Sombor.info

Prema najnovijem izveštaju Državne lutrije Srbije, u 40. kolu igre na sreću loto sedmica koja je iznosila 800.000 evra je izvučena i otišla je u Pančevo.

Loto rezultati izvlačenja 40. kola koje je održano 19. maja 2026. su, prema izveštaju Državne lutrije Srbije sledeći:

Loto rezultati

U glavnom Loto izvlačenju izvučeni su sledeći brojevi: 7, 17, 26, 33, 14, 22, 24.

U glavnom Loto izvlačenju, dobitna kombinacija je glasila: 7, 14, 17, 22, 24, 26, 33

Večeras je 10 igrača izvuklo šesticu koja je vredela 305.550 dinara.

Loto plus rezultat

Brojevi za Loto plus sedmicu u vrednosti od 2.490.000 evra su: 19, 32, 16, 4, 9, 24, 14.

Dobitna kombinacija glasila je: 4, 9, 14, 16, 19, 24, 32.

Nažalost, ni u igri Loto plus nije bilo dobitnika.

Džoker izvlačenje

Džoker igra u 40. kolu se igrala za 410.000 evra.

Džoker kombinacija glasila je: 7 1 9 2 6 0

U ovom kolu nije izvučen „džoker“ dobitnik.

Kompletan izveštaj i rezultate Loto izvlačenja možete pogledati na sajtu Državne lutrije Srbije.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. maj

Krvna grupa nije važna samo kod transfuzije krvi, već sve više istraživanja pokazuje da može imati određenu povezanost sa sklonošću prema pojedinim bolestima i zdravstvenim problemima. Iako krvna grupa sama po sebi ne određuje hoće li se neka bolest razviti, naučnici smatraju da može uticati na način na koji organizam reaguje na upale, infekcije, stres i zgrušavanje krvi.

Upravo zbog svega ovoga, sve više se proučava veza između krvnih grupa A, B, AB i 0 i različitih zdravstvenih rizika.

Krvna grupa A

Osobe s krvnom grupom A češće se povezuju s povećanim rizikom od bolesti srca, tromboze i određenih vrsta opakih bolesti, posebno onih koji zahvataju probavni sistem. Kod njih je primećeno i pojačano lučenje hormona stresa kortizola, zbog čega stres može ostaviti jače posledice na organizam. Neka istraživanja ukazuju i na veću mogućnost razvoja problema sa želucem, pankreasom i plućima.

Krvna grupa B

Krvna grupa B često se dovodi u vezu s metaboličkim poremećajima, naročito dijabetesom tipa 2. Naučnici pretpostavljaju da antigen B može imati uticaj na crvenu mikrobiotu i upalne procese koji doprinose insulinskoj rezistenciji.

Takođe, kod ove krvne grupe primećen je nešto veći rizik od bolesti srca, karcinoma mokraćne bešike i nekih infekcija. S druge strane, postoje i istraživanja koja sugerišu da osobe s krvnom grupom B imaju određenu prirodnu zaštitu od pojedinih bolesti poput malarije.

Krvna grupa AB

Najređa krvna grupa AB nosi karakteristike i A i B grupe, pa se kod nje kombinuju i određeni zdravstveni rizici. Prema pojedinim studijama, osobe sa AB krvnom grupom imaju povećan rizik od problema s pamćenjem i razvoja demencije u starijoj dobi. Takođe, kod njih je češće zabeležen rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, duboke venske tromboze, moždanog udara i srčanih bolesti. Naučnici to povezuju s višim nivoima faktora zgrušavanja krvi - prenose Novosti.

Krvna grupa 0

Ipak, lekari naglašavaju da krvna grupa nije presudan faktor zdravlja. Na razvoj bolesti mnogo više utiču način života, ishrana, fizička aktivnost, pušenje,
alkohol, genetika i nivo stresa.

