U zgradi Gradske uprave Sombor, zamenica gradonačelnika, Ljiljana Tica, danas je upriličila svečani prijem za ambasadorku Republike Severne Makedonije nj.e. Mihaelu Veselinov, predstavnike Udruženja Makedonaca ZBO „Pela“, kao i njihove stručne saradnike.

Ambasadorki su ovom prilikom predstavljeni istorija, kao i kulturni i turistički potencijali Sombora, a učesnici sastanka posebno su istakli dobru saradnju lokalne samouprave sa Udruženjem Makedonaca „Pela“.

Povod današnje posete ambasadorke Somboru jeste održavanje „Makedonske obrazovne nedelje“ u prostoru Mađarske građanske kasine u Somboru od 25. do 27. novembra, koju je organizovalo Udruženje „Pela“, uz podršku Ministarstva za ljudska i manjinska parva i društveni dijalog Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine/nacionalne zajednice Vlade Vojvodine i Grada Sombora.

Cilj projekta je popularizacija i promocija makedonskog jezika, istorije i kulture, kao doprinos očuvanju makedonskog identiteta, multinacionalnsti i multikulturalnosti ovih prostora.

izvor:025info.rs

Danas je u velikoj skupštinskoj sali, u zgradi opštine Apatin, održan prijem đačkih parlamenata - OŠ „Žarko Zrenjanin“, Tehničke škole sa domom učenika i Gimnazije i stručne škole „Nikola Tesla“.

Tema sastanka je zadržavanje mladih talentovanih ljudi i omogućavanje uslova za njihov dalji razvoj i u našoj sredini, kao i uspostavljanje Lokalnog kluba za mlade. U ovo vreme u kojem sve više mladih nadarenih ljudi nastavlja svoj životni put u nekom od naših većih gradova ili čak u inostranstvu, imperativno je razviti modele i alate uz čiju pomoć će biti moguće pravovremeno prepoznati potencijalne talente, zadržati ih i pružiti im neophodno kako bi se odlučili za ostanak u našoj opštini.

Prijemu učenika su prisustvovali Zamenik predsednika opštine, Radovan Đukić, Pomoćnik predsednika opštine Apatin za obrazovanje i omladinsku politiku, Milka Nikšić i Marija Rapaić, specijalni pedagog OŠ „Žarko Zrenjanin“, kao i svi članovi projektnog tima „Talent magnet“.

Sastanak je bio interaktivan, članovi đačkih parlamenata su pokazali inicijativu i davali predloge, te je opšti zaključak bio da se sa ovom praksom nastavi i ubuduće kako bi se postigli ciljevi projekta i osnažio uticaj mišljenja đaka i njihovih realnih potreba.

izvor:soapatin.org

 Situacija je alarmantna. Donošenje zakona o eksproprijaciji nije ništa drugo do čin veleizdaje. Ovo ne sme proći. Narodna skupština Republike Srbije de fakto je prestala da postoji kršenjem Ustava, i zakona koji narod svodi na kmetove, skupštinu instrument za sprovođenje državne pljačke, a Republiku na okupiranu teritoriju, piše u saopštenju Ekološkog ustanka.

Savez ekoloških organizacija SEOS najavio je terensku pobunu protiv sumanutih, a verovatno i poslednjih trzaja ovog korumpiranog i despotskog režima. Heroji odbrane svojih imanja iz Gornjih Nedejica, Pranjana, Lajkovca, Rekovca, pozvali su na ustanak i očekuju pomoć svih nas.

Ekološki ustanak nastavlja zajedničku borbu i formiranje najšireg fronta pobune da svi zajedno konačno stanemo na put ovom bestijalnom režimu.

- Blokada puteva u čitavoj Srbiji, danas u 14 - najavljuje Aleksandar Jovanović Ćuta, ekološki aktivista.

Zajedništvo je u ovom trenutku ključna reč! Ovo je borba svih nas.

Ekološki ustanak poziva sve organizacije i građane na ujedinjenje u borbi protiv otimačine naše dedovine, a detalji oko blokade određenih lokacija biće naknadno objavljeni.

Obaveštavaju se građani Opštine Apatin, da će se u okviru tradicionalne jesenje akcije uređenja grada vršiti odvoz lišća sa javnih površina od ponedeljka 29.11.2021. do 03.12.2021. godine.

Akcija obuhvata odvoz sakupljenog lišća sa drveća, koje treba biti upakovano u vreće (džakove), dok ostali otpad koji se nađe pored lišća se neće odvoziti u okviru ove akcije (npr. granje, šut, građevinski i kabasti otpad itd.).

Odvoz se vrši po ustaljenom rasporedu odvoza komunalnog otpada, s tim da vreće sa lišćem treba ostaviti uz ivicu puta, kako bi bile što uočljivije.

