Sombor.info

Vaterpolisti Srbije igraće u polufinalu Svetskog prvenstva u Singapuru protiv Mađarske.

Ovaj meč je na programu u utorak u 15.35 časova po centralnoevropskom vremenu.

Obe selekcije stigle su do polufinala pošto su u svojim grupama zauzele drugo mesto.

Srbija je u u osmini finala bila bolja od Japana, a zatim u četvrtfinalu od selekcije SAD.

Sa druge strane, Mađari su u prvom meču nokaut faze Svetskog prvenstva nadigrali Rumuniju, a onda su bili ubedljivi protiv branioca svetske titule Hrvatske.

Srbija i Mađarska su odigrale veliki broj zanimljivih mečeva kroz istoriju, a poslednji je bio na programu prošlog leta na Olimpijskim igrama, kada su izabranici Uroša Stevanovića u grupnoj fazi izgubili rezultatom 17:13.

Duel dve trofejne vaterpolo selekcije prenosiće u direktnom TV prenosu RTS 1.

U prvom polufinalu sastaće se Grčka – Španija (11.35).

Visoku stopu nezaposlenosti u Srbiji koja iznosi čak 9,1 odsto (što znači da je više od 280.000 ljudi bez posla), u deficitarnim zanimanjima, pre svega, na građevini, u ugostiteljstvu, transportu, ali i u zdravstvu, zameniće do kraja godine „uvozna radna snaga“. Prema mišljenju stručnjaka, iz naše zemlje ljudi nezaustavljivo odlaze, zbog ekonomskih i političkih razloga, uslova rada i visine prosečne plate nedovoljne za pristojan život, pa ne iznenađuje plan države da do kraja godine izda 100.000 radnih dozvola za radnike iz Gane, ali i iz drugih nerazvijenih zemalja.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Ankete o radnoj snazi, u prvom kvartalu 2025. godine, broj zaposlenih u Srbiji iznosio je 2.887.100, dok je nezaposlenih bilo 289.400, a broj stanovnika van radne snage iznosio je 2.438.100 - piše Nova.

U našoj zemlji trenutno su najtraženiji radnici u oblasti građevine, transporta, ugostiteljstva, a plan je da do kraja godine u ovim branšama, ali i u zdravtsvu, IKT-u, pa čak i poljoprivredi, budu zaposleni radnici iz Gane i drugih nerazvijenih zemalja.

Radnici iz Gane, po svemu sudeći, stižu nam do kraja godine, a još je prerano govoriti o tačnom datumu dolaska radne snage iz Afrike, ali i o preciznom broju ljudi koji će se sezonski naseliti u Srbiji.

Naime, u narednih nekoliko meseci biće gotov Sporazum o mobilnosti radne snage, nakon čega će krenuti izdavanje viza, što znači krajem jeseni ili na zimu očekujemo ove radnike. Kako je najavljeno iz Ministarstva spoljnih poslova, biće izdato 100.000 radnih dozvola, a samo deo će dobiti ljudi iz Gane. Ostaje da vidimo koliko će se njih prijaviti da dođe da radi u Srbiju. Može ih biti do nekoliko destina, ali i više hiljada ili čak desetina hiljada – zavisi od interesovanja i ponude.

“Potrebno je uraditi ozbiljnu analizu tržišne radne snage. Koje su to struke koje se najviše traže, pa da se građani, mladi ljudi usmeravaju na to što tržište traži. Kod nas je najveći problem odliv radne snage iz zemlje, zbog ekonomskih, ali i političkih, pravnih razloga, kao i ambijenta života. Imamo odliv upravo one radne snage koju tržište traži, pa ne treba da čudi što nam dolaze radnici iz okruženja i iz nerazvijenih zemalja. Izdavanje radnih dozvola, viza, za radnike iz Gane i drugih država je tržišni mehanizam, koji se koristi dok naši građani ne budu prekvalifikovani za poslove koje tržište potražuje ili onima koji su već kvalifikovani, ne budu obezbeđeni uslovi koje zahtevaju i visina plate“, objašnjava Saša Đogović, ekonomista.

