Povodom obeležavanja Dana grada Sombora, u petak, 18. februara u Galeriji „Milan Konjović“ otvorena je izložba „Slikarski koreni“ autora Nebojše Vasića. Izložbu čini 13 maestrovih radova iz najranijeg perioda stvaranja, nastalih od 1913. do 1916. godine. Pored same izložbe, organizovana je i projekcija dokumentarnog filma „Milan Konjović – Stvaranje“ čiji je autor Jovan Aćin. Izložbu je zvanično otvorio član Gradskog veća Sava Dojić.

Obeležavanje 273. godišnjice od kako je Sombor stekao status slobodnog i kraljevskog grada, posvećeno je i velikom jubileju stogodišnjice osnivanja Šah – kluba u Somboru, a tim povodom u prostorijama Somborskog šahovskog kluba, u organizaciji Sportskog saveza grada Sombora, održan je turnir „Cuger Sombor – vek Somborskog šahovskog kluba“. Ispred Grada Sombora  učesnike je pozdravio član Gradskog veća Đorđe Zorić.

Istog dana, u okviru obeležavanja još jednog velikog jubileja, 150 godina od osnivanja somborske Gimnazije, u foajeu Narednog pozorišta Sombor otvorena je izložba pod nazivom „Prvi vek somborske Gimnazije“ u organizaciji Istorijskog arhiva Sombor. Izložba predstavlja izbor arhivske građe i prikazuje deo značajnih rezultata koje je ostvarila ova obrazovna ustanova u stogodišnjem periodu rada.

Povodom Dana grada, Narodno pozorište Sombor priredilo je poklon predstavu „Kaštel u jezeru“ Nine Plavanjac, u režiji Marjana Nećaka.

Svečanim gala koncertom muzičke škole „Petar Konjović“ iz Sombora, spuštena je zavesa na ovogodišnju trodnevnu proslavu Dana grada Sombora.

Kako naglašava direktorka muzičke škole Milena Despotović, ovaj koncert pruža priliku publici da vidi i čuje kako to sviraju profesori koji rade u školi i koji rade sa najtalentovanijom decom u Somboru:“Tokom cele godine naši đaci imaju priliku da drže koncerete i da muziciraju, e sada je prilika da njihovi profesori pokažu do kakvih visina oni mogu doći, a neki su već možda i došli. Naša škola je puna mladih i kreativnih profesora koji jako vole svoj posao i to jako žele da pokažu svojim muziciranjem večeras“.

Publika je imala prilike da čuje izvođenje dela Baha, Prokofjeva, Debisia, Čajkovskog i drugih kompozitora, a ceo koncert je podržala Gradska uprava Grada Sombora.

 izvor:025info.rs

Omladinski rukometni klub “Apatin” je u hali “Rade Ratko Vejin” bio domaćin u okviru Lige mlađih kategorija Vojvodine za devojčice do 14 godina. Prvi meč naše devojčice su odigrale protiv Ženskog rukometnog kluba “Prigrevica”, u kojem su izgubile rezultatom 13:23. Još jednu utakmicu odigrale su izabranice Milke Šašić i Nikole Orelja, a ovaj put protivnik je Ženski rukometni klub “Sonta”. U ovom susretu viđena je bolja igra od strane naših rukometašica, koje zasluženo trijumfuju rezultatom 17:14 (7:8). Najefikasnija u redovima domaćih je bila kapiten ekipe Jelena Mandić sa 8 pogodaka, a pored nje, mrežu rukometašica Sonte zatresle su Matea Balać, Anđela Sekicki, Lana Martinović i Maša Vujin (2 pogotka) i jednom Elena Pećanac.

 izvor:025info.rs

U okviru prvog kola prolećnog dela prvenstva, Rukometni klub “Apatin” je pred svojim navijačima dočekao Rukometni klub “Vrbas PETROL”. Obe ekipe su pokazale svoj kvalitet, a na kraju bodovi su podeljeni, odnosno konačan ishod meča je 26:26 (10:13). Trener naše ekipe, Vladimir Đukić, zbog povrede nije mogao računati na Nikolu Bogojevića, a šansu su umesto njega dobili mladi golmani Milan Milićević i Luka Polovina. U narednom kolu Rukometni klub “Apatin” gostovaće Rukometnom klubu “Morava” iz Velike Plane.

