Sombor.info

Istraživači sugerišu da je 120 do 180 minuta sedenja prag predugog sedenja i upozoravaju da dugo sedenje može izazvati probleme sa srcem, ali i brojne druge zdravstvene probleme, javlja danas Bi-Bi-Si, prenosi FoNet.

Epidemiolog Džeremi Moris je još 1953. godine otkrio da vozači autobusa u Londonu imaju više nego dvostruko veće šanse da razviju bolest srca nego kondukteri.

Razlog je što se od konduktera zahtevalo da budu na nogama i da se redovno penju uz stepenice londonskih autobusa na sprat prodajući karte putnicima, dok su vozači dugo sedeli.

Njegova značajna studija postavila je osnovu za istraživanje veza između fizičke aktivnosti i koronarnog zdravlja.

Iako su kondukteri londonskih autobusa sada stvar prošlosti, Morisovi rezultati su relevantniji nego ikada, piše Bi-Bi-Si.

Od početka pandemije virusa korona sve više se ide ka modelu rada od kuće, što će verovatno povećati kolektivno vreme sedenja.

Produženo sedenje je oblik sedentarnog ponašanja, koje karakteriše veoma smanjena potrošnja energije u sedećem ili ležećem položaju, što je povezano sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i preranog mortaliteta, pa je vreme koje provodimo sedeći identifikovano kao nezavisni faktor rizika u nizu zdravstvenih stanja.

Svetska zdravstvena organizacija je 2020. godine predložila mere za smanjenje sedentarnog ponašanja.

Od 2010. godine istraživači su želeli da ukažu da se sedentarno ponašanje razlikuje od nedostatka fizičke aktivnosti i ukazivali su da može da se ima dovoljno vežbanja dnevno, a da se ipak predugo sedi, ali je rizik od sedentarnog ponašanja svakako povećan kod onih koji ne vežbaju dovoljno.

Primarna hipoteza zašto je predugo sedenje povezano sa kardiovaskularnim bolestima jeste da je povećana vaskularna disfunkcija, naročito u nogama.

Vaskularni sistem je odgovoran za održavanje krvi i limfne tečnosti, koja je deo imunog sistema, a kreće se kroz krvne sudove.

Fiziolog sa Instituta za fizičku aktivnost i ishranu Univerziteta Deakin u Melburnu David Dunstan opsežno je istraživao efekte dugotrajnog sedenja, tvrdeći da je ono dovodi do smanjenja mišićne aktivnosti.

Kombinovani efekat smanjene mišićne aktivnosti, niže metaboličke potražnje i gravitacionih sila smanjuje periferni protok krvi do mišića nogu, što može dovesti do nakupljanja krvi u listovima.

Biomehanika sedenja, sa obično savijenim nogama, takođe, može da smanji protok krvi.

Izvor: danas.rs

Neki restorani i kafići su pet friendly, neki ne, ali da li ste znali da oni koji vam dozvole da uvedete svog ljubimca, isto tako mogu i na račun to da vam stave?

Društvenim mrežama se deli fotografija računa iz jednog kafića iz Nove Varoši u kojem stoji da se naplaćuje 500 dinara boravak kućnog ljubimca za stolom.

I dok jedni misle da je šala, drugi misle da ovo ne bi smela da bude legalna stavka, ipak samim tim što izdaju račun, znači da je ovaj lokal to zaveo kao uslugu.

Naravno, mišljenja su itekako podeljena.

„I šta je pas poručio?:“Skuplji pas od hladnog nesa“; „Smatram da bi lokal trebalo da se odredi da li je pet frendli ili ne. I nema ljutiš“; „Odlična reklama“; „A ako ne sedi za stolom, jel ima popust“; „Ovo je posao za advokat kučeta“ samo su neki od komentara.

Tokom leta i visokih temperatura, sve veći broj ljudi koji to može sebi da priušti, bira da jede “napolju”, a popularni izbor je brza hrana – pljeskavice, meso sa roštilja, pica… Baš kao i sve namirnice, i gotova hrana je poskupela, pogođena visokom inflacijom koja je u prošloj godini divljala. Iako inflacija sada, prema zvaničnim podacima, stagnira, to ne znači da stagniraju i cene – one samo sporije rastu. Tako je poskupeo i povremeni odlazak do oblinje brze hrane.

