„Poremećaji sramote“ u literaturi stoji kao opis za poremećaje ishtrane i gojaznost. Gojaznost je zvanično oboljenje i postoji u međunarodnoj klasifikaciji bolesti, pod oznakom E66. Zaista, mnogi autori pominju stid kao dominantno osećanje koje prati epizode prejedanja i/ili povraćanja. Stid se kod ovih osoba javlja i zato što nisu u stanju da jedu na ”prirodan/uobičajen” način , a za neke izvor stida je uzimanje hrane uopšte. Osobe koje boluju od poremećaj ishrane i gojaznosti se osećaju loše u vezi samih sebe i svojih tela – stide se i imaju osećaj defektnosti”, kaže za Danas prim. dr Marija Đurović, šefica Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju u beogradskom KBC “Dr Dragiša Mišović”, specijalistkinja psihijatrije, subspecijalstkinja psihoterapije.

Ona se se bavi lečenjem poremećaja ishrane, a kako je ranije upozoravala, oni mogu čak dovesti i do smrti pacijenta ukoliko se pravovremeno i adekvatno ne prepoznaju i ne leče.

Marija Đurović će biti i jedna od predavačica i na predstojećem Četvrtom nacionalnom simpozijumu s međunarodnim učešćem o poremećajima ishrane i gojaznosti, od 19 – 20. marta, u Beogradu, na kojem će neke od tema stručnjaka biti i “Poremećaji ishrane i poremećaji ličnosti”, “Trauma, poremećaji ishrane i gojaznost”, “Stid kod pacijenata sa poremećajima ishrane”, faramkologija, ali I mnoge druge od značaja za lečenje tih bolesti.

Upitana za komentar svojevrsnog upozorenja koje stoji u najavi simpozijuma, ali i u saopštenjima povodom Svetskog dana gojaznosti obeleženog, 4. marta, brojnih domaćih i svestkih instituta koji se bave javnim zdravljem da se procenjuje da će se broj osoba sa prekomernom težinom i gojaznošću učetvorostručiti do 2035. godine, što znači da bi tada svaka četvrta osoba na svetu mogla biti gojazna, dok se za dečju populaciju predviđa povećanje od 100 odsto, u periodu od 2020. do 2035. godine, ona kaže:

“Poremećaji ishrane i gojaznost već sada mogu da dovedu do socijalne izololacije, anksioznih poremećaja, depresivnosti koja zahteva medikamentoznu terapiju. Međutim, usled stida od svog `nenormalnog` ponašanja, ovim osobama je često onemogućeno da dobiju pomoć vezanu za probleme koji imaju. Stid podrazumeva osećanje fundamentalne neadekvatnosti, bezvrednosti, inferiornosti u odnosu na druge. Kod osoba bolesnih od poremećaja ishrane i gojaznosti istid doprinosi tenziviranju simpotma bolesti, salo se i javlja kao posledica tog istog ponašanja. Zbog stida od svog izgleda (neadekvatna, debela, neprivlačna – tako pacijenti sebe opisuju) osoba se loše oseća, prejeda se i ponekad nasilno povraća, a to ponašanje je kasnije praćeno još većim osećanjem stida i osećanjem mržnje prema sebi zbog konzumacije ogromne količine hrane, povraćanja i gubitka kontrole. Tako počinje i zatvara se začarani krug”, objašnjava Đurović i dodaje da je sve to uvod u još razornije patnje obolelih.

Prema njenim rečima, bulimija nervoza i poremećaj prejedanja mogu da ostanu skriveni jer obolela osoba ne mora da ima povećanu telesnu masu.

“Međutim ponekad dolazi i kod tih osoba i do gojaznosti. Gojaznost slično stidu se ne može saktiti i dodatno otežava stanje osoba sa gojaznošću. Stigmatizacija i diskriminacija ovih ljudi je prisutna svuda, i to ne samo na radnom mestu, okolini, već i među zdravstvenim radnicima i saradnicima. Zato je predstojeći simpozijum u celini posvećen bolestima ishrane i gojaznosti i okuplja emenemtne stručnjake iz Srbije, regiona, Evrope i SAD koji će prezentovati najnovija saznanja koja bi mogla da se primenjuju u lečenju pacijenata u Srbiji”, objašnjava ona.

Sa druge strane, prema upozorenjima brojnih stručnjaka čije su specijalnosti u vezi sa lečenjem ovih patologija, obolele osobe okreću se kupovini raznih sumnjivih preparata agresivno reklamiranih na društvenim mrežama, dodatno tako ugrožavajući svoje zdravlje.

