Sombor.info

Bojali smo se "baba Marte", a nadali ranom proleću - izgleda da ništa od toga.

Prvi dan marta u Srbiji pretežno oblačno, iznad većeg dela suvo, malo toplije s najvišom temperaturom od 7 do 12 stepeni. Vetar slab i umeren, u košavskom području povremeno i jak istočni i jugoistočni, objavio je RHMZ.

Prema prognozi za narednih sedam dana, do subote će u Srbiji biti oblačno, ponegde sa slabom kišom, na planinama i sa snegom. U nedelju suvo uz smenu sunčanih i oblačnih intervala i uz pojačanje severozapadnog vetra, naročito u Vojvodini i na istoku Srbije, a onda opet malo toplije vreme, ali promenljivo uz čestu pojavu kiše i uz pojačan južni i jugozapadni vetar. I takav će biti izgleda ceo mart.

RHMZ je najavio topliji i malo vlažniji mart uz pojavu slabih jutarnjih mrazeva.

Srednja minimalna temperatura vazduha u martu imaće vrednosti za oko 1.2ºC iznad višegodišnjeg proseka. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost martovske srednje minimalne temperature vazduha oko 5.4ºC. Srednja maksimalna temperatura u proseku će biti viša za oko 0.8ºC u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom marta biće oko 13.2ºC.

Mesečna suma padavina tokom marta biće malo iznad višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku za oko 7 mm višim u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini martovska suma padavina iznosiće oko 48 mm, a na grafikonu koji prikazuje očekivane vremenske pojave iz dana u dan, vidimo da će u dobrom delu postojati uslovi za kišu, a u prvoj polovini meseca i za sneg.

Meteorolog amater Marko Čubrilo na svojoj Facebook stranici otkrio je kad možemo očekivati snežne padavine u prvih deset dana marta.

„Danas na jugu, jugozapadu i zapadu oblačno uz padavine, sneg uglavnom preko 800mnv. U toku noći i sutra padavine će zahvatiti i ostali deo regiona ali će biti u slabljenju i tamo će se snežna granica kretati oko 800mnv. Vetar istočni i jugoistočni, a na zapadu regiona severoistočni, duž većeg dela obale jaka bura. Od petka do narednog utorka uglavnom suvo, samo ponegde uz slabe padavine, najverovatnije oko 05.03. Vetar uglavnom slab, samo oko 05.03. na kratko umeren, severozapadni. Dnevni maksimum of +4 do +11 stepeni Celzijusa, oko 07.03, i do +17 stepeni Celzijusa Od 07.03. do 10.03. moguće jače, prolazno, pogoršanje i osetnije zahlađenje uz obilne padavine i jak severozapadni vetra, a snega bi na kratko osim na planinama moglo biti i u nizijama. Posle 10.03. ponovo toplije“, navodi Čubrilo.

Meteorolog Nedeljko Todorović nedavno je najavio da ćemo u narednim danima imati blagi porast temperature do deset stepeni, što su prosečne maksimalne temperature za ovo doba godine. „Ne bi trebalo da naglo otopli i bude preko 20 stepeni. Biće i kiše, a snega slabog samo u planinskim predelima. Kratkotrajna zahlađenja moguća su između 8. i 10. marta, i eventualno oko 15. marta. Maksimalno će biti oko pet ili šest stepeni u periodu od dan ili dva“, kazao je meteorolog.

Prema Accuweather kalendaru, već u drugoj polovini marta već možemo da računamo na oko 15 stepeni, a najtopliji deo marta u Beogradu biće pred sam kraj meseca kad se očekuju temperature iznad 18 stepeni, dok bi poslednjeg dana meseca mogle da dostignu i 20 stepeni.

Izvor: nova.rs

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor poziva poslodavce i nezaposlena lica na Sajam zapošljavanja 31. marta od 11-13 časova u Sportskom centru „Soko“ u Somboru.

Prijava poslodavaca za učešće na sajmu zapošljavanja je u toku i može se obaviti lično u Filijali Sombor, Apatinski put broj 1, pozivom na broj 025-464-000 i 025-464-013 ili na e-mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Poslodavci će na sajmu biti u mogućnosti da iskažu svoje kadrovske potrebe i da ostvare kontakt sa kandidatima za zapošljavanje.

