Sombor.info

U kakvom stanju su vam zubi i da li imate hronične bolesti, morate navesti kada u filijalu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje odete po potvrdu koja vam obezbeđuje lečenje van Srbije, tačnije za vreme privatnog boravka u inostranstvu. Ovaj dokument odnosi se na 21. zemlju sveta, među kojima, nažalost, nema one u kojoj građani Srbije najčešće letuju - Grčkoj.

Međutim, ovo osiguranje odnosi se samo na pružanje hitne medicinske pomoći i u slučaju potrebe otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje. Iz tog razloga, u turističkim agencijama navode da je praktičnije uplatiti privatno osiguranje koje pokriva daleko više boljki i zdravstvenih problema.

“Osiguranici RFZO na privatnom putovanju u inostranstvo imaju zdravstvenu zaštitu o trošku fonda kada su hitne medicinske situacije u pitanju. To podrazumeva da fond ima zaključene bilaterlane sporazume sa 21. zemljom, to su uglavnom zemlje iz regiona – Severna Makedonija, Hrvatska, BiH, ali i Nemačka, Austrija i na osnovu toga imaju pravo na zdravstvenu zaštitu“, kaže za Tanjug Aleksandra Beslać, direktorka službe informisanja RFZO-a.

Kako dobiti potvrdu RFZO-a pre nego što krenemo na put

Potrebno je da osiguranik sa zdravstvenom knjižicom prvo ode kod izabranog lekara u dom zdravlja, koji na osnovu uvida u zdravstveni karton proverava da li je osiguranik u poslednjih 12 meseci imao neko hronično ili akutno oboljenje, pa na osnovu toga izdaje potvrdu.

Osim ličnih podataka, osiguranik je u obavezi da u upitniku za dobijanje potvrde, navede i u kakvom stanju su mu zubi.

Sa tom potvrdom i zdravstvenom karticom potrebno je da osiguranik ode u filijalu koja je izdala karticu, gde dobija besplatni dvojezični obrazac neophodan za putovanje u inostranstvo.

“Kada govorimo o državama gde fond nema potpisane bilaterlane sporazume, obrazac je drugačiji, ali je procedura ista. U slučaju nastanka medicinskog troška u tim zemljama osiguranik snosi troškove sam, ali po povratku ima pravo na refundaciju nastalih troškova. Što znači da mora da podnese dokumentaciju, obrazac, medicinski nalaz i novonastale račune o medicinskom trošku“, objašnjava Beslać.

Zakonski rok za refundaciju je do 60 dana, uz priloženu potpunu dokumentaciju.

Iako srpski turisti svake godine najčešće letuju u Grčkoj, sa ovom zemljom ne postoji sporazum, pa svako ko se uputi na grčka mora za 10 dana boravka u toj zemlji plaća polisu od oko 20 evra, što pokriva troškove medicinskih usluga do 35.000 evra.

Zemlje sa kojima Srbija ima potpisan sporazum

Srbija ima potpisan sporazum sa Austrijom, Belgijom, BiH, Bugarskom, Holandijom, Italijom, Luksemburgom, Mađarskom, Severnom Makedonijom, Nemačkom, Rumunijom, Slovačkom, Francuskom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Češkom, Slovenijom, Turskom i Tunisom, ali i sa provincijom Kvebek.

Za osiguranike koji putuju u Poljsku i Veliku Britaniju potrebna je samo zdravstvena knjižica i pasoš.

„Sa zemljama sa kojima nemamo bilateralne sporazume, kao što je Grčka i Španija, Egipat i Portugal, procedura je slična. Podrazumeva da opet pred sam odlazak idete kod svog izabranog lekara, dobijate potvrdu koja garantuje da niste imali akutna ili hronična oboljenja prethodnih 12 meseci i odlazite u Filijalu gde dobijate jedan malo drugačiji obrazac“, dodala je ona.

Sa tim obrascem i sa putnom ispravom i zdravstvenom karticom putujete u zemlje gde nemamo potpisane sporazume.

U slučaju da nastane medicinska urgencija, potrebno je da po povratku u zemlju, radi refundacije troškova, Fondu podnesete svu medicinsku dokumentaciju i original račune, ali i obrazac koji ste uzeli pred sam put.

Beslać ističe da to da li su pokriveni svi troškovi, zavisi od samih troškova koji su nastali, intervencija koje su urađene, a komisija u okviru Fonda proučava čitavu tu dokumentaciju.

