Šta je Plug-in Hybrid (PHEV), a šta je Mild Hybrid (MHEV) i po čemu se oni razlikuju od klasičnih hibrida. Koji mogu da se pune? Koji ne mogu, a koji mogu da se kreću samo na struju, a koji mogu da se koriste i kao klasični električni automobili?
Taman kada je većina vozača naučila šta su to hibridni automobili, proizvođači su počeli da komplikuju stvari i da izmišljaju neke nove podvrste hibrida. Tako se danas nude takozvani Plug-in Hybrid automobili (PHEV), Mild Hybrid automobili (MHEV), a tu su i klasični hibridi, piše Supertest.rs.
Klasični su i najpopularniji u ovom trenutku, iako PHEV, a posebno MHEV verzije, itekako osvajaju tržište. Svakako najpoznatiji klasični hibrid, a ujedno i pionir kada je ova tehnoligija u pitanju, je Toyota Prius, predstavljena 1997. godine.
Šta su to klasični hibridni automobili?
Model Prius je bio hrabar potez kompanije Toyota, a on je i najzaslužniji za današnju popularnost klasičnih hibrida. Kod klasičnih hibrida automobil je opremljen benzinskim, ili vrlo retko dizel motorom, elektromotorom i baterijom.
Osnovni pokretač automobila je benzinski motor, ali automobil može da se kreće i samo na struju. Kada se automobil startuje, benzinski motor se uglavnom ne uključuje, izuzev ako je baterija ispražnjena.
Polazak iz mesta i manevrisanje na parkingu se najčešće obavlja u potpunoj tišini, isključivo uz pomoć elektromotora. Ipak, čim se malo doda gas, aktivira se i benzinski agregat. Kod klasičnog hibrida baterija se dopunjuje isključivo tokom vožnje, a za njeno dopunjavanje se koriste situacije kada se usporava ili kada se vozite na nizbrdici.
Tada elektromotor preuzima funkciju generatora i koristi inerciju automobila, pa se u bateriju vraća deo energije koja bi se inače potrošila na trenje u kočnicama i njihovo zagrevanje.
Vozač ne mora da vodi računa o tome kada koji motor radi, on automobil vozi kao klasičan automatik, a računar brine o svemu. Naravno, računar koristi svaki trenutak kada je moguće da ugasi benzinski motor.
Na taj način hibridi ostvaruju znatno nižu potrošnju, posebno u gradskim uslovima vožnje, sa čestim usporavanjima, kada se benzinski motor gasi, a baterija dopunjuje. Na otvorenom putu, pri konstantnim brzinama, hibridi ne mogu da ostvaruju značajne uštede u poređenju sa standardnim automobilom sa benzinskim motorom.
Šta su Plag-in hibridni automobili (PHEV)?
Plag-in hibridi (PHEV – plug-in hybrid electric vehicle) su nastali iz želje proizvođača da hibridu podare veću autonomiju u električnom modu. Stoga su Plug-in Hybrid automobili opremljeni baterijom većeg kapaciteta, kao i snažnijim elektromotorom.
Zahvaljujući tome oni u električnom modu ne moraju da se kreću samo na parkingu, već bez uključivanja benzinskog motora PHEV hibridi mogu da prevale oko 50 kilometara. Zavisno od proizvođača, elektromotor je u stanju da im obezbedi i sasvim pristojnu maksimalnu brzinu, dovoljnu i za kretanje auto-putem. Specifikacije zavise od proizvođača do proizvođača.
Kao i klasični hibridi i PHEV modeli bateriju dopunjuju tokom vožnje. Ipak, ona je velikog kapaciteta i dopunjavanjem dokom vožnje u realnim uslovima ne može da se napuni u potpunosti, već se to vrši priključivnjem na punjače koje koriste i električni automobili.
Zahvaljujući ovoj karakteristici Plag-in hibridi mogu da se na dnevnim gradskim relacijama koriste kao električni automobili, a da su zahvaljujući benzinskom motoru sposobni i za duga putovanja. Nedostatak je što su zbog veće baterije i snažnijeg elektromotora PHEV hibridi skuplji i teži od klasičnih hibrida.
A šta su Mild hibridi (MHEV)?
Blagi hibridi (MHEV – Mild Hybrid Electric Vehicle) su u poslednje vreme postali veoma popularni, a većina klasičnih modela sa benzinskim motorima ima ovaj vid elektrifikacije. U pitanju su hibridni modeli koji imaju mali elektromotor koji služi kao generator, a on je obično sistemom kaiša povezan sa motorom.
Zbog male snage elektromotor nema mogućnost da samostalno pokrene automobil, čak ni tokom vožnje na parkingu.
Za svako kretanje je potreban motor sa unutrašnjim sagorevanjem, a elektromotor može samo da posluži kao manja relativno zanemarljiva dopuna u performansama. Većina vozača koji voze ovakve automobile ni ne znaju da raspolažu nekom vrstom hibridne tehnologije
Kao i kod svakog hibrida, elektromotor prilikom usporavanja dopunjuje bateriju, istina skromnog kapaciteta. Uštede kod blagih hibrida nisu velike kao kod klasičnih hibrida, ali blagi hibridi prilikom sporije vožnje, na primer na prilascima semaforu, mogu ranije još tokom kretanja da ugase benzinski motor i da ostvare određne uštede.
Zahvaljujući ovakvom principu rada obara se i emisija CO2, što je najveća briga današnjih proizvođača. Prednosti blagih hibrida su što uz minimalna ulaganja i minimalno povećanje mase automobila mogu da se ostvare uštede u potrošnji i emisiji CO2.