Jedno socijalno preduzeće u Somobru osnovano je u junu prošle godine. Pet žena sa čak 16 svoje dece tada je izašlo u susret, kažu, svim građanima Srbije. Bilo je vreme još nerazbuktale epidemije, nestašice maski i solidarnosti. One su odlučile da počnu da ih šiju. Bilo je jasno da su želele da pomognu drugima, ali ne i tako jasno da su time uspele da pomognu sebi.

Reč je o ženama žrtvama nasilja. Upoznale su se u sigurnoj kući u Somboru. Kada je trebalo da nastave svoje živote, pokrenule su biznis. Tu rade, zarađuju, obučavaju druge i podržavaju se među sobom.

Osnivač udruženja i jedna među šnajderkama Tamara Rudić kazala nam je da one imaju misiju, te da preduzetništvo nije u njihovom fokusu.

- Naša je misija osnažiti žrtve nasilja po izlasku iz sistemske podrške. Žena se posle sistemske podrške nađe na ulici, jer nije zbrinuta. Ako nema svoj krov nad glavom, ako nema primanja, ona nema drugog izbora nego da se vrati nasilniku, tako se čini. Zato imamo tih 30 posto koje su se vratile nasilniku - kaže u razgovoru za Telegraf.rs na poseban dan u kalendaru, Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Kaže da su "Somborske šnajderke" nastale iz potrebe, ali i lične motivacije, te da je njihovu obuku dosad prošlo 15-ak žena. Danas šiju ne samo maske, već i posteljine, cegere, kuhinjske rukavice, žensku i dečiju konfekciju, prave lutke. U nekom momentu su bile i prebukirane. Na njihovom sajtu i dalje stoji "uspomena" na te dane. Uz reči zahvalnosti obratile su se kupcima, navodeći da će porudžbine nastaviti da primaju kroz mesec dana.

Tamara nam kaže da je i ta era imala svoj rok trajanja, te da su sada otvorene za porudžbine. Kaže da većinom rade od kuće, da bi bile na blizu deci. Bitno im je da imaju kada da kuvaju, otprate i dočekaju decu, a da istovremeno mogu da rade. Rekla nam je i da se u januaru ove godine rodilo 17. dete u kolektivu, u kojem radi pet majki.

Trenutno se pripremaju za modnu reviju u okviru jedne manifestacije, koju su nazvale Reborn, koja u svom nazivu sugeriše na simboliku ponovnog rođenja. Kroz tri svoje haljine predstaviće proces izlaska žene iz nasilja.

Priča jedne žrtve nasilja
Kaže nam i da žene žrtve nasilja teško govore o svom iskustvu. Bolno im je, ističe, da se sećaju. Saznajemo da među njima ima i doktora nauka, te da im je bitno da se pošalje poruka da i obrazovane žene mogu "upasti u zamku". Nečija deca doživela su u istoj prodici sudbinu svoje majke.

Nasilnik napadač devojčica dete plače uplašena strah nasilje
Foto: Shutterstock

U najkraćim crtama saznajemo poneki segment jednog gorkog iskustva. Još pre braka žrtva je uočila signale za koje joj je kasnije postalo jasno da ih je zanemarila. Tada još momak umeo je da je uvredi. Tražio je načina, saznajemo, da je "izoluje od sredine koja otvara oči". Tako se našla usamljena. Osećala je i njegovu težnju "da je ekonomski onesposobi", iako je radila i zarađivala. Najteži udarci bili su na njeno samopouzdanje. Razmišljala je da li ičemu vredi i da li je sposobna da sama izdržava decu. Rekao joj je i da je niko neće hteti sa dvoje dece.

Žrtva priča i da je u brak unela osećaj dužnosti, da je bila patrijahalno odgojena, da je to značilo da bude potčinjena suprugu i bez prava da deci uskrati odrastanje pored oba roditelja. Fizičkog nasilja je bilo i pre nego što je prvi put otišla iz te kuće na dugih mesec dana. Pre toga je, saznajemo, odlazila na po dva, tri dana. Obraćala se roditeljima za pomoć. Iz te kuće, svoje prve porodice, čula je ocene da će se zlostavljač promeniti i pokajati.

Ponovo se, kaže, vratila, a sve je bilo isto. Bez mnogo detalja, rekla nam je da je nasilje u početku bilo nešto prikrivenije. Ono što je taj odlazak razlikovalo od prethodnih jesu dve stvari: razlog i to što će to biti poslednji odlazak pre konačnog.

Dakle, žrtva je fizički zlostavljana pred mlađim detetom. Drugi put u drugom stanju je ostala između odlazaka, u fazama tzv. medenog meseca. Ode, pa je nasilnik umilostivi, pa nastave svoju porodičnu priču, sve dok se ne vrati na staro.

Nakon tog pretposlednjeg odlaska postajala je sve snažnija, tako se seća perioda koji je pre šest godina ostavila za sobom. Čekala je momenat kada će otići. Sada, nakon što je i razvod okončan, kaže da je to bio pravi potez i jedino rešenje. Veruje da svaka žena zna kada taj trenutak dođe. To znači, objašnjava, da je tog trenutka dobro promislila o svojoj odluci i skupila snagu da izađe.