Prošle godine je više od 50.000 ljudi apliciralo za obe vrste obrazaca.

Izvor: nova.rs

Pojava koronavirusa 2020. godine praktično je bacila u senku ostale zarazne bolesti. Ipak, nakon proglašenja kraja pandemije, sve se vraća na staro, ako ne i na gore, upozorili su stručnjaci. Tako su umesto tipične sezone gripa, Sjedinjene Američke Države "preplavljene" stertokokama, respiratornim infekcijama i enterovirusima. Nedavno su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti prijavili i prolećni porast humanog metapneumovirusa (HMPV), što je aktiviralo alarm kod lekara, ali i pacijenata.

HMPV

Ovaj virus povezan je sa Respiratornim sincicijalnim virusom (RSV) i obično se širi kašljanjem, kijanjem ili u kontaktu sa kontaminiranom površinom.

„Videli smo gomilu zaraženih HMPV-om, ali uglavnom su u pitanju blaži oblici infekcije“, kaže Badi Krič, stručnjak za pedijatrijske zarazne bolesti u medicinskom centru u Tenesiju.

Specijalista za zarazne bolesti na klinici u Klivlendu Entoni Leng rekao je da se nada „dosadnom letu“, iako budućnost ne može da se predvidi.

Iako se čini da se zdravstvena situacija u Sjedinjenim Američkim Državama stabilizovala, leto tek počinje. Porast zaraženih drugim virusima zabrinuo je stručnjake za zarazne bolesti.

Koronavirus

Nemoguće je znati tačan broj zaraženih od koronavirusa. Takođe, stručnjaci smatraju da je prerano znati da li će ti slučajevi dovesti do novog talasa ove teške bolesti. Dolazak leta, odnosno porasta temperature, samo će dovesti do većeg broja zaraženih.

„Kad god ste zajedno sa nekim u zatvorenom ili otvorenom prostoru, a neko ima virus, lako se širi“, rekla je Džodi Gest, profesorka epidemiologije na Univerzitetu u Atlanti.

Dobra vest je došlo na naglog opadanja hospitalizovanih od korone.

Enterovirusi

Izraz koji se koristi za mnoga oboljenja, čak i kada je u pitanju tipična letnja prehlada. Ovi virusi se obično šire kašljem i kijanjem.

Zaraženi uglavnom imaju blaži oblik infekcije, a izazvaju niz simptoma, uključujući osip, groznicu, gubitak apetita i bol u grlu.

„To je virus koji očekujemo da vidimo tokom leta“, rekla je Amina Ahmed, načelnica pedijatrije dečijoj bolnici Severnoj Karolini.

Ovi virusi mogu da imaju ozbiljni oblik samo u retkim slučajevima, gde pacijenti, uglavnom deca, razvijaju neobičnu slabost u rukama ili nogama.

Lajmska bolest, norovirus i ostale bolesti koje prenose insekti

Bube u različitim delovima sveta mogu biti prenosioci raznih bolesti.

Norovirus može da izazove povraćanje i dijareju koja traje danima. Mnoge od ovih bolesti šire se na sličan način – kontakt sa kontaminiranim površinama.

Komarci u tropskoj klimi mogu preneti bolesti kao što su groznica Zapadnog Nila, Denga groznica i malarija.

Lajmsku bolest prenose krpelju i vrhunac zaraze je letnji period. Svake godine u Sjedinjenim Američkim Državama od ove bolesti oboli najmanje 30.000 ljudi. Lekari su upozorili da raste i broj obolelih od babezioze, koju takođe prenose krpelji. Simptomi ove bolesti su groznica, osećaj jeza, glavobolja, malaksalost, mučnina.

Izvor: nova.rs

Na košarkaškom terenu u Jamama održan je tradicionalni, sada već 13. po redu, „Vidovdanski turnir u basketu“.

Pored seniorskog turnira, na kojem je učešće uzelo 12 ekipa, u sportsko – rekreativnom centru u Jamama organizovan je i turnir za kadete, na kojem je učestvovalo 6 ekipa. Ono što je izuzetno obradovalo organizatore jeste to što su se, pored ekipa sa teritorije grada Sombora, na ovogodišnji turnir prijavile ekipe iz Beograda, Novog Sada, Vrbasa, Kule, Crvenke, Sivca, Apatina i Prigrevice.

