice – među koje spadaju i one kada je dete oteo neko ko mu je potpuno nepoznat – čine svega jedan odsto slučajeva sve nestale dece prijavljene Nacionalnom centru za nestalu i iskorišćenu decu u Sjedinjenim Državama.

Ali delovalo je stvarno i stoga je postalo stvarno.

Neznanac se povezao sa opasnošću i ostao od nje neodvojiv.

Da li je ovaj način razmišljanja, međutim, mogao kod mnogih od nas da utiče na naše kasnije interakcije u životu?

Neki društveni naučnici veruju da je učenje dece da je bukvalno svako na svetu kog ne poznaju opasan moglo da bude aktivno štetno.

Politički naučnik Ditlind Stole, sa Univerziteta Mekgil u Kanadi, tvrdio je da su decenije slanja ove poruke mogle da naškode sposobnosti jedne čitave generacije da veruje drugim ljudima.

To je problematično – poverenje je ključno za funkcionisanje mnogih društava.

„Koliko društvenih ili ekonomskih prilika propuštamo prosto zato što se plašimo da pričamo sa nepoznatima?“, zapitao se Stole.

Iako ne zagovaram ideju da nepoznati ljudi prilaze deci, ili obrnuto, zaista verujem da, kao odrasli, treba da porazmislimo o prednostima bezbednog razgovora sa nepoznatima.

Nekoliko godina sam istraživao zašto ne razgovaramo sa nepoznatima i šta se dešava kad to učinimo za svoju knjigu Moć neznanaca: Prednosti povezivanja u sumnjičavom svetu.

Taj trud me je odveo u društvo antropologa, psihologa, sociologa, političkih naučnika, arheologa, urbanih dizajnera, aktivista, filozofa i teologa, plus stotine nasumičnih neznanaca sa kojima sam razgovarao gde god sam išao.

Iako je etikecija da se ćuti u javnom prevozu, možda će vam razgovor sa nepoznatom osobom putovanje učiniti zanimljivijim

Otkrio sam sledeće: propuštamo mnogo plašeći se neznanaca.

Razgovor sa nepoznatima – u pravim uslovima – dobar je za nas, dobar je za naše zajednice, mesta i gradove, naše države i naš svet.

Razgovor sa nepoznatima može da vas nauči raznim stvarima, da vas produhovi, učini boljim građanima, boljim misliocima i boljim osobama.

To je dobar način života.

Ali je i više od toga.

U svetu koji se rapidno menja, postaje beskrajno složen i besno polarizovan, to je i način preživljavanja.

Više od 6.000 godina, ljudi su živeli u gradovima – obliku društvene organizacije koji karakteriše preobilje nepoznatih ljudi.

Ali tek su nedavno psiholozi počeli da proučavaju šta se desi kad razgovaramo sa svim tim bezličnim neznancima kojima smo okruženi svaki dan.

Psihološkinje Gilijan Sandstrom, sa Univerziteta u Saseksu u Velikoj Britaniji, i Elizabet Dan sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji, 2013. godine su objavile rezultate eksperimenta, u kom se 30 odraslih ljudi smeškalo i ćaskalo sa svojim baristom u kafeteriji u Torontu, a drugih 30 se trudilo da njihova transakcija bude koliko god je moguće kratka i efikasna.

„Ljudi su neverovatno pesimistični u vezi sa skoro svakim aspektom razgovora sa nepoznatima“, napisala je Sandstrom, ali taj pesimizam deluje neosnovano.

Učesnici studije koji su imali interakciju tokom naručivanja kafe poverili su se da imaju snažniji osećaj pripadanja i popravljeno raspoloženje za razliku od onih koji nisu razgovarali sa neznancem.

Autorke su zaključile: „Sledeći put kad vam je potreban mali podstrek, mogli biste da razmislite o razgovoru sa baristom Starbaksa… stoga iskoristite ovaj već unapred dostupan izvor sreće.“

Sakupljanje hrabrosti da povedete razgovor sa neznancem možda deluje teško, imajući u vidu da se to ne uzima zdravo za gotovo u slučaju većine nas.

