Jedno socijalno preduzeće u Somobru osnovano je u junu prošle godine. Pet žena sa čak 16 svoje dece tada je izašlo u susret, kažu, svim građanima Srbije. Bilo je vreme još nerazbuktale epidemije, nestašice maski i solidarnosti. One su odlučile da počnu da ih šiju. Bilo je jasno da su želele da pomognu drugima, ali ne i tako jasno da su time uspele da pomognu sebi.
Reč je o ženama žrtvama nasilja. Upoznale su se u sigurnoj kući u Somboru. Kada je trebalo da nastave svoje živote, pokrenule su biznis. Tu rade, zarađuju, obučavaju druge i podržavaju se među sobom.
Osnivač udruženja i jedna među šnajderkama Tamara Rudić kazala nam je da one imaju misiju, te da preduzetništvo nije u njihovom fokusu.
- Naša je misija osnažiti žrtve nasilja po izlasku iz sistemske podrške. Žena se posle sistemske podrške nađe na ulici, jer nije zbrinuta. Ako nema svoj krov nad glavom, ako nema primanja, ona nema drugog izbora nego da se vrati nasilniku, tako se čini. Zato imamo tih 30 posto koje su se vratile nasilniku - kaže u razgovoru za Telegraf.rs na poseban dan u kalendaru, Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.
Kaže da su "Somborske šnajderke" nastale iz potrebe, ali i lične motivacije, te da je njihovu obuku dosad prošlo 15-ak žena. Danas šiju ne samo maske, već i posteljine, cegere, kuhinjske rukavice, žensku i dečiju konfekciju, prave lutke. U nekom momentu su bile i prebukirane. Na njihovom sajtu i dalje stoji "uspomena" na te dane. Uz reči zahvalnosti obratile su se kupcima, navodeći da će porudžbine nastaviti da primaju kroz mesec dana.
Tamara nam kaže da je i ta era imala svoj rok trajanja, te da su sada otvorene za porudžbine. Kaže da većinom rade od kuće, da bi bile na blizu deci. Bitno im je da imaju kada da kuvaju, otprate i dočekaju decu, a da istovremeno mogu da rade. Rekla nam je i da se u januaru ove godine rodilo 17. dete u kolektivu, u kojem radi pet majki.
Trenutno se pripremaju za modnu reviju u okviru jedne manifestacije, koju su nazvale Reborn, koja u svom nazivu sugeriše na simboliku ponovnog rođenja. Kroz tri svoje haljine predstaviće proces izlaska žene iz nasilja.
Priča jedne žrtve nasilja
Kaže nam i da žene žrtve nasilja teško govore o svom iskustvu. Bolno im je, ističe, da se sećaju. Saznajemo da među njima ima i doktora nauka, te da im je bitno da se pošalje poruka da i obrazovane žene mogu "upasti u zamku". Nečija deca doživela su u istoj prodici sudbinu svoje majke.
Nasilnik napadač devojčica dete plače uplašena strah nasilje
Foto: Shutterstock
U najkraćim crtama saznajemo poneki segment jednog gorkog iskustva. Još pre braka žrtva je uočila signale za koje joj je kasnije postalo jasno da ih je zanemarila. Tada još momak umeo je da je uvredi. Tražio je načina, saznajemo, da je "izoluje od sredine koja otvara oči". Tako se našla usamljena. Osećala je i njegovu težnju "da je ekonomski onesposobi", iako je radila i zarađivala. Najteži udarci bili su na njeno samopouzdanje. Razmišljala je da li ičemu vredi i da li je sposobna da sama izdržava decu. Rekao joj je i da je niko neće hteti sa dvoje dece.
Žrtva priča i da je u brak unela osećaj dužnosti, da je bila patrijahalno odgojena, da je to značilo da bude potčinjena suprugu i bez prava da deci uskrati odrastanje pored oba roditelja. Fizičkog nasilja je bilo i pre nego što je prvi put otišla iz te kuće na dugih mesec dana. Pre toga je, saznajemo, odlazila na po dva, tri dana. Obraćala se roditeljima za pomoć. Iz te kuće, svoje prve porodice, čula je ocene da će se zlostavljač promeniti i pokajati.
Ponovo se, kaže, vratila, a sve je bilo isto. Bez mnogo detalja, rekla nam je da je nasilje u početku bilo nešto prikrivenije. Ono što je taj odlazak razlikovalo od prethodnih jesu dve stvari: razlog i to što će to biti poslednji odlazak pre konačnog.
Dakle, žrtva je fizički zlostavljana pred mlađim detetom. Drugi put u drugom stanju je ostala između odlazaka, u fazama tzv. medenog meseca. Ode, pa je nasilnik umilostivi, pa nastave svoju porodičnu priču, sve dok se ne vrati na staro.
Nakon tog pretposlednjeg odlaska postajala je sve snažnija, tako se seća perioda koji je pre šest godina ostavila za sobom. Čekala je momenat kada će otići. Sada, nakon što je i razvod okončan, kaže da je to bio pravi potez i jedino rešenje. Veruje da svaka žena zna kada taj trenutak dođe. To znači, objašnjava, da je tog trenutka dobro promislila o svojoj odluci i skupila snagu da izađe.
Kaže da su u toj kući i deca trpela nasilje, te da je to kasnije saznala. Bile su fizički zlostavljani u odsustvu majke. Ono koje liči na majku zlostavljano je isto kao majka. Kasnije joj je postalo jasno da je već tada bila toliko ojačala da nije bilo drugog načina da je povredi sem da "povredi ono što je sveto svakoj majci". Onda je, kaže, definitivno bio kraj.
izvor:telegraf.rs