Prvo mesto u seniorskoj kategoriji i nagradu u visini od 100.000,00 dinara osvojila je ekipa „AK Sekulić“ iz Novog Sada, na drugo mesto plasirali su se „3h3 Zamare“ iz Novog Sada, dok je treće mesto zauzela ekipa „Jmićko“, takođe iz Novog Sada. Za najuspešnijeg igrača proglašen je Stefan Žigon iz pobedničke ekipe „AK Sekulić“. U kategoriji kadeta, na prvo mesto plasirala se ekipa „Protocool“, drugo mesto zauzela je ekipa „4 pika“ iz Novog Sada, a treće „Crazy boys“ iz Sombora. Za najkorisnijeg igrača u kadetskom uzrastu proglašen je Stefan Krstanović iz pobedničke ekipe „Protocool“.

Pomenutom turniru, koji je uspešno realizovan pod organizacijom Sportskog udruženja „Student“ i uz podršku Grada Sombora, prisustvovali su i pomoćnik gradonačelnika za oblast investicija i međunarodne saradnje, Branislav Svorcan, predsednica Saveta mesne zajednice „Nova Selenča“, Sonja Konjević i predsednik Sportskog saveza grada Sombora, Zoran Bojić.

„Ovim putem bih se zahvalio gradu i lokalnoj samoupravi što su prepoznali važnost ovog projekta i podržali ga, svim prijateljima koji su pomogli u organizaciji i realizaciji ovog turnira, kao i svim učesnicima i gledaocima koji su bili akteri turnira“, izjavio je jedan od organizatora, ispred SU „Student“, Jovan Uzelac.

Turnir je otvorio gradonačelink Sombora Antonio Ratković.

Tradicionalna manifestacija „Somborski kotlić“, u organizaciji Turističke organizacije grada Sombora, pod pokroviteljstvom Grada Sombora, po dvadesetšesti put privukla je mnogobrojne posetioce iz zemlje i regiona, koji su učestvovali u kuvanju ribljeg paprikaša, prošetali „Ulicom starih zanata“, uživali u nastupu tamburaškog sastava „Đuvegije“, nakon kojeg je usledio koncert Katarine Živković i Baneta Mojićevića.

Zvaničan početak kuvanja, paljenjem prve vatre, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković simbolično je označio početak kuvanja paprikaša.

Kao i prethodnih godina, dodeljene su nagrade za najlepše aranžirani sto i najveseliju ekipu, a titula najbolje skuvanog ribljeg paprikaša na ovogodišnjem „Somborskom kotliću“ otišla je u ruke Zvonka Baraća iz Republike Hrvatske, drugo mesto osvojio je Miloš Rakas iz Prigrevice, a treće mesto zauzeo je riblji paprikaš Milana Markovića iz Apatina.

Manifestaciji su prisustvovali i gosti iz Kišpešte, Baje i Belog Manastira.

Juče je na terenu kod Banje Junaković održana 13. Lička olimpijada u organizaciji Zavičjanog udruženja Ličana „Nikola Tesla“ iz Apatina. U konkurenciji šest ekipa, prvo mesto zauzela je ekipa „DŽimi komerc“ iz Prigrevice, drugo „Gorski vuci“ iz Uba, a treće „Lički vuci“ iz Apatina.

Nakon natpevavanja ženskih i muških pevačkih grupa “Ognjište” i “Unski biseri” GKUD-a “Dunav”, “Banijke” iz Prigrevice i “Ćiro Lička Kaldrma” iz Beograda, usledio je defile ekipa, himna Srbije i pozdravna reč Milana Škrbića, predsednika ZUL „Nikola Tesla“ i predsednika SO Apatin koji se zahvalio svima koji su ispoštovali ovu našu tradicionalnu manifestaciju, koja se, ako se uzme u obzir da je nastavila tradiciju „Ličkog višeboja“, u Apatinu održava skoro četvrt veka i poželeo takmičarima fer plej nadmetanje.

Nakon himne „Ličke olimpijade“, pesme „Nema raja bez rodnoga kraja“, koju su zajednički izveli svi učesnici, takmičari i publika, usledila su nadmetanja po disciplinama.

Prvi su nastupili najmlađi, u trci u vrećama. Najbrža je bila Mina Solać, drugo mesto je zauzela Maša Smiljanić, a treće Marija Kovačević.

