Sombor.info

Zavisno od sopstvene računice i potreba, neke zemlje Evrope su se odlučile da korišćenje autoputeva naplaćuju po pređenom kilometru, dok se u drugima koriste vinjete. Međutim, ima i onih u kojima su auto-putevi besplatni za putnička vozila.

Osim Srbije, putarina se po pređenom kilometru naplaćuje u Italiji, Španiji, Portugalu, Francuskoj, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Grčkoj, Hrvatskoj, Turskoj, Norveškoj, Irskoj i Poljskoj.

Za razliku od njih, ostale evropske zemlje su se odlučile za vinjete, koje se kupuju za određeni vremenski period.

Izuzetak su Nemačka, Holandija, Belgija, Finska, Estonija, Litvanija i Letonija, koje ne naplaćuju putarinu za vozila do 3,5 tone. U ovim državama vinjete su obavezne za vozila teža od 3,5 tone ili ona koja prevoze više od osam putnika.

Iako nema klasičnu naplatu putarina, svaka od ovih država ima određen broj tunela ili mostova, čije korišćenje se plaća. Sistemi naplate su različiti i mogu biti na licu mesta, ili kupovinom elektronske karte.

Detalje pogledajte OVDE klikom na određenu državu na mapi.

Predstavljamo vam cene vinjeta za putničke automobile po zemljama. Klikom na naziv države otvoriće se stranica zvaničnog prodavca elektornskih vinjeta za datu zemlju.

Austrija

Dnevna vinjeta – 8,6 evra
10-dnevna vinjeta – 11,5
Dvomesečna vinjeta – 28,9
Godišnja vinjeta – 96,4

Češka

Cena vinjeta u Češkoj varira zavisno od goriva koje automobili koriste. Za električne automobile korišćenje auto-puteva je besplatno, dok su najskuplje vinjete za vozila koja koriste fosilna goriva.

Dnevna vinjeta
– fosilna goriva 200 CZK (7,87 evra)
– biometan 100 CZK (3,93 evra)

– prirodni gas (CNG i LNG. Ne važi za tečni naftni gas) – 100 CZK (3,93)
– plag-in hibrid (CO2 max 50 g/km) – 50 CZK (1,97 evra)

Desetodnevna vinjeta

– fosilna goriva 270 CZK (10,62 evra)

– biometan 130 CZK (5,11 evra)
– prirodni gas (CNG i LNG. Ne važi za tečni naftni gas) – 130 CZK (5,11 evra)
– plag-in hibrid (CO2 max 50 g/km) – 60 CZK (2,36 evra)

Mesečna vinjeta

– fosilna goriva 430 CZK (16,92 evra)
– biometan 210 CZK (8,26 evra)
– prirodni gas (CNG i LNG. Ne važi za tečni naftni gas) – 210 CZK (8,26 evra)
– plag-in hibrid (CO2 max 50 g/km) – 100 CZK (3,93 evra)

Godišnja vinjeta

– fosilna goriva 2.300 CZK (90,49 evra)
– biometan 1.150 CZK (45,24 evra)
– prirodni gas (CNG i LNG. Ne važi za tečni naftni gas) – 1.150 CZK (45,24 evra)

– plag-in hibrid (CO2 max 50 g/km) – 570 CZK (22,42 evra)

Slovenija

Nedeljna vinjeta – 16 evra
Mesečna vinjeta – 32 evra
Godišnja vinjeta – 117,5 evra

Švajcarska

Godišnja vinjeta – 40 CHF (41,14 evra).

Bugarska

Vikend vinjeta (od petka u 12 h do nedelje u 23.59 određenim vikendima) 5,5 evra
Nedeljna vinjeta – 8 evra
Mesečna vinjeta – 16,55 evra

Tromesečna vinjeta – 29,4 evra
Godišnja vinjeta – 52,4 evra

Mađarska

Dnevna vinjeta – 13,28 evra
Desetodnevna vinjeta – 16,51 evra
Mesečna vinjeta – 26,72 evra
Godišnja vinjeta – 147,62 evra

Rumunija

Dnevna vinjeta – 2,5 evra
10-dnevna vinjeta – 3,3 evra
Mesečna vinjeta – 5,3 evra
Dvomesečna vinjeta – 8,4 evra
Godišnja vinjeta – 28 evra

Slovačka

10 dana – 12 evra
30 dana – 17 evra
Godinu dana – 60 evra

Švedska

U Švedskoj postoje dve šeme naplate korišćenja puteva, infrastrukture i takse za saobraćajne gužve.

Vozila registrovana kako u Švedskoj, tako u inostranstvu, moraju da plate mostarinu za prelazak mostova Motala, Sundsval i Skurubron. Mostarina košta između 5 (0,43 evra) i 20 švedskih kruna (1,73 evra), zavisno od veličine vozila i da li ste u Sundsvalu ili Motali.