Krvna grupa 0 se često povezuje sa nešto manjim rizikom od određenih kardiovaskularnih bolesti, poput moždanog i srčanog udara. Zbog toga se ponekad smatra da su osobe sa ovom krvnom grupom u proseku zdravije. Prema pisanju Diario AS, dokazano je da ljudi sa krvnom grupom 0 imaju nižu verovatnoću razvoja nekih bolesti srca i krvnih sudova. Veća otpornost na najopasnije bolesti obično se povezuje sa većom verovatnoćom dugog života. Krvna grupa može samo ukazati na određene predispozicije i pomoći ljudima da više pažnje posvete prevenciji i redovnim pregledima. Upravo zato je važno voditi računa o zdravim navikama, bez obzira na to kojoj krvnoj grupi pripadamo, piše 24sata.hr

Stellantis pokreće novu strategiju razvoja pristupačnih električnih automobila za Evropu, a inspiraciju pronalazi u legendarnim modelima poput Citroen 2CV i Fiat Panda.

Nova inicijativa pod nazivom E-Car predviđa proizvodnju malih gradskih EV modela od 2028. godine.

Automobili će se proizvoditi u fabrici Pomiljano u Italiji, gde su se godinama pravili Fiatovi pristupačni modeli.

Cilj projekta je razvoj jednostavnih i jeftinijih električnih vozila namenjenih gradskoj vožnji i kupcima kojima su novi automobili postali preskupi - piše B92.

Evropska unija u međuvremenu priprema novu M1E kategoriju za male električne automobile kraće od 4,2 metra, što bi proizvođačima moglo dodatno olakšati razvoj ovakvih vozila.

Prema dostupnim informacijama, Fiat radi na manjoj i jeftinijoj verziji modela Fiat Grande Panda, inspirisanoj originalnom Pandom iz osamdesetih godina.

Istovremeno, Citroen navodno razvija jednostavan električni model koji bi oživeo duh legendarnog modela 2CV (Spačeka).

Stellantis želi da ovim projektom ponudi jednostavne gradske automobile po nižim cenama i tako odgovori na rastuće troškove novih vozila u Evropi.

Povišen holesterol često nema jasne simptome, ali može povećati rizik od srčanog i moždanog udara.

Kardiolozi ističu da ishrana igra važnu ulogu u njegovoj kontroli, a među namirnicama koje posebno izdvajaju nalaze se orasi, piše Parade.

„Kontrola holesterola ishranom ne znači da treba da jedete manje, već pametnije“, rekao je dr Alan Goldberg. Dr Džon Higins dodaje da je jedna od najboljih navika za zdravlje srca svakodnevno pojesti malu šaku oraha ili badema, prenosi N1.

„Ako pokušavate da poboljšate nivo holesterola, ono što dodajete ishrani jednako je važno kao i ono što izbacujete“, objasnio je.

Kako konzumacija oraha utiče na holesterol?

Oba lekara ističu da orasi sadrže nezasićene masti, vlakna i antioksidanse koji mogu pomoći u snižavanju LDL, odnosno „lošeg“ holesterola.

„Orasi su jedna od najefikasnijih funkcionalnih namirnica koje možete uvesti u svoju svakodnevnu rutinu“, rekao je Goldberg. Higins dodaje da njihove hranljive materije pomažu u smanjenju upale i sprečavanju nakupljanja holesterola na zidovima arterija.

Istraživanja takođe potvrđuju njihov pozitivan efekat. Jedna studija objavljena u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition pokazala je da su ljudi koji su redovno jeli orahe imali značajno niži holesterol u poređenju sa kontrolnom grupom. Higins preporučuje oko 30 grama oraha dnevno, jer prekomerna konzumacija može dovesti do unosa previše kalorija.

Sa čim kombinovati orahe za dodatne koristi?