 Nakon toga, revijalno, održano je nadvlačenje konopa između dve dečije i dve ženske ekipe. U konkurenciji dece ekipa “Nikola Tesla” prevukla je “Zmajeve”, dok je ženska ekipa “Dar mar” ubedljivo slavila u duelu sa “Ličkim vučicama”.

 Odrasli su startovali trčanjem po brvnu. Ove godine ova disciplina bila je posvećena u čast i sećanje na pok. Dragu Dubaiću, dugogodišnjeg organizatora i sudiju Ličkog višeboja i Ličke olimpijade, koji je nakon duge bolesti preminuo prošle godine.

Najspretniji da najbrže savlada brvno bio je Mirko Cvetković iz ekipe „Ćiro Lička Kaldrma-Drvar“ iz Beograda, koji je postigao odličan rezultat od svega 4,62 sekunde. Drugo mesto osvojio je Aleksandar Katić iz ekipe „DŽimi komerc“, a treće Radovan Čučilović iz ekipe “Lički vuci”.

 U vučenju kuke prvo mesto osvojio je Božidar Radovanović iz ekipe “Gorski vuci”, drugi je bio Nikola Momčilović iz ekipe „DŽimi komerc“, a treći Zoran Smiljanić iz ekipe “Ćiro Lička Kaldrma”.

U pretezanju štapa pobedio je Nikola Čović iz ekipe „DŽimi komerc“, drugi je bio Miroslav Radojičić iz ekipe “Gorski vuci”, a treći Jovica LJubisavljević iz ekipe KK “Jugovići” Svilajnac.

 U skoku u dalj iz mesta ubedljivo prvo mesto sa preskočenih 3,05 m osvojio je Aleksandar Krajišnik iz prigrevačke ekipe, drugo mesto sa 2,73 m pripalo je Bogdanu Srećkoviću iz ekipe „Gorski vuci“, a treće Aleksandru Todoroviću iz KK “Jugovići” sa preskočenih 2,35 m.

Aleksandar Krajišnik je dominirao i u skoku u vis iz mesta. On je i u ovoj disciplini osvojio prvo mesto sa preskočenih 125 cm, drugo mesto pripalo je Goranu Forgiću iz ekipe „Lički vuci“ sa preskočenih 120 cm, a treće Petru Iliću iz ekipe “Gorski vuci”, koji je skočio 115 cm.

 U penjanju uz stožinu pršut je osvojio prvoplasirani Nikola Labus („DŽimi komerc“), koji se na vrh stožine popeo za odličnih 11,38 sekundi. Drugi je bio Jovan Stupar („Gorski vuci“) sa 15,47 sekundi, a treći Milan Prodanović („Brestovčani“ iz Bačkog Brestovca) sa 15,63 sekunde.

U obaranju ruke najuspešniji je bio Ivan Veselinović („DŽimi komerc“), drugi je bio Slobodan Novaković („Gorski vuci“), a treći Mladen Živuljević („KK “Jugovići”).

 Kamen s ramena najdalje je bacio Miloš Marković („DŽimi komerc“), 13,32 metra. Rezultatom 13,15 m drugo mesto pripalo je Petru Iliću („Gorski vuci”), dok je treće mesto osvojio Slobodan Kozlovački („Lički vuci“) sa rezultatom od 10,47 m.

U nadvlačenju konopa prvo mesto osvojili su teškaši iz ekipe „DŽimi komerc“, drugo mesto pripalo je momcima iz ekipe „Gorski vuci“, a treće KK „Jugovići“.

Ličku kapu i diplomu dobili su i Slobodan Prtina (76) („Ćiro Lička Kaldrma-Drvar“) kao najstariji i Ognjen Romčević (4), kao najmlađi takmičar na 13. „Ličkoj olimpijadi“.

Nakon takmičarskog dela usledilo je i „treće poluvreme“ pod šatorom uz druženje i svima dobro znane krajiške pesme.

Opšti utisak je da manifestacija ove vrste treba „glavnom ličkom gradu“ u Srbiji, kako mnogi nazivaju Apatin, kako bi se očuvali identitet, običaj, kultura i tradicija naroda Like, ali i da je, nažalost, iz godine u godinu sve manje interesovanje za učešće na ovom takmičenju. Zato je bio dobar potez ove godine da se u igre uvode i najmlađi, jer su upravo oni ti koji će nastaviti tradiciju svojih roditelja i dedova, a koji su je nasledili od svojih predaka.

