Sombor.info

Vlada je izmenila Odluku o privremenoj zabrani izvoza evrodizela EN 590 kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje domaćeg tržišta derivatima nafte. Produženje privremene zabrane izvoza tog naftnog derivarta važi do 31. marta 2023. godine, saopšteno je nakon sednice. Danas je izmenjena i Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica koja će važiti do 31. marta. Između ostalog, doneta je i Odluka o obrazovanju Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača.

„Na današnjoj sednici usvojena je Uredba o ograničenju visine cena derivata nafte koja se odnosi na Evro dizel i Evro Premium BMB 95 i važiće do 3. marta 2023. godine. Takođe, Odlukom o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte privremeno je smanjen iznos akciza na gasna ulja, olovni i bezolovni benzin za pet odsto, do kraja marta 2023. godine“, navela je Vlada.

Članovi Vlade doneli su Odluku o obrazovanju Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača koji će, kao stručno savetodavno telo, raditi na unapređenju sistema zaštite potrošača i saradnji nadležnih organa, organizacija i drugih nosilaca zaštite potrošača, saopšteno je nakon sednice.

„Funkcija ovog tela je predlaganje mera i aktivnosti unapređivanja zaštite potrošača, učestvovanje u izradi Strategije, izveštavanje Vlade o stanju u ovoj oblasti i sprovođenju Akcionog plana. Prvi konsultativni Savet za zaštitu potrošača obrazovan je 2012. godine i pokazao se kao efikasan instrument za razmenu mišljenja relevantnih vladinih institucija, nevladinog sektora i nezavisnih stručnjaka u cilju unapređenja zaštite potrošača“, navela je Vlada Srbije.

Bilo da je luksuzan ili ne, nije svaki auto dobar sa stanovišta čak i nezahtevnog vozača, naročito ako kupujete polovan model. Stručnjaci za automobile sa sajta HotCars savetuju da izbegavate sledećih pet vozila, ako planirate da nabavite nova kola.

Mercedes-Benz GLE (2021)

Automobil koji je, prema istraživanjima stručnjaka sa gore pomenutog sajta, prava noćna mora za vlasnike. GLE, koji nudi široku paletu motora, od četvorocilindričnog turbo motora do V8, često je na meti vlasnika kojima je dosta nepouzdanog automobila i čestih poseta automehaničaru, piše Metropolitan.

Audi A3 (2015-2016)

Audi A3 je takođe zaradio niske ocene potrošača, zato što je, prema platformi HotCars, prilično nepouzdan.

Iza velikog broja problema uglavnom stoje elektronske komponente, a često se potrošači žale i na emisije katalizatora i druge sisteme automobila.

Mini Countryman (2010)

Veliki, po veličini, ali i po broju problema. Ovako je sajt HotCars opisao ovaj model, koji je ugledao svetlost dana 2010. godine.

Od BMV-a, koji je preuzeo brend Mini, očekivali su više kvaliteta, ali ih je nemački proizvođač automobila izneverio. Problemi sa zaptivačima, curenje rashladne tečnosti, kvarovi na motoru, sve se to redovno dešava Countryman-u.

Alfa Romeo Giulia (2015)

Lepa na oko i san za vožnju, ali sudeći po izveštaju, Alfa Romeo Giulia je sve samo ne prijatan saputnik na dugim putovanjima.

Problemi navodno dolaze sa pređenih 50.000 kilometara, nakon čega možete očekivati da se često „družite“ sa svojim automehaničarom.

Jaguar X-Type (2001-2009)

Jaguar je jedan od najluksuznijih evropskih brendova, ali je jasno da je ova automobilska kompanija pošteno uštedela na modelu X-Type. Prilikom izrade automobila, mnogo su pozajmili od Ford Mondea, i sve to spakovali u prilično skup automobil.

Kvarovi motora, polomljene osovine i slab menjač su česte problemi s kojima se suočavaju vlasnici polovnih Jaguara X-Type.

Izvor: danas.rs

Dobro razmislite na čemu štedite.