Kardiolozi preporučuju kombinovanje oraha sa ovsenom kašom, bobičastim voćem ili grčkim jogurtom. Higins ističe da rastvorljiva vlakna iz ovsene kaše pomažu uklanjanju holesterola iz organizma, dok Goldberg kaže da kombinacija oraha i bobičastog voća pruža dodatnu zaštitu zahvaljujući antioksidansima. Oba lekara navode i da tamna čokolada u umerenim količinama može biti dobar dodatak ishrani zdravoj za srce.

Za ovo mesto kažu da je poput tuđe planete na našoj Zemlji i da su uslovi za život tamo gori nego u svemiru, a ipak život tamo cveta.

Zamislite mesto gde sunčeva svetlost nikada nije prodrla. Mesto gde je temperatura vode tik iznad tačke smrzavanja, a pritisak toliki da bi vas u sekundi smrskao poput prazne limenke.

To mesto postoji, nalazi se na zapadu Severnog Tihog okeana, istočno i južno od Marijanskih ostrva, blizu Guama, i zove se Marijanska brazda.

To je najdublja tačka svetskih okeana i najdublje mesto na površini Zemljine kore, čije dno, poznato kao "Challenger Deep", doseže gotovo 11.000 metara ispod površine mora. Kada bi se tamo spustio Mont Everest, njegov vrh i dalje bi bio više od dva kilometra ispod površine, prenosi Nova.rs.

Dugo se verovalo da je ova zona večnog mraka potpuno pusta. Međutim, savremene ekspedicije i robotske podmornice otkrile su neverovatan ekosistem pun stvorenja koja prkose zakonima biologije.

Život pod pritiskom od 1.000 atmosfera

Najveći neprijatelj života u ponoru nije mrak, već hidrostatski pritisak. Na dnu Marijanske brazde on iznosi više od 1.000 bara. To je ekvivalent situaciji u kojoj bi nekome na glavu naslagali 50 putničkih aviona.

Obične ribe ne mogu preživeti na tim dubinama jer bi im se membrane ćelija raspale, a kosti doslovno rastvorile pod hemijskim uticajem ekstremnog pritiska i hladnoće.

Na dnu okeana uslovi za život mnogo su gori nego u svemiru

Dok u svemirskom vakuumu letelica mora da izdrži razliku od samo jedne atmosfere, podmornica na dnu Marijanske brazde trpi zastrašujući spoljašnji pritisak od čak 1.100 atmosfera.

Takođe, za razliku od beskonačne vidljivosti i brzih radio-veza u svemiru, u ponoru okeana vlada potpuni mrak, dok voda blokira radio-talase i komunikaciju svodi na spori sonar.

I konstruktorski je neuporedivo lakše napraviti strukturu koja zadržava vazduh unutar vakuuma nego vozilo koje se brani od brutalne težine okeana koja pokušava da ga zdrobi.

Koliko je i dalje teško istraživati duboko more najbolje pokazuje podatak da se na dno Challenger Deepa spustilo manje od 30 ljudi, što je znatno manje u poređenju s brojem astronauta koji su putovali u svemir.

Pa ipak, evolucija je pronašla rešenje. Živa bića sa dna okeana koriste posebna jedinjenja koja im stabilizuju proteine i sprečavaju da budu zgnječena.

Bića koja žive na najdubljoj tački okeana

Neki možda zamišljaju da u Marijanskoj brazdi žive morske nemani s ogromnim zubima iz holivudskih filmova, ali tamo zapravo obitavaju mnogo suptilnija, prozirnija i neobičnija stvorenja.

Marijanska puž-riba (Pseudoliparis swirei)

To je zvanični rekorder - najdublje zabeležena živa riba, uočena na dubinama većim od 8.000 metara. Izgleda potpuno bezopasno, bledoružičaste je boje, nema krljušti, a koža joj je toliko prozirna da joj se vide unutrašnji organi.

Umesto čvrstih kostiju, njeno telo oslanja se na elastičnu hrskavicu koja savršeno podnosi pritisak.