Radan Stojanović, profesor kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, jedan je od tih stručnjaka koji odvraća pacijente od samolečenja na mrežama jer i u Srbiji postoje registrovani lekovi, ali se put do njih zna – pregled lekara i lekarski recept.

“Danas lekovi ispoljavaju protektivna kardiometabolička dejstva (sniženje krvnog pritiska, korekcija poremećenog lipidnog statusa, smanjenje markera zapaljenja), popravljaju kvalitet života i poboljšavaju pored fizičkog i mentalno zdravlje. Našim građanima jesu dostupni savremeni lekovi za lečenje gojaznosti. Tri leka se primenjuju u vidu potkožnih injekcija jednom dnevno ili jednom nedeljno, a jedan je u obliku tablet, koji se uzima oralno svaki dan. Usporavanje pražnjenja želudca što daje duži osećaj sitosti, i efektima na nivou hipotalamusa i centralnog nervnog sistema, gde smanjuju apetit i žudnju za hranom. Nažalost ti najsavremeniji lekovi ne izdaju se na teret RFZO već ih građani sami plaćaju, a njihova cena na mesečnom nivou se kreće oko 200 evra. Ne mogu se kupiti u apoteci bez recepta ili izveštaja lekara što je dobro jer se tako sprečava zloupotreba”, navodi taj profesor.

Kada su poremećaji ishrane u pitanju kao što su bulimija, anoreksija na žalost, kaže Stojanović, odobren je samo jedan lek i to za lečenje bulimije nervoze.

“Odsustvo želje pacijenata sa anoreksijom nervozom i bulimijom nervozomda potraži lečenje, kao i nedostatak odobrenih lekova, terapiju ovih poremećaja ishrane čini veoma izazovnom. Zato je od presudnog značaja iskustvo i znanje lekara”, objašnjava on, koji će takođe svoje predavanje imati na predstojećem simpozijumu.

Monodrama kao studija slučaja

Monodrama „Seansa“ Sandre Silađev biće izbedena na simpozijumu o poremećajima ishrane. Glavni lik je Jasna, žena u petoj deceniji života, a „Seansa“ je autorska crna komedija koja prevazilazi okvir priče o pojedincu i postavlja univerzalna pitanja o zdravstvenom sistemu i društvu.

Hitna reakcija na globalnom nivou

Glavna poruka s ovogodišnjeg Svetskog dana gojaznosti je podizanje svesti o ovom hroničnom oboljenju, pozivajući na hitne akcije prevencije i lečenja. Cilj je smanjenje stigme, edukacija i bolja podrška za skoro milijardu ljudi koji se suočavaju sa gojaznošću širom sveta, naglašavajući da to nije samo višak kilograma, već ozbiljan zdravstveni problem povezan sa bolestima srca i drugim bolestima. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” objavio je ključne podatke i smernice usmerene na prevenciju i razumevanje ovog globalnog problema. Slogan je „Osam milijardi razloga za borbu protiv gojaznosti”, što je poruka svakoj osobi na planeti da ima interes u rešavanju ovog problema, jer gojaznost utiče na celokupno društvo, ekonomiju i zdravstvene sisteme. Batut naglašava da se gojaznost više ne sme posmatrati isključivo kao posledica loših ličnih izbora.Klasifikuje se kao hronična, recidivirajuća bolest koja nastaje usled interakcije genetike, biologije, ali i okruženja (dostupnost nezdrave hrane, nedostatak prostora za fizičku aktivnost).

Maligne bolesti, moždani i srčani udari…

Kako je predstavljeno ove godine povodom Svetskog dana gojaznosti, ona je okidač za više od 200 različitih bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, uključujući srčani i moždani udar, dijabetes tipa 2, određene vrste malignih tumora, probleme sa mentalnim zdravljem.

Statistika za Srbiju

Prema zvaničnim podacima, kada je Srbija u pitanju, 20,8 odsto stanovništva starijeg od 15 godina je gojazno, dok je 36,3 odsto u kategoriji predgojaznosti.