Ko ne bi igrao igru uštede novca na nedeljnoj kupovini namirnica? Naročito kada je lako naići na sniženje u prodavnici. Postoji samo jedan problem – namirnice koje su snižene često mogu biti blizu datuma isteka roka trajanja, zbog čega vam može biti i muka, osim ako se ne radi o namirnicama koje nemaju rok trajanja. ​​I, budimo iskreni, čak ni mali rizik po vaše zdravlje nije vredan, piše Eatthis.

Dok je kupovina određenih namirnica na sniženju ili rasprodaji u prodavnici sasvim u redu, stručnjakinja za ishranu i kupovinu namirnica Marija Marlou tvrdi da ponekad to može biti veliki zdravstveni rizik.

Marlou je autorka Vodiča za pravu hranu, diplomac Instituta za prirodne gurmane i holistička trenerkinja zdravlja i ishrane. Ona kaže da je neke namirnice, poput smrznutih, obično dobro kupiti na rasprodaji, ali možda ćete želeti da razmislite o ostalim.

Zašto prodavnice prehrambenih proizvoda označavaju hranu na sniženju

Lia MekGrat, korporativna dijetetičarka za Ingles Markets, rekla je da ljudi često pogrešno shvataju zašto prodavnice prehrambenih proizvoda označavaju hranu na rasprodaji.

„S obzirom na to da mnogi potrošači ne razumeju razliku između ‘prodaje do’ i ‘najbolje do’, mislim da kada prodavnice prehrambenih proizvoda stave artikle u prodaju, potrošači mogu pogrešno pomisliti da su ti artikli ‘loši’ jer im je istekao rok trajanja. U stvari, to obično nije slučaj. Supermarketi doduše, mogu imati različite smernice o tome kako rukuju artiklima“, objasnila je MekGrat.

Prema MekGrat, neki razlozi zbog kojih bi supermarketi mogli da stave artikle na prodaju uključuju promocije za nove artikle, kako bi se smanjile zalihe ukinutih proizvoda i sezonskih artikala ubrzo nakon praznika.

„Kada su kvarljivi artikli blizu isteka/prodaje do/najboljeg datuma, supermarketi žele brže da premeste artikle i smanje rasipanje hrane.“

Bez obzira na nameru supermarketa, uvek treba da budete oprezni kada je sledećih 15 namirnica na sniženju u vašoj prodavnici.

Prethodno iseckano voće ili povrće

„Ako je prethodno iseckano voće i povrće na sniženju, verovatno je pri kraju i blizu mu je istek roka trajanja“, rekla je Marlou. Prethodno iseckano povrće izgleda čudno? Uzmite ceo proizvod i isecite ga sami tako da imate nešto za grickanje cele nedelje.

Avokado

Teško je reći ne jeftinom avokadu, ali kada je avokado na sniženju?

„Ako su na rasprodaji, verovatno su prezreli. Opet, ako planirate da ih upotrebite tog dana, verovatno je u redu, ali verovatno ne želite da ih kupujete za nedelju dana. Naravno, procenite najbolje“, dodaje Marlou.

Konvencionalno/neorgansko meso

„Koliko god da je cena dobra, kada su u pitanju životinjski proizvodi, kvalitet je ključan. Najbolje je potrošiti malo više na visokokvalitetno meso, to jest organsko, hranjeno travom, uzgajano na pašnjacima“, rekla je Marlou. Ali ako nađete visokokvalitetne mesne proizvode na rasprodaji, a oni još nisu dostigli datum isteka roka, možda ćete imati dobru priliku da uštedite.

„Često kupujem skupe komade mesa koji su sniženi za ‘brzu prodaju’ kako se približe datumu ‘roka trajanja do’“, primećuje MekGrat.

Prethodno oprana zelena salata u kesici
„Ako je zelena salata prethodno oprana upakovana u kesu, verovatno će joj uskoro isteći rok trajanja. Proverite datum isteka i pregledajte pakovanje da biste bili sigurni da je svežina prisutna pre kupovine“, savetuje Marlou.

Slatka peciva

Pekarski slatkiši i kolači mogu biti još primamljiviji kada se prodaju. Pored mogućnosti da ne budu sveži ili su skroz ustajali, Marlou preporučuje da ih izbegavate kada god možete.

