Sombor vesti

Prethodno oprano lisnato povrće u kesama, poput zelene salate ili spanaća, može delovati kao dobar izbor ako pokušavate da se se hranite zdravo. Međutim, nije baš tako…

Verovatno kupujete određene namirnice zbog praktičnosti, kako biste uštedeli vreme prilikom pripreme obroka.

Prema mišljenju stručnjaka za bezbednost hrane, prethodno oprano povrće u kesama zapravo nije najsigurnija opcija. Bakterije i kontaminacija su češći nego što mislite kada je reč o ovoj vrsti proizvoda, piše HuffPost.

„Iako potrošači očekuju i praktičnost i sigurnost, realnost je da prethodno oprano povrće u kesama i dalje predstavlja jedan od najrizičnijih artikala u supermarketima, zbog mogućnosti kontaminacije duž čitavog lanca snabdevanja“, kaže Darin Detvjler, profesor politike u oblasti hrane na Northeastern univerzitetu i autor knjige „Bezbednost hrane: prošlost, sadašnjost i budućnost“.

On izbegava da kupuje ovakvo povrće upravo zbog opasnosti od ozbiljne kontaminacije bakterijom E. coli.

„Kada pogledate prethodne epidemije, salate u kesama su često bile glavni uzrok bolesti izazvanih hranom – neke su dovele do hospitalizacije, otkazivanja bubrega (hemolitičko-uremičkog sindroma), pa čak i smrti“, navodi Detvjler.

Mnogi faktori u lancu snabdevanja mogu dovesti do kontaminacije zelenog povrća patogenima poput E. coli, listerije ili salmonele, koji mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

„Lisnato povrće u kesama pere se i obrađuje u velikim količinama, što zapravo omogućava brže širenje patogena“, dodaje Olivia Rozkovski, kuvarica i instruktorka za biljne kulinarske veštine i bezbednost hrane u Institutu za kulinarsko obrazovanje u Njujorku.

Epidemije povezane sa lisnatim povrćem dešavaju se češće nego što biste očekivali, pa je FDA 2020. godine pokrenula akcioni plan za smanjenje različitih sojeva E. coli u lisnatom povrću, a plan je ažuriran 2023. godine.

Na primer, soj Escherichia coli O157:H7, koji proizvodi šiga toksin, često je povezan sa epidemijama izazvanim zelenom salatom i veoma je opasan jer je dovoljna vrlo mala količina da izazove ozbiljnu bolest.

„Ovaj rizik nije teorijski – već je više puta potvrđen u praksi“, kaže Detvjler.

Postoji mogućnost da patogeni dođu u kontakt sa povrćem i nakon što stigne u postrojenja za preradu. Povrće koje kupujete u kesi najčešće dolazi sa više različitih farmi, što otežava praćenje porekla i povećava rizik od kontaminacije.

Lisnato povrće se obrađuje u centralizovanim postrojenjima i potom distribuira – što odgovara proizvođačima, ali ne i potrošačima sa stanovišta bezbednosti hrane.

„Povrće sa različitih farmi se meša, pere i pakuje zajedno, pa jedan zaraženi list može kontaminirati hiljade kesa u više država“, objašnjava Detvjler.

Ako pomislite: „Pa dobro, ja ću oprati svoje prethodno oprano povrće radi dodatne sigurnosti“, razmislite još jednom. Pranje kod kuće ne čini povrće sigurnijim jer voda ne može ukloniti sve patogene, tvrdi Detvjler.

Naprotiv – dodatnim ispiranjem možete uneti nove bakterije koje se nalaze na radnoj površini ili sudoperi.

„Prethodno oprano povrće ne bi trebalo ponovo prati kod kuće jer to može dovesti do kontaminacije ako sudopera, posuđe, oprema ili ruke osobe koja priprema obrok nisu pravilno očišćene i dezinfikovane“, smatra on.

Jedini način da se patogeni pouzdano uklone je termička obrada – toplota ih ubija. Problem sa zelenom salatom je to što se najčešće konzumira sirova, što dodatno otežava smanjenje rizika od bolesti prenesenih hranom, dodaje stručnjak za bezbednost hrane Baker.

Preporuke ako ipak kupujete povrće u kesama

Ako, uprkos svemu, i dalje iz praktičnih razloga kupujete prethodno oprano povrće, stručnjaci savetuju sledeće mere opreza:

– Proverite rok trajanja

– Kupujte samo onoliko koliko planirate da pojedete u narednih dan ili dva.

– Obratite pažnju na svežinu

– Izbegavajte kese koje su vlažne, jer vlažna sredina pogoduje razvoju bakterija.

„Proverite da li salata izgleda sveže, bez uvelih ili promenjenih delova, jer to može ukazivati na loše skladištenje“, kaže Baker. Takođe, izbegavajte kese sa sluzavim listovima.

Izbegavajte temperaturne oscilacije

Nakon kupovine, nemojte ostavljati povrće da stoji u toplom automobilu, garaži ili na kuhinjskoj radnoj površini.

„Izbegavajte nagle promene temperature jer one izazivaju kondenzaciju i stvaraju vlažno, toplo okruženje pogodno za razvoj bakterija i brže kvarenje“, kaže Rozkovski.

Pravilno skladištite povrće

Zeleno povrće treba držati u frižideru na temperaturi od 4°C ili niže, naglašavaju Detviler i Trout.

Kupujte glavice salate umesto već očišćenog povrća

Kupovina cele glavice salate ili vezice spanaća zahteva dodatni korak pranja i sušenja, ali tako značajno smanjujete rizik od kontaminacije, prenosi Danas.hr.

„Cela glavica ima manju površinu za potencijalnu kontaminaciju u poređenju sa prethodno sečenim i mešanim lisnatim povrćem iz kesa“, kaže Detviler.

Savetuje da ih operete pod hladnom tekućom vodom – bez potapanja – kako biste uklonili prljavštinu, ostatke i potencijalne patogene.

„Operite ih kod kuće neposredno pre konzumacije“, predlaže on.

Oni koji žude za šoljom kafe bez kofeina na visini od deset hiljada metara dobiće "veliku porciju osude" zajedno sa toplim napitkom, upozorila je stjuardesa.

Stjuardese, kao neizostavni deo posade aviona, svakodnevno se sreću sa desetinama, pa čak i stotinama putnika iz različitih delova sveta. Iako im je primarni zadatak da svima pruže jednaku pažnju i bezbednost tokom leta, teško je ne razviti određene utiske, pa čak i mišljenja, o ljudima koje služe.

Dakle, oni koji žude za šoljom kafe bez kofeina na visini od deset hiljada metara dobiće „veliku porciju osude“ zajedno sa toplim napitkom, upozorila je stjuardesa Liana Koj.

„Mislim da svi već znamo da je naručivanje kafe u avionu pomalo upitno. Da li mi kažete da zaista toliko uživate u ukusu te avionske kafe da ste spremni da je popijete, ne zbog potrebe za kofeinom, već isključivo zbog ukusa?“, rekla je Liana u videu koji je objavila na TikToku, piše New York Post.

Bilo da je obična ili bez kofeina, kafa „koja se služi u oblacima je gadna“, prema rečima stjuardesa.

„Činjenica da se rezervoari za vodu koji se koriste za pravljenje kafe retko čiste trebalo bi da vam bude najmanja briga“, rekao je Kevin, bivši stjuard koji je postao komercijalni pilot.

Dodao je da je oduvek imao problem sa načinom na koji su stjuardese morale da čiste posude za kafu i otkrio je da se talog kafe sipa u toalet u avionu, dovodeći posudu u rizik od bakterija prljavog toaleta.

„Pretpostavljam da postoje neke čestice, bakterije, šta god da se vraća direktno u posudu za kafu, a zatim u aparat za kafu“, rekao je Kevin.

Prvi oficir Pol Janovič, veteran pilot kompanije Delta erlajns, naveo je kafu među pet pića koja putnici treba da izbegavaju nakon poletanja.

„Iako bi to moglo biti lepo za one rane jutarnje letove, kofein u kafi će vas dodatno dehidrirati u već dehidrirajućem okruženju kabine“, objasnio je Pol.

Umesto ispijanja kafe, stručnjaci su predložili vodu kao najbolje piće tokom leta.

Nutricionista Luka Valente kaže da „većina ljudi razume da je voda najčešći izbor za putnike u avionu i mnogi biraju da ponesu svoju flašicu vode“.

On je dodao da su sokovi i gazirana voda odlične alternative.

„Volim običnu vodu u avionu. Hidrira i uvek je dobar izbor“, zaključio je Valente.

Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), pravilna ishrana jedan je od najefikasnijih i najjednostavnijih načina da se poboljša zdravlje srca i smanji rizik od srčanih oboljenja.

CDC pojašnjava da se pod pojmom „srčane bolesti“ podrazumevaju potencijalno fatalna stanja poput koronarne bolesti, aritmija, srčane insuficijencije i infarkta, prenosi Index.

O zdravlju srca može se brinuti na više načina, ali ishrana je jedan od najvažnijih. Kada je reč o ishrani, često se zanemaruje voće koje može imati izuzetno pozitivan uticaj na srce. Kako prenosi portal Health Digest, Američko udruženje za srce ističe da pažljivim izborom voća možemo telu obezbediti niz korisnih nutrijenata — kao što su vlakna, vitamini, minerali i antioksidansi — a pritom držati unos šećera pod kontrolom.

Stručnjaci su za Health Digest izdvojili deset vrsta voća koje bi trebalo češće konzumirati ako želimo da održimo zdravlje srca. Na listi se nalaze:

Bobičasto voće

Breskve

Lubenica

Grejpfrut

Jabuke

Avokado

Pomorandže

Kivi

Nar

Šljive

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u utorak, 29. aprila, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Iz Crvenog krsta napominju da su rezerve krvi i dalje smanjene, te pozivaju sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu na akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Policija u Bačkoj Palanci podneće krivičnu prijavu protiv 17-godišnjaka iz Sombora, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio dva krivična dela, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i teška krađa.

Sumnja se da je, početkom aprila, on obio frižider ispred jednog kioska i ukrao veću količinu sladoleda.

Pregledom maloletnika, policija je pronašla osam paketića amfetamina.

Po nalogu višeg javnog tužioca protiv njega će biti podneta krivična prijava u redovnom postupku.

Izvor: mojnovisad.com

U utorak, 29. aprila, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Kroz dimenzije”, umetnika Damjana Božovića, Aleksandre Đukić i Tamare Jokić, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 23. maja 2025. godine.

Aleksandra Đukić (Beograd, 1997)

Diplomirala 2020. godine u klasi prof. Vesne Knežević na smeru Slikarstvo. Master akademske studije završava na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Dobrice Bisenića. Od 2018. godine radi kao saradnik – volonter kustos u Narodnom muzeju u Beogradu. Član ULUS-a od 2021. godine. Trenutno je na Doktorskim umetničkim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu kod mentora prof. Milivoja Pavlovića. Učestvovala na projektu pravljenja filma „Seljaci“ poljske produkcije „Breakthru Films“ u „DigitalKraft“ studiju na poziciji slikar – animator od 2021. do 2023. Od 2022. stipendista Ministarstva prosvete na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu kao istraživač – pripravnik. Učestvovala je u mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Šest puta izlaže samostalno.

Damjan Božović (Arilje, 1999)

Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu smer Vajarstvo upisuje 2020. godine. Osnovne studije završio je diplomskom izložbom za koju je dobio nagradu ULUPUDS-a za skulptorsko ostvarenje. Od 2021. izlaže na mnogim grupnim izložbama u zemlji. Četiri puta izlaže samostalno, poslednja izložba je realizovana pod nazivom „Zajedno“ u Studentskom kulturnom centru u Beogradu.

Tamara Jokić (Beograd, 1994)

Osnovne akademske studije pohađala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (2018.) – modul Dizajn, smer Tekstil. Iste godine izlaže prvi put samostalno u Beogradu. Pridružuje se članstvu Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) početkom 2020. Master studije Primenjeno slikarstvo završila je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu u septembru 2021. pod nazivom “Koherentnost savremene tapiserije u sferi monumentalnog slikarstva”. Bavi se povezivanjem savremenog tekstila i monumentalnog slikarstva kroz segmente digitalne umetnosti. Njene slike su dela sama za sebe, ali služe i kao skice za dalji rad u tekstilnim instalacijama. U septembru 2022. njen rad je prošao selekciju i bio je deo Bijenala tapiserije u Portugalu („Contextile“ 2022.). Učestvuje u mnogim grupnim izložbama, a poslednja je bila Bijenale tapiserije (Galerija Doma vojske Srbije). Sedam puta izlaže samostalno, od koja je poslednja izložba bila u Galeriji „61-Distrikt“.

Više o izložbi:

Izložba „Kroz dimenzije“ istražuje različite nivoe stvarnosti, unutrašnjih svetova i fizičkih transformacija, koristeći različite umetničke forme i materijale. Umetnici postavljaju pitanja o postojanju, identitetu i odnosu između unutrašnjeg i spoljnog sveta kroz različite dimenzije – od onih koje su vizuelno i fizički prisutne do onih koje se otkrivaju samo kroz refleksije i apstrakcije. Kroz rad sa različitim materijalima i tehnikama, postavlja se pitanje posmatraču da se suoči sa složenošću ljudskih iskustava i svakodnevnog života.

Radovi Tamare Jokić se poigravaju sa pojmom niti od one sudbinske do materijalne koja je nosilac njenih radova, autorka prikazuje dinamičnost ljudskog doživljaja. Koristi liniju kao osnovno likovno sredstvo ali sa naglašenom transformativnom osobinom. Njenim savijanjem, izvedenim manipulacijom različitih materijala (žice, bakra, tekstila, izlomljenih cd-a) stvara se utisak površine. Ukrštanje i uvijanje „niti“ pomenutih materijala stvara dinamičnu likovnu situaciju koja asocira na crtež sa izraženim gestom. Njeni radovi postaju prikaz dinamičnosti unutrašnjeg života i stanja koja se menjaju, što je sugerisano raznovrsnim i vrlo nesrodnim materijalima.

Damjanove figure pod nazivom „Zajedno“ prikazuju grupe ljudi koje funkcionišu samo kao integralna celina. Zajedno stoje i opstaju, bez obzira na deformitete koje pojedinačno imaju. Nit koja ih povezuje je upravo u međusobnom opstanku i ravnoteži koju imaju samo kao grupa. Razmišljajući na taj način, Damjan stvara različite varijante ove skulpturalne grupe u raznim metrijalima i dimenzijama. Što se tiče narativnog diskursa, umetnik obrađuje teme koje se bave ljudskim sudbinama – to su nadrealne scene, galerijskih pa do gigantskih dimenzija, u kojima umetnik akcentuje obesmišljavanje humanih vrednosti. Nasuprot toj ideji, spaja različite geometrijske forme i materijale koje po proceni ostavlja u osnovnom obliku, ili odabrane obogaćuje, teksturom i frakturom. U okviru ovih oblika Damjan često kombinuje čelik sa obojenim metalima, pojačavajući na taj način utisak skulpture.