Planirana isključenja struje u Somboru za sredu, 18. mart

SOMBOR

08:30 - 11:30
Ulice: V.MIĆUNOVIĆA, V.ČUBRILOVIĆA, D.RADOVIĆA, M.I.BAJКE, Đ.BRКIĆA, ŠIКARSКI PUT, NIКOLAJA ŠIMIĆA, DEO JOSIĆКI PUT, IZLETNIČКA

09:45 - 10:45
Ulice: I.ANTUNOVIĆA I DEO JOSIĆКOG PUTA

11:15 - 12:15
Ulice: J.DUČIĆA 37-59

12:45 - 14:15
Ulice: JORGOVANSКA

BEZDAN

09:00 - 13:30
Ulice: Somborski Put 59-75 i Železnička.

STAPAR

08:00 - 09:00
Ulice: ATANASКA LAZIĆA

U utorak, 24. marta 2026. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Među javom i med snom”, umetnika Miodraga Miše Perića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 8. maja 2026. godine.

Među javom i med snom

Retrospektivna izložba Miodraga Miše Perića, Među javom i med snom[i] u nekom drugom društvenom kontekstu ponudila bi lirski prikaz unazad dvodecenijskog rada umetnika. Međutim, kako je danas vreme preusmereno na nekontrolisani razvoj, na prvom mestu, veštačke inteligencije (koju smo sami stvorili), u isto vreme paradoksalno i nasušno, umetnik nudi jedan od mogućih pogleda u eri hibridne okoline.

Visoko estetski pojmljene, poetične, raspričane, do najsitnijih detalja osmišljene i prevedene u sadašnjost deluju približno dosanjanom snu u kome se irealno preliva u okvire mogućeg, stvarnog. Pa ipak, posmatrajući ih u prostoru i vremenu od nešto više od dve decenije, čini se da su samo na početku nagoveštaja sna imanentnog svakoj javi. Izmičući svakoj konkretnijoj definiciji, Perić kao da najviše računa na lični univerzum u kome je mikronarativu dodeljena glavna uloga. U koliko bih na ovom mestu iskoristila prostor za digresiju, onda bih se poslužila Platonovom opaskom, koja mi se učinila najprikladnija kada je u pitanju Perićeva estetika, a na račun nečeg drugog koji nije u mogućnosti ponuditi smisleniji raison d’être njegovog opusa: Lepota se jednom odnosi na ono što se pojavljuje kao lepo, a drugi put na suštinu onoga što se pojavljuje kao lepo.[ii]

Radijalno kretanje umetnikovog iskaza ne/namerno izbegava svaku definiciju, pa ipak ima izvesne kinetike u njegovim delima, čak i mehanicističkog ustrojstva gotovo nespojivih elemenata nekog od mehanizama. Radi se o izvesnoj preciznosti i pravcu da pomenuti mehanizam radi. U strogo kinetičkom smislu, on bi se pretvorio u energiju; energija bi dala izvestan potencijal kretanja u pravcu kapaciteta recipijenta. Tako pasivan prikaz često ima više uticaja od bilo kog aktivnog usled forme koja implicira kretanje kroz vizuelni utisak, a koje omogućavaju nadrealni spojevi Perićevih skulptura. Upravo je to ona linija koja podupire narativ između sna i jave, između pokreta i mirovanja, jedan kinetički kontraposto, psihološki hipnagogija[iii] i hipnopompija. Slično se dešava sa reupotrebom odbačenih predmeta: umetnik manevriše njima u umetničkom diskursu, ali tako da ne dekonstruiše njihovu prvobitnu namenu kako se to radilo u istorijskim avangardama; naprotiv, u pojedinim segmentima, čak intenzivira utilitarnu ulogu odbačenog predmata, bez namere da se bavi interpretacijom pomenutog. Ono što dodaje su ostali odbačeni predmeti koji zajedno tvore začudne relacije koje deluju istovremeno zavodljivo i zastrašujuće, privlačno i odbojno. [iv] U tom smislu, važan segment Perićevog rada su organski materijali, poput pitonove kože, krzna, ili rogova životinje nekadašnjih statusnih simbola, koje obrađuje na način tako da još vise intenzivira njihovu prvobitnu namenu, ali računa i na estetiku bola, gde bi se teskoba pretvorila u snažan vizuelni izraz.