Nezaposlenost je posledica ambijenta u kome živimo

Potrebno je da država obezbedi našim ljudima da nađu posao u građevini, ugostiteljstvu, transportu, gde su radnici najtraženiji, a gde će do kraja godine biti zapošljavana „uvozna radna snaga“, ističe on.

„Na državi je sada da proaktivnom politikom usmerava prekvalifikacije i da tako dođemo do radne snage koja je tržištu najpotrebnija. U međuvremenu nije sporno da se uveze radna snaga, jer to rade i druge zemlje, ne samo mi. Međutim, bilo bi dobro da uvozimo visoko stručnu radnu snagu, ljude koji bi mogli da doprinesu našoj ekonomiji”, kaže Đogović.

To što nam se sad dešava je, naglašava on, posledica nedostatka radnika u pojedinim zanimanjima, zbog ukupnog društvenog ambijenta u kome živimo, a koji je destimulativan za radno sposobne građane.

„U Srbiji postoje privilegovani igrači na tržištu, pojedinci koji dobijaju poslove pre drugih, u zavisnosti od toga ko je kojoj partiji naklonjen. Takođe, postoje problemi i s nameštanjem tendera i sve je to vrlo nestimulišuće za ljudi koji žele da rade. Ljudi ne žele da rade za ponuđene niske plate i u lošim uslovima, kao ni da biraju stranku, već da se zapošljavaju u skladu sa svojim kvalitetima i znanjem. Da bismo to promenili moramo da menjamo ukupne vrednosti u zemlji, a do tada da se služimo uvoznom radnom snagom. Imamo i resurse dijaspore koja ima siguran kapital. Ti ljudi, međutim, ne žele ovamo da se vraćaju zbog institucija koje su u papirnom čvoru i organizovanog kriminala koji je upleten u sve pore društva”, naglašava Đogović.

Zbog 100.000 radnih dozvola za ljude iz Gane i nerazvijenih zemalja, postoji bojazan da će deo tih radnika Srbiju koristiti kao tranzit, tačnije iz naše države nastavljati dalje u Zapadnu Evropu, što može ugroziti odnose s Evropskom unijom.

“Mislim da naš bezvizni režim nije ovim ugrožen jer će ti ljudi imati svoje pasoše, koji nisu srpski, a neće imati naše državljanstvo. Kao takvi, oni su u viznom režimu prema EU i ne mogu lako da pređu granice. Takođe, kontrole crnih kanala prelaska su sad dosta pooštrene, tako da je isključena mogućnost da ilegalno odlaze u Zapadnu Evropu. To je sad izrazito teško, a opet uvoz radne snage iz nerazvijenih zemalja imaju mnoge evropske države, nismo mi to izmislili”, objašnjava naš sagovornik.

Sporazum o mobilnosti radne snage

Podsetimo, mediji u Republici Gani pre tri dana objavili su da je ova afrička zemlja u poodmaklim pregovorima s Republikom Srbijom kako bi obezbedila deo od 100.000 radnih dozvola koje naša država planira da izda do kraja ove godine. Ovo je deo predloženog sporazuma o mobilnosti radne snage, čiji je cilj stvaranje mogućnosti za zapošljavanje mladih Ganaca i produbljivanje bilateralnih veza.

Ova vest objavljena je tokom zajedničke konferencije za novinare u Akri, na kojoj su se obratili ministar spoljnih poslova Gane Samuel Okudzet Ablakva i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.

Mediji iz Gane pišu da ova saradnja odgovara naporima Srbije da održi produktivnost i ekonomski rast, usled nedostatka ljudstva zbog pada nataliteta i smanjenja radne snage.

U narednim mesecima, kako je najavljeno, dve države formalizovaće nekoliko sporazuma, uključujući i Memorandum o razumevanju o mobilnosti radne snage, nakon čega će biti izdate i dozvole za rad. Očekuje se da će Sporazum o mobilnosti radne snage obuhvatiti sektore kao što su građevinarstvo, zdravstvo, IKT, poljoprivreda i usluge, industrije kojima je sve potrebna mlada i kvalifikovana radna snaga.