“Pljeskavica indeks” je koncept koji je pre nekoliko godina spomenuo ekonomista dr Goran Radosavljević, kako bi približio građanima, kroz cenu pljeskavice, koliko je inflacija zapravo uticala na životni standard. A uticala je, bez obzira na to što zvanične informaicije pokazuju da ona sada stagnira.

Kako bismo proverili da li stagniraju i cene gotove hrane, koja je čest izbor građana tokom visokih temperatura, kada nikome nije do kuvanja, uporedili smo aktuelni cenovnik sa onim od prošle godine.

Prva na listi za poređenje je mala pljeskavica, od 180 grama, koja je prošle godine koštala 360 dinara.

Kao da to nije bilo dovoljno skupo, cene su sada još više, pa u jednom beogradskom restoranu brze hrane, mala pljeskavica košta čak 440 dinara.

A ko je gladniji, pa mu je potrebno više od 180 grama, treba da izdvoji i po 470, 500, 550 – u zavisnosti od restorana, gramaže, dodataka…

Još jedan obrok od mesa, pileći batak od 200 grama, Beograđani su pre godinu dana mogli da pojedu za 420 dinara.

Sada, njegova cena je skočila na čak 570 dinara. To je poskupljenje od 35 odsto za godinu dana.

Ko bi radije pojeo picu, verovatno već zna – i to je poskupelo. Naime, u restoranu u kojem poredimo cene, kaprićoza koja u prečniku ima 32 centimetra, košta 1.000 dinara. Prošle godine, njena cena bila je 890 dinara.

Najbolje su prošli oni koji preferiraju obroke bez mesa, recimo pohovani kačkavalj koji, baš kao i pre godinu dana, košta 470 dinara, mada ni to nije baš jeftino.

Dakle, iako zvanični podaci zaista pokazuju da inflacija stagnira, samo na ovim primerima vidi se da to ne znači nužno da stagniraju i cene. One možda rastu sporije, ali je činjenica da, kada se uporede cene u razmaku od godinu dana, razlika ipak jeste vidljiva. Tako je u odnosu na 2023. godinu, pljeskavica, i to mala, poskupela za 80, batak za 150, a pica za 110 dinara.

Izvor: nova.rs

Pojedini pripadnici horoskopskih znakova znaju šta znači diskrecija, drugima je to, često nenamerno, nepoznanica.

Astrologija otkriva mnogo o našim ličnostima, uključujući našu sposobnost da čuvamo ili otkrivamo tajne. Dok neki horoskopski znaci poseduju prirodnu diskreciju i poverenje, drugi jednostavno ne mogu da zadrže informacije za sebe.

Takve osobe rođene su u sledećim horoskopskim znakovima:

Blizanci

Blizanci su poznati po svojoj komunikativnosti i društvenosti. Vole da pričaju i dele informacije, često ne razmišljajući mnogo o posledicama.

Za njih, tajne su jednostavno još jedan oblik informacija koje žele da podele sa drugima.

Njihova radoznalost i potreba za razmenom ideja čine ih sklonim „brbljanju“. Čak i kada imaju najbolju nameru, često se dešava da kažu nešto poverljivo, samo zato što vole da razgovaraju i da se druže sa ljudima.

Strelac

Strelci su poznati po svojoj iskrenosti i otvorenosti. Ne vole da kriju stvari i često imaju potrebu da budu potpuno transparentni. Vole da dele svoja iskustva i priče sa drugima, a tajne su često teret kojeg žele da se oslobode.

Njihova entuzijastična priroda znači da će, često nenamerno, otkriti poverljive informacije u trenutku uzbuđenja ili tokom strastvenog razgovora. Iskrenost i potreba da se deli istina često prevazilaze diskreciju.

Vaga

Vage su poznate po želji za harmonijom i ravnotežom u odnosima. Oni vole da razgovaraju i često će deliti informacije kako bi nastavili razgovor ili ublažili napetu situaciju.

Vage vole da budu voljene i prihvaćene, pa ponekad otkrivaju tajne kako bi stekle nečije poverenje ili naklonost.

Njihova težnja za društvenom harmonijom može ih dovesti do situacija u kojima nenamerno odaju poverljive informacije, a sve u cilju održavanja mira i harmoničnih odnosa.

Ovan

Ovnovi su poznati po svojoj direktnosti i iskrenosti. Ne vole da komplikuju i često kažu šta im je na umu, bez previše filtriranja. Njihova impulsivna priroda može ih navesti da nenamerno otkriju tajne, jednostavno zato što ne razmišljaju o posledicama svojih reči, prenosi Index.hr.

Ovnovi cene iskrenost i očekuju je od drugih, pa često ne razumeju zašto nešto treba da ostane skriveno. Njihova potreba za akcijom i neposrednošću često nadmašuje diskreciju.

Izvor: n1info.rs

Nije tajna da kineski pametni telefoni nude više u poređenju sa američkim i korejskim brendovima. Uprkos mnogim ponudama visoke vrednosti kao što su Poco i Redmi, Realme je i dalje verovatno brend sa najboljim performansama i odnosom specifikacija i cene.

Kompanija sa sedištem u Šenženu predstavila je u Milanu GT 6 seriju, uključujući GT 6T od 349 evra i GT 6 od 600 evra. Ova dva telefona imaju dosta sličnosti i izgledaju identično u pogledu dizajna, ali ovaj drugi ima noviji silicijum iz Kvalkoma i veoma jak hardver kamere za svoj cenovni rang.

Koristio sam 6T višeg nivoa u poslednje dve nedelje i veoma sam impresioniran njegovom kamerom i ekranom. Ekran je 6,8-inčni OLED panel koji dostiže maksimalnu osvetljenost od 6.000 nita.

Tih 6.000 nita je malo previše, pošto je sve iznad 2.000 nita tehnički dovoljno svetlo za upotrebu čak i pod sunčevom svetlošću. Ali 6.000 nita je u suštini osiguranje za ekstremne situacije, kao što je korišćenje na otvorenom suncu na plaži u julu.

Boje su pune, a animacije glatke. GT 6 poseduje glavnu kameru sa senzorom od 1/1,4 inča koji je prilično velik za uređaj srednjeg nivoa, kao i telefoto zum objektiv sa solidnom veličinom senzora. Ovaj hardver, zajedno sa zrelom obradom, daje neke zaista prijatne fotografije.

Ali ove godine nije sve u hardveru. Realme reklamira GT 6 seriju kao telefon sa veštačkom inteligencijom, i zaista postoje neke funkcije veštačke inteligencije, kao što je mogućnost hvatanja teksta i slika direktno sa ekrana telefona dugim pritiskom.

Nakon što zgrabite tekst ili sliku, možete da ih „podignete“ sa ekrana i prevučete na bočnu tablu na kojoj se nalaze aplikacije koje su svesne konteksta. Na primer, ako uzmem adresu, na bočnom panelu će se prikazati Google mape za mene da „spustim“ adresu.

Ako uzmem video snimak, na bočnom panelu se prikazuje YouTube tako da mogu brzo da ga otpremim. Naravno, sve ove radnje mogu da radim na standardnom telefonu, ali ono što je nekada bila radnja koja je zahtevala šest dodira i prebacivanje i isključivanje aplikacija sada može da se uradi dugim pritiskom, a zatim prevlačenjem i otpuštanjem.

Na drugom mestu, postoji baterija od 5.500 mAh. Ovo je veoma velika baterija koja bi trebalo da traje ceo dan, a može da se dopuni od 0 do 100 za manje od 30 minuta. Tu je i IP65 otpornost na vodu i prašinu, tako da jedino što ovde nedostaje je duži zum objektiv (podrazumevani zum je 2Ks) i bežično punjenje.

Ipak, vrhunac telefona za mene je ponuda cene i performansi i dodatak veoma korisnih softverskih funkcija. Sa 600 evra, Realme GT 6 je novi telefon srednjeg ranga najbolje vrednosti na tržištu.

Izvor: forbes.n1info.rs

U organizaciji Mesne zajednice „Riđica“, proteklog vikenda je održana četvrta po redu kulinarska manifestacija „Riđička peka“. Ispred lokalne samouprave, svojim prisustvom događaj su uveličali zamenik gradonačelnika Milan Stakić, koji je ujedno i upalio prvu vatru i pomoćnica gradonačelnika za oblast investicija i međunarodne saradnje Jovana Miljević.

Više od 32 vrsna majstora pokazalo je svoje kulinarsko umeće, a odlukom stručnog žirija, pobednik ovogodišnje „peke“ je Dejan Andrić. Drugoplasirani je bio Dragan Bjeljac, dok je treće mesto pripalo Đorđu Milanko.

Posetioci mnifestacije imali su priliku da uživaju u kulturno – umetničkom programu, upoznaju se sa riđičkim vinarijama i da pogledaju mađioničarsku predstavu, a priređen je i program za decu.

Akademik Ivan Gutman govori o somborskom indeksu, hemijskoj teoriji nastaloj 2020. godine, o kojoj je objavljeno više od 300 radova u svetu

Sa lakoćom iskusnog pedagoga, akademik profesor dr Ivan Gutman vodio je publiku na tribini u Muzeju podunavskih Švaba kroz složenu temu topoloških indeksa u hemiji. U svetskim okvirima najbolje rangirani naučnik Srbije kompleksan naučni problem objašnjava do mere koja može biti razumljiva većini: kako komplikovane stvari izraziti brojevima, odnosno indeksima. Profesor će posegnuti za poznatim pojmovima berzanskog indeksa, ili popularnim indeksima kojima se meri zdravstveni nivo nacije ili osećanje sreće.

U hemiji se elementi predstavljaju kroz njihovu strukturu, a osobine, poput tačke topljenja, težine, izražavaju brojevima. Jedan od problema koji hemičari vekovima pokušavaju da reše jeste – kako odrediti neku veličinu kod strukture. To se naziva topološki indeks, a jedinstvenom kombinacijom algebre i geometrije dr Gutman je 2020. godine razvio naučnu teoriju i stvorio somborski indeks.

„Ovaj topološki indeks je jedan od većeg broja topoloških indeksa, međutim, izdvaja ga to što je jedini naučni pojam koji postoji u svetu i koji nosi ime grada Sombora. Zato se nadam da će građani Sombora shvatiti da je to lepa stvar”, kaže akademik Gutman.

Topološki indeks je dobio pridev „somborski” ne samo što je Sombor rodni grad akademika Gutmana, već je do rešenja došao dok je 2020. boravio u tom gradu.

„Idem na dijalizu tri puta sedmično po četiri sata, to je godišnje 600 časova. Ležeći u krevetu i čekajući da se to završi, neko drema, neko čita novine, a ja sam koristio to vreme da razmišljam o problemima koji mene zanimaju. Mene zanimaju naučni problemi. Tako se tokom leta 2020. desilo da se razmišljajući na nekoliko uzastopnih dijaliza o problemu tokom vremena iskristalisala ta ideja koja se zove somborski indeks”, kaže dr Gutman.

Tribina održana u Muzeju podunavskih Švaba organizovana je povodom izložbe izbora od više od 300 radova koji su nakon teorije koju je ponudio Gutman objavljeni širom sveta.

„Jedan od osnovnih problema koji postoje u hemiji je da znamo strukturu određenih supstanci, obično se kaže strukturu molekula, i znamo da te supstance imaju određene osobine. Osobine merimo na neki način i izražavamo ih brojevima. A struktura je nešto što nije brojčanog karaktera. Sada je pitanje kako se može povezati struktura sa tim brojevima koji predstavljaju razne osobine i to je problem koji vekovima traje u hemiji: da se pokuša na osnovu poznate strukture da se predvidi osobina. Od trivijalnih, kao tačka ključanja, do manje trivijalnih kao što je delovanje kod nekog leka. Ovi topološki indeksi služe kao jedan od niza postojećih sredstava da se to postigne”, kaže dr Gutman. Otuda njegov somborski indeks može da ima široku primenu.

„Indeks ima matematičku osnovu, on povezuje algebru i geometriju i to je razlog zbog čega je toliko privukao pažnju drugih istraživača. Koncipiran je u okviru teorijske hemije i on ima pre svega primenu u hemiji, služi za predviđanje osobina određenih hemijskih supstanci. Pomoću tog indeksa na jedan način mogu se, makar približno, procenjivati neke fizičke i hemijske osobine različitih hemijskih supstanci. Za ljude su uvek od posebnog interesa supstance koje služe u farmaciji i somborski indeks je već na tom području našao svoju primenu u medicinskoj hemiji, gde uz pomoć somborskog indeksa pokušavaju da predvide farmakološke osobine određenih supstanci”, navodi sagovornik „Politike”.

Kao hemičar i matematičar, Gutman kaže da somborski indeks ima inherentnu matematičku lepotu i da je on veza između algebre, teorije grafova i geometrije. „Prvi put je geometrijski način razmišljanja uključen u ovu oblast. To je novo u ovoj oblasti”, kaže dr Gutman.

Akademik Ivan Gutman doktorirao je hemiju i matematiku i gotovo čitav svoj radni vek do 2012. godine proveo je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, gde je predavao fizičku hemiju, istoriju i filozofiju hemije i obradu rezultata merenja. Ima zvanje profesora emeritusa. Dopisni član SANU postao je 1988, za redovnog člana izabran je 1997. godine. Uz naučni rad bavio se i obrazovanjem studenata, otuda i pitanje kako gleda na to da danas matematiku, fiziku ili hemiju upisuje tek poneki student.

„To je veliki problem, a on ima više aspekata. Jedan o kojem se nerado govori jeste da su fakulteti finansirani prema broju studenata. Dakle, fakultetima se u najbukvalnijem i najbrutalnijem smislu isplati da imaju što više studenata. To je velika greška. Fakultetima bi se isplatilo da imaju veći broj dobrih studenata, nije bitno koliko, već da imaju studente koji zaista žele da studiraju neku oblast. Nema dovoljno studenata koji studiraju hemiju ili prirodne nauke jer nakon što završe studije oni postaju nastavnici u osnovnoj ili srednjoj školi. I kakva ih plata čeka? Dakle, to su ljudi loše plaćeni, bez ugleda u društvu. U poslednje vreme ih tuku i đaci i roditelji. Ljudi vide kako to izgleda, zato radije odlučuju nešto drugo nego da budu nastavnici. Naravno, neki studenti, kojima zaista dobro ide, neće postati nastavnici u školi, oni će raditi na fakultetu, otići će u inostranstvo, baviće se pravom naukom. Možda takvih studenata koji su odlučili da se bave prirodnim naukama i sada ima dovoljno, oni će se time uvek baviti i neće postavljati pitanje da li će moći da idu na letovanje. Takvih će uvek biti dovoljno, uvek ima dovoljno dobrih studenata. Ali nema dovoljno onih od kojih žive fakulteti, a ni dovoljno nastavnika po školama i o tome treba država da razmišlja, to su fundamentalni problem. Kada bude ugled nastavnika u školi bio onakav kakav je bio pre Drugog svetskog rata, kada je profesor u gimnaziji bio gospodin, ljudi će ići da postanu profesori. Danas nije tako, deca to vide, ona su pametna i reaguju tako kako treba”, kaže dr Gutman.

Po oceni naučnih platformi i univerziteta koji su radili takva istraživanja, on spada u najumnije ljude na planeti. Neprestano i dalje radi, te je ove godine objavio rad o elipsi somborskog indeksa i već je objavljeno nekoliko radova koji ga citiraju.

„To se zna da sam najbolje rangirani naučnik u Srbiji i to traje pet-šest godina. A sada se dogodilo da se taj naučnik nalazi u Somboru, u dalekoj provinciji, a i dalje se bavi naukom. Pokušavam koliko mogu. U ovoj državi nikoga ne zanima kako to da najbolje rangirani naučnik sedi u dalekoj provinciji i ima bedne uslove za rad. Imam pola kuhinjskog stola i stari kompjuter na kojem radim ovo što radim. A pokušavam da radim. Nijedan fakultet, ni univerzitet, ni institut, nikoga to ne interesuje. Ali ja svejedno radim i objavljujem radove ”, kaže akademik Gutman.Antrfile

Od Sombora do Stanforda

Platforma „research.com”, koja objavljuje rang-liste sa najboljim istrživačima u raznim oblastima proglasila je našeg akademika za svetskog lidera u matematici nekoliko godina unazad. U procesu rangiranja, gde je bilo uključeno više od 6.200 naučnika, on je 2023. godine bio na 57. mestu. U Srbiji je najbolje rangirani matematičar. Univerzitet Stanford je 2021. rangirao 100.000 najumnijih glava u svetu i dr Gutman je uvršten u prvih pet hiljada. Držao je predavanja u 45 zemalja, ima počasni doktorat Univerziteta Obuda u Budimpešti, uradio je habilitat na segedinskom univerzitetu „Jožef Atila”, urednik je naučnog časopisa „Meč”...

Izvor: politika.rs

Gradsko veće grada Sombora održalo je juče 1. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo devet tačaka.

Između ostalog, usvojen je tekst Uputstva direktnim korisnicima za pripremu Odluke o budžetu grada Sombora za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu. Takođe usvojen je i Predlog rešenja o potpisnicima materijalno – finansijske dokumentacije i nosilaca prava raspolaganja sredstvima na računima.

Na 1. sednici Gradskog veća, doneto je Rešenje o devetim izmenama i dopunama Rešenja o imenovanju članova Štaba za vanredne situacije grada Sombora. Odlukom o obrazovanju Štaba za vanredne situacije grada Sombora, definisano je da je zamenik gradonačelnika ujedno i zamenik komandanta Štaba i da je član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike član Štaba za epidemiološku zaštitu. Izmene su neophodne usled kadrovskih promena u izvršnoj vlasti, gde je za novog zamenika gradonačelnika izabran Milan Stakić, a za novog člana Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike Radenko Stanić.

Gradski većnici su odobrili sredstva za sufinansiranje projekta „Kros RTS-a“ u vidu organizovanja prevoza učenicima iz naseljenih mesta na sledećim relacijama: Bački Breg – Kolut – Bezdan – Sombor; Riđica – Stanišić – Gakovo – Sombor; Telečka – Kljajićevo – Čonoplja – Sombor; Doroslovo – Stapar – Sombor; Bački Monoštor – Sombor i Aleksa Šantić – Svetozar Miletić – Sombor. RTS kros će se održati u oktobru u parku Ivo Lola Ribar u Karađorđevoj ulici kod teniskih terena TK „Žak“, a očekuje se oko 2.500 učesnika.

Topli letnji dani traju već nedeljama, a ljudi nisu jedini kojima je teško da se priviklu na tako visoke temperature, već se s tim bori čitava priroda.

Muškatle bolje opstaju na vrućinama od drugog balkonskog cveća i biljaka, a eksperti objašnjavaju zbog čega je to tako i kako možete svojim muškatlama da „olakšate“ ovakve dane.

Muškatle vole sunčane dane i vrućine, a mogu da podnesu i trenutnu sušu bez trajnije štete, jer njihova stabljika i liske čuvaju vodu. Ipak, njima u letnjim danima treba više vode nego uobičajeno, a postoji nekolicina saveta kojih se valja pridržavati kako bi one opstale i cvetale.

Saveti za negu muškatli

Voda u pravo vreme. Muškatlama treba vode da bi cvetale i rasle, pa se osigurajte da je zemlja dovoljno vlažna. Ako je na dodir sveža i hladna, nema potrebe za dodatnom vodom, ali ako je suva i topla, zalijte je.

Uveče ili ujutru. Uveče ili ujutru je vreme za zalivanje, ne preko dana, jer će tada više vode ispariti, a ovako će muškatla bolje iskoristiti vlagu.

Direktno u koren. Najbolje je da zalivate biljku što bliže zemlji, tako će voda dopreti svuda gde treba. Uperite direktno mlaz tamo gde treba, a biljka će uraditi sve ostalo! Odstajala voda je bolja nego hladna voda pravo sa česme!

Jedna veća čaša po biljci (minimum). Cilj je da lepo natopite zemlju. Ipa, višak vode mora da se odstrani, a suvoj zemlji treba vremena jer ne apsorbuje vodu dobro. Zato ne sipajte svu vodu odjednom, nego pomalo.

Dobra zemlja. Kvalitetna zemlja ima mnogo uticaja na to kolikovode je potrebno muškatlama.

Uz sitnicu od samo 20 dinara, svaki buket će izgledati raskošno kao iz časopisa (VIDEO)

Stavite ovo na terasu i više nećete videti stršljenove i ose - trik koji provereno radi

"Zlatna tečnost" od koje cveće cveta kao ludo! Moćan trik profesionalaca za cvetni raj iz snova

Kako manje zalivati? Možete smanjiti količinu vode tako što ćete pomeriti svoje biljke s direktnog sunca.

Kada su topli dani i tropske noći, isparavanje se uvećava; ako je zemlja suva, biljka cveta i raste slabije nego što bi trebalo. Ako je suva isuviše dugo, biljka se oslanja na sačuvanu vodu, ali onda se skladišteno troši i može doći do situacije da biljka potpuno uvene. To se, doduše, ekstremno retko dešava s muškatlama jer one čuvaju vodu u stabljikama i listovima, navodi se na sajtu Pelargonium for Europe.

Izvor: direktno.rs

U Jadranskom moru živi veliki broj životinja koje su potencijalno opasne i trebalo bi da da budete pažljivi ukoliko im se približite. Dr. sc. Neven Iveša, dipl. ing. biologije sa Univerziteta Jurja Dobrile u Puli, za n1info.hr govorio je na ovu temu. Od morskog psa, preko raže do vatrenog crva, ovo su opasni stanovnici Jadrana.

„Opasni organizmi koji obitavaju u Jadranu mogu se svrstati u nekoliko kategorija: organizmi koji poseduju otrovne bodlje poput riba iz grupe paukovki i bodeljki, riba koje poseduju nazubljene i otrovne bodlje na bazi repa (golubovke i žutuge), ribe čiji je ugriz bolan (murine i ugori), ribe s krvnim toksinima (jegulje) te ribe koje u visceralnoj šupljini nakupljaju veoma opasan tetradotoksin kao npr. srebrnopruga napuhača (Lagocephalus sceleratus)”, objasnio je Iveša.

Lista opasnih životinja na Jadranu

Navodi da su ove poslednje veoma retke u Jadranskom moru i obično žive u tropskim morima.

„Osim njih, u Jadranu je detektovana i jedna vrsta ribe pauna (Pterois miles) koja ima vrlo otrovne bodlje, te kao i većina novih vrsta najčešće se pronalaze na području istočnog Sredozemlja, a na Jadranu, na njegovom jugu”, dodao je.

Iveša je naveo još nekoliko životinja s kojima možemo da se susretnemo u Jadranu, a koje mogu da budu opasne. „Osim navedenih grupa, među predstavnicima grupe želatinoznog planktona postoje opasne vrste, odnosno meduzoidni oblici nekih žarnjaka iz razreda režnjaka i obrubnjaka. Među njima treba izdvojiti vrstu morsku mesečinu (Pelagia noctiluca) čije su jedinke već sada zabeležene na južnom Jadranu i kompas meduzu (Chrysaora hysoscella) koja je detektovana na severu Jadrana.

Realno gledajući, svi žarnjaci predstavljaju opasnost za kupače budući da poseduju žarne ćelije koje im služe za lov i obranu. U tom pogledu i neki korali kao npr. relativno česta vrsta kao što je smeđa vlasulja (Anemonia viridis) mogu da izazovu neprijatne opekotine na koži”, ističe Iveša.

Napominje da u našem moru ima i morskih pasa, uključujući i velikog belog psa koji je opasan, ali je izuzetno redak. No, susreti kupača na Jadranu i morskih pasa su jako zanemarljivi.

„Među opasnim vrstama postoje i one koje su zakonom zaštićene kao npr. žutuga (Dasyatis pastinaca) te većina većih pelagičnih morskih pasa kao npr. pas modrulj (Prionace glauca) i pas kučak (Isurus oxyrinchus) koji zajedno pripadaju grupi generalno ugroženih riba hrskavičnjača”, navodi Iveša.

Naglašava da je bitno dobro se informirati o načinu rukovanja i susretu s pojedinim vrstama, konzumiranju njihovog mesa i slično. “Čak i bezazleni školjkaši mogu da budu izuzetno opasni za ljudsko zdravlje ako se konzumiraju iz područja koja su opterećena zagađenjem kao i ježevi koji svojim bodljama mogu da izazovu neprijatna mehanička oštećenja tkiva i sekundarne infekcije.”

‘Ne diraj me, ne diram te’

Sa druge strane, mag. biologije Zrinka Jakl, voditeljka Programa zaštite prirode u Udruženju za prirodu, okolinu i održivi razvoj Sunce, naglašava da su male šanse da ćete nastradati od neke morske životinje.

„Životinje s kojima je susret nešto češći i s kojima treba biti oprezan su: meduze, vlasulje, vatreni crv, riba pauk, škarpina, raža, golub. Nijedna od ovih životinja ne napada čoveka, već su opasne isključivo zbog njihovih mehanizama za obranu. U prirodi važi pravilo ‘ne diram te, ne diraj me’. Čak i murina koja ima opasan izgled i otrovan ugriz nikada ne napada prva, i možete mirno da ronite kraj nje ako je ne uznemiravate. Pazite da ne nagazite na morskog ježa i izbegavajte meduze i sigurni ste na odmoru”, savetuje Jakl.

Iz Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja takođe naglašavaju da su neprijatnosti ili povrede ljudi najčešće posledica samoobrane životinja ako nisu uspele ili ne mogu da pobegnu od njima opasne situacije, ili su dezorijentisane i neuobičajenog ponašanja zbog bolesti, starosti i dr.

„Na primer, ako se murina oseti ugroženom ona može da ugrize, a ugriz murine može da uzrokuje bolnu ranu koja dugo zaceljuje. Stoga je prilikom ronjenja potrebno izbeći njeno uznemiravanje. Potreban je oprez i prilikom susreta s nekim drugim vrstama riba, kao što su neke vrste škrpina, goluba i žutuga, koje imaju otrovne bodlje, te ubodi ovih riba uzrokuju bol i nelagodu. Među njima je i strogo zaštićena vrsta žutuga (Dasyatis pastinaca). Bodlje u perajama i na škržnim poklopcima imaju i paukovke koje najčešće borave na peščanom dnu, zbog čega je potrebno izbegavati kontakt s tim vrstama, te oprezno hodati po peščanom dnu.

Ježinci se najčešće nalaze na stenama u plitkim delovima mora te prilikom hodanja po stenama ili plivanja uz njih treba biti oprezan kako bi se izbegao kontakt s njihovim bodljama koje mogu da izazovu povrede. Igličasti jež (Centrostephanus longispinus) je strogo zaštićena vrsta, no s obzirom da najčešće obitava u dubljim delovima mora, verovatnoća susreta s tom vrstom je mala. Kontakt s lovkama nekih vrsta meduza i vlasulja može da uzrokuje crvenilo, pečenje, bol ili otečenost na koži. Sve su to situacije koje se mogu izbeći pravilnim i odgovornim ponašanjem u prirodi”, zaključuju iz spomenutog Ministarstva.

Treba još dodati da neke vrste nisu opasne po ljude, ali mogu da imaju izuzetno negativan uticaj na priodu. „Takav je npr. invazivni rebraš morski orah Mnemyopsis leydi koji je unesen u evropska mora iz meksičkog zaliva balastnim vodama. Iako za čoveka potpuno bezopasna vrsta, štete koje uzrokuje u ribolovu su enormne. U Jadranu, njegovom najsevernijem delu postao je stalna invazivna vrsta koja se periodično (leti i na jesen) pojavljuje u enormnim količinama te kako se hrani istom hranom kao i sitna pelagična riba, negativno utiče na njihovu brojnost, veličinu i rasprostranjenost”, ističe Iveša.

Izvor: danas.rs