Izvor: apatinskenovine.rs

Sve je više zanatskih poslova kojima nedostaju radnici. Tražnja je veća od ponude i po nekoliko puta, a to znači i mnogo veće plate koje nose i najplaćeniji poslovi, čak i u Srbiji Trenutno je jedna grupa zanatlija posebno tražena, a ukoliko imate ovaj zanat u svojim rukama, vaša plata može dostići i do neverovatnih 7.000 evra mesečno.

Ovaj poso najčešće je muški, ali u Srbiji ima i žena koje ga rade. Aleksandar Čolović se bavi zavarivanjem više od 20 godina, i na mnoge je preneo svoje znanje i zavidne veštine. On kaže da zavarivači mogu mesečno zaraditi novac sa kojim mogu sebi i svojim porodicama obezbediti lagodan život u Srbiji.

"Firma koja se bavi nekim ozbiljnijim zavarivanjem, tu se plate kreću od 1.000 do 2.000 evra, zavisi i od veštine zavarivača, što se tiče zapada tu je jedno 2–3 puta više", rekao je Aleksandar Čolović.

Majstor je gospodin čovek koji živi od svog vrednog rada, pri čemu zavarivači ne trpe težak fizički rad, i u potpunosti su zaštićeni.

"Zavarivanje nije fizički naporan posao, malo je psihički težak posao, jer vi kroz masku u jednu tačku gledate celo radno vreme koliko god da ono traje. Dosta procenata ljudi se plaši nekih bolesti koje nosi ovaj posao ali u 21. veku u kom živimo postoji oprema gde je čovek toliko zaštićen da je onaj za laptopom u kancelariji u većem problemu nego zavarivač", ispričao je Čolović.

Zavarivačima u Srbiji plata ide i do 7.000 evra mesečno

Na teritoriji Beograda smer za zavarivača postoji u četiri srednje škole, dok se na Mašinskom fakultetu vrši i praksa u oblasti zavarivanja.

"Mi tamo držimo praktični deo predavanja budućim inženjerima, jer oni neće zavarivati sutra ali treba da znaju kako tehnološki ispravan var mora da izgleda", kaže Aleksandar.

Stalno se priča kako nam nedostaje 15.000 visokokvalifikovanih programera, a o zanatima se malo priča iako još uvek postoje ljudi koji su odlični u svojim poslovima.

"Odlučio sam da se bavim ovim poslom pre svega jer volim ovaj posao, zanimljiv mi je i naravno dobro je plaćen", rekao je jedan zavarivač.

"U ovom poslu sam se našao slučajno silom prilika, a kasnije sam ga i zavoleo kad sam shvatio koliko je široko područje, i šta je oko nas sve zavareno i šta se može zavariti", dodaje drugi zavarivač.

Aleksandar je sa svojim sinom otvorio Jutjub kanal, na kom vrše promociju zavarivačkog poziva.

Zavarivanje je posao koji vam pored dobre zarade nudi i mogućnost kreativnosti, i naravno u poslednje vreme veliki broj žena se opredeljuje za ovakvo zanimanje.

Broj oglasa za zavarivače raste iz godine u godinu.

Nsajtu Poslovi Infostud više puta su istakli da je situacija jasna i da se ovo zanimanje se već godinama nalazi na listi deficitarnih poslova u Srbiji.

blic.rs

Veliki broj ljudi misli da je vožnja u japankama i obućom sa štiklom zabranjena, ali da li je to zaista tako?

Sezonska promena garderobe je nešto što radimo nekoliko puta godišnje, sa dolaskom leta i toplijih dana posežemo za letnjom i komfornijom obućom. Kada je u pitanju nežniji pol, svakako većina dama leti voli da nosi sandale, japanke ili neku drugu laganiju vrstu obuće. Ono što većina ne zna - da li je vožnja u takvoj obući zabranjena, i kolike su kazne?

Iako mnogi vozači veruju da je vožnja u papučama ili štiklama zabranjena, u Zakonu o bezbednosti u saobraćaju (ZOBS) ne postoje odredbe koje govore o tome u kakvoj obući bi trebalo sesti za volan.

Uprkos tome, kažnjavanje vozača u papučama je ipak moguće u slučaju saobraćajnih nezgoda, ali ova kazna se zasniva samo na slobodnoj proceni policajca.