Poslodavci takođe imaju mogućnost korišćenja besplatne profesionalne selekcije kandidata, a u toku su i programi i mere finansijske podrške prilikom zapošljavanja nezaposlenih sa evidencije nezaposlenih.

Tražioci zaposlenja treba da se jave svom savetniku u cilju informisanja o pripremi za sajam. Za tražioce zaposlenja organizovane su Obuke za aktivno traženje posla kako bi se upoznali o načinima izrade radnih biografija i pripremili za razgovor za posao.

Lovačko udruženje „Mostonga“ iz Odžaka apeluje na javnost da se spreči dalja seča šuma na površini od 10 hektara koja se trenutno dešava u K.O. Bački Brestovac, uz napomenu da imaju informaciju da se na tom delu planira totalna seča.
-Lovačko društvo „Brest“ Bački Brestovac je započelo postupak rešenja imovinsko-pravnih odnosa sa povezanim strankama u predmetu, sa ciljem privremene obustave seče šuma do okončanja postupka.

Predmetne šume – šumske sastojine podignute su pretežno od bagrema, pošumljavanje su vršili članovi Lovačkog društva „Brest“ Bački Brestovac, a predmetne šumske sastojine predstavljaju remize neophodne radi gajenja i zaštite gajenih vrsta divljači.

Pošumljavanje je vršeno u skladu sa Desetogodišnjim planom podizanja višegodišnjih remiza u lovištu „Lalinske livade“ LU „Mostonga“ Odžaci po lovnim revirima, odobrenjem D.P.P. „Vojvodina“ Bački Brestovac od 31.07.2001. godine i Ugovorom o prenosu prava vlasništva od 20.06.1995. godine, navodi se u apelu LU „Mostonga“ Odžaci, koje je potpisao predsednik Stevan Marinković.

Lovci još dodaju da je ova seča počela u jeku potpisivanja peticije “POŠUMIMO VOJVODINU”.

Naime, mreža „Pošumimo Vojvodinu“ pokrenula je peticiju kojom se zahtevaju izmene nekoliko zakona, kojima će biti otklonjen deo problema koji pošumljavanje u APV onemogućavaju ili ograničavaju.

U peticiji se, osim ostalog, traže izmene Zakona o šumama, kojima bi se opštinama i gradovima propisala obaveza da izrade višegodišnje planove pošumljavanja na svojoj teritoriji, kao i izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu i obaveza opštinama i gradovima da izdvoje određeni procenat poljoprivrednog zemljišta za podizanje vetrozaštitnih pojaseva i pošumljavanje, u odgovarajućem kvalitetu, kao i sankciju ukoliko se ova obaveza ne ispuni.

Peticijom se traži i ukidanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta radi pošumljavanja, i trenutno obustavljanje seče šuma koje se nalaze u vlasništvu lokalnih samouprava, dok se ne pregledaju planovi i ugovori na osnovu kojih se vrši seča i dok se ne obezbedi saglasnost svih zainteresovanih strana. Od Vlade APV se traži da se izmenama Odluke o obrazovanju Budžetskog fonda za šume APV obezbedi učešće udruženja građana i stručne javnosti u odlučivanju o programu fonda i načine izveštavanja javnosti, te da Skupština APV, kao ovlašćeni predlagač podnese Narodnoj skupštini predloge za izmene propisa.

Mreža „Pošumimo Vojvodinu” navela je da je cilj peticije prikupiti najmanje 10 hiljada potpisa. Rok za predaju je 10. mart.

Izvor: apatinskenovine.rs

Ovog vikenda nastavlja se prvenstvo Područne fudbalske lige Sombor. Nakon više od tri meseca pauze klubovi nastavljaju borbu za bodove. Sva tri somborska predstavnika svoje mečeve igraju na gostovanjima.

