Sombor.info

Ateroskleroza, bolesti jetre i neke vrste raka mogu se razviti bez vidljivih simptoma, što ih čini opasnima i teško ih je dijagnostikovati u ranim fazama.

Lekar opšte prakse, Aleksej Kurev, istakao je da mnogi ljudi ne shvataju da imaju problem s jetrom jer ovaj organ nema receptore za bol. Stoga se stanja poput hroničnog hepatitisa ili neoplazme često otkrivaju slučajno tokom rutinskih medicinskih ispitivanja.

Isto tako, rak se može pojaviti bez očiglednih znakova.

"Rak pankreasa i debelog creva često ne postanu vidljivi sve dok ne dosegnu kasniju fazu", rekao je Kurev.

Ateroskleroza se takođe može razviti bez vidljivih znakova budući da povišene nivoe holesterola nisu uvek propraćene simptomima.

Hipertenzija je još jedna podmukla bolest budući da neki ljudi ne osećaju nelagodu pri značajnom porastu krvnog pritiska, dok kod drugih čak i mala odstupanja mogu izazvati teške simptome, objasnio je lekar.

Kako bi se rano otkrili takvi problemi, lekari preporučuju podvrgavanje detaljnim sistematskim pregledima barem jednom godišnje. Takođe, važno je pridržavati se zdravih navika.

Fizička aktivnost ima važnu ulogu u prevenciji visokog krvnog pritiska i održavanju nivoa holesterola u zdravim granicama, ali i raka.

Prema britanskom onkologu Peteru Harperu, najučinkovitiji sportovi za prevenciju raka su plivanje, trčanje, hodanje, tenis i vožnja bicikla.

Izvor: b92.net

Ako ste primetili da vas često "hvataju" grčevi u nogama, ne brinite se, jer je ovaj problem mnogo češći leti. Grčevi se, kako objašnjavaju fizioterapeuti, javljaju usled dehidratacije, gubitka elektrolita zbog znojenja, dugog sedenja, pa samim tim i zbog loše arterijske ili venske cirkulacije.

Spazam praćen bolom traje nekoliko minuta a često je znak nedostatka magnezijuma, kalijuma i kalcijuma u organizmu. Može da vas zadesi i dok se krećete, dok plivate, pa čak i u snu.
Do grčeva u mišićima dolazi tokom naglog istezanja stopala, posebno tokom plivanja, jer je stopalo gotovo stalno pod naporom zbog pritiska vode.

Ako se grč javi u stopalu, tj. prstima, rukom ih podignite i povucite ka sebi. Kad bol počne da popušta, privucite ka sebi celo stopalo jer ćete tako istegnuti mišice koje je zahvatio spazam.
Dok sedite, ispravite nogu i istežite stopalo prema kolenima. Možete da stavite peškir preko stopala i da povlačite oba kraja lagano prema kolenu. Sigurno će vam biti lakše.

U listu najviše boli

Grč u listu je neprijatan i bolan. Kad vam se to dogodi, rukom povucite ka sebi stopalo noge koja se grči, a istovremeno savijte koleno i odignite ga od podloge. Tako se istežu mišićna vlakna u listovima.

Ukoliko vas grč u listu probudi tokom noći, oduprite se celim tabanom od zida ili kreveta. Važno je da što pre izdužite mišićna vlakna. Posle toga ispružite celu nogu, pa u tom položaju sačekajte da grč potpuno umine.

Opasno tokom plivanja

Ukoliko vas uhvati grč dok plivate, ne paničite, održavajte se na površini i probajte da masirate mišić koji se zgrčio. Važno je da se okrenete na leđa i da, ako grč ne popušta, pozovete pomoć.
Nikada nemojte naglo da ulazite u vodu, jer temperaturna razlika najčešće dovodi do grčenja mišića.

izvor: direktno.rs

Moć se krije u njegovim antibakterijskim, antioksidativnim i antikancerogenim svojstvima.

Limunska trava je tropska višegodišnja biljka poreklom iz jugoistočne Azije. Iako raste na zemlji, u žbunju, miris ove biljke neodoljivo podseća na citrusnu notu limuna, ali je ipak nešto blaži i slađi.