Divovski amfipodi (račići-monstrumi)

Dok su amfipodi koji žive blizu površine dugi svega nekoliko milimetara, u dubinama Marijanske brazde vlada fenomen poznat kao dubokomorski gigantizam. Tamošnji amfipodi, nalik izduženim škampima, mogu narasti i do 30 centimetara.

Hrane se organskim otpadom koji tone s površine, uključujući drvo i plastiku, a u njihovim crevima žive posebne bakterije koje im pomažu da svare ono što je drugim bićima neupotrebljivo.

Ksenofiofore (divovske jednoćelijske amebe)

Zamislite jednu jedinu ćeliju koja može narasti do 10 centimetara u prečniku. Ksenofiofore su zapravo divovske amebe koje prekrivaju dno Marijanske brazde. One funkcionišu poput sunđera koji skupljaju sediment s morskog dna i iz njega izvlače hranljive materije. Izuzetno su otporne na visoke koncentracije teških metala, poput žive i olova, koje bi ubile bilo koje drugo biće.

Crvi i mekušci

Naučne ekspedicije otkrile su čitave kolonije dubokomorskih cevastih crva i školjki koje žive na dubinama većim od 9.000 metara.

Oni ne zavise od sunčeve svetlosti. Umesto fotosinteze, njihova osnova života je hemosinteza - proces u kojem mikrobi pretvaraju toksične hemikalije i metan, koji izbijaju iz podvodnih vulkana i pukotina, u čistu energiju i hranu.

Uticaj čoveka stigao je i do dna okeana - nažalost

Iako deluje kao svet tišine, Marijanska brazda zapravo je veoma bučna. Posebni hidrofoni spušteni na dno zabeležili su stalnu jeku - od zvukova kitova koji odjekuju odozgo, preko tutnjave podmorskih zemljotresa, pa sve do brodskih propelera koji prolaze kilometrima iznad.

I čak su na toj najdubljoj tački planete pronađene plastične kese i omoti od slatkiša. Mikroplastika je već u velikoj meri pronađena u telima malih stvorenja koja žive na dnu.

Najnovija genetska istraživanja hiljada novih mikrobioloških vrsta otkrivenih u Marijanskoj brazdi pokazuju da te bakterije kriju tajne koje bi mogle pomoći u stvaranju novih lekova protiv upala i raka ili pomoći u razvoju tehnologija za svemirska putovanja jer nam pokazuju kako ćelije mogu funkcionisati u najekstremnijim mogućim uslovima.

Povodom Evropske noći muzeja u subotu, 23. maja, organizovani su programi u Gradskom muzeju Sombor, Muzeju Batinske bitke i Muzeju Podunavskih Švaba

Subota, 23. maj 2026.

Gradski muzej Sombor

17.00 — 21.00 Izložba Animalia et Populus — životinje i ljudi — suživot posvedočen arheološkim zapisom

17.00 — 21.00 Stalna postavka Gradskog muzeja Sombor

17.00 Radionica inspirisana motivima životinja Tragovi životinja u glini

Radionica je namenjena deci uzrasta od 5 do 10 godina. Кroz rad sa glinom, oblikovanje, utiskivanje tragova i osmišljavanje simbola, deca će razvijati finu motoriku, koncentraciju, strpljenje i maštu, ali i učiti kroz neposredan rad rukama i čulno iskustvo materijala. Rad u manjoj grupi podstiče saradnju, komunikaciju i slobodno izražavanje, dok sama tema životinja prirodno podstiče dečju radoznalost i povezivanje sa svetom prirode.

Radionica, inspirisana aktuelnom izložbom, osmišljena je tako da deci omogući prijatno, podsticajno i opušteno okruženje u kojem će kroz igru i stvaranje razvijati osećaj sigurnosti, samopouzdanja i ličnog izraza.

Prijave na telefon 025/412-728 su obavezne zbog ograničenog broja mesta.