Nakon što su domaći mediji izvestili o „uvoznoj radnoj snazi“ iz Gane, oglasio se ministar Đurić, rekavši da su neistinite vesti o navodnom sporazumu o uvozu 100.000 radnika iz Gane.

„Što se tiče pitanja saradnje u oblasti rada, Srbija na korist naše poljoprivrede i ekonomije u širem smislu već godinama i decenijama ostvaruje odličnu i aktivnu i dvosmernu saradnju sa nizom zemalja u okruženju, a i šire, najviše kada je reč o sezonskim radnicima. Prošle godine Srbija je izdala blizu 80.000 viza iz celog sveta za takve radnike, iz godine u godinu sve više, kako se ekonomski razvijamo i rastemo“, rekao je Đurić.

U Srbiji, na tržištu zapošljavanja očigledno nema radnika za kadrovski deficitarne branše ili oni ne žele da rade pod ponuđenim uslovima i za platu koja je uglavnom najniža u regionu, a troškovi života skaču iz dana u dan.

Inače, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbiju godišnje napusti oko 27.000 većinom mladih, obrazovanih ljudi, koje će sada, po svemu sudeći, zameniti „uvozna omladina“.

Ako vam se mačka duri ili pas cvili, sigurno ćete prepoznati onaj poznati osećaj krivice koji deli većina vlasnika kućnih ljubimaca. Ali za one koji bi voleli da znaju šta se zaista dešava u umovima njihovih vernih saputnika, pomoć bi uskoro mogla da bude na vidiku – zahvaljujući osnivanju prve naučne institucije posvećene empirijskom istraživanju svesti životinja.

Centar za osećajnost životinja Džeremi Koler, koji je smešten pri Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE), počinje sa radom 30. septembra i baviće se istraživanjem neljudskih životinja, uključujući i onih koje su evoluciono veoma udaljene od nas, poput insekata, kraba i sipa, piše rts.rs.

Uz korišćenje širokog spektra interdisciplinarnog globalnog znanja, rad centra vredan četiri miliona funti obuhvatiće neuronauku, filozofiju, veterinu, pravo, evolucionu biologiju, komparativnu psihologiju, bihejvioralnu nauku, informatiku, ekonomiju i veštačku inteligenciju.

Jedan od najupečatljivijih projekata centra biće istraživanje kako VI može pomoći ljudima da „razgovaraju“ sa svojim kućnim ljubimcima, koje opasnosti tu vrebaju i šta treba uraditi da se te opasnosti izbegnu.

„Volimo da kućni ljubimci pokazuju ljudske osobine, a sa pojavom VI, način na koji će vaš ljubimac moći da komunicira s vama biće podignut na potpuno novi nivo“, kaže profesor Džonatan Birč, prvi direktor centra.

„Ali VI često generiše izmišljene odgovore koji služe zadovoljenju korisnika, umesto da budu zasnovani na objektivnoj stvarnosti. To bi moglo biti katastrofalno kada je u pitanju dobrobit životinja“, dodaje Birč, čiji je doprinos Zakonu o dobrobiti životinja (svesnost) doveo do toga da zakon obuhvati i glavonožce i desetonoge rakove.

Birč kao primer navodi anksioznost zbog razdvajanja: vlasnici pasa često žele da budu uvereni da njihov ljubimac ne pati kada je duže vreme sam. Futurističke aplikacije za „prevod“ na bazi velikih jezičkih modela mogle bi da obećaju tu utehu, ali i da nanesu štetu tako što će vlasnicima govoriti ono što žele da čuju, umesto onoga što životinji zaista treba.

„Hitno su nam potrebni okviri za odgovornu i etičku upotrebu VI u odnosu na životinje. Trenutno u ovoj oblasti potpuno nedostaje regulativa. Centar želi da razvije etičke smernice koje će biti globalno prepoznate“, kaže Birč.