 izvor:025info.rs

Devizni priliv od turizma u Srbiji u toku 2021. godine iznosi 1 mlrd i 596 mil EUR, čime je premašena do sada najuspešnija 2019. godina, izjavila je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

– Oborili smo rekord pre svega zahvaljujući domaćim turistima koji su bili najbrojniji, ali takođe i stranim turistima koji su prepoznali Srbiju kao atraktivnu destinaciju. Ovi podaci ohrabruju i ulivaju optimizam da će i 2022. godina biti još uspešnija i da ćemo nastaviti sa ovako dobrim rezultatima – rekla je Matićeva, ističući da je turistički sektor još jednom pokazao ogroman potencijal za razvoj, navedeno je na sajtu Ministarstva.

Ministarka je podsetila da je u 2019. godini, koja predstavlja najuspešniju turističku sezonu ikada u Republici Srbiji, devizni priliv iznosio 1,4 mlrd EUR.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije, devizni priliv od turizma je u porastu u toku 2021. godine za 47,2% izraženo u evrima, u odnosu na 2020. godinu.

 izvor:025info.rs

Alkohol polako ali sigurno slabi srčanu funkciju, a prvi znaci bolesti mogu se ispoljiti i posle više od 10 godina upotrebe alkoholnih pića. Zamaranje, lupanje i preskakanje srca, gušenje i noćno gušenje tipična su slika alkoholne kardiomiopatije.

U uznapredovaloj fazi bolesti kod pacijenata su nabrekle vratne vene, uočavaju se otoci na potkolenicama i slobodna tečnost u trbušnoj duplji (ascites), upozoravaju stručnjaci.

Alkohol se ne koristi iz zdravstvenih razloga
Ni jedno rođenje, slava ili svadba u Srbiji se ne može zamisliti bez velikih količina različitih vrsta alkoholnih pića. Postoji uverenje da skroman unos alkohola štiti srce i smanjuje rizik od bolesti koronarnih arterija. Pivo se nekada daje i deci, a lekari kažu da je u nauci dobro poznat odnos između upotrebe alkoholnih pića i kardiovaskularnih bolesti.

– Ukoliko ne koristite alkohol nemojte ni počinjati iz zdravstvenih razloga, ako već pijete koristite umerene količine alkohola. Bez obzira na podatke o uticaju male količine alkoholnih pića na smanjenju smrtnosti usled kardiovaskularnih bolesti, uživanje alkohola ne može se preporučiti kao deo prevencije ili lečenja pacijenta. Iako se umerena količina alkohola smatra kardioprotektivnom, ovaj efekat se ne odnosi na srčane aritmije, pre svega na apsolutnu aritmiju, atrijalnu fibrilaciju. Alkohol, preko svojih metabolita, na primer, acetaldehida, koji se proizvodi u jetri (razgradnjom alkohola), ima toksični efekat na srčani mišić – kaže za portal eKlinika kardiolog prim. dr sci. med Dušan Bastać, potpredsednik Podružnice Srpskog lekarskog društva u Zaječaru, specijalista za hipertenziju, glavni i odgovorni urednik „Timočkog medicinskog glasnika“i predsednik Naučnog odbora Timočkih medicinskih dana.

Postoje li bezbedne količine alkohola?
Savet je da osobe koje već koriste alkohol ne unose više od dve jedinice alkohola za muškarce, i ne više od jedne jedinice alkohola za žene tokom dana. Dr Bastać kaže da je jedna jedinica alkohola oko 10 do 15 grama etil-alkohola, koji se nalazi u čaši vina ili 0,3 litra piva ili jednom žestokom alkoholnom piću.