„Slatkiši su previše primamljivi da bismo se uvek suzdržali! Možda koštaju manje, ali kalorije i količina šećera su isti“, dodala je Marlou.

Puter od orašastih plodova sa aditivima/konzervansima

„Puter od orašastih plodova je skup, ali umesto da birate skupi puter koji je pun aditiva kao što su biljno ulje i šećer, razmislite o kupovini jeftinije varijante koja je čista. Na primer, puter od suncokretovog semena, puter od indijskog oraha i tahini koštaju manje od putera od badema“, rekao je Marlou.

Puter bez aditiva

Budite oprezni ako se svež puter od orašastih plodova nalazi na sniženju u prodavnici (iz drugih razloga osim posebne promocije koju prodavnica ima). Te vrste putera ne sadrže konzervanse, pa je vrlo verovatno da su ako nisu sveži – užegli.

Jaja

„Uvek je najbolje platiti više za visokokvalitetne životinjske proizvode, kao što su organsko meso i jaja. Na taj način izbegavate hormone i antibiotike koji se mogu naći u konvencionalnom mesu i ograničavate svoju izloženost određenim hemikalijama, na primer iz morskih plodova“, rekla je Marlou.

Mleko

Ako koristite puno mleka, svakako ćete želeti da proverite rok trajanja na pakovanju pre kupovine na sniženju. Pitajte svakoga ko je ikada doneo kući novu kutiju mleka i onda otkrio da je zapravo pokvareno kada ga je otvorio. Nije zabavno (ili bezbedno) iskustvo.

Hleb

Proverite datum na pakovanju da biste bili sigurni da je relativno svež pre nego što ga odnesete kući. Što je još gore, možda ćete primetiti da se buđ pojavljuje malo ranije nego što biste želeli u slučaju da iskoristite zaista jeftinu ponudu u prodavnici.

Hrana bez konzervansa

Ovo može izgledati pomalo očigledno jer mnogi ljudi ionako izbegavaju konzervanse u hrani. Ali možda biste želeli da se posebno klonite hrane koja je u prodaji označena sa „bez konzervansa“, osim ako je ne nameravate da je pojedete odmah.

Jogurt

Slično mleku, grčki jogurt i običan jogurt se lako mogu pokvariti, tako da budite oprezni kada ga nađete na velikom sniženju na polici u vašoj omiljenoj prodavnici. Ovo je malo nezgodno jer je većina jogurta kultivisano mleko sa probioticima, tako da može prirodno da ima ukus ili miris malo kiselkastog – čak i ako nije nužno pokvaren.

Izvor: nova.rs

 U petak, 3. marta u sali Dečjeg odelјenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ biće održano predstаvljanje knjige "Unutrašnje more" Danice Vukićević, dobitnice NIN-ove nagrade, u petak, 3. marta u sali Dečjeg odelјenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“

Danica Vukićević rođena je 1959. godine u Valјevu. Osnovnu školu, IX gimnaziju i Filološki fakultet (odsek Opšta književnost i teorija književnosti) završila je u Beogradu. Piše poeziju i prozu, objavila je zbirke poezije Kao hotel na vetru (1992), Kada sam čula glasove (1995), Šamanka (2001), Luk i strela (2006), Prelazak u jednu drugu vrstu (2007), Visoki fabrički dimnjaci (2012), zbirke priča Na plažama (1998) i Život je gorila (2000) i roman Unutrašnje more (2022). Zastuplјena je u časopisima i antologijama.

Nagrade: NIN-ova nagrada, ProFemina, Bilјana Jovanović, Milica Stojadinović Srpkinja. Član je Srpskog književnog društva.

U programu učestvuju: Danica Vukićević, dr Žarka Svirčev i Nataša Turkić.

Promocija počinje u 18 časova.

Nenad Jovičić (28), mladić iz Kule, koji je nestao u ponedeljak, vratio se večeras kući.

– Tu je, u svesnom je stanju, vratio se kući oko 18 časova, ja sam sada sa njim. Bio je u policiji i kod lekara, sve je u redu – rekao je Mihajlo, koji o tome gde je Nenad bio dok se tragalo za njim nije imao informacije.