Fenjeraš iz Kljajićeva, nastavak takmičenja dočekuje sa velikim nestrpljenjem. Vidno pojačani tokom zimske pauze “Kordunaši” žele da ovog proleća ostave mnogo bolji utisak i svakako jedan od prioriteta je opstanak u ovom rangu takmičenja.

Prvu utakmicu igraju protiv trećeplasirane Crvenke. “Crno – beli” iz Sombora gostuju u Bačkom Gračacu. Oba tima su u donjem delu tabele.

Žak je do sada skupio 16, a Borac bod manje. Jesenji prvak iz Stapara nastavlja prvenstvo dodatno pojačan, a drugi deo šampionata otvaraju u Silbašu protiv Naše Zvezde.

Određena su službena lica za sve mečeve prvog prolećnog kola. Delegirani su: Budućnost (G) – Rusin (sudije Jakić, Ivanišević, D. Mitrović, delegat Ćurčić), Budućnost (P) – Soko (sudije Dražić, Stanišić, Radun, delegat Srdić), Polet – Budućnost (M) (sudije Nađ, B. Stojanović, L. Obradović, delegat Marjanac), Crvenka – Kordun (sudije Pjević, Manić, Janković, delegat Mraović), Borac (BG) – Žak (sudije Leđenac, I. Obradović, S. Stojanović, delegat B. Drljača), Borac 46 – ČSK (sudije Trivunović, Cvjetićanin, Jerilović, delegat Domić), Naša Zvezda – Hajduk (sudije Markuš, Mirković, S. Mitrović, delegat Dukić), Lipar – Tvrđava (sudije Aničić, Koberski, Komloši, delegat Gagrčin).

Sve utakmice se igraju u terminu od 14.30 časova.

Izvor: sportsombor.org

Povodom obeležavanja Svetskog dana civilne zaštite – 1. marta, načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković organizovao je svečanu sednicu na kojoj su učestvovali predstavnici institucija, gradova i opština Zapadnobačkog okruga.
Načelnik okruga ovom prilikom istakao je da civilna zaštita mora imati još veći značaj u sistemu zaštite i spasavanja.

„Naša zemlјa, preko Sektora za vanredne situacije, ponovo uspostavlјa neopravdano zapušten i devastiran sistem civilne zaštite u Republici Srbiji. Civilna zaštita u našoj zemlјi ponovo dobija na značaju i intenzivno se radi na njenom jačanju i vraćanju ugleda, kako bi se uspostavio pravovremeni i efikasniji odgovor društva na izazove i rizike kojima smo kao država izloženi. Specijalizovane jedinice civilne zaštite su organizovane za brze i efikasne intervencije zaštite i spasavanja, gde je veoma bitna pomoć građana i njihovo racionalno ponašanje kao i podizanje nivoa svesti o značaju pripremlјenosti građana i njihovom poznavanju bezbednosnih i zaštitnih mera u slučaju elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških i drugih nesreća i opasnosti“, rekao je Nonković.

Ispred Grada Sombora na sednici je učestvovao gradonačelnik Antonio Ratković.

Povodom Svetskog dana civilne zaštite – 1. marta, Civilna zaštita grada Sombora, u saradnji sa Vatrogasno-spasilačkom jedinicom Sombor, Crvenim krstom Sombor, dobrovolјnim vatrogasnim društvima Bezdan i Bački Breg, organizovala je vežbu evakuacije u Osnovnoj školi „Ognjen Prica“ u Kolutu.

Scenario vežbe obuhvatio je dojavu opasnosti od požara, evakuaciju učenika i nastavnog osoblјa i koordinisano delovanje službi i sistema zaštite i spasavanja.

„Cilј ove vežbe, pre svega, jeste edukacija najmlađih i naravno nastavnog i nenastavnog osoblјa, kako bi znali kako da postupaju tokom nekog vanrednog događaja i cilј nam je da i dalјe razvijamo sistem civilne zaštite i verujemo da ćemo u narednom periodu organizovati brojne ovakve vežbe“, istakao je Ivan Gligorić, stručni saradnik za poslove vanrednih situacija i odbrane Gradske uprave.

Nakon vežbe evakuacije u slučaju požara, učenici su imali priliku da vide i prezentaciju dobrovolјnih vatrogasnih društava, kao i demonstraciju prve pomoći koju su prikazali volonteri Crvenog krsta Sombor.

Početkom ove godine, kupci-proizvođači izvojevali su važnu pobedu izmenom zakona od PDV-u. Kako su u tome uspeli, i šta to znači za energetsku budućnost Srbije?

U naseljima širom Srbije, od Pirota do Kikinde i od Kladova do Banje Koviljače, sporadično ali neumoljivo niču vesnici jedne čistije i efikasnije budućnosti: solarni paneli na krovovima privatnih kuća.

Po poslednjim podacima koje nudi Elektrodistribucija Srbije, u Srbiji je registrovano 744 domaćinstva koja su se odlučila da postanu tzv. kupci-proizvođači električne energije, kolokvijalno prozjumeri. Oni proizvode sopstvenu struju uz pomoć svojih malih solarnih elektrana, svoje viškove predaju elektrodistributivnoj mreži (kao proizvođači), a kada im potrošnja prevaziđe proizvodnju, sa iste mreže preuzimaju energiju (kao kupci), piše Nikola Zdravković za portal Klima101.rs.

Ovih 744 pionira je početkom ove godine, kroz izmene Zakona o PDV-u, izvojevalo jednu važnu pobedu protiv sopstvene države, koja je prevelikim nametima ugrozila tržište kupaca-proizvođača pre nego što je ono uopšte stiglo da se razvije. U tome su uspeli međusobnom saradnjom i uz podršku nezavisnih, stručnih organizacija.

Šta se dogodilo 2022?

Pored želje za čistijim okruženjem i energetskom nezavisnošću, jedna od osnovnih motivacija za ugradnju solarne elektrane je finansijska: ako uložite nekoliko hiljada evra za solarne panele, opremu i priključenje na elektromrežu, vama će se ta investicija nakon nekog vremena načelno isplatiti, jer ćete iz meseca u mesec manje plaćati struju. Od toga koliko su mesečni računi manji zavisi i koliki je taj period otplate.

Kada je 2021. najavljeno uvođenje institucije kupac-proizvođač, i kada je bila usvojena Uredba, zainteresovani građani vodili su se zvaničnim najavama Ministarstva rudarstva i energetike, po kojima je obračun nameta trebalo da se vrši na osnovu neto merenja, tj. na osnovu razlike između energije koju je kupac-proizvođač preuzeo iz mreže, i energije koju je sam isporučio.

Efektivno, za razliku od ostalih kupaca, koji plaćaju struju, PDV, akcize i naknade na osnovu ukupne količine energije koju su preuzeli, za kupce-proizvođače je ta energija trebalo biti umanjena za količinu koju su sami proizveli i isporučili EPS-u.

Međutim, kada su tokom 2022. godine stigli prvi računi za struju kupcima-proizvođačima, bili su neprijatno iznenađeni: nameti uopšte nisu bili umanjeni.

„Osim struje koju proizvedem sam, sve ostalo je isto”, rekao je krajem prošle godine za Klima101 Ivan Lukić, veterinar iz Mladenovca koji je instalirao elektranu snage 10 kW. „Plaćamo sve namete isto kao pre… Iako imam sopstvenu elektranu i trošim sopstvenu struju tokom dana, ušteda na mesečnom računu mi je samo oko 20 odsto.”

„To je prevara od strane države”, rekao je Zoran Tozić, kupac-proizvođač iz Svilajnca, koji je svoju solarnu elektranu snage 10 kW ugradio u julu 2022. godine. Prethodno je ugradio i toplotnu pumpu snage 5 kW.

„Ispadne mi neznatno manji račun nego da nemam elektranu. Po ovom računu, moja elektrana ne može da se isplati pre 15 do 20 godina. Kažu da je životni vek panela 25 godina, ali tu su i drugi delovi, kao što je inverter, koji traju kraće. Znači neisplativo je.”

Šta se zapravo dogodilo? Ne prvi put u Srbiji, došlo je do neslaganja među ministarstvima.

Iako je 2021. na sednici Vlade prihvatilo Uredbu o kupcima-proizvođačima koju je predložilo Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo finansija je naknadno u mišljenju poslatom EPS-u naložilo sasvim drugačiji obračun: da se kupcima-potrošačima obračunavaju porezi i nameti na osnovu celokupne količine preuzete energije u toku meseca, kao običnim kupcima, bez umanjenja za isporučenu energiju.

Mada tačna brojka zavisi od instalisanih kapaciteta, proizvodnje, potrošnje i drugih faktora, ova promena pravi velike finansijske probleme za kupce-potrošače.

Kako su nam objasnili sagovornici, očekivana ušteda na mesečnom računu je trebalo da bude mnogo viša, i do 50 odsto umesto oko 20 odsto koliko su dobili.

Pravda za pionire

Ali problem nije samo finansijski. Država je de fakto svoja pravila promenila nakon što su se ljudi već bili upustili u investiciju. Kao obrazloženje za obračun, Ministarstvo finansija je navelo da Uredba iz 2021. nije bila u skladu za zakonima o PDV-u i akcizama – da obračun koji je bio obećan kupcima-proizvođačima prosto nije bio moguć. Ali kada neko promeni pravila nakon što ste već investirali pozamašnu sumu, teško je ne osetiti se izdano.

„To je Srbija”, rekao je Ivan Lukić. „Kada je došlo vreme za račun, došla je i prilika da se država ugradi.”

Ono što su naši sagovornici osetili na svojoj koži je, najjednostavnije rečeno, nepravda. Nije u pitanju samo naknadna promena pravila. Jedno je da kupci-proizvođači plaćaju PDV i namete – ali je sasvim drugo da ih plaćaju kao da sami i ne proizvode struju.

U odgovoru na nepravdu koju su osetili, kupci-prouvođači nisu se zaustavili na pukom negodovanju. Pošto oni u Srbiji nemaju formalno udruženje, okrenuli su se svojoj neformalnoj zajednici – Vajber grupi koja trenutno ima preko 100 članova.

„Na grupi smo koordinisali slanje velike količine prigovora na račune za struju, iz meseca u mesec”, kaže Varvara Aleksić, kupac-proizvođač i pravnica u energetici. „Ljudi su delili iskustva i savete, a neki članovi su ispred ove neformalne zajednice razgovarali sa Ministarstvom.”

U borbi protiv nepravednih i neodrživih uslova pomogao im je i niz nezavisnih organizacija, kao što su Energetske zadruge Elektropionir i Sunčani krovovi, Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine, Udruženje potrošača Efektiva, čije su se stručne kritike, ocene i saopštenja širile u medijskom prostoru.

Šta god da je bio ključni element, medijski, institucionalni i neformalni pritisak urodili su plodom: početkom ove godine Vlada Srbije usvojila je izmene Zakona o PDV-u, koje dozvoljavaju neka pravila ranije usvojene Uredbe. PDV se sada ne obračunava na celokupni iznos preuzete struje, već na iznos umanjen za ono što je kupac-proizvođać isporučio EPS-u.

„Mislim da je u ovom uspehu ta neformalna zajednica, Vajber grupa, bila ključna”, kaže Varvara Aleksić. „Mene je njen rad i uspeh oduševio. I to je dobar znak za sve buduće akcije, i pokazatelj kako se gradi energetska tranzicija od strane građana.”

Gde dalje?

Sredinom februara 2023, stigli su prvi računi po novim pravilima za sve kupce-potrošače u Srbiji.

„Naravno da smo zadovoljni ovom promenom”, kaže Nenad Maričić, koji je sa svojom majkom u porodičnoj kući u Rumi ugradio solarnu elektranu snage oko 7 kW. „Račun jeste manji. Teško je dati odgovor koliko, jer se razlikuju i cene i potrošnja, ali primera radi mi na računu za januar nismo osetili porast cene struje, koja je od Nove godine skuplja za 13 odsto.”

Ali borba, kako kažu, nije gotova. Iako je način obračuna PDV-a promenjen, ostali nameti ostali su isti, uključujući i onaj za podsticaj proizvođača energije iz obnovljivih izvora.