Takođe ukazuje na nedostatak propisa u vezi sa životinjama i autonomnim vozilima: „Mnogo se raspravlja o tome da autonomna vozila ne treba da povređuju ljude, ali se ne govori o tome da treba da izbegavaju i mačke i pse.“

VI i poljoprivreda je još jedno važno pitanje za centar.

„Poljoprivreda već u velikoj meri prihvata automatizaciju, i to će se sve više ubrzavati. Ali to se dešava bez mnogo nadzora ili javne rasprave, što otvara velika etička pitanja – gde su granice? Da li poljoprivreda treba da podrazumeva odnos brige prema životinjama? Ako je odgovor da, onda pravac u kome idemo nije dobar“, ističe Birč.

Centar će sarađivati sa nevladinim organizacijama kako bi razvio smernice, istraživanja i kodekse ponašanja koji se mogu promovisati širom sveta.

Džef Sebo, direktor Centra za zaštitu životne sredine i životinja pri Univerzitetu u Njujorku, kaže da su pitanja osećajnosti i dobrobiti životinja, uticaja VI na životinje i stavova javnosti prema životinjama „među najvažnijim, najtežim i najzapostavljenijim pitanjima sa kojima se društvo suočava“.

„Ljudi dele svet sa milionima vrsta i kvintilionima pojedinačnih životinja, i utičemo na njih hteli mi to ili ne“, navodi Sebo.

Profesorka Kristin Andruz, jedna od poverenica novog centra, rekla je da veruje da bi on mogao dati odgovore na ono što smatra najvećim naučnim pitanjem: šta je ljudska svest i kako može ponovo da se „uključi“ u slučajevima moždanog udara i drugih hitnih medicinskih stanja?

„Još uvek ne razumemo šta čini ljude svesnim, niti zašto neko postaje ili prestaje da bude svestan. Ali znamo da se odgovori dobijaju proučavanjem jednostavnih sistema: nauka je napravila velike pomake u genomici i medicini proučavajući jednostavne organizme“, rekla je Andruz.

Džeremi Koler, čija je fondacija obezbedila višegodišnju podršku centru, rekao je da mu je cilj da promeni stavove kod ljudi.

„Tek kada bolje razumemo kako se druge životinje osećaju i komuniciraju, moći ćemo da priznamo sopstvene nedostatke u načinu na koji se prema njima odnosimo. Baš kao što je Kamen iz Rozete otključao tajne hijeroglifa, uveren sam da moć VI može pomoći da otključamo razumevanje toga kako druge životinje doživljavaju svoje interakcije sa ljudima“, smatra Koler.

Prekomerno visoke temperature vazduha i vlažnost opterećuju telo i organizam, ali to ne doživljavaju svi podjednako. Među onima koji su posebno ugroženi su starije osobe.

Metaboličke promene povezane sa starenjem posebno otežavaju starijim osobama podnošenje vrućine, kaže dr Bernd Betiger, profesor na Medicinskom fakultetu u Berlinu i specijalista za hitnu medicinu.

On nas podseća da stariji imaju smanjen osećaj žeđi i zbog toga ne unose dovoljno tečnosti u organizam - piše N1.

Pored toga, mnogi od njih uzimaju lekove, poput onih za bolesti bubrega ili srca, koji imaju diuretički efekat. Njihova regulacija telesne temperature je takođe sporija, što čini njihovo telo manje sposobnim da se ohladi znojenjem.

„Sve navedeno povećava verovatnoću pregrevanja ili dehidratacije na ekstremno visokim temperaturama“, upozorava Betiger.

Zbog toga, starije osobe treba posebno da vode računa o sebi i drugima svojih godina tokom vrelih letnjih dana, posebno one koje žive same.

Postoji niz načina na koje starije osobe mogu ostati zdrave i osećati se bezbedno po vrućem vremenu, a najvažniji od njih je da piju puno tečnosti.

