Sombor.info

Desetogodišnji Vladan Bajramović iz sela Kolut, ovog vikenda boravio je kod bake i deke u Somboru. Vladan je igrajući ispred zgrade ugledao pored jednog automobila novčanik. Znao je da je novčanik neko izgubio, pozvao je svoje roditelje, pokazao im novčanik i počela je avantura…

"Ja sam otvorila novčanik, videla sam sve moguće kartice i novac, izvadila sam ličnu kartu, ali na njoj nije bilo adrese, jer je kartica čipovana. Htela sam je odneti u stanicu Policije, ali tada sam videla i papir od bankovne kartice, a tamo je pisala adresa. Seli smo u auto i otišli na adresu. I vlasnica novčanika i Vladan i ja smo bili i srećni i uplašeni. Vlasnica kaže da je prvo plakala što je novčanik izgubila, a potom je ponovo plakala, ovoga puta od sreće jer joj je novčanik vraćen", kaže Vladanova majka Snežana Bajramović.

Vlasnica izgubljenog novčanika je pošteno nagradila ovog malog heroja, a Vladan kaže da se ni najmanje nije dvoumio šta treba da uradi.

Vladan je inače učenik trećeg razreda Osnovne škole "Ognjen Prica" u Kolutu, a mama Snežana s ponosom kaže da je srećna što je svoju decu naučila da budu pošteni.

Izvor: RTV

Gotovo da nema takmičenja u kuvanju ribljeg paprikaša na kom Apatinac Vladimir Lovrić nije uzeo pehar. Čovek koji u svojoj kolekciji broji preko 30 nagrada od različitih članova žirija, među kojima je i prestižna titula najboljeg kuvara ribljeg paprikaša u Vojvodini, od onih je poznavalaca spravljanja ovog specijaliteta koji će rado podeliti svoj recept sa svakim. Vladimir je i član Udruženja „Amaterskih kraljevskih kuvara Vojvodine“, a kako nam je otkrio, paprikaš kuva od detinjstva.

„Paprikaš kuvam od malih nogu i sam sam naučio da ga pripremam. Takmičarski, naš čuveni specijalitet sam počeo da kuvam pre oko 15 godina. Naravno, nisu se odmah ređali uspesi na samom početku. Ja sam prvo forsirao jednu priču, jedan svoj recept koji se kuva ovde kod nas. Međutim, to ne može da prolazi na svim mestima. Ukapirao sam da ti moraš da se prilagodiš podneblju gde kuvaš, pa tako danas kuvam drugačije u Apatinu, drugačije u Monoštoru, u Beogradu, na Paliću... Samim prilagođavanjem, došli su i prvi značajni rezultati“, smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, apatinski riblji paprikaš ima pet osnovnih sastojaka, a to su kvalitetna riba, kvalitetna paprika, voda, so i luk. Kako nam je otkrio, uglavnom bude samo šaran, ali može da se doda još nešto, recimo som ili mrena, malo parče, a šaran mora da preovladava minimum 70 posto.

„Paprika je jako bitna. Preferiram bezdansku. Ove godine sam npr. 5 vrsta kupio, pa kombinujem po nekoliko vrsta. Naravno, važan segment cele priče je i dobro društvo. Moji prijatelji uvek idu sa mnom na takmičenja, uvek je standardna ekipa drugara, a to je ono što celu priču čini posebnom“, priča Lovrić.

Kako saznajemo od njega, trenutno je, u saradnji sa nekoliko entuzijasta kao što je i sam, u fazi osnivanja Udruženja građana pod nazivom „Apatinski riblji paprikaš“, a želja mu je da upravo Apatinci budu ti koji će brendirati ovaj nadaleko čuven gastronomski specijalitet.

Vlado je mišljenja da se gotovo isti riblji paprikaš kuva od Baje do Bogojeva, što je po njemu najbolji paprikaš, dok se u Beogradu pripremaju riblje čorbe, na području Subotice nešto između paprikaša i čorbe itd.