U Stokholmu i Geteburgu plaća se taksa za saobraćajne gužve. Taksa se naplaćuje radnim danima i košta od 9 švedskih kruna (0,78 evra) do 35 šveskih kruna (3,03 evra), zavisno od doba dana i da li ste u Stokholmu ili Geteburgu.

Maksimalna taksa u Geteburgu je 60 kruna dnevno (5,19 evra), a u Stokholmu 130 kruna (12,03 evra). Taksa se ne naplaćuje subotom, nedeljom, državnim praznicima, dan pred državni praznik i tokom jula.

Izvor: n1info.rs

Željko Džek Dimić glumac je koji gradi uspešnu karijeru u Americi već dve decenije, nedavno je sa monodramom "Oj, živote" nastupao u pozorištu Teatrijum, a krajem avgusta očekuje nas i premijera njegovo novog filma "Požuda".

Za čitaoce N1 Željko Džek Dimić podelio je svoju listu pet najboljih filmova svih vremena.

1. „Moderna Vremena“ (Modern Times), Čarli Čaplin, 1936.

„Film koji ima posebno mesto u svetskoj kinematografiji i za mene je, jernostavno, remek-delo. Film koji se bavi čovekom, njegovim životom i svime onim što čovek mora da radi da bi opstao. Film koji je i danas aktuelan i uvek će biti“, opisao je on.

2. „Tri“, Aleksandar Petrović, 1965.

„Prema mom mišljenju, jedno od najboljih ostvarenja jugoslovenske i svetske kinematografije. Film koji se bavi ljudskom psihom i stanjem čoveka ovisno od okolnosti u kojima se nalazi. Posebno sam fascinaran scenariom i maestralnom režijom Saše Petrovića, kao i glumackim bravurama Cice Perovića i Bate Živojinovića“, ocenio je Dimić.

On je dodao:

„Čuveni američki glumac Bili Zejn, keg znate iz ‘Titanika’ a sa kojim sam radio film ‘Guido’ mi je tokom snimanja rekao da je ‘Tri’ Saše Petrovića najbolji film koji je ikada gledao, kao i moj profesor Dan Grimaldi sa Li Strasberg Instituta sa kojim sam radio seriju ‘Sopranovi'“, naveo je.

3. „Tanka Crvena Linija“ (The Thin Red Line), Terens Malik, 1998.

„Prema mom mišljenju, najbolji film sa ratnom tematikom koji je ikada snimljen. Terens Malik je ovim filmom na najbolji mogući način pokazao besmisao rata i svega što rat donosi i odnosi sa sobom. Kolega Nik Nolti je odigrao jednu od najboljih sporednih uloga koje sam ikada video na velikom platnu“, opisao je Dimić.

4. „Biće krvi“ (There Will Be Blood), Pol Tomas Anderson, 2007.

„Za mene, najbolji američki film i jedan od najboljih filmova koje sam gledao. Daniel Dej Luis je svojom ulogom koja je, prema mom mišljenju, jedna od najboljih u ovom našem zanatu od kada glumački zanat postoji. Njome je pokazao da kad bi se gluma definisala jednom rečju, ta rec bi bila: Transformacija“, rekao je glumac.

5. „Stalker“ (Сталкер), Andrej Tarkovski, 1979.

„Prema mom mišljenju, najbolji igrani film koji nam dolazi sa Istoka. Remek-delo Tarkovskog koje nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. Niti publiku, niti kritiku, niti one koji se bave filmom na bilo koji način“, zaključio je Željko Džek Dimić.

Izvor: n1info.rs

Na seoskom groblju u Sivcu kod Kule, 18. jula, obavljena je ekshumacija posmrtnih ostataka pokojnika sahranjenog prošle godine, kako bi se utvrdilo da li je biološki otac bliznakinja iz Sombora.

U lokalnom JKP "Radnik", koje upravlja sivačkim grobljem, kažu da je to prva ekshumacija te vrste koja je urađena u ovom selu.

Pokojnik R. I., koji je rođen 1955. godine, preminuo je u Nemačkoj, gde je otišao na rad 1978. Tamo je, kako se saznaje, stekao poprilično bogatstvo, koje bi nasledila njegova zakonita supruga koja živi u toj zemlji, ali sestre bliznakinje, rođene 1990. godine, smatraju da i one treba da učestvuju u ostavinskoj raspravi, jer su potpuno uverene da je R. I. bio njihov otac.

O tome, kako su rekli pokojnikovi rođaci iz Sivca, sestre nemaju ni trunku sumnje, s obzirom na to da ih je R. I. posećivao prilikom dolazaka u Srbiju i nije poricao da im je roditelj.

Bliznakinje, međutim, nisu nosile njegovo, nego prezime svoje majke, sa kojom R. I. nije bio venčan. Njegova jedina legalna supruga bila je žena sa kojom je sklopio brak u Nemačkoj, a sa kojom nema dece.

- