Sombor vesti

Poverenje tajni je čin poverenja, ali nisu svi podjednako vešti da ih čuvaju.

Prema astrologiji, određeni znaci imaju više poteškoća kada je u pitanju diskrecija – i to ne uvek sa lošim namerama.

Ponekad su impulsivni, ponekad pričljivi, a ponekad jednostavno ne shvataju ozbiljnost situacije.

Dva horoskopska znaka koji najčešće slučajno „dele informacije“ i zažale kada je prekasno.

Blizanci

Ljudi rođeni u znaku Blizanaca vole informacije – da ih primaju, analiziraju, a posebno dele. Umovi im rade brzo, puni su asocijacija i često imaju potrebu da prepričaju ono što su čuli, čak i kada možda ne bi trebalo.

Čak i ako im jasno kažete da nešto zadrže za sebe, postoji šansa da će to nesvesno izneti u razgovoru – ne zato što žele da slome poverenje, već zato što jednostavno nisu mogli da se odupru.

Blizanci ne znaju da čuvaju tajne i to ne iz zlobe – više se radi o njihovoj impulsivnosti i potrebi da se povežu kroz deljenje priča.

Ako odlučite da im se poverite, budite vrlo jasni i konkretni da je to nešto što ne smeju da prenose. Čak i tada, možda bi bilo mudrije zadržati ključne detalje za sebe.

Strelci

Strelci su iskreni, otvoreni i poznati po tome što govore „šta im je na umu“ bez previše filtera. Kada im neko poveri neku tajnu, često nemaju loše namere, ali njihova potreba da dele mišljenja i iskustva može ih navesti da otkriju stvari koje bi trebalo da zadrže za sebe.

Oni veruju da su iskrenost i autentičnost iznad svega – čak i kada se radi o privatnim informacijama drugih ljudi.

U razgovoru sa drugima, Strelci mogu nenamerno da pominju nešto što je trebalo da zadrže za sebe, jer im granica između ličnog i javnog nije uvek jasna, prenosi Index.hr.

Njihova hrabrost i spontana priroda ih čine dragim ljudima, ali ne i idealnim čuvarima tajni – posebno ako veruju da „nisu otkrili ništa strašno“

Srpska pravoslavna crkva obeležava Pobusani ponedeljak, odnosno "Vaskrs za mrtve", dan kada se uređuju grobovi i kada se na groblja iznose farbana jaja.

Prvi dan posle Tomine nedelje je Pobusani ponedeljak. Običaj je na današnji dan pobusati, odnosno urediti i od korova očistiti busenje na grobovima, po čemu je ovaj ponedeljak i dobio ime.

Oni koji danas izlaze na grobove stavljaju obojena jaja, uz pozdrav: „Hristos vaskrse“, čime se radost najvećeg hrišćanskog praznika prenosi i na one koji više nisu sa nama. Zato se ovaj dan zove i „Vaskrs za mrtve“.

U većini mesta jaja se boje posebno ovoga jutra, obavezno u crvenu boju i bez šara, prenosi RTS.

Ponegde se iznose jaja od Vaskrsa, ponegde obojena na Svetli petak. U nekim krajevima, jaja se i tucaju o spomenik.

Pretpostavlja se da je obeležavanje Pobusanog ponedeljka preuzeto od Rusa, kod kojih se zove Radonjica.

Povodom obeležavanja osamdesete godišnjice od Dana pobede u Drugom svetskom ratu – 9. maja, u Svečanoj sali Gradske kuće održan koncert najboljih stipendista Fondacije „Nova imena“ iz Moskve.

Somborska publika imala je priliku da čuje dela klasičnih ruskih kompozira i ruske vojne lirike, u maestralnom izvođenju mladih muzičkih virtuoza. Nastupili su Polina Molodcova – klavir, Lev Bakirov – klavir, Artur Кrišćan -violina, Mihail Кaufman – klasično pevanje, Grigorij Tjulemanov – harmonika i Tihon Evlanov – violončelo.

Кoncert koji je organizovan u okviru obeležavanja velikog jubileja darovali su Ambasada Ruske Federacije u Republici Srbiji, Vlada Grada Moskve i Fondacija „Nova imena“, a tim povodom Sombor su posetili i predstavnici Ambasade Ruske Federacije u Republici Srbiji: prvi sekretar Ambasade Aleksej Ivanenko, šefica Trgovinskog predstavništva Rusije u Srbiji Irina Negrebeckaja i saradnik Trgovinskog predstavništva Vladimir Hrisanfov.
Prisutne je na samom početku pozdravio zamenik gradonačelnika Milan Stakić.

„Izuzetno sam počastvovan što imam priliku da vam u ime Grada Sombora čestitam Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, dan koji predstavlja istorijsku prekretnicu čovečanstva, dan kada je pobedila čast, sloboda, istina i pravda! Ponosan sam što naš Grad već punih osam decenija ovaj praznik slavi uz podršku naših prijatelja iz bratske Rusije, a tada saboraca u ratu koji je pretio da točak istorije vrati u mrak, strah i beznađe; što smo uvek bili na strani istine, pravednosti i pravde. Srećom, mračan ishod se nije digodio i pobedila je istina, jer jedino je ona večna i nepobediva!“ poručio je zamenik gradonačelnika Stakić.
Fondacija „Nova imena“ iz Moskve, osnovana je 1989. godine i začetnik je rada sa kreativno nadarenom decom u Rusiji: muzičarima, slikarima, pesnicima i plesačima. Tokom 35 godina rada, Fondacija koju je osnovala Iveta Voronova, zaslužni kulturni radnik Rusije, realizovala je niz permanentno aktivnih projekata među kojima je najznačajnija Međunarodna letnja kreativna škola u Suzdalju i koja predstavlja najefikasniji i najsveobuhvatniji vid podrške nadarenoj deci.

U projektima Fondacije učestvovalo je i momagano je više od 18 hiljada mladih ruskih talenata, a njih više od 7 hiljada bili su stipendisti Fondacije. Uz podršku Fondacije „Nova imena“, nastupi mladih talenata organizovani su u više od 40 zemalja širom sveta

U okviru posete Somboru gosti su polaganjem venca odali počast borcima Crvene armije, a u prostorijama Gradske uprave zamenik gradonačelnika Milan Stakić, član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne zaštite dr Radenko Stanić i pomoćnik načelnika Odeljenja za privredu i turizam Branislav Svorcan upriličili su prijem za delegagiju Ambasade Ruske Federacije, na čelu sa šeficom Trgovinskog predstavništva Rusije u Srbiji Irinom Negrebeckajom. Tokom sastanka razgovarali su o ekonomskim pitanjima i mogućnostima za uspostavljanje saradnje.

Nesreća se dogodila na raskrsnici ulica Svetog Save i Vlade Ćetkovića

Vozač "golfa", D.S. (19) iz Sombora, je izazvao nesreću neustupanjem prava prolaza

Dušan A. (24) iz Apatina poginuo je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se sinoć, oko 22 časa, dogodila na raskrsnici ulica Svetog Save i Vlade Ćetkovića.

Do nezgode je došlo kada je na automobil „Folksvagen pasat“, koji se kretao glavnim putem, naleteo „golf 6“ iz sporedne ulice, prenose lokalni mediji.

Dušan, koji se nalazio u „Pasatu“, zadobio je teške telesne povrede od kojih je, nažalost, ubrzo i preminuo, dok je njegov prijatelj S.Š. (26), koji je upravljao vozilom, prošao sa lakšim telesnim povredama.

Lakše povrede zadobio je i vozač „golfa“, D.S. (19) iz Sombora, koji je izazvao ovu nezgodu neustupanjem prava prvenstva prolaza.

Nezvanično, u oba automobila, u trenutku nezgode, nalazilo se ukupno sedam lica.

Izvor: blic.rs

S ponosom možemo da kažemo da su karatisti KK "Dušan Staničkov" postigli izuzetne rezultate na Prvenstvu Srbije u karateu za poletarce, pionire i nade koje je održano u Mladenovcu!

Marljiv rad, trud i zalaganje na treninzima isplatili su se, što potvrđuju osvojene medalje – 2 zlatne i 4 bronzane u disciplini kate.

Ovi fantastični rezultati nisu samo dokaz veštine, već i posvećenosti, discipline i strasti prema karateu koju naši takmičari neprestano pokazuju.

Svaka medalja odražava kontinuirani rad i zalaganje svih takmičara, kao i njihovu volju da se stalno unapređuju. Čestitamo svim osvajačima medalja na izuzetnim nastupima.

Ovi uspesi nas motivišu da nastavimo dalje i da postavljamo još veće ciljeve.

Zlatna medalja

1. Ivanović Iskra 2013 C klasa
2. Radmilović Milan 2013 C klasa

Bronzana medalja

1. Radmilović Vladimir 2016 E klasa
2. Vejin Dušan 2014 E klasa
3. Radić Georgije 2014 E klasa
4. Radmilović Milan 2013 APS nivo

U nedelju 27.04.2025. godine održano je deveto izdanje polumaratona u Dubrovniku u Republici Hrvatskoj. Učešće su uzeli trkači iz pedesetak država, a među njima i Tijana Kabić, Atletsko rekrativni klub ‘’Somaraton’’ Sombor. Tijana je nastupila u glavnoj polumaratonskoj trci i zauzela sjajno drugo mesto. ‘’Veoma izazovna, valovita staza u kombinaciji sa toplim i vetrovitim vremenskim uslovima – nimalo lako za trčanje. Zadovljna sam plasmanom’’ – izjavila je Tijana nakon trke.

Isti vikend u Crnoj Gori u Bokoktorskom zalivu održano je još jedno izdanje planinske trke ‘’Boka Bay Trail’’. Takmičari su mogli da biraju između četiri trase, a članica ‘’Somaratona’’ Jelena Stanimirović uspešno je završila ‘’Green Course’’ stazu od 17 kilometara koja spaja Tivat i Boku kroz bujne pejzaže, kamene staze i slikovite poglede na zaliv.

Treća trka na koju su ovaj vikend nastupili ‘’Somaratonci’’ bila je čuveni Fruškogorski maraton koji je ponovo okupio veliki broj učesnika. Svoje učešće na ovoj legendarnoj manifestaciji imali su Biljana i Sergej Vezmar koju su prešli stazu od 10 kilometara kao i najiskusniji gradski trejl trkač Miroslav Liščević koji je prešao stazu od 42 kilometara sa 2.000 metara visinske razlike.

Znate li da imamo mnogo više toga zajedničkog sa kvascem nego što bi se moglo pomisliti, a još više toga možemo da naučimo iz ovog divnog mikroorganizma.

Kvasac može da nam pomogne da se prehranimo, kao i da učinimo svet održivijim, a možda čak i da otkrijemo čudesa svemirskih putovanja.

1. Kvasac je gljivica

Kvasac nije bakterija ili virus. To je gljivica.

2. Postoji više od 2.000 vrsta

Sada postoji više od 2.000 dokumentovanih vrsta kvasca, prema referentnom sajtu Theieast.org. Većina pripada tipu Ascomicota. Mnogi regioni planete nisu uzorkovani za kvasce, a broj vrsta kvasca širom sveta mogao bi da bude čak 200.000.

3. Kvasac je svuda

Kvasac čini otprilike 1% svih gljivica na zemlji, a gljivice predstavljaju otprilike 2,2% ukupne biomase na planeti. Poređenja radi, to je više od svih životinja na zemlji. I mnogo više od svih ljudi (0,01%).

4. Kvasci su mnogo stariji od nas

Naučnici veruju da je prvi kvasac nastao pre nekoliko stotina miliona godina.

5. Kvasac može da preživi skoro svuda

Kvasac može da preživi na temperaturama od -2 do 45 °C, što ga čini izuzetno otpornim. Bogat je hranljivim materijama – proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima, ključnim za zdravlje organizma.

Sadrži visokokvalitetne, 100% biljne proteine sa svih devet esencijalnih amino-kiselina, koje telo ne može samo da proizvede. Dijetalna vlakna iz kvasca podržavaju zdravlje creva, osećaj sitosti i crevnu mikrofloru.

Kvasac je odličan izvor vitamina B kompleksa, koji pomažu u pretvaranju hrane u energiju, podržavaju nervni sistem i smanjuju umor. Sadrži tijamin (B1), riboflavin (B2), nijacin, piridoksin (B6), folnu kiselinu (B9) i vitamin B12 – posebno važan za vegane i vegetarijance.

Minerali poput fosfora i cinka doprinose zdravlju kostiju, zuba, kože, kose i noktiju. Kvasac ne sadrži holesterol, ima malo zasićenih masti i pogodan je za biljnu ishranu. U svom aktivnom obliku deluje probiotski, podržavajući zdravu crevnu floru.

6. Više ličimo na kvasac, nego na biljke

Iako se čoveku čini da je bliži biljkama, naučnici su pomoću računarske filogenetike, upoređujući eukariote, otkrili da su kvasci bliži ljudima nego biljkama.

Procenjuje se da je poslednji zajednički predak čoveka i kvasca živeo pre oko milijardu godina, a mi još uvek delimo veliki deo našeg genetskog materijala. Ljudski genom sadrži oko 20.000 gena koji kodiraju proteine, dok ih genom kvasca ima oko 6.000. Parno poređenje gena između vrsta otkriva 2.100 ortoloških grupa, koje predstavljaju 2.300 gena kvasca i 3.900 ljudskih gena.

7. Ljudi koriste kvasac unazad milion godina

Stara izreka kaže da je „pas čovekov najbolji prijatelj“, ali možda bi trebalo da kažemo da je „kvasac čovekov najbolji prijatelj“.

Kako navodi jedno novo istraživanje, do korišćenja organizama za fermentaciju moglo je da dođe već pre milion godina kada su rani čovekovi preci verovatno fermentirali voće koristeći kvasac.

Najraniji poznati zapisi o kvascu koji su korišćeni u tradicionalne svrhe, poput pečenja hleba, potiču iz drevnog Egipta i Kine.

Upotreba kvasca u proizvodnji piva i proizvodnji vina zabeležena je u Sumeriji, Vaviloniji i današnjoj Gruziji oko 6000 godina pre nove ere.

8. Kvasac je neophodan za aromu vina

Istraživači sada veruju da su različiti kvasci koji se koriste u proizvodnji vina ili direktno odgovorni ili pak služe kao mehanizam za oslobađanje za gotovo osamdeset procenata svih aromatičnih jedinjenja koja možemo da omirišemo u vinu.

9. Kvasac čini svet održivijim

Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i goriva kao što su bioetanol, biodizel, ekološka vazduhoplovna goriva i biogas moguća je korišćenjem kvasca i fermentacije.

10. NASA je poslala kvasac u svemir

Kao što ste videli gore, imamo mnogo više zajedničkog sa kvascem nego što se misli, u toj meri da su naučnici odlučili da kvasac pošalju u svemir kao zamenu za ljudske ćelije, da bi proučavali kako reaguje na zračenje. Naučnici veruju da će proučavanjem tih rezultata imati bolju predstavu o tome kakve bi posledice po ljude bile tokom dužih svemirskih putovanja.

Naučnici NASA stavili su soj Saccharomices cerevisiae u kasetu za letenje u NASA misiji BioSentinel. NASA smatra S. cerevisiae optimalnom zamenom za ljudske ćelije jer popravlja oštećenja DNK, što je jedna od glavnih posledica zračenja, na sličan način kao što to rade ljudske ćelije.

Izvor: zena.blic.rs

Naučnici upozoravaju da se efekti pušenja, prekomerne konzumacije alkohola i nedovoljne fizičke aktivnosti osećaju od 36. godine.

Odustajanje od ovih loših navika u ranom odraslom dobu i srednjim godinama može sprečiti godine kasnijeg lošeg zdravlja, prema studiji koja je pratila ljude više od 30 godina.

Pušenje uzrokuje kancer pluća i probleme sa srcem i disanjem, dok su nedostatak vežbanja i previše alkohola povezani sa problemima kao što su kancer, moždani udar, srčani udar i prerana smrt.

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu „Annals of Medicine“, stručnjaci sa finskih univerziteta otkrili su da ljudi već od 36 godina pokazuju znake loših zdravstvenih izbora.

Tim je pratio 326 ljudi kada su imali 27 godina, a zatim ponovo kada su imali 36, 42, 50 i 61 godinu.

Mentalno zdravlje ljudi procenjeno je kroz ankete o simptomima depresije i psihološkom blagostanju, a fizičko zdravlje merenjem metaboličkog rizika na osnovu krvnog pritiska, obima struka i nivoa šećera u krvi, holesterola i drugih masti u krvi.

Takođe je od ljudi zatraženo da ocene svoje zdravlje tokom prethodne godine.

Depresivni simptomi i opšte psihološko blagostanje mereni su na skali od 1 do 4; samoprocena zdravlja merena je na skali od 1 do 5; a metabolički rizik je ocenjivan od 0 do 5.

U svakoj vremenskoj tački procenjena su tri rizična ponašanja – pušenje, prekomerno pijenje alkohola i fizička neaktivnost (vežbanje manje od jednom nedeljno).

Rezultati studije su pokazali da ako su ljudi imali sve tri nezdrave navike u datom trenutku, njihovo mentalno i fizičko zdravlje je bilo gore nego da ih nisu imali.

Konkretno, depresivni simptomi su se povećali za 0,1 poen, metabolički rizik je povećan za 0,53 poena, psihološko blagostanje je smanjeno za 0,1 poen, a samoprocena zdravlja je smanjena za 0,45 poena.

Dugoročno prisustvo sva tri nezdrava ponašanja bilo je još snažnije povezano sa lošim zdravljem.

Depresivni simptomi su se povećali za 0,38 poena, metabolički rizik je povećan za 1,49 poena, psihološko blagostanje je smanjeno za 0,14 poena, a samoprocena zdravlja je smanjena za 0,45 poena.

Dr Tija Kekalajnen, naučnica koja je radila na studiji, rekla je:

„Nezarazne bolesti poput srčanih oboljenja i raka uzrokuju skoro tri četvrtine smrtnih slučajeva širom sveta. Međutim, vođenjem zdravog načina života pojedinac može smanjiti rizik od razvoja ovih bolesti i smanjiti šanse za preranu smrt.“

I dodala:

„Naši nalazi ističu važnost što ranijeg prekidanja rizičnih zdravstvenih ponašanja, kao što su pušenje, prekomerno pijenje i fizička neaktivnost, kako bi se sprečila šteta koju ona uzrokuju tokom godina, a koja kulminira lošim mentalnim i fizičkim zdravljem kasnije u životu. Međutim, nikada nije kasno za promenu navika. Usvajanje zdravijih navika u srednjim godinama takođe ima koristi u starijoj dobi.“

Naučnici su napisali da „nalazi ove studije ukazuju na to da su asocijacije uglavnom slične tokom vremena od 36. do 61. godine“.

„Dakle, kumulativna povezanost ranijih rizičnih ponašanja postoji već u 36. godini života, ne samo u kasnijim fazama srednjeg doba“, dodali su oni.

Izvor: n1info.rs