„Ja mislim da će i drugi sporni nameti biti uređeni”, kaže Varvara Aleksić. „Mislim da je samo pitanje vremena. Mi svakako nastavljamo sa slanjem prigovora na račune za struju.”

U svom saopštenju povodom izmena zakona o PDV-u, Centar za unapređenje životne sredine naveo je da je u pitanju „dobar signal države da želi da izgradi adekvatan regulatorni okvir koji je podsticajan za građane da se uključe u proizvodnju električne energije.”

Međutim, problemi kupaca-proizvođača u Srbiji ne završavaju se se obračunima.

„Veliki problem u Srbiji je što ne postoji nikakva strategija”, kaže Varvara Aleksić. „Šta nam je cilj kada su u pitanju kupci-proizvođači, i kako ćemo znati da li napredujemo ka njemu ili ne?”

Iz Ministarstva rudardstva i energetike su nedavno stigle pozitivne reči o adopciji u Srbiji: broj kupaca-proizvođača se otprilike duplirao u prvih 100 dana nove Vlade. Ali iako se rast kupaca-proizvođača trenutno ubrzava, to ne znači da će takvo stanje obavezno potrajati.

Naime, kupci-proizvođači su i dalje mahom pioniri – oni građani koji imaju i interesovanje i sredstava da se upuste u ovu relativno skupu investiciju. Jednom kada se potencijal entuzijasta „istroši”, ostaće veliki broj onih čije učešće zavisi od okruženja: zainteresovanih koji nemaju sredstava za tranziciju, pa čekaju prihvatljive subvencije, ili onih koji sredstava imaju, ali nisu motivisani ili adekvatno informisani.

Ukoliko zaista želi da kupci-proizvođači budu jedan od stubova energetske budućnosti Srbije, država ne može da se osloni samo na entuzijaste. A već u našem komšiluku možemo videti primere uspešnih politika podsticaja.

U Rumuniji, mere podsticaja dovele su do toga da se 2023. očekuje skok sa 40 do čak 100.000 kupaca-proizvođača. I EU zemlje koje su relativno „spore” u adopciji kupaca-proizvođača, kao što je Hrvatska, svejedno u brojkama višestruko nadilaze Srbiju: u prvoj polovini 2022, u Hrvatskoj je broj prozjumera dupliran, sa 1500 na 3000 domaćinstava. Kako će budućnost Srbije izgledati u odnosu na naše komšije?

Rekli su o informisanju

Dok se rešavaju gorući problemi koji koče zelenu tranziciju u Srbiji, dosadašnja iskustva kupaca-proizvođača otkrivaju i druge propuste – ali i savete za sve koji žele da se i sami na ovaj način uključe u zelenu tranziciju.

„Kada sam ulazila u ovu priču, volela bih i da je tu postojao neko ko bi mi objasnio šta i kako”, kaže Varvara Aleksić. „Svejedno da li je u pitanju državno ili nezavisno telo, ali moj utisak je da se ljudi u Srbiji upuštaju u ugradnju solarnih panela nedovoljno informisani.”

„I dan-danas, u našoj Vajber grupi novi članovi često su zbunjeni”, kaže Zoran Tozić. „Ne razumeju kako to da su računi toliki koliki su, jer se ljudi i dalje vode rečima Ministarstva energetike i onome što su čitali u medijima.”

„Ljudi treba da razumeju da se sa sopstvenom elektranom svašta menja”, objašnjava Ivan Lukić. „Potrebno je promeniti navike. Cilj svakog kupca-proizvođača je da troši što više sopstvene energije, a da što manje preuzima iz mreže. To znači, na primer, paliti veš mašinu, velike potrošače u sred dana, kada ima najviše sunca.”

„Što je neko veći potrošač energije, to mu je solarna elektrana isplativija”, kaže Nenad Maričić. „Isto tako, što je struja skuplja, to su uštede veće. Nakon poskupljenja struje od 1. januara ove godine, po savetima MMF-a, treba da se dogode još tri poskupljenja u narednih godinu i po dana. To će svakako uticati na odluke građana.”