Idealno bi bilo, podseća nas Betiger, da se pridržavaju rutine hidratacije, što znači piti nekoliko gutljaja tečnosti svakih petnaest minuta ili punu čašu svaka dva sata.

U vrućem danu, on savetuje konzumiranje dva do tri litra tečnosti. Ova smernica se ne odnosi na sve starije osobe, kao što su one koje pate od srčanih ili bubrežnih bolesti. Takvim osobama se savetuje da se konsultuju sa svojim lekarom.

Nakon korišćenja toaleta u vrućim danima, dobra je ideja da proverite boju urina. Svetlo žuta boja je dobar znak, prema smernicama Nemačkog društva za vaskularnu hirurgiju i vaskularnu medicinu (DGG). Nasuprot tome, tamno žuta boja ili mala količina urina su znak dehidratacije.

Lagani, lako svarljivi obroci takođe vam mogu pomoći da se nosite sa vrućim i vlažnim vremenom. Ako je moguće, u ishranu uključite voće i povrće sa visokim sadržajem vode, kao što su dinje, krastavci, jagode ili breskve, što će takođe povećati unos tečnosti.

Slani krekeri su odgovarajuća užina. „Oni vas čine žednim i istovremeno povećavaju nivo soli u organizmu“, kaže Betiger, dodajući da pomažu u nadoknađivanju ključnih minerala izgubljenih znojenjem.

Kada je u pitanju hlađenje tela, on nudi nekoliko preporuka: „Umotajte ruke ili stopala u lagane vlažne krpe, napravite hladne kupke za stopala ili ruke, hidratizirajte kožu iz bočice sa raspršivačem i/ili koristite ventilator.“

I naravno, trebalo bi da svoj dom održavate što hladnijim. Ventilacija je najbolja kada je napolju hladnije nego unutra, kao što je rano ujutru.

Važno je i odgovarajuće oblačenje. Svetla odeća je najbolji izbor, savetuje Nemačka agencija za zaštitu životne sredine (UBA), jer reflektuje sunčevu svetlost i apsorbuje manje toplote od tamnih boja.

Trebalo bi da bude lagana, napravljena od prirodnih vlakana i komotnog kroja kako bi omogućila cirkulaciju vazduha i sprečila zadržavanje toplote na koži.

Kada su u pitanju znaci opasnosti na koje treba obratiti pažnju po vrućem vremenu, to su „iznenadni simptomi poput vrtoglavice, slabosti, ubrzanog otkucaja srca, glavobolje, uznemirenosti i konfuzije. Sve ovo može ukazivati na to da se telo pregreva i dehidrira“, kaže Betiger.

Ako se pojave, potražite hladno mesto i nadoknadite tečnost ili, ako starija osoba nije u mogućnosti da to učini, pronađite nekoga da je odvede na takvo mesto. Ako starija osoba izgubi svest ili niste sigurni šta bi trebalo da radite, najbolje je da pozovete hitnu pomoć.

Prema najnovijim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na evidenciji nezaposlenih u Zapadnobačkom okrugu trenutno se nalazi 9.588 lica, što predstavlja smanjenje od 5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Кada je reč o strukturi nezaposlenih prema stepenu stručne spreme, najveći broj prijavljenih pripada prvoj kategoriji, licima sa prvim stepenom stručne spreme, koji čine 31 odsto ukupne nezaposlene populacije. Slede lica sa četvrtim stepenom stručne spreme (26 odsto) i trećim stepenom (23 odsto).

Starosna struktura pokazuje da je najveći broj nezaposlenih u dobi od 50 do 60 godina, čak 29 odsto. Lica starosti između 40 i 50 godina čine 21 odsto prijavljenih, dok je u kategoriji od 30 do 40 godina registrovano 17 odsto nezaposlenih - piše Radio Dunav.