Naš sagovornik jedini je Apatinac koji je osvojio Prvenstvo Vojvodine, najvažnije i najveće takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša, gde učešće uzimaju najbolji kuvari iz cele Vojvodine, pobednici iz svakog pokrajinskog grada. Osim što je osvojio sva najjača takmičenja, ne samo u kuvanju ribljeg paprikaša, već i ribljih čorbi, godinama unazad i žirira na velikom broju ovakvih nadmetanja, a od skoro je i predsednik žirija u Apatinu.

Privatno, naš sugrađanin je human, staložen i porodičan čovek, ali veoma ceni i neguje svoja brojna dugogodišnja prijateljstva. Živi u Beogradu poslednjih 12 godina, ponosni je suprug i otac dečaka od šest gdina. Voli da peca, a osim paprikaša, obožava da kuva i druge specijalitete u kotliću, ali i pečenje, roštilj i drugo. Kaže da mu Apatin mnogo nedostaje.

„Imam osećaj da nikad nisam ni otišao. Gde može biti lepše nego svojoj kući, gde su ti prijatelji, gde su ti uspomene?! Iako veliki grad nudi i veće mogućnosti, kad god imam priliku, dođem kući“, nostalgičan je Lovrić.

Vladimir nema neostvarenih želja kada je takmičarsko kuvanje u pitanju, ali ne planira stati sa tim. Ono što ga izdvaja od mnogih kuvara jeste činjenica da rado deli svoj recept sa drugima. Primenjujući upravo njegov recept, već su četvorica Apatinaca postali prvaci u kuvanju ribljeg paprikaša, a Lovrić ističe da ko god želi može da mu se obrati za savet.

Za sam kraj, našem sagovorniku želimo mnogo uspeha na svim poljima, a naročito u budućem radu UG „Apatinski riblji paprikaš“. Ne sumnjamo da će ovakav vrsni poznavalac omiljenog jela Apatinaca umeti dodatno da ga ispromoviše kroz udruženje, a mi ćemo već ovog vikenda pokušati skuvati paprikaš upravo po receptu našeg šampiona.

Izvor: Radio Apatin

Teretni voz naleteo je danas kod Sombora na osobu koja se kretala po pruzi i teško je povredio, rečeno je u preduzeću „Infrastrukture zeleznice Srbije“.

Nesreća se dogodila na delu pruge Sombor – Bukovački Salaši, u 15.30.

Zeleznički saobraćaj na ovom delu pruge trenutno je u prekidu, rečeno je agenciji Beta.

Kretanje železničkim kolosekom je zabranjeno i izuzetno opasno.

Preduzeće Infrastruktura železnice Srbije apelovalo je na građane da ne šetaju kolosekom i da ne prelaze prugu tamo gde to nije dozvoljeno.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić prisustvovao je danas obeležavanju Dana grada Sombora, gde je poručio da je način na koji je taj grad izborio svoju slobodu poučan za male narode u današnje vreme i naveo da je doneo odluku da se ponovo uspostavi Lučka kapetanija u Bezdanu.

Obraćajući se na svečanoj akademiji, Vesić je istakao da prema Somboru gaji posebne emocije, jer je u tom gradu služio vojsku i brojne uspomene ga vežu za taj grad.

U ime predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, Vesić je čestitao Somborcima Dan grada, navodeći da imaju dugu istoriju koju treba da čuvaju, te da je način na koji je Sombor dobio status slobodnog grada, zanimljiv i poučan za male narode u današnje vreme.

Podsetio je da su Somborci dali veliki doprinos oslobođenju Petrovaradina i pobedi Austrougara nad Turcima 1716. godine, a kasnije i Beograda, ali da su njihove ratne zasluge brzo pale u zaborav, pa je odlučeno da se Somboru oduzme status grada.

„Onda su se Somborci pobunili i uspeli uz borbu, volju i umešnost, i 150.000 forinti, da dobuju status slobodnog grada od Marije Terezije. Mali narodi treba da znaju da mogu da budu uspešni kada pokažu volju i koriste sve metode da sačuvaju mir i državu”, rekao je Vesić.