Po izgledu, zeleni listovi i stabljika podsećaju na mladi luk. U kuhinjama se često koristi kao dodatak supama, morskim plodovima, neizostavan je deo kari začina, a mnogi uživaju dok ispijaju čaj od limunske trave.

Međutim, ova biljka se koristi i u druge svrhe.

U narodnoj medicini koristili su ga kao prirodni dodatak, za bolje varenje, koristio se i za lečenje groznice, glavobolje, prehlade, bolova u stomaku i probave, visokog krvnog pritiska, a i danas je delotvornost limunske trave u borbi protiv jakih insekata.

Ekstrakt ove biljke takođe pruža osvežavajući miris mnogim sapunima i dezinfekcionim sredstvima. Limunska trava sadrži nekoliko vitamina i minerala koji su korisni za naše telo, uključujući gvožđe, cink i magnezijum. Takođe sadrži visok procenat vode (šolja sirove limunske trave sadrži 47 grama vode).

Razlog za nabrojane moći ove biljke leže u njenim antibakterijskim, antifungalnim, antiinflamatornim, antioksidativnim i antikancerogenim svojstvima. Ulje limunske trave se ekstrahuje parnom destilacijom iz osušenih listova biljke. Ima tanku konzistenciju, bledo ili svetlo žute boje. Ima jak, svež, limunasti i zemljani miris. Ulje limunske trave može pomoći u opuštanju i toniranju mišića, kao i u ublažavanju bolova u mišićima i reumatizma.

Preliminarna studija kod odraslih sa reumatoidnim artritisom pokazala je da svakodnevno nanošenje čistog eteričnog ulja limunske trave na kožu tokom 30 dana smanjuje rezultate bola u poređenju sa početnim nivoima bola. Nivoi bola kod ispitanika postepeno su se smanjivali sa 80 na 50 procenata u roku od 30 dana.

Izvor: danas.rs

Slavni roker Bora Đorđević, koji je sahranjen juče, decenijama nije bio u dobrim odnosima sa kolegom Đorđem Balaševićem. Razlog svađe bila su neslaganja oko pesama, Aca Lukas, pa i Đoletova supruga Olivera.

Bora Đorđević juče je ispraćen na večni počinak u rodnom Čačku.

Osim po hitovima uz koje su odrastale generacije, Bora je bio poznat i po spremnosti da javno iskaže svoje mišljenje.

Njegov odnos sa Đorđem Balaševićem, koji je započeo saradnju sa njim tokom rane faze karijere, trajao je više decenija. Konflikt između njih je započeo još sedamdesetih godina, kada je Balašević kritikovao pesmu „Lutka sa naslovne strane“ grupe „Rani mraz“, u kojoj je Bora bio član. Zbog neslaganja oko ove pesme, Bora je napustio grupu i raskinuo saradnju sa Balaševićem.

Nakon toga, Bora Đorđević je osnovao grupu „Riblja Čorba“, ali se čini da sukob sa Balaševićem nije bio zaboravljen.

Tokom koncerta u beogradskoj Areni, Balašević je kritikovao Boru zbog nastupa kao predgrupa Aci Lukasu.

„Jedan moj nekadašnji kolega iz grupe ‘Rani mraz’ u novogodišnjoj noći na Trgu nastupa kao predgrupa Aci Lukasu…“, rekao je Balašević, a onda je ubrzo stigao i odgovor Bore Čorbe.

Bora je zatim u svojoj knjizi „Pusto ostrvo“ nazvao Balaševića „najgorim papučarom“, ističući da njegova supruga Olivera ima preveliki uticaj na njegov život, prenosi Stil.

Bora je u pesmi „Predejane“ opisao situaciju koja se odnosi na Balaševića, ali je naglasio da ga ne zanima Balaševićeva reakcija na njegove komentare.

„Ne smem po njima da uriniram jer me oni neizmerno vole, u suprotnom draži će im biti Đole. A on od svoje Olivere niti piša, niti se*e“, stihovi su Borine pesme u novoj zbirci.