Slojevitost i magičnost Perićevih radova računaju na još jedan neuhvatljiv vremenski kod – sadašnjost u kojoj jesmo, ali koju nikako ne možemo dosegnuti. Ta infinitezimalna količina sadržana najviše od prošlosti i budućnosi, a nije ni jedno od toga, jeste granica između jave i sna, stvarna, ali neuhvatljiva. Time umetnik želi da ukaže na važnost trenutka, onoga što imamo, a čega smo, najčešće nesvesni. Pored vremenske dimenzije, čini se da umetnik računa i na prostornu: u tom smislu, važan punktum umetnikove trase jeste njegov rodni grad, Novi Sad. Taj koren jeste tačka njegovog uzemljenja koliko i migracije – to je njegova realnost koju on sam pušta da klizi između prošlosti i budućnosti, te time, zapravo kontroliše svoje sopstvo u njoj.

Neosporno je da je retrospektivna izložba Među javom i med snom ukazala na izuzetnu umešnost njenog tvorca, koji je zasigurno računao, pored velike umetničke i radne discipline, na ona znanja koja su koristila starogrčkim majstorima[v] kao i na ona koja su koristila renesansnim umovima. Pored navedenog od izuzetne važnosti za njegov rad jeste i atmosfera okruženja, kao i razumevanje dela. U tom smislu koncept spore umetnosti[vi] je neizbežan u koliko bismo želeli da proniknemo u dublju analizu – ritam njegovih dela bezuslovno traži vreme, poziva da se sagledaju u jedinstvu celine, iako uvek nedostaje deo (beskonačno mali delovi) koji bi dospustio finalizaciju zaključka o istoj. Potpuno je u redu da konačnog zaključka nema: poenta jeste u beskonačnom kretanju misli o delu. Ta misaona kinetika je nešto što je svojstveno Perićevim delima, a ona svakako podrazumeva metanaraciju onoga ko delo stvara, kao i onoga ko delo konzumira. Slično nešto uradio je Džon Kejdž (John Milton Cage Jr) kada nas je prepustio zvucima sopstva.

Proteklog vikenda (14. i 15. marta) u Lazarevcu je održano Prvenstvo Srbije u full contactu. Učešće na ovom državnom takmičenju uzeli su i borci somborskog kluba borilačkih sportova "Kobra". Prvenstvo je obeležio somborski junior David Dragičević koji je u kategoriji 91 kg osvojio prvo mesto i zlatnu medalju.

„David je spektakularnim nokautom došao do titule prvaka države, te je tako sebi otvorio vrata reprezentaciji Srbije“ – izjavio je njegov trener Aleksandar Kovač. Pored ovog zlatnog odličja osvojene su još dve medalje. Nemanja Kovač je u superteškoj kategoriji osvojio je srebro. On je posle dve ubedljive pobede, poražen u finalu. „Po mišljenju većine prisutnih on je oštećen u finalu, ali, svaka čast njegovom protivniku na pobedi, meč je bio spektakularan“ – kazao je trener somborskog kluba, koji je još napomenuo i da Ognjen Dimić osvojio bronzu u kategoriji do 81 kg u A klasi. „Primetio se dug izostanak iz kik boksa i mečeva u MMA“ – zaključio je Aleksandar Kovač - piše somborsport.org.

Srpska čitaonica “Laza Кostić” Sombor raspisala je Кonkurs za književnu nagradu “Miroslav Josić Višnjić” za prvu objavljenu knjigu proze /pripovetke ili roman/ autora do 35 godina.

U obzir dolaze knjige koje su izašle u toku 2025. godine i napisane na srpskom jeziku.

Potrebno je da izdavači ili autori po četiri /4/ primerka knjige pošalju do 10. aprila, 2026. godine na adresu: Srpska čitaonica “Laza Кostić” Sombor, Čitaonička br 2, 25000 Sombor

Rezultati konkursa biće objavljeni početkom juna 2026. godine a nagrada će biti uručena na svečanoj sednici Skupštini Čitaonice. Nagrada se sastoji od Plakete i novčanog iznosa od 75.000,00 rsd

Srpska čitaonica “Laza Кostić” raspisala je konkurs za najlepšu ljubavnu pesmu u 2026. godini.

Originalni rad se dostavlja na adresu: Srpska čitaonica “Laza Кostić” Sombor, Čitaonička br 2, 25000 Sombor.

Кandidati putem e-mail pošte dostavljaju rad i šifru rada. U drugoj poruci ime i prezime, telefon, mesto stanovanja.

Jedan autor može maksimalno poslati 1 (jednu) pesmu, koja do sada nije objavljena. Pesma treba da bude na ćiriličnom pismu.

Nagrada se daje u vidu Zlatne plakete i novčanog iznosa od 20.000,00 rsd.