Kaže da su u toj kući i deca trpela nasilje, te da je to kasnije saznala. Bile su fizički zlostavljani u odsustvu majke. Ono koje liči na majku zlostavljano je isto kao majka. Kasnije joj je postalo jasno da je već tada bila toliko ojačala da nije bilo drugog načina da je povredi sem da "povredi ono što je sveto svakoj majci". Onda je, kaže, definitivno bio kraj.

izvor:telegraf.rs

U NARODNOM pozorištu Sombor sve je spremno za drugu premijeru u ovoj sezoni: 1.decembra na repertoaru kuće je "Svaka divna stvar" Dankana Mekmilana sa DŽonijem Donahouem, u režiji Ninoslava Đorđevića.
Učestvuju u projektu Ninoslav Đorđević, Lea Jevtić i mladi muzičari Jovana Aranitović, Lana Dudić, Simona Mašić, Stefan Ivetić, Sergej Geleban, učenici Srednje muzičke škole "Petar Konjović" Sombor. Dizajn zvuka je uradio Goran Kulić, a muzički saradnik predstave je Nikola Dragović.

izvor:novosti.rs

Pripadnici saobraćajne policije u Somboru isklјučili su iz saobraćaja tridesetsedmogodišnjeg muškarca koji je upravlјao automobilom „pežo“ pod dejstvom amfetamina i za vreme trajanja zabrane upravlјanja motornim vozilom.

Nјemu je, zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, određeno zadržavanje do 12 sati i protiv njega je podneta prekršajna prijava iz Zakona o bezbednosti saobraćaja.

izvor:nova.rs

U Svečanoj sali zgrade Županije danas je održana četrnaesta sednica Skupštine grada Sombora. Sednicom je predsedavao Zoran Rus, a odbornici su odlučivali o 11 tačaka dnevnog reda.

 Između ostalog, Skupština grada usvojila je Odluku o uspostavljanju međuopštinske saradnje grada Sombora, opštine Kula, opštine Odžaci, opštine Apatin i opštine Bač i Odluku o usvajanju ugovora o osnivanju Javnog komunalnog preduzeća „Regionalni centar za upravljanje otpadom Rančevo“. Udruženim snagama ovih pet lokalnih samouprava uspostaviće jedan zajednički centar za upravljanje otpadom, koji će zahvaljujući savremenim metodama i uz racionalno korišćenje resursa, svojim radom direktno uticati na zaštitu životne sredine čitavog regiona. Centar za upravljanje otpadom omogućiće da se najveći deo komunalnog otpada preradi i ponovo iskoristi.

 Na četrnaestoj sednici Skupština grada Sombora imenovala je Jasminu Bobić za direktorku JKP „Vodokanal“ Sombor, Gordanu Vulović za direktorku JKP „Parking servis Sombor“ Sombor, Dejana Kubatova za direktora JKP „Vodovod“ Bezdan i Đurađa Milanovića za direktora JKP „Energana“ Sombor.

Odluka o pomeranju početka zimskog raspusta treba da se donese na sednici Kriznog štaba, a ne u medijima, poručio je danas ministar prosvete Branko Ružić i dodao da, za sada, 31. decembar ostaje datum od kojeg će učenici na tri nedelje napustiti školske klupe.”Zimski raspust u Srbiji počinje 31. decembra i završava se 24. januara, s tim što u Vojvodini počinje 24. decembra. Što se mene tiče, raspust počinje kada sam rekao, mada možemo se prilagoditi”, rekao je Ružić za TV Pink.Ministar je naglasio značaj procene lekara iz Kriznog štaba u donošenju konačne odluke, ocenjujući da je mnogo važnije kako će se tokom raspusta primenjivati epidemiološke mere.”Stoji konstatacija lekara da u drugoj polovini decembra imamo slave, ali imaćemo ih i u januaru. Možemo da razgovaramo na tu temu na sednici Kriznog štaba”, dodao je Ružić.Medicinski deo Kriznog štaba, među kojima i epidemiolog Branislav Tiodorović, ranije je izjavio da će predložiti da zimski raspust počne 15. decembra i da traje mesec dana.

 izvor:025info.rs

Iz Elektrodistribucije obaveštavaju građane Apatina da će u petak, 26. novembra, zbog radova na mreži doći do isključenja električne energije u delovima grada.

Struje neće biti u periodu od 9 do 12 sati u ulicama Petra Drapšina (brojevi 71, 71a i 73), Vuka Karadžića (broj 26 i 28), Ž. Zrenjanina (deo od Partizanske do Sonćanske ulice), Partizanska ulica (od broja 48 do broja 62 i neparni 53a do broja 85) i Marka Oreškovića (od broja 70 do 84 i neparni od 81b do broja 99).

 izvor:025info.rs