„U mojoj novoj zbirci ima i boljih pesama od te! Ne zanima me da li se Balašević naljutio zbog tih stihova, ne razmišljam o tome“, rekao je Čorba.

U 2008. godini, Bora je u emisiji Rade Radenković izjavio da poštuje Balaševićev rad, ali ne i njega kao osobu zbog Balaševićevih stavova. Bora je tada rekao da je Balašević talentovan pesnik i pisac, ali da mu se ne dopada način na koji govori i izražava se.

„Ja nisam toliko sujetan, pa nemam problem s tim da budem predgrupa Aci Lukasu. On je veliki umetnik i nama iz ‘Čorbe’ je bila čast da zabavimo narod pre njegovog koncerta“, poručio je Bora za Informer.

„Ima jedan autor kojeg privatno ne cenim mnogo, ali ne mogu da mu uskratim da je veliki talenat, ne talenat nego sjajan autor“, rekao je jednom prilikom Bora, aludirajući upravo na Đorđa.

Kada je Đorđe Balašević preminuo 2021. godine, Bora je izrazio žaljenje zbog gubitka, rekavši da je Balašević bio veliki umetnik, čime je pokazao da je, uprkos njihovim razlikama, cenio njegov doprinos muzici.

Izvor: nova.rs

Ključna bakterija u zubnom plaku se umnožava kroz neobičan proces, nadmašujući druge mikrobe da dominiraju mikrobnim okruženjem u našim ustima, otkriva novo istraživanje.

Mikrobna zajednica u ljudskim ustima nudi naučnicima neobičnu priliku da proučavaju reprodukciju bakterija. Uobičajena bakterija u zubnom plaku, Corinebacterium matruchotii, ne deli se na dve, već na nekoliko novih ćelija kroz retki proces koji se naziva višestruka fisija.

Mikrobiolog Skot Čimileski iz Morske biološke laboratorije SAD predvodio je tim koji je posmatrao pojedinačne ćelije C. matruchotii kako se dele na oko 14 novih ćelija. Ovaj fenomen baca svetlo na to kako ove bakterije stvaraju strukturu koja podržava druge mikrobe u ustima, piše Zimo.hr.

„Grebeni imaju korale, šume imaju drveće, a zubni plak u našim ustima ima Corinebacterium“, kaže Džesika Mark Velč, mikrobiolog sa ADA Forsajt instituta i Morske biološke laboratorije SAD.

Velč i njene kolege su se zainteresovale za jedinstvenu reprodukciju C. matruchotii nakon proučavanja prostorne organizacije bakterija plaka. Bakterije formiraju šiljastu strukturu „jež“ na zubima, sa C. matruchotii filamentima kao osnovom.

Da bi to istražili, istraživači su koristili mikroskopiju sa vremenskom distancom da bi posmatrali rast i interakciju bakterija unutar biofilma. Otkrili su da podela ćelija C. matruchotii nije binarna, kao što je uobičajeno, već mnogo produktivnija.

Prvo, bakterija se izdužuje na jednom kraju, raste mnogo brže od srodnih vrsta koje se nalaze na koži ili u nosu. Nekoliko podeonih zidova ili septa se tada formira odjednom, pre nego što se ćelija podeli na 3 do 14 ćerki ćelija.

Ovaj proces omogućava da se kolonije C. matruchotii brzo šire, rastući do pola milimetra dnevno. Ovo bi moglo objasniti zašto se plak ponovo pojavljuje tako brzo nakon čišćenja zuba.

Značajna prednost u odnosu na druge mikrobe u ustima
Ovi biofilmovi su poput mikroskopskih prašuma. Bakterije u ovim biofilmima međusobno deluju dok rastu i dele se, objašnjava Čimileski. On dodaje da ovaj jedinstveni ćelijski ciklus verovatno omogućava C. matruchotii da formira guste mreže unutar biofilma.