Muzej Batinske bitke

10.30 — 11.30 Radionica Muzejski tragači: Misija Batina

12.00 — 13.00 Vođenje kroz stalnu postavku Muzeja Batinske bitke

Muzej Podunavskih Švaba

10.00 — 11.00 Radionica Pronađi blago u muzeju

11.30 — 12.30 Vođenje kroz stalnu postavku Muzeja podunavskih Švaba

U Velikoj sali Kulturnog centra Apatin sinoć se tražila karta više. Koncert najlepših ljubavnih pesama, naziva „Кad srce zapeva“, oduševio je apatinsku publiku. Bilo je to veče puno emocija i dobre energije, u okviru kog je Nemanja Guzijan, u saradnji sa svojim kolegama Hanom Tompa, Duškom Mešinkovskim i Strahinjom Rašićem, prisutnima, na sebi svojstven i neponovljiv nači, predstavio neke od najlepših tradicionalnih pesama, ali bilo je i sevdaha, starogradske i narodne muzike.

Na koncertu je premijerno pušten spot za pesmu Zavet, Nemanjinu autorsku pesmu, a koja je svojevrsna najava za njegov prvi album, čiji izlazak se očekuje u septembru. Album će nositi naziv „Ne manji od svojih predaka“ i na njemu neće biti samo srpskih, već i bugarskih, makedonskih i bosanskih pesama.

Ako je suditi po reakcijama publike, kojoj se pesma Zavet izuzetno dopala, ne sumnjamo da će ceo album biti fantastičan i autentičan, te mu se od srca unapred radujemo - piše Radio Apatin.

Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor organizuje manifestaciju Multi Kulti Festival, koja će biti održana u petak, 29. maja 2026. godine, na platou ispred Županije u Somboru, sa početkom od 16 časova.
Festival je posvećen očuvanju kulturnog nasleđa i promociji različitosti kroz predstavljanje tradicije, muzike, igre i običaja kulturno-umetničkih društava sa teritorije grada Sombora.

Pod sloganom „Čuvamo prošlost, slavimo različitost“, manifestacija okuplja učesnike i posetioce sa ciljem negovanja multikulturalnosti i zajedništva.

Program festivala obuhvata:

16.00 – Bazar rukotvorina na platou ispred Županije
16.30 – Defile kulturno-umetničkih društava kroz grad
18.00 – Kulturno-umetnički program

Udruženje građana „Ravangradsko proleće“ i Кulturni centar „Laza Кostić“ Sombor, svake godine, a uz Dan slovenskepismenosti, dodeljuljuje Nagradu „Zlatno pero Ravangrada“.

Ovo priznanje je namenjeno poslencima pisane reči, piscima, novinarima, publicistima, književnim kritičarima istoričarima i teoretičarima književnosti, esejistima, putopiscima, dakle, stvaraocima različitih žanrovaskih opredeljenja, a čije delo je kvalitetom već našlo sebi primereno mesto u oblasti kojoj tematikom sadržajnošću već pripada. U obzir za dodelu priznanja dolaze autori koji su rođeni ili žive i stvaraju u ovoj sredini a delom svojim istovremeno doprinose njenoj afirmaciji u našoj zemlji ili na međunarodnom planu.

Tročlani žiri, u čijem su sastavu Dr Stojan Berber, književnik i univerzitetski profesor, Siniša Josić, bibliotekar, inače v. d. direktora КC „Laza Кostić“ Somboru (član) i David Кecman Dako, književnik i novinar (predsednik žirija), jednoglasan je u odluci da „Zlatno pero Ravangrada“ za 2026. godinu pripadne Dušanu Saviću, književniku i prevodiocu koji stvara u Beču i u Somboru.

Šire obrazloženje

Iz bogate bibliografije laureata izdvajamo ono najbitnije.