Ali priča, naravno, nije samo finansijska.

„Mislim da je priča o periodu otplate prenaglašena”, ističe Varvara Aleksić. „Raste cena struje, ali rastu trenutno i cene solarnih panela. Način obračuna verovatno će se promeniti u narednim godinama. Računati sad sa periodima otplate od pet do deset, a kamoli 15 godina je nezahvalno, jer ima puno nepoznanica.”

„Sa druge strane, mislim da će ljudima postajati sve jasnije kakve sve prednosti ova tranzicija pruža”, zaključuje ona. „Primera radi, ja imam poznanike koji su se za tranziciju opredelili zbog grejanja. Motivisali su ih komfor i smanjenje zagađenja: solarni paneli omogućili su im da se greju na struju, i da napuste čvrsta goriva.”

Danas, institucija kupca-proizvođača nalazi se na raskršću. Sa jedne strane je put ka masovnoj adopciji i transformaciji domaće (prljave) energetike, sa druge je put ka marginalnoj energetskoj alternativi, namenjenoj samo za entuzijaste. Ali ako je cilj da krenemo onim prvim putem, prvo i osnovno što je neophodno jeste da nam država napravi jasne, nedvosmislene i istinite putokaze.

Izvor: danas.rs

I bekstvo iz grada ima svoju cenu.

Za nekoliko sedmica useliti se u svoju planinsku kuću iz snova – ta slika sve je primamljivija, posebno onima koji bi da imaju svoju oazu daleko od gradskog asfalta. Pitanje je samo koliko to zadovoljstvo košta.

A-frame

„Cena kuće A-frame za Srbiju i Crnu Goru se kreće od 480 evra po kvadratu za sivu zonu. U cenu je uključena kompletna spoljna gotovost (krovna pokrivka od lima, PVC prozori, fasada, oluci…). Unutra je kompletno završen gips. Izolacija u zidu iznosi 300 mm (debljina zida iznosi 350 mm sa svim slojevima), u krovu 300 mm“, kažu za Zadovoljnu iz kompanije E-kuće iz Čačka.

Što se tiče cene za unutrašnje radove, one variraju.

„To zavisi od toga kakve podove želite, koju klasu pločica, kakvo želite grejanje. Cene završnih radova se kreću oko 150 evra/m2, bez grejanja. Temelj nije u ceni“, kažu iz E-kuće.

Cena po kvadratu kuće sa fotografije je 580 evra i ona ima bruto oko 70 kvadrata.

Rokovi za izgradnju montažnih kuća ove kompanije su od 90 do 120 dana.

Cena za kuće po principu ključ u ruke, sa sve temeljom, jeste oko 700 evra po kvadratu.

Boks kuće

Elegantnog i prijatnog izgleda, sve popularnije su takozvane kućice kontejneri. Njih možete da nabavite preko kompanije Montažne box kuće iz Pančeva.

Primer njihove male montažne boks kuće ima površinu od 18 m2. Osmišljena je kao kuća ili vikendica malih dimenzija koja bi zadovoljila sve potrebe za odmor i uživanje. Zahvaljujući dobroj izolaciji ova mala kuća ima veliku energetsku efikasnost, što doprinosi smanjenju potrošnje i rasipanja energije.

Ovakve male montažne kuće se rade po sistemu ključ u ruke. Za izradu ove montažne kuće naručilac radova je dužan da uradi temelj, dovede priključke struje, vode i kanalizacije do kuće. Dakle, temelj ne ulazi u cenu, ali na zahtev je moguće dobiti i njega uz kuću, uz doplatu. Cenu diktira nagib terena tip zemljišta i drugi faktori. Sanitarije i kupatilski nameštaj kupuje naručilac radova, a montaža i ugradnja su uračunati u cenu.

Rok za izvođenje radova bez temelja za model sa slike je 20 dana. Cena je 14.000 evra, s tim što temelj ne ulazi u cenu.

Brvnare

Brvnaru od oko 26 kvadrata možete da nabavite preko kompanije Hrast Petković iz Jagodine. Brvnara može da ima krov na dve vode ili ravan krov.