C. matruchotii takođe nema flagelum, strukturu koju druge bakterije koriste za kretanje. Njegov brzi rast može mu pomoći da istražuje svoju okolinu i takmiči se za resurse u ljudskim ustima punim mikroba.

Verujemo da brz rast ekstrakcijom vrhova i istovremene višestruke podele objašnjava kako C. matruchotii nadmašuje druge mikrobe da formiraju filamentozne mreže u jezgru biofilma zubnog plaka, pišu autori studije, koja je objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Izvor: n1info.rs

U subotu 07.09.2024. godine održana je trka "Belgrade 10K" u organizaciji Beogradskog maratona. "Brza desetka" je ove godine okupila više od 3.200 trkača koji su se takmičili na deset kilometara kroz bulevare na Novom Beogradu. U okviru ove manifestacije Srpski atletski Savez organizovao je Prvenstvo Srbije na 10 kilometara. Učesnik državnog prvenstva u ovoj olimpijskoj disciplini bila je i Tijana Kabić, članica Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor.

Tijana je u veoma jakoj konkurenciji najbržih dama Srbije zauzela visoko četvro mesto i stala na samo jedan korak do pobedničkog postolja.

Novi uspeh za najbolju gradsku dugoprugašicu došao je dan nakon nastupa u Beogradu. Naime nastup na prvom Čivijaškom polumaratonu koji je održan u nedelju 08.09.2024. godine u Šapcu Tijana Kabić je krunisala šampionskom titulom i pobedom u trci na sedam kilometara čime je završila svoj i više nego uspešan nastup ovog vikenda.

Trkačka sezona se za Tijanu nastavlja pripremama za nastup na jednom od najvećih ‘’mejdžor’’ maratona na svetu – Čikago maraton koji će se održati narednog meseca u Sjedinjenim Američkim Državama.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. septembar

Apatin je bio domaćin tradicionalne turističko-gastronomske manifestacije „Zlatni kotlić Vojvodine 2024. godine”, prestižne manifestacije koja se održava sa ciljem da promoviše gastronomsku ponudu Vojvodine, a takmičile su se ekipe koje su ove godine pobedile u opštinskim i lokalnim takmičenjima u kuvanju riblje čorbe i ribljeg paprikaša.

Nagrade za najbolje kuvare, u dve navedene kategorije, uručio je dr Nenad Ivanišević pokrajinski sekretar za privredu i turizam, a najbolje riblje čorbe skuvali su: Stevan Božić iz Bačke Palanke koji je osvojio treće mesto. Dušanu Lukinu iz Kikinde pripalo je drugo mesto, a najbolju riblju čorbu skuvao je Predrag Lovrić iz Apatina koji je poneo titulu najboljeg kuvara ovog jela u Vojvodini za 2024. godinu.

Kada je u pitanju kategorija u kuvanju čuvenog ribljeg paprikaša, karakterističnog upravo za Apatin, žiri u sastavu Robert Ham, Vlado Lovrić i Petar Popović odlučili su da treće mesto pripadne paprikašu koji je skuvao Miloš Rakas iz Prigrevice, drugo mesto osvojio je Dejan Petković iz Srpskog Miletića, a prvo mesto i najbolji riblji paprikaš u Vojvodini za 2024. godinu skuvao je Apatinac Nemanja Ivančić koji je takođe osvojio i titulu najboljeg na 60. Apatinskim ribarskim večerima.
Sva tri nagrađena takmičara u kategoriji riblji paprikaš su zadovoljna postignutim rezultatima i što je najbitnije, ovo takmičenje je za njih ujedno bilo i odlična prilika za druženje.

Ovogodišnji pobednik “Zlatnog kotlića Vojvodine” Nemanja Ivančić je za radio Dunav otkrio i da se u njihovom domaćinstvu ovo tradicionalno jelo kuva skoro svakog drugog dana.

–Organizacija je bila dobra. Nije bilo baš onako kako sam očekivao kada je u pitanju moje kuvanje, ali sudije su odlučile da je ipak najbolji. Izgleda sam pogodio “njihov ukus” baš kao i na ovogodišnjim “Apatinskim ribarskim večerima”.