Bihevioralni naučnici Nikolas Epli i Džulijana Šreder sa Univerziteta u Čikagu zamolili su svakodnevne putnike do posla da pričaju sa neznancima u javnom prevozu, taksijima, čekaonicama – mestima na kojima društvena norma u Čikagu nije razgovor.

Razumljivo, većina učesnika je predvidela da ove interakcije neće proći dobro.

Ne želeći da prekrše društvenu normu, brinuli su se da se neznancu neće dopasti upadica i da će ih odbaciti, i da će njihova putovanja do posla tada biti još neprijatnija nego što već jesu.

Kad su učesnici izašli u svet i zapravo otpočeli interakciju sa drugim ljudima, međutim, otkrili su da su neznanci iznenađujuće predusretljivi, radoznali i prijatni.

„Putnici do posla izgleda da su mislili da razgovor sa neznancem predstavlja značajan rizik od društvenog odbijanja“, napisali su Epli i Šreder.

„Koliko smo mi mogli da primetimo, to nije predstavljalo nikakav rizik.“

Upravo suprotno, učesnici koji su razgovarali sa neznancima preneli su da su ti razgovori bili prijatni, zanimljivi i trajali duže nego što su predvideli, i da su učinili njihov put do posla mnogo prijatnijim.

Epli i Šreder dodaju da ovo ukazuje na „duboki nesporazum u vezi sa društvenim interakcijama“, zaključivši da su „ljudi možda društvena bića, ali da možda nisu uvek dovoljno društveni za vlastito dobro“.

Da ovi rezultati ne bi bili pripisani poslovičnoj srdačnosti Amerikanaca sa Srednjeg zapada, Epli i Šreder su sproveli isti eksperiment u istorijski manje prijateljski nastrojenom okruženju i tražili od putnika da ćaskaju sa nepoznatima u javnom prevozu u Londonu – što je mogućnost na koju mnogi Londonci gledaju sa mešavinom prezira i užasa (mesto gde se čak i kontakt očima izbegava).

A opet su Epli i Šreder dobili iste rezultate.

Razgovori su prošli izuzetno dobro.

U međuvremenu je rezultat ponovljen i u drugim zemljama uz učešće raznovrsnih učesnika.

Nalazi tih studija izuzetno su ujednačeni: mnogi ljudi se plaše razgovara sa neznancima, ali kad to učine, na kraju se obično osećaju dobro: srećnije, manje usamljeno, optimističnije,, saosećajnije i sa jačim osećajem pripadanja vlastitoj zajednici.

Nekoliko eksperata, kao i pripadnika javnosti koji razgovaraju sa neznancima, reklo mi je da kad to rade zapravo se osećaju bezbednije, zato što im to pruža afirmaciju da su ljudi oko njih dobronamerni.

Ipak, i dalje ima mnogo razloga zbog kojih ljudima nije prijatno da pričaju sa neznancima.

Ljudi prijavljuju da se brinu da će prekršiti društvene norme, strahuju da će biti loši u razgovoru ili da neće imati šta da kažu, ili ih hvata nervoza od razgovora sa nekom drugom grupom i mogućnosti da će biti napadnuti ili da će reći nešto pogrešno.

Razgovor sa vašim baristom može biti jedan od lakih načina da započnete da se otvarate pred neznancima

Mnogi faktori su se zaverili da nas spreče da pričamo jedni sa drugima.

Pametni telefoni su nam svakako olakšali više nego ikad da izbegnemo interakciju sa ljudima u našem neposrednom okruženju.

A mogli bismo da budemo i prirodno nespremni da priđemo nekom ko nam ne deluje od poverenja, čak i ako ga nikad nismo sreli.

Više volimo da sarađujemo s nekim ko liči na nekoga kome smo verovali u prošlosti nego nekome ko izgleda kao nepouzdani bivši poznanik.