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, svojevremeno je objasnio da se može voziti u papučama, ali ukoliko vozač izazove saobraćajnu nezgodu zato što mu je, na primer, papuča zapela za komandu gasa, sigurno će odgovarati. Stručnjaci takođe upozoravaju da vožnja u neadekvatnoj obući ili bez obuće može da ugrozi bezbednost vozača i drugih učesnika u saobraćaju. Preporuka je da se ne vozi u obući u kojoj nemamo osećaj da smo pritisli nožne komande adekvatnom jačinom. Kada je reč o papučama, problem je i to što one mogu da skliznu sa noge i navedu vozača da ih traži pogledom što mu skreće pažnju sa puta.

Za razliku od "običnih" građana, profesionalne vozače očekuju kazne od 50.000 dinara.
- Taksisti ne smeju da nose sandale i papuče, jer nije bezbedno, ali ni šortseve i majice na bretele, jer nije kulturno. To je uređeno i odlukom o taksi prevozu, ali i našim internim pravilnicima - objasnio je Aleksandar Bjelić, predsednik Saveza udruženja taksista Srbije.

U inostranstvu pljušte kazne

U nekim drugim zemljama postoje zakonske regulative o vožnji u papučama. U Španiji, Portugaliji i Velikoj Britaniji strogo je zabranjeno voziti u neadekvatnoj obući. U Grčkoj je, na primer, prema zakonskim propisima, za vožnju u papučama predviđena novčana kazna od 50 evra i oduzimanje vozačke dozvole na mesec dana. U Španiji ćete za isti prekršaj platiti kaznu od 80 evra, a u Velikoj Britaniji i pre 500 funti u zavisnosti od slobodne procene policijskog službenika, tj. u kakvoj vas je obući zatekao.

Istraživanje sprovedeno u Engleskoj pokazalo je da je vožnja u japankama odgovorna za više od 1,4 miliona saobraćajnih udesa godišnje. Stručnjaci su izračunali da je vožnja u japankama opasnija od vožnje u cipelama sa visokom potpeticom, jer je potrebno više vremena da se noga sa gasa pomeri na kočnicu, a i manji je pritisak. Takođe, istraživanja pokazuju da jedan od deset vozača priznaje da mu se japanka podvukla ispod papučica i da je u poslednjem trenutku izbegao udes.

Izvor: sd.rs

Ako ste ovih dana odlazili u neki od većih marketa, konačno ste mogli da doživite i pozitivan šok. Pojedine vrste mesa su pojeftinile, a i ulje takođe košta manje.

Meso

Što se tiče mesa, prva vrsta na našem spisku za proveru je svinjski but, koji trenutno košta 860 dinara po kilogramu, što znači da je za mesec dana ova vrsta mesa pojeftinila za 40 dinara, s obzirom na to da je cena u maju iznosila 900.

Međutim, kada smo u julu počeli sa praćenjem cena, ova vrsta mesa koštala je 709 dinara za kilogram.

U prodavnici koju redovno obilazimo junetinu smo našli na popustu.

Čak i na takvoj akciji kilogram junećeg buta košta 1.300 dinara.

Pre mesec dana, meso je takođe bilo na istom popustu, i tada je koštalo 1.400 dinara, što znači da je ova vrsta mesa pojeftinila za sto dinara, a i akcije nisu retkost kao pre oko godinu dana.

U julu prošle godine, kada smo prvi put proverili cenu junetine, kilogram buta koštao je 1.300 dinara.

Cena pilećeg filea već mesecima stagnira.

Od februara pa do danas, cena ove vrste mesa stoji na 820 dinara po kilogramu.

Ipak, u julu, kada smo prvi put sastavili spisak za praćenje cena, ova vrsta mesa koštala je 792 dinara.

Još jedna vrsta pilećeg mesa, krilca, nije menjala cenu.

Tako kilogram još uvek košta 380 dinara.

Mada, od jula, kada je cena bila 295 dinara, ovaj proizvod je poskupeo za skoro 30 odsto.

Mlečni proizvodi

Litar mleka u odnosu na maj takođe nije poskupeo. Tako ovaj proizvod i dalje košta 152 dinara.

U julu prošle godine litar dugotrajnog mleka od 2,8 odsto mlečne masti koštao je 125 dinara, a tada je marža koju su trgovci mogli da ubiraju bila ograničena.