Кonkurs traje od 9. marta do 15. aprila 2026. godine

Originalne radove organizator će objaviti na sajtu Čitaonice, sekcija PUBLIКACIJE. Organizator će naknadno doneti odluku o štampanju Zbornika u papirnoj varijanti.

Кontakt: +381 25 420 715, e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., www.srpskacitaonica.rs

Mađarska građanska kasina u ponedeljak, 16.3.2026. godine organizovala je svečano obeležavanje mađarskog nacionalnog praznika – godišnjice izbijanja revolucije 1848/49.

Ovom prilikom položeni su venci na spomenik Jožefu Švajdelu, a svečani program održan je u Velikoj sali Кasine.

Svečanosti su prisustvovale zvanice iz Srbije i regiona, između ostalog i državni sekretari Republike Mađarske dr Zoltan Maruza i Anita Кiš-Heđi, narodna poslanica u Skupštini Republike Srbije dr Emeše Uri, kao i konzul Republike Mađarske Sabolč Reves. Ispred Grada Sombora venac je položio član Gradskog veća za oblast međunarodne saradnje Tamaš Кanižai.

Mađarski nacionalni praznik, 15. mart, obeležava početak revolucije i borbe za slobodu 1848/49. godine protiv Habzburške monarhije. To je dan sećanja na demokratske težnje, a osim u Republici Mađarskoj, praznik svečano obeležavaju i Mađari u Vojvodini i Srbiji.

Osnovna škola „Avram Mrazović“ Sombor u petak, 13.3.2026. godine, svečano je obeležila Dan škole.

Za ovu priliku učenici, njihovi učitelji i nastavnici priredili su svečani program, u okviru kog su se predstavili pesmom, recitalima i skečevima. Ovim povodom direktorica škole Miljana Pavličić Dragić uručila je i priznanja najistaknutijima.

Priredbi su prisustvovali učenici, zaposleni i prijatelji škole, a ispred lokalne samouprave prisustvovala je članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. mart

U vreme kada su cene goriva visoke, a njihovo kretanje neizvesno, niska potrošnja postaje jedan od najvažnijih faktora pri kupovini novog automobila.

U Srbiji je merama vlade ograničen rast cena dizela i benzina. U Nemačkoj se, pak, cene benzina kreću i preko 2 evra po litru.

Nemački auto-klub ADAC sastavio je spisak najštedljivijih modela sa benzinskim motorom na tržištu, od gradskih automobila do više klase, kako bi pomogao kupcima u izboru.

Treba napomenuti da je ADAC u izbor uvrstio i automobile sa hibridnim pogonom čiji je glavni motor benzinac, pa je logično da su upravo ti modeli izbili na vrh liste najštedljivijih - prenosi B92.

Gradski i mali automobili

U kategoriji najmanjih automobila, na samom vrhu nalaze se konstrukcijski identični modeli Toyota Yaris Hybrid i Mazda 2 Hybrid, koji prema fabričkim podacima troše samo 3,8 litara na 100 kilometara.

Slede Renault Clio Hybrid E-Tech 160 sa potrošnjom od 4,1 litar te Mitsubishi Colt 1.6 Hybrid, model koji se uskoro povlači sa tržišta, sa potrošnjom od 4,2 litra.

Kompaktna klasa

I u kompaktnoj, odnosno nižoj srednjoj klasi, hibridna tehnologija omogućava nisku potrošnju. Najštedljiviji je mali SUV Mitsubishi Grandis 1.8 Hybrid sa prosekom od 4,3 litra.

Odmah iza njega su Toyota Corolla Hybrid sa 4,4 litra te Kia Niro 1.6 GDI Hybrid, koja na 100 kilometara troši 4,5 litara benzina.

Srednja klasa

Da prostrani porodični automobili ne moraju nužno biti i veliki potrošači, dokazuju modeli iz srednje klase. Listu predvodi Dacia Bigster Hybrid 155 sa potrošnjom od 4,7 litara.

Slede je Škoda Octavia 1.5 TSI mHEV sa 4,8 litara i Renault Espace E-Tech Full Hybrid, koji prosečno troši 4,9 litara na 100 kilometara.

Viša klasa

Čak i u segmentu viših klasa vozila mogu se pronaći štedljivi modeli. Na vrhu spiska nalaze se Lexus ES 300h i Škoda Superb 1.5 TSI, koji dele potrošnju od 5,1 litar na 100 kilometara.