I zato ne predstavlja veliko iznenađenje što kad se ti strahovi pokažu neosnovanima, ljudi osete olakšanje.

I sam sam ga osetio kad sam imao pozitivne interakcije sa nepoznatima.

„Mislim da osetite olakšanje samo zbog osećanja da su nam prodali priču da je svet zastrašujuće mesto“, kaže Sandstrom.

„I onda proćaskate sa nekom nasumičnom osobom, to dobro prođe i vi pomislite: ‘Možda svet na kraju i nije toliko loš’.“

To nije mala stvar.

U vreme kad se toliko mnogo ljudi oseća usamljeno, otuđeno, isključeno, nepovezano, pesimistično, ovi rezultati su istovremeno korisni i umirujući.

Interakcija sa neznancima, čak i u prolazu, može nam pomoći da izgradimo ili obnovimo socijalne mreže, ponovo nas poveže sa našim zajednicama i pojača poverenje u ljude oko nas.

Kao što je izjavio jedan od studenata koji je učestvovao u jednom od skorijih eksperimenata Gilijan Sandstrom:

„Osećao sam se kao da sam zaboravio kako da se sprijateljim s ljudima, ali ova studija me je podsetila da je većina ljudi srdačna, a vi samo treba da im se otvorite.“

Kao beli strejt muškarac, bio sam od starta svestan da bi moje interakcije sa neznancima mogle biti manje opterećene nego što su za ljude koji nisu beli strejt muškarci.

I zato, dok sam radio istraživanje za svoju knjigu, pazio sam da pričam sa što raznovrsnijom grupom ljudi koji imaju običaj da pričaju sa neznancima.

Uprkos njihovom raznovrsnom poreklu i iskustvima, oni uglavnom mogu da kažu da su imali iste pozitivne efekte koji mogu da se nađu u istraživačkoj literaturi.

Ali nikako ne želim da tvrdim da su te interakcije iste za svakoga, i ni na koji način ne otpisujem strahove ljudi koji su imali traumatična iskustva sa neznancima.

Uz to, kategorički savetujem muškarce u mom položaju da povodu računa o ovome dok i sami pokušavaju da ćaskaju sa neznancima.

Sandstrom daje još neke savete u vezi sa razgovorima sa nekim koga ne poznajete; prvo im postavite otvoreno pitanje da ih navedete na razgovor a onda im odgovorite nečim što vam je zajedničko – postoji razlog zašto se obično razgovara o vremenu.

Ali ako ste u prilici, vredi isprobati.

Razgovor sa neznancima može da utiče na vas na dublje načine nego što možete da zamislite i da donese mnoge zdravstvene prednosti.

Budiste svesni kako biste mogli da delujete nekom ako razmatrate da zapodenete razgovor sa nepoznatom osobom
Posle razgovora sa neznancima možemo postati pametniji, upućeniji i saosećajniji, kaže profesorka sa Harvardskog univerziteta i dobitnica „granta za genije“ Mekartur Danijela Alen.

Kad je predavala na Univerzitetu u Čikagu, Alen su kolege iznova upozoravale da se kloni siromašnih gradskih četvrti.

Ona veruje da je taj „strah od nepoznatih loše utucao na intelektualne i socijalne sposobnosti velikog broja njenih kolega“.

Ona je odbila da ostane po strani i postigla je neke od svojih najcenjenijih dostignuća upravo u tim delovima grada.

U međuvremenu je posvetila karijeru stvaranju veza između ljudi i grupa koji inače nemaju interakcije među sobom.

„Pravo saznanje o tome šta se krije izvan nečije bašte leči od straha“, piše Alen, „ali samo ako razgovaramo sa nepoznatima možemo da dođemo do takvog saznanja.“

Ako razgovarate sa nepoznatima, dobijate uvid u zapanjujuću složenost ljudske vrste i bezbroj varijacija ljudskog iskustva.