– Za neke grupe ljudi, ipak, ne možemo govoriti čak ni o bezbednoj količini konzumiranog alkohola, jer alkohol ne uzrokuje samo bolest, već i zavisnost sa svim psihosocijalnim posledicama. Nikako ne bi trebalo da koriste alkohol trudnice, bivši alkoholičari, osobe sa porodičnom sklonošću ka alkoholizmu. Alkohol je zabranjen i pacijentima sa aritmijama, osobama koje su imale moždani udar, onima sa oboljenjem jetre ili pankreasa – podseća dr Bastać i precizira da je zabranjen unos i malih količina alkohola osobama koje koriste lekove za razređivanje krvi. Alkohol se nikako ne preporučuje ni ljudima sa neregulisanom hipertenzijom i dijabetes mellitusom, gihtom, teškom hiperlipidemijom i kod srčane insuficijencije, iz bilo kog uzroka, a posebno kod alkoholne kardiomiopatije.

Kako alkohol slabi srce?
Kardiomiopatije su bolesti miokarda gde je primarno oštećen srčani mišić i gde dolazi do uvećanja srca, proširenja leve komore i smanjenja snage kontrakcije (grčenja mišića koji dovodi do izbacivanja krvi u krvotok), objašnjava dr Bastać. Do alkoholne kardiomiopatije dolazi posle dugotrajne upotrebe velikih količina alkohola. Moguće je, da kod onih osoba, koje dugo godina unose velike količine alkoholnih pića, ali i lošu hranu, dođe do asimptomatske alkoholne kardiomiopatije , bez kliničkih znakova srčanog popuštanja i bez elektrokardiografskih- EKG i ehokardiografskih promena.

– Klinički izražene alkoholne kardiomiopatije, koje ukazuju na slabost srca, popuštanje srca i poremećaje ritma ili provođenja impulsa, nisu jasno definisani, i ne zavise od vrste alkoholnog pića. Većina pacijenata kojima je dijagnostikovana alkoholna kardiomiopatija koristila je na dnevnom nivou, jedan litar vina ili odgovarajuću količinu drugog alkohola, najmanje 5 godina. Srčana insuficijencija se klinički ispolji obično posle više od 10 godina zloupotrebe alkohola. Najčešća je kod muškaraca od 30 do 55 godina – navodi za eKlinika portal dr Dušan Bastać.

Žene osetljivije i na male količine alkohola
Doktor Bastać objašnjava da je i kod žena primećena povećana osetljivost miokarda na toksično dejstvo alkohola, pošto se kod žena alkoholna kardiomiopatija, zapaža i pri manjoj konzumaciji alkohola. Alkoholnu kardiomiopatiju razvila je i polovina pacijenata sa cirozom jetre, dok je ciroza jetre prisutna kod 43 odsto pacijenata sa alkoholnom kardiomiopatijom. Klinička slika alkoholne kardiomiopatije ispoljava se zamaranjem, osećanjem pojačanog lupanja i preskakanja srca. Povremeno su prisutne promene u ritmu srca, omaglice ili vrtoglavice.

Ehokardiografijom se uočava proširenje srčanih šupljina
Dr Bastać napominje da se bol u grudima javlja ukoliko postoji i suženje krvnih sudova srca. Postavljanje dijagnoze se zasniva na podatku o dugotrajnom, redovnom i prekomernom korišćenju alkohola, kliničkom nalazu srčane insuficijencije, elektrokardiogramu (EKG), radiografiji pluća i srca i ehokardiografiji (ultrazvuku srca).

Kako alkohol utiče na srčanu funkciju? 2
Foto: Pixabay/Bokskapet
– Ehokardiografijom se uočava proširenje srčanih šupljina, dilatacija srca uz istanjene zidove leve komore sa oslabljenom kontraktilnosti srca, čije je merilo ejekciona frakcija manja od 50 odsto. Nekada je neophodna dodatna potvrda dijagnoze magnetnom rezonancom srca i radioizotopskim metodama. Budući da alkoholna kardiomiopatija liči na virusom izazavanu postinfalmatornu dilatacionu kardiomiopatiju, nekad se mora uraditi i endomiokardijalna biopsija koja je definitivna potvrda dijagnoze, ali se na to odlučujemo u retkim slučajevima – precizira dr Bastać.