Tek neznatno više, 5,3 litra, troši Volkswagen Passat Variant 1.5 eTSI, što ga takođe svrstava među najefikasnije automobile u svojoj kategoriji, piše ADAC.

Oko 30 grama žučnog kamena goveda može dostići cenu i do 5.000 evra.

Kad bi vas neko pitao koji je najvredniji nusproizvod mesne industrije, verovatno bi jedna od poslednjih stvari na koju biste pomislili - goveđe žučno kamenje. Međutim, u stvarnosti su ti mali komadići stvrdnutih probavnih tečnosti vredniji od zlata.

Njihova tržišna cena dostiže zapanjujućih 5.800 dolara (oko 5.050 evra) po unci (približno 28 grama), piše portal Earth.com.

Glavni razlog tako visoke vrednosti je industrija tradicionalne kineske medicine, sektor čija vrednost, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, iznosi oko 60 milijardi dolara (oko 52 milijarde evra) godišnje - prenosi Nova.

Žučni kamen samleven u prah ključni je sastojak preparata za koje neki veruju da mogu pomoći u oporavku nakon moždanog udara i drugih ozbiljnih bolesti.

Inače, kamen u žuči je stvrdnuta naslaga holesterola (80-85%) ili bilirubina (pigmentni) koja se formira u žučnoj kesi. Međutim, za razliku od ljudskog kamena u žuči, kod goveda se većinom sastoji od kalcijumovih soli, poput kalcijum-karbonata i kalcijum-fosfata.

Takva posebna struktura posledica je specifičnog probavnog sistema goveda, prilagođenog preradi velikih količina biljnog materijala.

Razvija se kod starijih životinja

Zanimljivo je da se žučni kamenci kod živog goveda ne mogu otkriti bez medicinskog pregleda, pa stvarna vrednost pojedine životinje ostaje nepoznata sve do prerade.

Neki poljoprivrednici čak su razmišljali o veštačkim metodama podsticanja stvaranja žučnih kamenaca, ali stručnjaci takve prakse snažno ne preporučuju.

Dr Daniela Gomez da Silva, istraživačica na Državnom univerzitetu u Sao Paulu, upozorava na još jedan ironičan obrt: kako savremene metode uzgoja stoke postaju sve efikasnije i životni vek goveda se skraćuje, moglo bi doći do smanjenja pojave žučnog kamena.

Naime, mlađe životinje jednostavno nemaju dovoljno vremena da razviju ove vredne tvorevine.

I nauka ih istražuje

Medicinska opravdanost korišćenja ovih kamenaca privukla je i pažnju naučnika.

Istraživanja Univerziteta u Hong Kongu pokazala su obećavajuće rezultate u vezi sa pojedinim jedinjenjima koja se nalaze u tradicionalnim preparatima sa prahom goveđeg žučnog kamena, naročito u kontekstu zaštite mozga tokom ishemijskog moždanog udara. Međutim, konačni rezultati još nisu objavljeni jer istraživanja i dalje traju, prenosi N1info.hr.

Kako piše portal Oddity Central, kineski istraživači razvili su i veštački "uzgojene" žučne kamence, koji navodno pokazuju slična svojstva kao prirodni.

Laboratorijske alternative mogle bi u budućnosti da zaustave dalji rast cena, ali se prirodni žučni kamen i dalje smatra zlatnim standardom.

Izazovi za poljoprivredni sektor

Eksplozivan rast tržišta doneo je i neočekivan izazov za poljoprivredni sektor.

Nekada smatrani otpadom, danas vredni goveđi žučni kamenci privukli su i pažnju organizovanog kriminala.

Pojavile su se sofisticirane krijumčarske grupe koje ih švercuju preko granica, a neki proizvođači suočili su se čak i sa oružanim pljačkama.

U mnogim pogonima za preradu mesa uvedene su dodatne bezbednosne mere, a informacije o pronalasku žučnih kamenaca često se drže u tajnosti, prenosi N1.

Vlasti u Brazilu, jednoj od zemalja iz kojih žučni kamen stiže na kinesko tržište, otkrile su i brojne pokušaje falsifikovanja, pri čemu se pravim kamenima dodaju supstance poput šećera ili ciglene prašine kako bi se povećala težina i zarada.

Prodaja goveđeg kamena u žuči predstavlja i dodatni izvor prihoda stočarima u Africi. Na društvenim mrežama mogu se pronaći brojni profili koji oglašavaju njihov otkup ili prodaju.