To je kliše, ali dolazite u priliku da svet posmatrate tuđim očima, a bez toga je mudrost nemoguća.

Ali, nije lako.

Zateći ćete se kako neprestano morate da preispitujete vlastite pretpostavke o svetu i vašem mestu u njemu, što ume da bude teško i da dezorijentiše, ali i da ushiti, pa čak i da vam bude zabavno.

Tako i napredujemo kao pojedinci i ostajemo na okupu kao društva.

Tako se upoznajemo, a samo poznajući jedni druge možemo da se nadamo da ćemo živeti zajedno.

Ironično je da nakon što sam odgojen da se plašim nepoznatih, sada nalazim da su upravo oni izvor nade.

Kad ove interakcije dobro prođu – a uglavnom je tako – pozitivna percepcija neznanca može da preraste u bolji utisak o ljudima uopšte.

Za mene – i za mnoge cenjene eksperte i potpune neznance sa kojima sam pričao – sve se svodi na pitanje podataka.

Kad bih sve svoje percepcije o čovečanstvu zasnivao na onome što je dostupno preko mog telefona ili laptopa, imao bih fantastično negativan pogled na većinu ljudi.

Bio bih paralisan od mogućnosti da je „neznanac jednako opasnost“ i osećao bih da je potpuno opravdano što izbegavam te prostake, paranoike, histerike, kriminalce, šarlatane, divljake i demagoge.

Umesto toga, međutim, izašao sam u svet i razgovarao sa ljudima.

Svoj doživljaj sveta u velikoj meri zasnivam na njima, a kao posledica razgovora sa neznancima, moj pogled na svet postao je malo optimističniji.

„Čovečanstvo mi se u celosti više dopada zbog toga što pričam sa neznancima“, kaže mi Alen.

Kao crnkinji u Americi, njene interakcije umeju da budu mnogo komplikovanije od mojih.

Ali, ipak, kad je u pitanju razgovor sa nepoznatima, ona kaže da „pozitivne strane u ogromnoj meri nadmašuju negativne“.

Centar za nestalu i iskorišćenu decu u Virdžiniji, u SAD – istorijski jednom od vodećih eksponenata poruke o tome da su „neznanci jednako opasnost“ – 2018. godine je konačno penzionisao taj izraz.

Kao što mi je Kal Volš, rukovodilac centra, objasnio u to vreme: „Pokušavamo da osnažimo decu da donose bezbedne i pametne odluke, a ne da ih oštetimo za čitav život.“

Njihovu odluku sledile su druge dobrotvorne organizacije koje se bore za bezbednost dece širom sveta.

Šta mogu da kažem?

To je dobar početak.

Izvor: danas.rs

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) saopštio je danas da dobijaju informacije od korisnika da ih nepoznate osobe zovu telefonom i upućuju gde da preuzmu penzionerske kartice, te ističu da Fond PIO tako ne poziva korisnike i da je reč o pokušaju prevare penzionera.

Fond PIO je ukazao korisnicima koji su podneli prijavu za penzionersku karticu da mogu lično da je preuzmu u filijali ili drugoj organizacionoj jedinici Fonda ili jedinici lokalne samouprave navedenoj u obaveštenju koje dobiju SMS porukom na mobilnom telefonu ili u mejlu.

Podelu penzionerskih kartica vrše isključivo ovlašćena lica Fonda, ističe se u saopštenju.

Dodaje se da je radi brže i efikasnije podele kartica i kraćeg vremena čekanja produženo radno vreme filijala Fonda PIO i da se kartice mogu preuzeti i u dodatnim terminima, radnim danima od 15 do 18 časova, kao i subotom od 7 do 12 sati.

„Molimo naše korisnike da budu oprezni i da zanemare pozive koje im upućuju nepoznata lica predstavljajući se u ime Fonda i pokušavajući da ih prevare u vezi sa podizanjem njihovih penzionerskih kartica“, navodi se u saopštenju.

Izvor: danas.rs

Ima li smisla piti ih?