Proteklog vikenda Zabrežje (Obrenovac) je bio domaćin 4. kola Mini kajak lige, Pionirske lige i Lige Olipmijskih nada. Predstavnici bezdanskog Kajak kluba "Dunav" imali su više nego zapažene rezultate. Osvojili su 27 medalja, od kojih su čak 15 najsjajnijeg odličja. Pored toga osvojeno je i deset srebrnih i dve bronzane medalje.

U mini kajaku zlatna odličja osvojili Tea Rica (9. godina), Mihaela Maria Horvat (10. godina), Leona Kiš (12. godina), Andrija Perović (12. godina) u pojedinačnim konkurencijama, dok su Mihaela Maria Horvat i Kinga Panda (10. godina) slavile u konkurenciji dvoseda.

U istoj konkurenciji srebrni su bili: Lena Kiš (9. godina), Kinga Panda (10. godina), Petra Đanić (11. godina) i Daniel Panda (9. godina). Muški dvosed Aleksandar Roža i Daniel Panda bio je trećeplasirani u konkurenciji dečaka do 9. godina.

U pionirskoj konkurenciji zlatna odličja osvojili su: Daniel Kantor, Lea Rica i dvosedi Oliver Bezdan/David Bojić, te Lea Rica/Emina Bojić. Oliver Bezdan, Emina Bojić su bili srebrni, kao i četverac Oliver Bezdan/Daniel Kantor/Denis Tibor/Boris Tibor. Sebastian Štaub je trijumfovao u kadetskom uzrastu, dok je Luka Kolar bio odmah iza. Ovaj dvojac je zajedno odneo pobedu u disciplini K2.

U ženskoj konkurenciji Anja Loknar je bila srebrna, a isto odličje pripalo joj je u paru sa Teom Kolar u konkurenciji dvoseda. Vladimir Čapo je pobedio u konkurenciji juniora, dok je Vuk Perović bio bronzani. U konkurenciji dvoseda ovaj dvojac je bio najbrži, te im je pripalo zlato.

Što se ekipnog plasmana tiče, Dunav je osvojio prvo mesto u pionirskoj ligi i Ligi Olimpijskih nada. Bezdanski klub je objavio i rezultate sa XI memorijalne međunarodne regate „Staniša Radmanović“ koja je održana 12. jula u Višnjićevu. Mihaela Maria Horvat je osvojila duplo zlato u mini kajaku. Slavila je na trka u dužini od 500m u konkurenciji 2014. odnosno 2015. godišta.

Izvor: somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 22. jul

U subotu 19.07.2025. godine u Novom Sadu održana je humanitarna trka za profesora Aleksandra Pavlovića "Trka za Caleta - gospodar vremena". Na keju u Novom Sadu okupilo se više stotina trkača koji su došli da podrže svog kolegu Aleksandra kojeg čeka transplantacija jetre koja treba da se uradi sledeće nedelje u Turskoj.

Učešće u ovoj humanitarnoj akciji u velikom broju uzeli su i članovi Atletsko rekreativnog kluba "Somaraton’" Sombor koji su donirali priloge za lečenje profesora Aleksandra, a jedan deo trkača "Somaratona’" je i trčao 7 kilometara u Novom Sadu kako bi poslali podršku za što brže izlečenje. "Trku za Caleta" istrčali su Damjana Perenčević, Vesna Bogišić Vicko, Vedran Berleković, Milan Kovačić i Damir Marković.

Iako je trka bila pre svega humanitarnog karaktera možemo spomenuti i da su Damjana i Vesna bile druga odnosno treća u ženskoj konkurenciji.

Iako je veći deo novca potrebnog za transplantaciju sakupljen, akcija i dalje traje i svako može da uplati sredstva i donacije na račun.

Broj računa za uplate:
Ime i prezime: Jasmina Vesić-Pavlović
Broj računa: 265000000656107134
Banka: Rajfajzen banka
Svrha: Donacija za lečenje
Devizni račun (EURO)
SWIFT (BIC) code: RZBSRSBG
IBAN account number: RS35265050000046048257

Ako ste zainteresirani za virtualno kockanje, vjerojatno ste već pretraživali internet za neke povezane ključne riječi i vjerojatno pronašli neke web stranice online kockarnica. Snalaženje u svijetu online kockarskih stranica u početku može izgledati kao zastrašujući zadatak i može izazvati mnogo pitanja. 