– O tome sa njim ću sutra pričati – kratko je rekao.

Da podsetimo, Nenad Jovičić nestao je u ponedeljak kada je izašao iz kuće i navodno krenuo lekaru. Međutim, tada mu se gubi svaki trag.

Kako je njegov ujak ranije za „Blic“ rekao najviše je sumnji izazivala činjenica da ništa od ličnih stvari nije poneo sa sobom, ni telefon, ni dokumenta, ni novčanik.

Na sreću, ova potraga uspešno je okončana Nenadovim povratkom kući.

Mačke poseduju izvrsno čulo sluha sa visokim frekvencijskim opsegom od 45 do 65.000 herca, što je mnogo više od ljudi, a čak i od pasa. Evolucija je mačkama dala ovo neverovatno čulo sluha, kako bi u prirodi mogle što bolje da čuju svoj plen, čak i na povećoj udaljenosti. Upravo zbog ove osobine je domaće odnosno kućne mačke poprilično lako uplašiti, jer čuju i reaguju i na najtiši zvuk.

Postoje brojni zvukovi koje mace baš ne vole, a za vas smo u nastavku izdvojili nekoliko najčešćih.

Zvuk blendera – ovaj zvuk je na vrhu liste, jer pored toga što nervira ljude, vrlo je iritirajuć i za naše mezimice. Pored toga što je vrlo glasan, ovaj zvuk može delovati i vrlo uznemirujuće.

Zvuk udaranja poklopca o lonac ili šerpu – Kao što i ljudi ne vole situacije kada neko vrlo glasno upotrebljava pribor za jelo, udara glasno escajgom po tanjiru i sl, tako i mačkama ovaj zvuk ni najmanje ne prija. Pored toga, vrlo im smeta i kada poklopac udari o lonac, ili kada dođe do sudara tiganja i šerpe.

Zvuk padanja teških predmeta – Teški predmeti poput knjiga mogu napraviti snažnu buku pri padu sa velike visine. Pored buke, pad težeg predmeta može stvoriti i vibracije koje mogu izazvati zabrinutost kod mačke.

Zvuk pucanja balona – Retko koja mačka će imati mirnu reakciju ukoliko balon pukne u njenoj blizini. Ovaj zvuk dolazi iznenada, pritom je vrlo glasan zbog čega ga mace zaista ne vole.

Buka od vatrometa – Mačke, kao i psi baš ne vole vatromet. Njihove osetljive uši vrlo lako detektuju ovu vrstu buke i ona im može izazvati vrlo burnu reakciju. Ukoliko se mačka nađe u blizini vatrometa vrlo često će reagovati strahom, sakrivanjem od vatrometa kao i drhtanjem.

Zvuk boce sa lakom za kosu – ovo retko kom vlasniku mačke padne na um, ali mačkama izuzetno smeta zvuk laka za kosu zbog svoje piskavosti. Mačke ovaj zvuk povezuju sa zvukom koji zmija proizvodi, i smatraće ga alarmom za opasnost.

Zvuk metalne folije – Za ljude skoro nečujan zvuk, ali za mačke izuzetno glasan i iritantan. One ne vole da čuju odmotavanje, gužvanje, cepanje ili stavljanje folije preko posuda sa hranom.

Zvuk grmljavine – Čak i pre nego što počne pljusak praćen grmljavinom, gotovo sve mace će biti uznemirene i potražiti zaklon. One obično mogu da predosete dolazak grmljavine i često će potraŽiti utočište u krilu svog vlasnika ili u nekom tihom uglu ispod ćebeta.

Zvižduk čajnika – Čajnik ima vrlo specifičan pisak, koji je namenjen tome da signalizira kada je potrebno skloniti ovaj predmet sa vrele ringle. Ovaj i za ljude vrlo iritantan i glasan zvuk, macama takođe izuzetno ne prija.

Izvor: magazin.novosti.rs

Grad Sombor raspisao je Konkurs za sufinansiranje programa u oblasti sporta za 2023. godinu. Ovim konkurskom podržaće se godišnji programi klubova i stipendiraće se najperspektivniji mladi sportisti.

Ovogodišnji kriterijumi nešto su drugačiji, pa tako će se po prvi put stipendijama podržati i pioniri, a pravo da konkurišu imaće i sportski klubovi koji su prethodno obavlјali delatnost na teritoriji Grada Sombora najmanje 12 meseci i koji se nalaze se u redovnom sistemu takmičenja.

Sve o kriterijumima, rokovima, potrebnoj dokumentaciji i načinu prijave možete da pogledate na sledećem linku: Konkurs za sufinansiranje programa u oblasti sporta za 2023. godinu

Za sufinansiranje programa u oblasti sporta u gradskom budžetu je izdvojeno 64.000.000 dinara.

Bokserski klub Sombor počeo je saradnju sa pograničnim bokserskim klubovima iz susedne Republike Mađarske. Reč je o bokserskim klubovima “Baja” i “Segedin”.

U sredu je bio prvi zajednički trening u Baji, za nedelju dana bokserski klubovi iz Baje i Segedina boraviće u Somboru, gde će im biti upriličen prijem kod gradonačelnika Sombora.

Tom prilikom biće potpisan protokol o saradnji bratskih bokserskih klubova Sombora i Baje. Nakon Sombora domaćinstvo zajedničkim treninzima preuzeće Bokserski klub “Segedin”.

“Bokserski klub ”Baja” predvodi njihov bivši reprezentativac i selektor Tamaš Galoš. Odradili smo sa mađarskim klubovima izetno kvalitetan trening i sparing. Nama je ova saradnja veoma važna ne samo zbog mogućnosti da sparingujemo sa kvalitetnim takmičarima već i zbog toga što će i naši mlađi borci imati priliku da uče i napreduju uz međunarodne sparinge”, kaže prvi čovek Somboraca Stojan Knežević.

Bokserski klub “Sombor” je na zajedničkom treningu u mađarskoj Baji učestvovao sa petnaest takmičara u različitim uzrasnim kategorijama za muškarce i žene.

Izvor: RTV

Kada pomislimo na zdravu ishranu, nju čine: voće, povrće, integralne žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orašasti plodovi… No, postavlja se pitanje šta je sa tradicionalnim namirnicama, koje su pređašnje generacije rado koristile? U nastavku otkrijte koja je uloga masti, slanine i luka, i koliko treba da budu zastupljeni na trpezi.

Svinjska mast

Mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu da li je treba jesti ili zaobići. Iako se dugi iz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefiteako se koristi pravilno i umereno.

Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, ona ima oko 40 posto zasićenih masti, oko 50 posto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 posto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).

Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, no osim toga, kao i sva ostala ulja i manoće sadrži i dosta kalorija zbog čega treba biti umeren. Zapravo dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelaza maksimalnih 30%.

Osim što masnoće iz masti generalno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.

Svinjska mast idealna je za prženjei termičku obradu hrane, jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.

Slanina

Masti u slanini su oko 50% mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u, hvaljenom, maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40% zasićena i 10% višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da njegov unos može da ima manje učinke na nivo holesterola u krvi.

Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može da poveća određene činioce rizika za bolesti srca, studije još uvek nisu nisu uspele da dokažu nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.

Meso je generalno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u njoj možemo naći vitamine B grupe, selen, fosfor, gvožđe, cink itd. Još jedna stvar koju moramo da imamo na umu kod unosa slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska treba da budu oprezni.

Ukoliko kupujete slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji ako se podvrgnu visokoj temperaturi prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.

Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 g i oko 40% od toga je masnoća, vrlo je kvalitetna namirnica koja može i te kako da nađe mesto na tanjiru – ključ je naravno u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.

Luk

Luk je bogat hranjivim materijama, ima malo kalorija, ali ima puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana.

Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, koji je uključen u regulaciju imuno sistema, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći vaše ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulama koje se nazivaju slobodni radikali.

Luk je takođe bogat vitaminima B, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 — koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih ćelija i funkciji nerava.

Kalijum je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilan rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciji mišića. Luk sadrži antioksidanse i jedinjenja koja se bore protiv upala, smanjuju trigliceride i nivo holesterola – a sve to može da smanji rizik od srčanih bolesti.