Kada je reč o jogurtu, pakovanje od kilogram košta isto kao i prethodnog meseca – 175 dinara.

U julu je, ipak, koštao znatno manje. Tada je cena istog proizvoda iznosila 135 dinara.

Osnovne životne namirnice

Cene pojedinih osnovnih namirnica već duže od godinu dana nisu slobodno formirane na tržištu, jer ih određuje Vlada. Jedna od njih je šećer. Tako kilogram ove namirnice i dalje, mesecima unazad, košta 115 dinara. Međutim, u julu, od kada pratimo cene, kilogram je koštao 97 dinara.

Takođe, brašno T-400 i T-500 u pakovanju od jednog kilograma koštaju 84,7, odnosno 75,65 dinara.

U julu su cene bile nešto niže – 75, odnosno 69 dinara.

Međutim, iako je donedavno bila ograničena, cena suncokretovog ulja u pakovanju od jednog litra ponovo je slobodno formirana.

A ovaj proizvod čak je i jeftiniji nego što je bio kada je njegovu cenu „držala“ država. Tako umesto 220 dinara, litar sada, u prodavnici koju posećujemo, košta 190.

Najjeftinije pakovanje jaja od 10 komada trenutno košta 250 dinara, što je isto kao i pre mesec dana, ali za 40 više nego u julu prošle godine.

Što se tiče krompira, njegova cena je 160 dinara po kilogramu, što je za 30 više nego prošlog meseca. U julu je ova namirnica koštala 100 dinara po kilogramu.

Izvor: nova.rs

Bokseri banjalučke Slavije pobedili su večeras ekipu Sombora sa 12:10, u prvom polufinalu Regionalne lige (RL) u Novom Pazaru.

U sutrašnjem finalu RL u Sportskoj dvorani Pendik nastupiće pobednici polufinalnih borbi, odnosno šestorica boraca Slavije i petorica iz Sombora.

Od boksera Slavije, finale su izborili Luka Veljović bez borbe u kategoriji do 57 kilograma, Najc Petrič pobedom protiv Vladimira Beriše prekidom u drugoj rundi (do 63,5 kg) i Ivan Blažević trijumfom od 5:0 nad Urošem Čingelićem (do 67 kg).

Uspešni kod Banjalučana bili su još Gašpar Podgoršek, koji je sa 5:0 dobio Vladimira Gubaša (do 75 kg), Gregor Strašinić pobedom od 3:2 nad Bojanom Stanojlovićem (do 86 kg) i Miloš Veletić bez borbe (preko 92 kg).

Finalisti iz redova Somboraca su Rade Joksimović, posle trijumfa od 5:0 protiv Petra Sredojevića (do 54 kg) i Nazif Sejdi, koji je prekidom u drugoj rundi savladao Nikolu Ivkovića (do 60 kg).

U finalu će od članova Sombora biti još Antonio Bize (do 71 kg), Jovan Nikolić (do 80 kg) i Milisav Savić (do 92 kg).

Bize je sa 3:2 dobio Gala Šepica, Nikolić je Vuka Mićića naterao na odustajanje u prvoj rundi, a na isti način Savić je pobedio Stefana Čajića.

Izvor: zurnal.rs

Član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija, Đorđe Zorić, danas je zajedno sa pokrajinskom poslanicom Nadom Mandić i predstavnicima Saveta mesne zajednice „Kljajićevo“ i JKP „Prostor“, obišao radove na dve lokacije u naseljenom mestu Kljajićevo.

Asfaltiranje puta u Ciglanskoj ulici je u završnoj fazi, a radi se o 185 m dužine i 3 m širine puta, koji je od velikog značaja za meštane ovog naseljenog mesta. Pored ove lokacije, uspešno su završeni radovi na rekonstrukciji trotoara u Ulici Miloša Kljajića, u dužini od 110 m i širine 1,2 m. Član Gradskog veća porazgovarao je sa radnicima izvođača radova, kao i meštanima koji su izrazili veliku zahvalnost prema Gradu Somboru koji je finansirao realizaciju radova na više deonica u naseljenom mestu Kljajićevo.

Grad Sombor nastavlja sa ulaganjima u putnu infrastrukturu na teritoriji grada Sombora, po prinipu prioriteta u vidu izgradnji, rekonstrukcija i održavanja puteva.