Ministar je ukazao da se nalazimo u nestabilnom vremenu, dok se svetski rat vodi u Evropi, a niko ne zna da li će se proširiti i kakve će biti posledice. „Mi moramo da čuvamo mir, samostalnosti pravo da slobodno odlučujemo. Da sačuvamo mir i našu zemlju. To je naša najveća pobeda u vremenima koja dolaze”, rekao je Vesić. A, uz mir, kazao je, ide i ekonomski razvoj, najavljujući nekoliko značajnih projekata u Somboru u narednom periodu.

Podsetio je da je pre dve godine ukinuta Lučka kapetanija u Bezdanu i naveo da će se to promeniti. „Doneo sam odluku da se pokrene inicijativa da se Kapetanija vrati u Bezdan. To nešto što je nepravedno oduzeto Somboru, odnosno ovom delu zemlje. To je stvar koju ćemo ispraviti”, poručio je ministar.

Dodao je da se završava Dom zdravlja, a krenuće i druga faza projekta izgradnje kanalizacije, u okviru projekta Čista Srbija. Kao najvažnije, naveo je izgradnju auto-puta od Bačkog brega, na granici sa Mađarskom, koji će preko Sombora, Kule, Vrbasa, Bečeja, Kikinde, ići do Nakova, na granici sa Rumunijom.

„To će promeniti život ljudi ovde, koji će dobiti izlaz na autoput koji će biti najbrža veza jednog dela Mađarske prema Rumuniji. Biće opterećen auto-put, što je dobro za razvoj Sombora”, rekao je Vesić. Podsetio je da će se raditi i rekonstrukcija pruge Sombor - Vrbas.

Ministar Vesić je napomenuo i da u Somboru žive pripadnici 21 nacije i zamolio ih da čuvaju tu raznolikost kao i do sada. „Čuvajte blago koje imate toleranciju, zajednički život... ovo je zajednička kuća svih koji u Somboru žive. To je naše bogatstvo. Čuvajući mir, čuvamo oni najvažnije i najdragocenije u vremenima koje dolaze”, poručio im je ministar.

Dodao je da će biti dobrih vesti, samo ako se očuva mir, kako bi zemlja mogla da nastavi da se razvija, što će biti naša najveća pobeda. Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković istakao je da taj grad ima prošlost vrednu poštovanja, a da je istorija Sombora i duža od sticanja privilegije slobodnog grada 1749. godine, koja je bila prekretnica u prosvetnom, kulturnom i urbanom razvoju grada. „Ulaganje u infrastrukturu je deo celokupne revitalizacije naše zemlje.

Nastavljamo sa velikim infrastrukturnim ulaganjima. Zato smo posebno zahvalni ministru Goranu Vesiću na ličnom angažovanju, energiji i podršci projektima u Somboru”, rekao je gradonačelnik Ratković. Sombor obeležava 17. februar kao Dan grada u spomen na taj datum 1749. godine kada je Marija Terezija potpisala Povelju kojom se Sombor uzdiže u rang slobodnih i kraljevskih gradova, i koja je na svečan način predata Somborcima 24. aprila 1749. godine, prenosi Tanjug.

Izvor: politika.rs

Graničar u stečaju iz Gakova ponuđen je na prodaju kao pravno lice za 19,1 miliona dinara.

Stečajni upravnik je objavio da će se javno nadmetanje za firmu koja je u stečaju od 2016. godine dogoditi 22. marta.

Najvažnija Graničara je kompleks objekata u Gakovu na oko 1,2 hiljade kvadratnih metara, četiri poslovna prostora u tom mestu, te zgrada trgovine od 1.465 m2 u Somboru.

U prodajnom paketu su i plac u Gakovu, te pokretna imovina i sporna prava.

Izvor: 021.rs

Povodom Dana grada, Galerija „Milan Konjović“, 17. februara, zvanično je predstavila somborskoj publici dve nove izložbe.

Izložbu pod nazivom „Pasteli Milana Konjovića“, koju čine 54 rada, i maestrovo stvaranje ovih pastela predstavio je prisutnima autor izložbi, kustos Nebojša Vasić.