Njihova snažna protivupalna svojstva takođe mogu da pomognu u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe, dokazano je da luk smanjuje nivo kolesterola. Zbog mnogih korisnih jedinjenja koja se nalaze u luku, njegova konzumacija može da pomogne u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje sistema za varenje, što može da poboljša imuno funkciju.

Dodavanje luka u vašu ishranu jednostavan je način da poboljšate svoje celokupno zdravlje.

Izvor: ordinacija.vecernji.hr

Odakle dolazi odeća u srpske second hand radnje?

Second hand radnje sad su već na svakom ćošku, mame popustima na brendiranu odeću koja već u startu košta nekoliko puta manje nego u buticima. I dok neki redovno iz tih radnji izlaze s punim kesama, ponosni što su za male pare kupili kvalitetne krpice i „ulovili“ komade koji se više ne mogu ni naći u redovnoj prodaji, još ima onih koji su skeptični prema tom trendu, čak gadljivi, jer neće da nose odeću koju „ko zna ko je pre njih nosio“.

Second hand po definiciji znači da je u pitanju polovna odeća, „druga ruka“, da ju je neko nosio pre vas, možda samo jednom, možda mnogo puta. U međuvremenu je prošla kontrolu i čišćenje, a svakako ne morate da brinete ni o tome da će prethodni vlasnik prepoznati neki komad na vama. Jer iz Srbije nije.

Ekipa Novosadske novinarske škole je, navodno, pre par godina uspela da nađe jednu second hand prodavnicu u Beogradu, u kojoj su mogli da prodaju svoju odeću. Napomena je bila da roba mora da bude sezonska i veoma dobro očuvana, a cena – 200 dinara po kilogramu odeće. Ipak, to je izuzetak, bez razmišljanja će odbiti vaš predlog da im povoljno prodate svoju super očuvanu prolećnu jaknu ili moderne farmerke koje ste skupo platili, ali su vam tesne. Odeća u ovim radnjama kupuje se na veliko, u kontejnerima.

Ali, odakle zapravo stižu krpice koje se nude u srpskim second hand radnjama?

Kako su nam otkrili iz domaćih second hand prodavnica, polovna odeća kod nas stiže uglavnom iz zemalja EU. Second hand centar Euroshop, koji se bavi veleprodajom i snabdeva više od 100 prodavnica u Srbiji, ističe da prodaje “brendiranu, sortiranu polovnu garderobu – isključivo iz Nemačke, Holandije i Švajcarske”.

Iz Textile housea su nam otkrili da zaposleni u sorting centru godišnje sortiraju 20.000 tona garderobe, a imaju i razrađen sistem kako bi se ispratili trendovi.

“Garderoba u Textile house objektima u Srbiji doprema se iz našeg sorting centra u Slovačkoj koji je jedan od pet najmodernijih u Evropi. U naš centar doprema se garderoba iz cele Evrope, a kako bismo obezbedili najbolju sezonsku ponudu, za sezonu jesen-zima najveći deo garderobe doprema se iz skandinavskih zemalja, dok za sezonu proleće-leto garderoba stiže iz južne Evrope, u najvećoj meri iz Italije”, objasnili su nam.

I neki manji butici imaju svoje “dilove”, pa tako second hand u Novom Sadu navodi da uzima robu isključivo iz Nemačke, u Senti isključivo iz Engleske…

Polovna odeća se često prodaje na međunarodnom nivou, često na veliko i iz razvijenih zemalja zemljama u razvoju. Na Vikipediji ćete saznati da su najveći izvoznici polovne odeće SAD, a slede Velika Britanija, Nemačka i Holandija, te da iako postoji nekoliko kompanija koje se bave prodajom polovne odeće, većina na kraju potiče od dobrotvornih organizacija u bogatim zemljama.

Odeća koju ove dobrotvorne organizacije ne mogu da prodaju lokalnim potrošačima prodaje se kompanijama za reciklažu tekstila, koje je obično šalju u inostranstvo u zemlje sa uspostavljenim lancima snabdevanja polovnih tekstila. Te gomile odeće se sortiraju i procenjuju, a zatim šalju na reciklažu, na deponiju ili na preprodaju.

Izvor: nova.rs