Dijagnoza se, kako kaže, potvrđuje i laboratorijskim pokazateljima, koji ukazuju na upotrebu alkohola, kao što su povećana zapremina eritrocita, smanjene broja eritrocita i leukocita, povišen enzim gama-GT i inverzija odnosa albumina/globulina. Enzimi jetre -transaminaze (ALT, AST) često su povišeni kod alkoholne kardiomiopatije.

Kuhinjska so i alkohol
– Oštećenje miokarda kod zloupotrebe alkohola objašnjeno je sa tri mehanizma. To su direktna toksičnost alkohola, loša ishrana osoba koje prekomerno piju i dodaci alkoholnim pićima. Poznato je da i akutni i hronični unos alkohola, deluje toksično na miokard. Konzumacija dva žestoka alkoholna pića, dovodi do smanjenja kontraktilnosti srčanog mišića kod zdravih ispitanika. Akutna toksičnost alkohola bila je još izraženija kod alkoholičara sa alkoholnom kardiomiopatijom. Alkohol uzrokuje, akutno i hronično, smanjenje količine proteina u srčanom mišiću – istie u razgovoru za eKlinika portal dr Dušan Bastać i naglašava da unos većih količina kuhinjske soli ne pojačava toksično dejstvo alkohola, ali pogoršava srčanu insuficijenciju kod alkoholne kardiomiopatije uz poznate efekte na već postojeću arterijsku hipertenziju.

Alkohol tokom vikenda i praznika
U svetu se, naročito tokom vikenda, nekada konzumiraju neumerene količine pića. Ovaj sindrom zove se „postpraznični sindrom srca“ . Doktor Bastać priča da su 1978. Philip Ettinger i koautori skovali termin, posle analizirnle 32. odvojene epizode nepravilnog rada srca, kod 24 hospitalizovana pacijenta.

U prijateljskoj utakmici, u okviru priprema za prolećni deo sezone, snage su odmerili “Hajduk 1912” i “Tekstilac” iz Odžaka. U direktnom odmeravanju snaga uspešniji su bili gosti, koji su slavili rezultatom 2:0, a strelci su bili Ilić i Balabanović. Iako su “beli”, i pored nedostatka nekoliko prvotimaca, pružili dostojan otpor, na kraju su fudbaleri “Tekstilca” izašli kao pobednici. Ova utakmica je ujedno i među poslednjima u pripremnom periodu, s obzirom da drugi deo sezone počinje za dve nedelje.

 izvor:025info.rs

U okviru proslave Dana grada Sombora, večeras je u Velikoj sali KC „Laza Kostić“ upriličena projekcija filma „Sombor je to“.

Film je tematski napravljen u skladu sa temom proslave Dana Grada a to je „Sombor opevan u pesmama“. Kreativni tim Gradske biblioteke „Karlo Bjelicki“ iz Sombora, došao je na ideju da iz svoje zbirke raznog materijala o Somboru na ovu temu, napravi jedan ovakav film:“Salaši, tamburaši, bircuzi, kafane i tako dalje, ko će imati više materijala o svemu tome nego Gradska biblioteka „Karlo Bjelicki“ i došli smo na ideju, moj kreativni tim i ja, da napravimo zajedno sa režiserom Milanom Đurđevićem jedan film koji će ostati i koji će moći da koristi nadalje i Grad Sombor i Turistička organizacija grada i svima koji budu imali potrebe da taj ilm koriste“, rekla je Nataša Turkić direktorka Gradske biblioteke „Karlo Bjelicki“.

Film je režirao Milan Đurđević a veliku podršku ovom projektu dao je i Grad Sombor.

 izvor:025info.rs

UČINIĆEMO SVE DA ZAŠTITIMO STANOVNIKE APATINA OD MOGUĆE EKOLOŠKE KATASTROFE!