U sljedećem članku, pomoći ćemo vam da malo razumijete sistem online kockanja i dat ćemo vam nekoliko korisnih savjeta koji vam mogu poslužiti kao smjernice za orijentaciju.

Kako odabrati najbolji kockarnicu za vas

Da biste pronašli najprikladnije stranice za kockanje za vas, trebat će vam puno strpljenja i istraživanja, ali energija i odlučnost koju uložite definitivno će se isplatiti u kratkom vremenu. 

Na internetu možete pronaći opise i prezentacije mnogih online kockarnica, koje su sastavljene na osnovu iskustava i recenzija uspješnih igrača. Ako ste uspjeli suziti krug na osnovu opisa, vrijedi birati prema nekoliko kriterija.

Zlatna pravila sigurnog igranja

Iako natpis Casino Bonus Albania na novoj web stranici može lako omesti igrače, ne smijemo zaboraviti na sigurnost naših ličnih podataka. Kako biste izbjegli nailazak na web stranicu kojom upravljaju prevaranti, prvi korak je provjera njene licence i uvjeriti se da je službena. 

Ako pogledate web stranice nekih online kazina, vidjet ćete da je u mnogim slučajevima njihov rad zagarantovan licencom koju izdaje MGA ili Curacao Online Gambling Authority. 

To su službene licence, tako da su pouzdane. Osim toga, kako biste maksimizirali zaštitu svojih podataka, vrijedi malo istražiti sigurnosni sistem kazina i tehnologiju zaštite podataka. Pregled uslova zaštite podataka je za vaše dobro. 

Pažljivo čitanje ovoga može potrajati, ali je mala cijena koju morate platiti za svoj mir. Konačno, toplo se preporučuje da provjerite načine plaćanja dostupne na web stranici: kako funkcionišu uplate i isplate. 

Uvijek provjerite s kojim pružateljima finansijskih usluga web stranica sarađuje. Zapamtite, ako se zaglavite u bilo kojem koraku ankete o web stranici za kockanje, na internetu su dostupni brojni vodiči koji će vam, na primjer, reći sve o ponudi Casino Bonus Albania. 

Također, ne bojte se kontaktirati korisničku službu kazina, koja je često dostupna 24 sata dnevno, a također i putem live chata, što značajno ubrzava proces.

Šta misle redovni igrači?

Nakon što se uvjerite u autentičnost web stranice, svakako se isplati pročitati povratne informacije s drugih igara, jer na taj način možete dobiti sveobuhvatnu sliku o tome kako ona funkcionira iz prve ruke, a učeći o praktičnim iskustvima, možete steći odličan prvi utisak.

Međutim, važno je imati na umu pristranosti uzrokovane subjektivnim formiranjem mišljenja. Ponekad ljudi, zbog svoje frustracije ili ljutnje, daju posebno negativno i uvredljivo mišljenje o određenoj web stranici. Stoga ćete morati kritički tretirati ove komentare i pokušati uočiti nepristrasne, objektivne stavove zasnovane prvenstveno na jeziku koji vam zaista može biti koristan.

Konačno, imajte na umu da je mišljenje koje pročitate autentično, jer su na mnogim stranicama recenzije zapravo reklame koje promoviraju 1-2 kazina, dok se ostale ne spominju ili se jednostavno odbacuju. Možete vjerovati svom sudu, jer se reklamna priroda može uočiti uz dužnu pažnju.

Registrujte se na odabranoj stranici i upoznajte se s bonusima

Ako ste uspjeli pronaći online kazino koji vam najbolje odgovara prema gore navedenim kriterijima, onda sve što trebate učiniti je registrirati se. To je proces koji traje nekoliko minuta i nekoliko koraka. Ovdje samo trebate provjeriti jesu li vaši podaci tačni. 