Prevoz do mesta montaže je 1,2 evra po kilometru.

Cena za ključ u ruke sa montažom na vašem betonu je 10.000 evra. Osnovna varijanta brvnare + dodatni radovi podrazumeva izradu kompletne struje i vode, izolaciju krova i zidova, vinil pod u kupatilu + zidovi obloženi PVC lamperijom, kompletan pod.

Rok isporuke je od pet do 15 dana, zavisno od veličine izabrane tipske brvnare.

Neobične

Malo drugačiju vikendicu, možda onu koja podseća na iglo ili pak onu sa celim jednim zidom u staklu, možete da nabavite preko firme Montažne kuće Sergej. Varijanta ključ u ruke košta od 450 do 500 evra po kvadratu.

U cenu su uračunati armirano-betonski temelj sa izlivanjem armirane ploče, unutrašnji i spoljašnji zidni elementi, fasada, molerski radovi, krov, stolarija, podovi, kupatilo, elektroinstalacija, terasa, kuhinja, transport, istovar i montaža objekta.

Izrada traje obično mesec dana.

Za avanturiste

Od 400 do 700 evra po kvadratu za montažne kuće/vikendice po principu ključ u ruke možete da dobijete kompletno završen objekat preko firme Lastavica iz Beograda.

Njihova kuća od oko 25-30 kvadrata je za ljude avanturističkog duha, kojima treba sklonište u prirodi. U nju je spakovano sve što vam treba da imate svoju oazu mira. To je prizemni stambeni objekat koji je moguće koristiti tokom cele godine ili kao vikendicu. Od prostorija ima dnevnu sobu sa kuhinjom, kupatilo, hodnik i spavaću sobu. Krov je kosi, dvovodan sa izraženim nagibom, što daje objektu mogućnost da se gradi i u planinskim krajevima.

Od poručivanja do završetka tipskog modela kuće obično prođe od dve do četiri sedmice.

Tip Golija

Tipske kuće Golija možete da nađete preko kompanije Iva kuće iz Ivanjice. Za, recimo, kuću od 65 kvadrata cena je od 20.000 evra.

Dobili biste kuću koja ima dve terase, kupatilo, predsoblje, kuhinju, dnevnu sobu, dve spavaće sobe i lođu.

Rok za izradu kuće po principu ključ u ruke obično je od nekoliko dana do mesec dana.

Izvor: nova.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 2. marta, organizuje akciju dobrovolјnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Zalihe svih krvnih grupa su na minimumu, te Crveni krst poziva sve sugrađane koji su zdravi i dobro se osećaju da dođu i daju krv.

U subotu se nastavlja trka za bodovima u ligama pod okriljem Fudbalskog saveza Vojvodine, a na terenima Srpske lige “Vojvodina”, učestvovaće 15 klubova, shodno odluci rukovodstva Radničkog 1912 iz Sombora o istupanju iz takmičenja jesenjeg prvaka, prenosi portal Novosadski fudbal.

U sedište FS Vojvodine stigao je dopis kojim su Somborci obavestili čelnike saveza da, zbog organizacionih problema, trenutnog nedostatka finansijskih sredstava i velikog odliva igrača tokom zimskog prelaznog roka, nisu u mogućnosti da seniorskom timu obezbede elementarne uslove za dalje takmičenje. Pionirska, kadetska i omladinska selekcija, nastaviće takmičenje u Kvalitetnim ligama Vojvodine.

Prema odredbi člana 50. stav 1. Pravilnika o fudbalskim takmičenjima, klub koji odustane od takmičenja pre nego što odigra 75 odsto od ukupnog broja predviđenih utakmica, biće brisan iz takmičenja, dok je članom 52. istog Pravilnika propisano da, u ovakvoj situaciji, klub prelazi u najniži stepen takmičenja.

Somborci su, uz Tekstilac, bili glavni kandidat za plasman među prvoligaše, a izvojevali su i pobedu na terenu direktnog konkurenta. U prvom prolećnom kolu, trebali su da ugoste Dinamo 1945, pa će Pančevci imati dodatnih sedam dana za sklapanje željenog mozaika.