Na nedavno održanoj tribini u Domu kulture jedan od onih koji se izdvojio rečitošću, žustrinom i rešenošću da se izbori da “Bioneks” ne dođe u Apatin, bio je naš sugrađanin, profesor Peđa Radaković. Rođeni je Apatinac, oženjen i ima dvoje dece. U obrazovanju, po završetku fakulteta, radi preko 20 godina.

-Prevashodno predavajući predmet fizičko i zdravstveno vaspitanje, koji u samom svom nazivu ima i reč “zdravlje”, kao jednu od najbitnijih komponenti, a zdrava životna sredina je prvi, najosnovniji uslov i potreba istog. Pored toga u Tehničkoj školi pet godina predajem predmete ekologiju i zaštitu životne sredine i zdravstvenu kulturu i ishranu, za koje sam se dodatno edukovao i stručno usavršavao, pa shodno svemu tome i sebi dao za pravo da se aktivno uključim u debatu na tribini u Domu kulture a na temu reciklaža, prerada i piroliza plastike iz otpada što je, po mom mišljenju, potencijalna ekološka katastrofa za naš grad. Usput još da dodam da u slobodno vreme radim kao trener tenisa i plivanja, sportova na otvorenom koji, kao takvi, zahtevaju čistu i zdravu životnu sredinu. Rekreativno se bavim i ribolovom i član sam pecaroškog udruženja “Čikla” iz Apatina. Supruga mi potiče iz jedne poznate pčelarske porodice, pa eto još više razloga i potreba da se aktivno uključim u rešavanje ovog potencijalno ozbiljnog problema, ističe, na početku razgovora, profesor Radaković.

-Kakav stav imate o kompaniji “Bioneks”, s obzirom da smo u međuvremenu još dosta toga saznali o njima – od poslovnih benefita investitora, bliskih im saradnika, do same firme? Postoje li ikakvi uslovi ili ustupci koje su spremni da naprave, a da ih Vi prihvatite u našoj sredini?

O kompaniji “Bioneks” znam samo toliko da je registrovana samo mesec dana pre nego je kupila zemljište za izgradnju svog pogona u Apatinu, što je samo po sebi toliko sumnjivo i dovoljno da moj odgovor na Vaše pitanje bude - apsolutno ne.

-Da li je osnovno samo zagađenje ili i Vi zastupate tezu da grad koji se nalazi u srcu prirodnog rezervata i na Dunavu ne sme da dobije epitet “grad otpada”?

Po meni je apsolutno nedopustiva bilo koja aktivnost ili industrija koja ima veze sa otpadom i smećem zvalo se to piroliza, reciklaža, prerada ili skladištenje.

-Predajete u školi ekologiju i stručni ste iz te oblasti, te verovatno znate kakvi se sve procesi odvijaju kada je u pitanju reciklaza i piroliza plastike i kako se to može odraziti na životnu sredinu. Kolika je i kakva razlika ako govorimo samo o reciklaži, bez pirolize? Smemo li, ikako, na to da pristanemo?

Da, predajem ekologiju i zaštitu životne sredine i za razliku od gospodina Baraća znam da je piroliza hemijski proces, iako je on na tribini izjavio da nije, što ga momentalno diskredituje kao stručnog sagovornika na ovu temu. Većina ljudi jako malo ili skoro ništa ne zna o pirolizi plastike i reciklaži i preradi otpada i ako im postavite pitanje da li žele da se u njihov grad svaki dan dovoze tone i tone smeća ize EU i tu se prerađuje ili šta god da se radi sa tim otpadom, u 99 odsto slučajeva dobićete isti odgovor, a to je - NE. Ovo nije pitanje za struku, nego za zdrav razum, pogotovo ako smo još i svesni da živimo u Srbiji koja je po pitanju zakona i standarda iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine svetlosnu godinu udaljena od uređenih zemalja koje vode računa o kvaliteteu životne sredine. Bili ste prisutni na tribini kada sam spontano organizovao javno glasanje na ovo pitanje i videli ste rezultat. Svi prisutni, na pitanje - ko je protiv ove investicije, su digli ruke, čak i ustali, uz veoma burno negodovanje i nezadovoljstvo, dok je na suprotno postavljeno pitanje - ko je za da kompanija “Bioneks” posluje u našem gradu, u sali usledio muk i tišina, bez ijedne podignute ruke. To je bio jasan i nedvosmislen pokazatelj šta mi Apatinci, i ja kao jedan od njih, mislimo o svemu ovome. Sa druge strane, većina odbornika SO Apatin je glasala protiv mogućnosti da se mi građani, referendumom izjasnimo o ovoj investiciji, što samo po sebi govori da oni ne rade u interesu nas građana, čiji bi predstavnici trebali da budu, a ne svojih partija ili nekih, u najmanju ruku, sumnjivih kompanija.