Gotovo svaki online kazino ima bonus dobrodošlice. Ovo je odlična ponuda koju svakako trebate iskoristiti, jer je možete koristiti za dopunu svojih depozita odmah nakon registracije. 

Osim toga, mnogi kazini imaju ponudu bez depozita, koja vam omogućava da besplatno dobijete neku prednost. Ovdje bismo željeli spomenuti, na primjer, ponudu no deposit bonus Albania Casino, koja može biti odlična početna tačka. 

Ne bojte se iskoristiti razne bonuse i isprobati što više igara, jer vam redovnost omogućava da izgradite i razvijete vlastite taktike i steknete rutinu. Ne samo no deposit bonus Albania, već i mnogi drugi bonusi na depozit, ponovno punjenje i povrat novca, kao i ozbiljne promocije povrata novca dostupni su u većini kazina.

Uživanje u igri u okviru razuma

Slijedeći ove jednostavne korake, upoznavanje s online kockanjem može izgledati malo transparentnije i lakše. Prvi koraci su izuzetno važni u stvaranju sigurnog okruženja za igranje za sebe i kako ne biste propustili sjajne prilike koje nudi Casino Bonus Albania.

Nakon toga, samo trebate obratiti pažnju na nastavak igranja u razumnim granicama. Kako biste sačuvali vlastito mentalno zdravlje, možete imati koristi od postavljanja budžeta, svjesnog upravljanja financijama i poznavanja vlastitih granica prilikom kockanja. Važno je da igra ostane igra, i pored stalnog napredovanja kroz iskustvo, ostati svjesni i oprezni.

Navika koje imamo čitav život nije se lako rešiti, ali kada one utiču na naše zdravlje i uopšteno na to da se osećamo dobro, trebalo bi da se potrudimo.

Među njima je i sledećih 5 grešaka koje svi radimo posle jela, a ne bismo smeli:

1. Idemo na spavanje

Ukoliko legnete da spavate nakon što ste se najeli, nateraćete želudac da prebrzo vari hranu što može izazvati osećaj nelagode i probleme sa spavanjem. Niste jedini (zapravo ste u većini) ako vam se posle jela prispava, ali pokušajte da se oduprete snu i sačekajte bar dva sata nakon jela. Najbolje što nakon obroka za sebe možete uraditi je da prošetate - piše portal Kuvar.

2. Palimo cigaretu

Mnogim pušačima veliki je užitak da zapale cigaretu posle jela, ali to je velika greška. Nakon što ste pojeli, telu treba vremena da svari hranu, a pušenje mu u tome sigurno neće pomoći. Naime, nikotin se veže za višak kiseonika koji je potreban za probavu zbog čega će telo da apsorbuje još više kancerogenih materija nego inače.

3. Tuširamo se

Kada se tuširamo, protok krvi u telu se menja jer krv želi brže da dopre do površine kože kako bi organizam lakše podneo promenu temperature. To znači da će količina krvi koja pomaže u varenju hrane biti smanjena, što proces probave može da uspori ili uzrokuje lošu probavu.

4. Jedemo voće za dezert

Ne govore nutricionisti uzalud da je voće najbolje jesti za doručak, odnosno na prazan želudac. Osim što će vas šećer iz voća napuniti energijom potrebnom za novi radni dan i obaveze, izbeći ćete i lošu probavu koju može izazvati konzumiranje voća za desert.

S obzirom na to da su za varenje voća potrebni drugi enzimi, voće je najbolje jesti na prazan želudac kako bi se maksimalno apsorbovalo u organizam. Jedete li voće odmah nakon obroka, ono neće moći da se pravilno svari jer će se pomešati s drugom hranom koju ste pojeli pre.

5. Vežbamo

Trebalo bi da sačekamo barem dva sata posle jela da bismo išli da vežbamo. Pustite hranu da se slegne i tako ćete izbeći mogući želučani refleks, štucavicu, mučninu, pa čak i povraćanje.