Osim takmičarskog dela, koje je održano na apatinskom Trgu “Nikola Tesla” u dve kategorije – u pripremi riblje čorbe i ribljeg paprikaša, posetioci su imali priliku da uživaju uz bogat zabavan program predvođen koncertima tamburaških bendova “Banda drvena” i “Dunavski biseri”, a održan je i manji bazar sa lokalnim proizvodima sa teritorije SRP Gornje Podunavlje.

Ove godine je organizovano i kuvanje ribljeg paprikaša u velikom kotliću od 400 litara, sa preko 100 kilograma ribe, a sve porcije ovog paprikaša, uz domaće rezance, besplatno su podeljene prisutnim građanima.

Izvor: Radio Dunav

Fudbaleri Sloge remizirali su danas sa ekipom Novog Sada. Čonopljanci su nakon herojske igre i sa igračem manje u polju zasluženo nagrađeni jednim bodom.

Nakon početnog ispitivanja snaga domaćin je poveo u devetom minutu sa „kreča“. Mitrović je „prohujao“ po desnoj strani, a kada je ušao u kazneni prostor oboren je strane gostujućeg štopera. Za glavnog sudiju iz Pančeva nije bilo dileme, te je pokazao na belu tačku. Siguran realizator najstrože kazne bio ne napadač Milovan Vukas. Nakon gola igralo se borbeno na sredini terena bez izglednih prilika. U drugom minutu nadoknade prvog poluvremena sevnula je kontra gostujućeg tima, štoper domaćih Aleksandar Ivanović neoprezno je startovao, te je zasluženo dobio crveni karton. U nastavku igre domaći igrači su držali konce igre u svojim rukama, nisu dozvoljavali protivniku da ih ozbiljnije ugrozi sve do 74. minuta kada je Volarević izjednačio rezultat.

Treba napomenuti i da je golman Damjanović katastrofalno odregovao u toj situaciji, promašio je loptu u svom petercu, te je direktnan krivac za gol gostiju. U samom finišu susreta izabranici Slobodana Bačića pripretili su preko Igora Kudrića čiji je pokušaj zaustavio golmana gostiju Bogunović, te Milovana Vukasa koji je šutirao sa peterca preko prečke. Gosti su u poslednjim sekundama meča mogli i do pobede, ali je šut Dukića sa ditance na sreću domaćeg tima pogodio stativu.

U jednom od derbija kola Vrbašani su savladali komšije iz Bečeja sa 4:2 (Izveštaj…), dok je Radnički iz Zrenjanina upisao pobedu protiv Hajduka iz Divoša koji je porazom izgubio lidersku poziciju.

Meč između Željezničara iz Inđije i Naftagasa iz Elemira završen je bez pobednika.

U nedelju se sastaju: Dinamo 1945 – Podunavac, Vojvodina 1928 – Sloboda, Kabel – Kikinda, Omladinac – Borac (Š).

Izvor: somborsport.org

Poslednjeg vikenda avgusta, Marina B. Tepavac članica Atletsko rekreativnog kluba “Somaraton” uspešno je završila OCC trku na UTMB-u (Ultra-Trail du Mont-Blanc). Ova izuzetna trka, koja se proteže na 57 kilometara sa 3500 metara kumulativnog uspona, započinje u švajcarskom selu Orsieres i završava u čarobnom Chamonixu, Francuska.

Trka je deo sedmodnevnog festivala posvećenog trčanju u prelepim Alpama i predstavlja jedno od najprestižnijih takmičenja u trail trčanju.

Staza OCC trke vodi trkače kroz spektakularne alpske pejzaže, pružajući im priliku da se suoče s izazovima koje nudi priroda. Kombinacija strmih uspona, tehnički zahtevnih delova i promenljivih vremenskih uslova čini ovu trku jednim od najtežih izazova u trail trčanju.

Da bi učestvovali, trkači moraju ispuniti stroge kvalifikacione zahteve, koji uključuju prikupljanje dovoljnog broja bodova kroz prethodne kvalifikacione trke u razdoblju od dve godine.