-Na tribini je Mirko Barać izjavio da su opštinski čelnici bili upoznati sa projektom “Bioneksa” od samog početka, čime je demantovao predsednicu opštine da nije znala da je bila u planu piroliza plastike. Da li ste, kao i većina, bili šokirani tom izjavom i kakav je utisak ona ostavila na Vas? Kome verovati i kakva je poruka ovako neusaglašenih izjava predsednice i Baraća?

Naravno da sam bio šokiran. Većina građana odavno više ne veruje ljudima iz lokalne samouprave, kao i predsednici opštine, posle šest godina neispunjenih obećanja i izneverenih očekivanja građana Apatina. Ta grupa mladih i neiskusnih ljudi, na čelu sa predsednicom Korać, je glavni uzrok ovog problema koji je jako uznemirio sve građane Apatina, a firma “Bioneks” i njihove namere su samo posledica nesposobnosti i neznanja ljudi koji vode naš grad.

-Na tribini su predstavnici “Bioneksa” poručili da ne planiraju da odustanu od projketa, uprkos inicijativama građana i peticiji. Mislite li da će doći do fizičkih barijera i ozbiljnijih, radikalnijih poteza građana, ako se nastavi gradnja fabrike?

Naravno da oni neće tek tako odustati, iako suočeni sa peticijom od preko 3.000 potpisa protiv njihovog dolaska i tribine na kojoj su im građani jasno stavili do znanja da je njihova investicija nepoželjna u našem gradu. Problem je još veći što ni predsednica opštine koja je potpisala ugovor sa njima ne želi, ne sme ili ne može da odustane, iz prostog razloga što je na tu funkciju mi građani opštine Apatin nismo ni birali, pa nije ni dužna da radi u našem inteesu, a kamoli da nas obaveštava o svom radu i podnosi račune za isti. Mi građani smo u ovom problemu treća strana i očigledno žrtve u najavi i kao takvi sve ćemo da uradimo što je u našoj moći, ne birajući sredstva, da se sa ovim potencijalno pogubnim problemom po našu životnu sredinu izborimo i zaštitimo sve stanovnike Apatina od moguće ekološke katastrofe.

-Dan, dva, posle tribine lokalna TV je objavila da je “Bioneks” odustao od pirolize. Predsednica opštine o tome nije obavestila ni jedan drugi medij. Šta mislite o tome, da li je u pitanju povlačenje pod pritiskom javnosti ili predizborni trik pred aprilske izbore?

Mislim da je predsednica opštine previše mlada, neiskusna i nedorasla funkciji koju obavlja, tako da za mene nije iznenađenje što se nije snašla u ovoj situaciji. Pretpostavljam da je u pitanju predizborni trik i manevar koji će dati prostora do narednih izbora.

-Zanimljivo je i to da je većinu učesnika u raspravi Mirko Barać oslovljavao imenom, kao stare znance. Kako to objašnjavate?

Meni je zanimljivo da je na tribini koju je, kako on kaže, organizovao “Bioneks” što po meni nema nikakvog smisla, bio prisutan gospodin Barać, a ne oni koji su trebali - a to su predstavnici lokalne samouprave na čelu sa predsedncom opštine koja je potpisala ugovor sa “Bioneksom” i ovlašćena zastupnica kompanije “Bioneks”, Jelena Barać.