U ovo doba godine kad svi kijaju, kašlju jačanje imuniteta je posebno važno. To je naš štit od bakterija, virusa, gljivica koji su svuda oko nas. A ta priča o čuvanju imuniteta nije jednostavna jer više faktora utiče na to da li će biti snažan ili će propuštati mikroorganizme koji potom mogu da nas oslabe, pa se i razbolimo. Među tim faktorima glavni su zdrav san i zdrava ishrana bogata vitaminima. Brojni stručnjaci se slažu da je te vitamine najbolje unositi kroz sveže povrće i voće, ali opšte je poznato da ih mnogi od nas unose kroz suplemente iz apoteka.

Zato smo proverili koje suplemente ima smisla piti, posebno u ovo doba godine kada na imunitet treba posebno paziti.

To za Nova.rs priča prim. dr Mileta Marić iz Doma zdravlja Zvezdara.

„Za razliku od ranijih decenija, kad ljudi uglavnom nisu znali za suplemente, danas se živi drugačije, mnogo brže, a tu je i zagađenost hrane, vode, vazduha i često smo prinuđeni da ih koristimo. Za to ima opravdanja iz više razloga, a bilo ga je i ranije kad se nisu toliko koristili, posebno vitamin D zimi kad nema dovoljno sunca“, kaže doktor Marić.

Dakle, ako se utvrdi manjak vitamina D, on se može uneti kao suplement jer taj manjak koji se obično javlja zimi može da izazove probleme sa kostima, povećan rizik od tuberkuloze i težih virusnih infekcija i druge zdravstvene komplikacije.

Među prirodnim izvorima vitamina D jesu masna riba, žumance, crveno meso, jetra i mlečni proizvodi.

Ako se vitamin D unosi kao suplement, važno je znati da je preporučena dnevna doza za bebe do godinu dana 10 mikrograma, za decu, trudnice, dojilje i odrasle 15 mikrograma, a za stare preko 70. godine 20 mikrograma. Doza od 10 mikrograma jeste zapravo 400 IJ vitamina D.

Da ne treba u tome preterivati, ranije je za Nova.rs upozorila dr Ivana Đurić.

„Ako se tokom nekoliko meseci unosi prevelika doza vitamina D, moguće je predoziranje koje prate povraćanje, glavobolja, srčani problemi, zatvor, dehidratacija i stalna žeđ, slabost mišića, umor“, kaže doktorka Đurić i dodaje da hipervitaminoza vitaminom D srećom jeste retka.

Što se tiče drugih suplemenata koje ima smisla piti sada za imunitet, doktor Matić kaže da je tu i vitamin C.

„Podsećam da je najbolje vitamine unositi kroz hranu, pa i vitamin C, ali u ovo doba godine nije loše uzimati ga i kao suplement, posebno ako ga već ne unosite dovoljno kroz namirnice, jer je vrlo važan za imunitet.“

Vitamina C najviše ima u crvenoj i zelenoj paprici, pomorandžama, grejpfrutu, limunu, kiviju, brokoliju, prokelju, paradajzu, spanaću.

Doza koje naš organizam toleriše je 2.000 mg, ali sasvim je dovoljno 200 – 500 mg. Doze do 1.000 mg su obično preporučljive ako ste pod posebnim naporom i stresom.

O tim preporučenim dozama pričala je doktorka Đurić.

„Kad se uzima više od 1.000 mg, vitamin C nema poseban benefit za zdravlje. Neželjeni efekti ovog vitamina su retki i obično se ispoljavaju pri veoma visokim dozama i svode na dijareju, mučninu i povraćanje, a moguć je i kamen u bubregu. Kada se organizam prekomerno optereti većim dozama ovog vitamina, on počinje da se akumulira u telu, a to potencijalno dovodi do simptoma prekomernog znojenja.“

A kakvu ulogu u svemu imaju probiotici?