Slike Aleksandre Đukić predstavljaju seriju radova na ogledalu pod nazivom „Zid narcisa“. Ova serija slika nastaje kao deo njenog doktorskog umetničkog istraživanja na temu: „Portret narcisa – Narcis kao simbol, mit i psihološki pojam“. Zid narcisa je završni deo ovog istraživanja gde se umetnica bavi psihologijom narcisa i njegove žrtve, te portretiše ljude u svom okruženju, tražeći odgovor na pitanje: „Ko je zapravo narcis?“. Da li umemo da prepoznamo narcisa u našem okruženju? Zašto uvek mešamo narcisa u kolokvijalnom govoru i one koji to zapravo jesu. Ogledalo kao podloga spaja mit o Narcisu i psihologiju narcisa i tera publiku na preispitivanje i suočavanje. Plava boja kojom su portretisani narcisi simboliše stanje duha i narcisa i žrtve. Refleksija ogledala daje ovoj slikarskoj instalaciji novi život sa svakom promenom prostora i osvetljenja i ubacuje narcise svaki put u novi kontekst. Slike na kružnim ogledalima predstavljaju portale u kojima se ogleda narcis. Izložba „Kroz dimenzije“ vodi posmatrača kroz različite pristupe dimenzijama postojanja, pitanja identiteta, tela, emocija, koja se dekonstruišu kroz tri umetničke forme, sve usmerene ka tome da posmatrač razmišlja o sopstvenom postojanju i mestu u svetu. Ova izložba nije samo vizuelna, već je i poziv na introspekciju i duboko rezmišljanje. Kroz refleksije, prostorne instalacije i stilizovane skulpture, posmatrači se suočavaju sa sopstvenim identitetima, telima, odnosima, ulazeći u različite dimenzije koje postoje unutar i oko nas.

Izvor: kclazakostic.rs

U okviru projekta Ministarstva prosvete pod nazivom „Zdrava hrana svakog dana“, učenicima četvrtog razreda Osnovne škole “Žarko Zrenjanin” Apatin je održano interaktivno predavanje na temu zdrave ishrane i zdravog načina života.

Predavanje je osmišljeno da na zanimljiv način približi učenicima značaj pravilne ishrane, unosa vitamina, minerala i vode, kao i važnost redovne fizičke aktivnosti. Кroz razgovor, pitanja i prezentaciju, učenici ove apatinske osnovne škole su aktivno učestvovali, iznosili mišljenje, postavljali pitanja i delili sopstvena iskustva o tome šta podrazumevaju pod zdravom hranom.

Po završetku predavanja, učenicima je ponuđeno osvežavanje u vidu prirodnog hladno ceđenog voćnog soka i banana, čime je praktično potvrđeno sve ono o čemu su tokom predavanja učili.

Izvor: radiodunav.com

U utorak, 29. aprila, sa početkom u 19 sati, na sceni Kulturnog centra Apatin, Dramski studio CEKOS-a izvešće predstavu "Čika Jastuk", po čuvenom tekstu irskog pisca Martina Mekdone, u režiji Sare Smiljanić i Nikole Dobrijevića.

Ova psihološka drama u kamernom ambijentu publiku vodi u mračne lavirinte unutrašnjeg sveta jednog pisca, čije jezive priče neodoljivo podsećaju na zločine iz stvarnog života. Ispitivanje u policiji prerasta u napetu igru – između sumnje i istine, između sećanja i potiskivanja, između zločina i umetnosti.

Predstava je crnohumorna, uznemirujuća i višeslojna, žanrovski između tirlera, horora i komedije. Izvodi se u kamernom formatu, sa publikom direktno na sceni, te je broj ulaznica ograničen.

Predstava nije preporučljiva osetljivijim osobama i mlađima od 16 godina.