-Koliko juče predstavljen je novi vizitorski centar na Harčašu. Idu li smeće i turizam, koji se toliko propagira u našem gradu, zajedno? Evropski Amazon i u srcu njega spalionica otpada ili prerada neopasnog plastičnog otpada, kako vole da kažu. Može li sve to na istom zaštićenom prirodnom području, ugrožava li spalionica zaštićeno područje?

To je apsolutno nespojivo i jedno isključuje drugo. Mislim da bi se o ovome trebao izjasniti prvo direktor Turističke organizacije Apatin i nezamislivo mi je da o ovoj temi on i dalje ćuti.

-Vaši istupi na tribini su Vas izdvojili u odnosu na ostale učesnike. Imate li posle nje više podrške ili osporavanja? Šta Vam kažu kolege, šta učenici i njihovi roditelji?

Veliki broj mojih sugrađana, kolega na poslu, roditelja i učenika kojima predajem, podržavaju moje stavove iz nastupa na tribini protiv namere lokalne samouprave da u naš grad dovede kompaniju koja se bavi dovozom i preradom otpada tj. smeća, iz prostog razloga što svi oni misle isto. Na poslu nemam problema i ne vidim razlog zašto bi ih i imao. Dobijam samo reći podrške od strane kolega i svih zaposlenih.

-Da li ste politički aktivni i smatrate li da ovo oko “Bioneksa” treba da bude iznad i izvan politike? I, ako nije, zašto nije? Zar nije u interesu svih građana jednako da prerada otpada ne bude tu, ispred naših kuća, uz Dunav, bez obzira na politička uverenja?

Nisam politički aktivan ali, na žalost, u današnje vreme sve je stvar politike, pa tako i ovo. Ja ću uraditi sve koliko je u mojoj moći da ne dođe do realizacije ovog potencijalno katastrofalno pogubnog projeka po naš grad, pa tako je u planu osnivanje jednog ekološkog pokreta u Apatinu koji bi okupio sve ljude i potencijalno osnažio pozicije nas građana u rešavanju ovog i sličnih problema, a sa ciljem da zaštitimo i sačuvamo našu životnu sredinu od ovog i svih budućih potencijalnih zagađivača.

-Šta predviđate u ovom slučaju, kako će se stvari odvijati dalje?

Mislim da su sada na potezu predstavnici “Bioneksa” i lokalne samouprave i da bi im trebalo dati neke rokove za rešavanje ovog potencijalnog problema, a u slučaju da se ogluše o zahteve većine nas građana, u šta su se uverili na tribini, mi ćemo biti primorani da preduzmemo neke mere i da radikalizujemo naše stavove i proteste, zaključio je, u intervjuu za Nove Apatinske novine, profesor Peđa Radaković.

izvor:apatinskenovine.rs

U okviru proslave Dana Grada Sombora, danas je u foajeu Narodnog pozorišta u Somboru otvorena izložba pod nazivom „Prvi vek somborske gimnazije kroz građu somborskog Istorijskog arhiva“.

Somborska gimnazija spada u red najstarijih obrazovnih ustanova ne samo na teritoriji Vojvodine, nego i u Srbiji. Ova izložba predstavlja izbor arhivske građe iz fondova i zbiki Istorijskog arhiva Sombor koja na jedan ilustrativan način obeležava 150. godišnjicu osnivanja somborske Gimnazije.

Kako ističe autor izložbe Saša Sabadoš, cilj ovog vizuelnog predstavljanja prošlosti Gimnazije jeste poklanjanje pažnje ne samo, na fotografijama prikazanim velikanima, već i svima onima koji su prošli kroz te, više od veka stare hodnike i učionice, a iznad svega, iskazivanje poštovanja prema svim profesorima koji su upravo u somborskoj Gimnaziji prenosili svoje znanje i moralne principe.

Izložbu je organizovao Istorijski arhiv Sombor uz podršku lokalne samouprave.

 izvor:025info.rs