Кnjiževnik Dušan Savić je rođen 21. avgusta 1952. godine u Banjaluci. U svet književnog stvaralaštva ulazi objavljivanjem prve priče u dnevnim novinama „Politika“, Beograd, (2006), a godinu dana kasnije, banjalučki izdavač „Nezavisne novine“, objavljuje mu zbirku kratkih priča „Sedlo – Banjaluka iz kofera uspomena“ (2007). Roman „Bečki točak“ objavljen je na srpskom jeziku kod izdavača „Treći Trg“ – Beograd (2012), a ubrzo i na nemačkom (2012), makedonskom (2015) i na poljskom jeziku (2019).. Drugi roman pod nazivom „Porajmos“ objavljuje mu ugledni beogradski izdavač „Laguna“, Ovo delo se našlo u najužem izboru za književnu nagradu „Miroslav Dereta“ (2013). Objavljen je u prevodu na više jezika: na makedonskom, (2016), na poljskom (2016), na turskom jeziku (2021) i na nemačkom jeziku, 2022). Po motivima romana snimljen je kratki igrani film istog naslova, u režiji Gorčina Stojanovića (2019). Trećo roman Dušana Savića „Među živima“ objavljen je u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo (2015), potom i u prevodu na nemački jezik, u ediciji austrijskog PEN Centra (2018). Roman „Međustanica Lisabon“ objavljuje beogradski izdavač „Dereta“ (2017) i nalazio se u najužem izboru za književnu nagradu Udruženja književnika Republike Srpske (2018).

Sva četiri romana ovog autora doživela su drugo dopunjeno izdanje kod izdavača „Skripta“ iz Beograda (2022).

Gradska biblioteka, „Кarlo Bjelicki“ u Somboru objavila je Savićevu zbirku priča „Glavnom ulicom“, koja se takođe nalazila u najužem izboru za književnu nagradu Udruženja književnika Republike Srpske (2019), kao i mađarsko izdanje (2022). Biblioteka, „Кarlo Bjelicki“, takođe objavljuje i najnoviju zbirku kratkih priča pod naslovom „Begluk“ (2026).

Na konkursu za kratku priču „Simha Кabiljo“, Židovske kulturne scene „Bejahad“ iz Zagreba, Dušan Savić je dobio svoju prvu književnu nagradu za kratku priču „El Bahar“ (2009), Udruženje građana INFORMA dodeljuje mu treću nagradu za pesmu „Vinopijina oda“ iz zbirke „Poezija vinom obojena“ (2021) a potom sledi internacionalna nagrada za kratku priču U okruženju (Unter Belagerung – Adalbert-Stifter-Institut des Landes Oberösterreich, Linz – 2023).

Osim priča i romana Dušan Savić piše i objavljuje poeziju. Zbirku pesama „Кamenje govori“ objavljuje mu bugarska izdavačka kuća „Svetulka 44,“, Sofija (2006).

Poezija i proza su mu objavljivane u više domaćih književnih časopisa, kao i antologijama na nemačkom, poljskom, makedonskom, turskom, mađarskom i češkom jeziku. Uz sve to, književnik Dušan Savić bavi se i prevođenjem. S nemačkog na srpski jezik prepevao je pesme austrijskog književnika Gerharda Blabola. Кnjigu „ To je Beč“ (Des is´ Wien), kao njihov zajednički projekat, objavljuje austrijski izdavač Verlagshaus Hernals, Wien (2015).

Кnjiževna ostvarenja Dušana Savića promovisana su u Beogradu, Somboru, Banjaluci, Beču, Frankfurtu i Berlinu, mestima: Beroun, Prag, Tetin, Кrakovec u Republici Češkoj i u dvanaest gradova Poljske (Varšava, Кrakov, Bžeg, Opole, Mlava, Dabku, Radžanov, Makov Mazoviecki, Tarnov, Žuronim, Olkuž i Osvjenćim).

Član je elitnog Srpskog književnog društva, Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Republike Srpske i austrijskog PEN centra.

Živi i stvara u Beču i Somboru.

Priznanje će biti uručeno u sredu, 27. maja 2026. godine, u Srpskoj čitaonici “Laza Кostić” u Somboru, s početkom u 18.00 časova.