Igraju:

• Katurijan Katurijan, pisac – Dušan Mirosavljević

• Arijel, policajka – Sara Butković

• Tupolski, inspektor – Nikola Dobrijević

• Miša, Katurijanova sestra – Anja Kuruc

• Devojčica – Vasja Ćopić

Cena ulaznice iznosi 500 dinara i može se kupiti na blagajni KC Apatin, sat vremena pre početka predstave. Broj mesta je ograničen na 50.

Izvor: radioapatin.com

Većina ljudi danas konzumira premalo vlakana. Preporučuje se unos od 28 do 34 grama vlakana dnevno, ali mnogi to ne čine jer najčešće konzumiraju hranu i piće koja ih ne sadrže.

Važno je znati da nedostatak vlakana ne utiče samo na varenje; Vlakna pomažu u održavanju zdrave telesne težine i smanjuju rizik od brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, kao i bolesti srca.

Ovsena kaša je jedan od najčešćih izbora za dijetetska vlakna, ali postoje neke vrste voća koje zapravo sadrže više vlakana. Dijetetičarka Novela Lui je za portal „Eating Well“ istakla pet vrsta voća koje bi trebalo da počnete da konzumirate više da biste obogatili svoju ishranu vlaknima.

Avokado

1 avokado: 10 grama vlakana

Zeleni, kremasti avokado je toliko ukusan i svestran da se može koristiti u gotovo svim receptima, od salata i smutija do gvakamola. Avokado je poznat po svojim mastima zdravim za srce. Ali vlakna u avokadu su jednako važna, posebno za zdravlje creva.

Kako dijetetičar objašnjava, istraživanje pokazuje da vlakna u avokadu podstiču rast korisnih crevnih bakterija. One zauzvrat proizvode kratkolančane masne kiseline koje snabdevaju creva hranljivim materijama i štite ih od upale.

Kupine

1 šolja: 8 grama vlakana

Bobice su bogate vlaknima, ali posebno kupine. Oni su bogati hranljivim materijama i jedinjenjima koja doprinose zdravlju, uključujući antioksidante kao što su antocijanini, elagitanini, flavonoli i flavanoli.

Ova moćna jedinjenja neutrališu slobodne radikale povezane sa različitim bolestima.

Kupine sadrže dosta vitamina C, koji pojačava njihovu antioksidativnu aktivnost. Vitamin C takođe pomaže u boljoj apsorpciji gvožđa.

Maline

1 šolja: 8 grama vlakana

Kao i kupine, maline su među voćem sa najviše vlakana. Takođe su prepuni zaštitnih supstanci, antocijana, flavanola, flavonola i elagitanina, koji zajedno mogu imati moćna svojstva za prevenciju bolesti.

Jedna studija koja se bavila uticajem malina na dijabetes i predijabetes pokazala je da konzumiranje jedne do jedne i po šolje maline dnevno može pozitivno uticati na nivo glukoze, insulina i holesterola kod ljudi sa povećanim rizikom od hroničnih bolesti.

Kruške

1 srednja kruška: 6 grama vlakana

Jabuke su često prvi izbor za brzu užinu kada ste u žurbi, ali ne zaboravite na kruške.

Jedna kruška srednje veličine obezbeđuje oko 20 odsto preporučenog dnevnog unosa vlakana, što je 30 odsto više od prosečne jabuke koja sadrži oko četiri grama vlakana.

Ako imate problema sa zatvorom, kruške takođe mogu biti prirodno rešenje. Osim što su slatke i sočne, bogate su sorbitolom, prirodnim šećernim alkoholom koji deluje kao blagi laksativ.

Nar

1 šolja: 7 grama vlakana

Ovi sočni plodovi spolja podsećaju na jabuke, ali su zapravo ogromne bobice. Iako je njihova koža nejestiva, mesnate semenke su prepune vlakana.

Kao i druge bobice, šipak je izuzetno hranljiva namirnica. Sadrži fitohemikalije kao što su antocijanini, tanini i flavonoidi, koji imaju antioksidativna, antiinflamatorna i antikancerogena svojstva i štite srce, prenosi Index.hr.