„Probiotici definitvno imaju prednosti i za imunitet i kod korišćenja antibiotika, ali vrlo je važno uzimati ih u konsultaciji sa stručnjakom, i o dozama i o tome koliko ih dugo treba uzimati. Takođe, pametno je menjati ih povremeno zbog sastava, tj. ne uzimati jedan isti stalno“, kaže doktor Matić.

Što se tiče multivitamina, popularnih kombinacija vitamina u kapsulama, naš sagovornik napominje da i tu ima opravdanja za korišćenje, ali da je ključ u tome da se zna mera.

„Recimo, vitamini A, D, E i K se rastvaraju u mastima i njih ne možete da uzimate u nenormalnim količinama“, kaže dr Matić i dodaje da ni sa drugima ne treba preterivati jer je u suprotnom moguća veća šteta nego korist.

Pas je jedan od retkih apsolutnih, nesebičnih prijatelјa koga čovek može imati u sebičnom svetu koji ga okružuje.

Ljubav dolazi u različitim veličinama i oblicima. Neke od tih lјubavi hodaju na četri noge i neumorno mašu repom kada god nas vide.

Ako želite vernog prijatelјa koji će Vas razumeti, čuvati i pratiti kroz život možete ga sigurno naći u Prihvatilištu za napuštene pse i mačke,na adresi Monoštorski put bb, Sombor, kontakt telefon 063/11-99-625.

Svi psi koji se nalaze u  Prihvatilištu za napuštene pse i mačke su čipovni,vakcinisani,očišćeni od parazita i socijalizovani.

Odbojkašice Volejstarsa proteklog vikenda lako su izašle na kraj sa poslednjim timom lige. Kljajićevčanke su maksimalnim rezultatom, po setovima 14:25, 15:25, 15:25 savladale novosadski Dunav Volej. Ekipa trenera Vladimira Karanovića ovim trijumfom preuzela je vrh tabele Druge republičke lige Sever sa stoprocentnim brojem bodova iz sedam odigranim mečeva.

U subotu, 9. decembra u maloj sali Gradske hale Mostonga od 15 časova ugostiće trećeplasirani NS Volej Tim. Ovaj derbi meč dodeljen je sudijskom paru Salaj/Nadeždin, dok će delegate susreta biti Milaković. Ekipa CVS Elbraco Tehnolend gostovala je u Vršcu gde je sa 3:1 (25:18, 24:26, 25:23, 25:21) poražena od ekipe Banata. Somborke sun a začelju tabele bez osvojenog bodu. U narednom (9) kolu u derbiju začelja dočekaće Dunav Volej. Ovaj duel odigraće se maloj sali Gradske hale

Izvor: somborsport.org

Član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić, danas je u Beogradu, kao predstavnik Grada Sombora, bio potpisnik Ugovora za finansiranje kupovine seoske kuće sa okućnicom za još jedanaest porodica sa teritorije Grada.

Gradski većnik Smilјanić izrazio je veliko zadovolјstvo na postignutim dogovorima koji su obezbedili dom za još jedanaest porodica i dodao da će nastaviti sa radom na ovom projektu kako bi svi oni koji žele da se vrate na selo, dobili priliku za to.

Ugovore o finansiranju kupovine seoske kuće sa okućnicom su s druge strane potpisali Olgica Novak iz Telečke, Dragica Lugumerski iz Sombora, Danijela Dumitrov iz Telečke, Dositej Drašković iz Aleksa Šantića, Jelena Bakula iz Svetozara Miletića, Ljupka Sikirica iz Aleksa Šantića, Nataša Kovač iz Čonoplјe, Tijana Pejić iz Stapara, Milan Kovčin iz Stapara, Vanesa Mia Todić iz Klјajićeva i Ivana Radičanin iz Svetozara Miletića.

Ministarstvo za brigu o selu još od 2021. godine do danas, dodelјuje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća na teritoriji grada Sombora i time podstiče ostanak lјudi na selu, sa prednostima i mogućnostima koje ono nudi.