U skladu sa temom ovogodišnje proslave Dana grada, druga tematska izložba nosi naziv „Zagrlјaj gradskog jezgra“ i prikazuje Konjovićeve slike na kojima su prikazane ravangradske ulice i predeli.

Izložbe je zvanično otvorio član Gradskog veća Sava Dojić, čestitajući sugrađanima Dan grada.

Direktorka Galerije, Milena Rackov Kovačić, tokom otvaranja najavila je i nove izložbe koje ova ustanova kulture priprema u narednom periodu.

U petak, 17. februara, povodom obeležavanja Dana grada, Turistička organizacija grada Sombora, pod pokrovitelјstvom Grada Sombora, je na Trgu svetog Trojstva upriličila spektakularni koncert Dženana Lončarevića.

Nakon bogatog i raznovrsnog programa povodom Dana grada Sombora, popularni pevač je za sam kraj večeri atmosferu doveo do usijanja.

Lončarević svojim maestralnim nastupom, nije ostavio ravnodušnima brojne obožavaoce, pa je, pevajući svoje sjajne hitove dobro zagrejao i zabavio, a ujedno i raznežio Somborce, kao i njihove goste. Trgom su se orili, kao jedan, glasovi uz pevačeve najveće hitove poput „Nikome ni reč“, „Ludujem“, „Loša“, „Cvete beli“, „Laku noć“, a publika je imala priliku da uživa i u novim numerama.

Evo kako da se zaštitite u slučaju napada.

Postoji svakodnevni rizik da na ulici sretnemo pse lutalice. Neki se ponašaju neprijateljski, i onda nastaje opasnost. Ovo su preporuke stručnjaka i kinologa kako da se zaštitite i sprečite ujed životinje.

Pokušajte sačuvati smirenost

Psi, kao i neke druge životinje, zaista osećaju ljudski strah. Naravno, smiriti se, ako je pred vama agresivan pas, poprilično je teško. Za početak treba prestati vikati, mahati rukama i pokušavati pobeći. Ovakve aktivnosti izdaće vaš strah i nervozu, a pas će dobiti direktan signal za napad.

Usporite kretanje

Ako je pas na vašem putu za vreme trčanja, odmah smanjite brzinu kretanja. Polako se okrenite u drugu stranu i nastavite lagano da se krećete, prateći psa perifernim vidom. Ispravno bi bilo i da se zaustavite, da ostanete nepokretni i opustite ruke duž tela. Tako ćete izbeći pažnju životinje.

Direktan kontakt očima sa psom može pojačati njegovu agresiju. Takav pogled, životinja doživljava kao pretnju, i zato će napasti prva. Psa treba držati u svom vidnom polju, gledajući ga sa strane. Onda će shvatiti da ne predstavljate pretnju, i najverovatnije će samo proći pored vas.

Odvucite pažnju psu

U takvoj situaciji pomoći će bilo koja stvar koja će se naći pri ruci. Dajte psu vašu cipelu, flašu ili ranac – sve što on može zagristi. Dok je životinja zauzeta, možete se polako udaljiti, izbegavajući posledice.

Dajte komandu životinji

Ako pas nastavlja pokazivati agresiju, okrenite mu se licem, pri tome nastavljajući gledati malo u stranu, i komandujte mu da ode. Bitno je da vaš glas, u tom trenutku, bude siguran i autoritativan, ali ni u kojem slučaju preteći i vrišteći.

Delotvorne komande su: „Ne!“ i „Nazad!“ -izgovorene sigurnom intonacijom. Nakon što ih pas čuje, on će osetiti vašu snagu, uplašiće se i skloniće se u stranu, prenosi uspešnažena.

Grad Sombor raspisao je tender za sanaciju sportskih objekta u vlasništvu Grada.

Kako je navedeno, u pitanju su trim staza u Bloku 82, nadstrešnica na tribini fudbalskog terena u Kljajićevu i tribina na fudbalskom stadionu u Staparu.

Posao je procenjen na 6,8 miliona dinara, a tender je otvoren do 2. marta.

O ostalim detaljima OVDE.

Štenećak (Febris infectiosa canis) je akutna virusna zarazna bolest ponajviše pasa, ali mogu oboleti i lisice, rakuni, tvorovi i vidre. Kod pasa je uglavnom zastupljen u dobi od 8 nedelja do 6 meseci starosti, mada se može javiti i kod odraslih nevakcinisanih jedinki. Bolest se karakteriše upalnim promenama na sluznicama očiju, respiratornog i digestivnog trakta.

Uzročnik štenećaka

Štenećak virus pripada rodu Morbili virusa – po svojoj antigenskoj građi sličan je virusu malih boginja kod ljudi. U spoljašnjoj sredini štenećak je dosta neotporan, a duže se zadržava u zimskim mesecima i u predelima sa hladnijom klimom.

Način infekcije

Štenećak se prenosi direktnim kontaktom obolele i zdrave jedinke, kao i indirektno kada se na mestu gde je boravila obolela životinja nađe zdrava. Dokazano je i prenošenje štenećka sa majke na štenad tokom perioda skotnosti. U spoljašnju sredinu virus dospeva putem iscedka iz očiju, nosa i usta obolelih jedinki, kao i iskašljavanjem. U kasnijim stadijumima bolesti, virus se može izlučivati i urinom i fecesom. Inkubacioni period obično traje od 3 – 7 dana, mada su zabeleženi slučajevi inkubacije i duži od dve nedelje.

Štenećak simptomi

Kada je bolest u punom jeku najčešće imamo kliničku sliku koju prate:

– Uvećane oči i okolna tkiva sa beličastim do žuto – zelenkastim iscetkom.Sličan iscedak ističe i iz nozdrva.
– Povišena telesna temperatura koja obično ide od 39,5 do 41 °C;
– Kašalj, u početku suvi, a kasnije sa iskašljavanjem sadržaja;
– Povraćanje, prolivaste stolice i mučnina;
– Krize svesti i tremor: Upalni proces na mozgu (encefalitis) i na moždanim membranama (meningitis) se mogu javiti tokom infekcije virusom štenećaka. Ovi se simptomi mogu pojaviti u kasnijem toku bolesti, obično nekoliko nedelja nakon pojave prvih simptoma.

Karakteristično za štenećak je da se može ispoljiti u 4 forme:

Kožna forma 2. Plućna forma 3. Digestivna forma 4. Nervna forma
Virus štenećaka je sposoban da u značajnoj meri oslabi imuni sistem psa tako da organizam nije u stanju da se izbori sa sekundarnim infekcijama. Promene na zubima mogu ostati trajno u smislu oštećenja zubne gleđi i tamnijeg prebojavanja. U teškim slučajevima se javljaju hiperkeratoze na njušci i jastučićima šapa tzv. Hard pad disease.

Dijagnostika

Dijagnoza štenećaka se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka ( obično životinja nije vakcinisana), simptomima bolesti, hematološkom analizom ( Kompletna krvna slika sa diferencijalnom leukocitarnom formulom) i brzim serološkim testovima.

Lečenje štenećak

Lečenje je bazirano na potpornoj terepiji kroz nadoknadu tečnosti (infuzije), multivitaminima i aminokiselinama, kao i upotrebu antibiotika da bi se izbegle sekundarne bakterijske infekcije. Zadnjih nekoliko godina su dostupni serumi sa specifičnim antitelima koji daju dobre rezultate kod lečenja u prva 2 do 3 dana od nastanka prvih simtoma, ali ako je došlo do pojave neuroloških simptoma, prognoze za oporavak su veoma loše.

Prevencija

Prevencija štenećaka se postiže urednom vakcinacijom pasa polivalentim vakcinama. Program vakcinacije koji sprovodimo u našoj ambulani:
Primarna vakcinacija: Zdravi psi starosti 6 do 8 nedelja primaju tri doze petovalentne vakcine (virus štenećaka, pseći adenovirus tip 2, virus pseće parainfluence, parvovirus pasa i leptosira) u razmaku od tri nedelje između svake vakcine.
Revakcinacija: preporučuje se godišnja revakcinacija jednom dozom vakcine.