Član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić, posetio je prostorije Crvenog krsta u Somboru koji će vršiti distribuciju šeste tranše prehrambenih paketa.

Crveni krst Sombor će u saradnji sa mesnim zajednicama podeliti pakete socijalno ugroženom stanovništvu na osnovu spiska koji je dostavio Centar za socijalni rad. Šestom tranšom je obuhvaćeno petnaest naselјenih mesta i salaša koji će dobiti 550 paketa.

Grad Sombor donira pomoć onima kojima je to potrebno, a sa akcijom će se nastaviti i u narednom periodu.

Ministarstvo za brigu o selu je predložilo, a Vlada Republike Srbije donela krajem februara Uredbu o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu. Pravo da konkurišu imaju pojedinci, samohrani roditelji, bračni parovi i vanbračni partneri.

Javni konkurs je objavljen na sajtu Ministarstva za brigu o selu, a biće otvoren do utroška sredstava, najkasnije do 01.11.2023. godine.

Podnosioci prijave konkurišu zajedno sa jedninicom lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom, a jedinica lokalne samouprave potvrđuje tačnost podataka i ispunjenost uslova koji se odnose na seosku kuću sa okućnicom za koju se podnosioci prijave opredele.

Predsednik Skupštine opštine Apatin Milan Škrbić, danas je u Ministarsvu za brigu o selu potpisala tri nova ugovora i na taj način omogućio da isto toliko porodica na teritoriji naše opštine dobije svoj krov nad glavom.

Škrbić je tom prilikom izrazio zadovoljstvo što je sa ove tri, broj domaćinstava na selima opštine Apatin porastao za 70, koliko kuća je do sada dodeljeno kroz aktuelni program nadležnog ministarstva.

Ugovor za kupovinu kuće u Kupusini danas su potpisali Natalija i Valter Nađ, dok su u Svilojevu kuće dobili Zorana Mraović i Zoran Končar, kao i Vladimir Bursać.

Zima kalendarski još nije stigla, ali hladniji dani jesu, pa je važno da se podsetimo nekih bitnih stvari kojih se treba pridržavati. Veliki procenat požara je vezan za nepravilnu upotrebu pojedinih kućnih aparata, pa ovih dana redovno dobijamo upozorenja sa svih strana.

Bez produžnih kablova jedno domaćinstvo ne bi moglo da funkcioniše. Ali malo ko zna da, iako ovi kablovi imaju veći broj utičnica, ne preporučuje se upotreba svih. Neke kućne uređaje ne bi nikako trebalo priključivati na isti produžni sa ostalim aparatima jer ne samo da je rizik od kvara veliki, već i predstavlja opasnost od požara, ali i opasnost po život.

Grejalice su drugi najčešći uzrok požara, a kada se koriste nepravilno, grejači lako mogu postati najgora noćna mora vatrogasaca.

Stručnjaci napominju da kada su grejalice uzrok požara, to najčešće nastaje upotrebom produžnog kabla na koji ih većina povezuje. Nije svaki produžni kabl sposoban da podrži različitu električnu snagu uređaja povezanih na njega. Ako ostavite produžni kabl i grejalicu bez nadzora, lako može da se desi katastrofa.

Pre nego što sledeći put uključite grejalicu, imajte na umu sledeće:

1. Nikada ne ostavljajte grejač uključen bez nadzora.

2. Ne spavajte dok grejalica radi.

3. Držite grejalice najmanje jedan metar od nameštaja, ćebadi, odeće i zavesa.

Stručnjaci savetuju i da bi bilo dobro razmisliti o tome kako sprečiti hlađenje prostorije. Umesto da pribegavate opasnim načinima zagrevanja vašeg doma, obratite pažnju na to kako da zadržite toplotu u svom domu. Uzmite traku za prozore i vrata ili neke štitnike da zadržite toplotu i sprečite da duva ispod vrata. Takođe možete koristiti foliju sa mehurićima za stavljanje na prozore.

Izvor: danas.rs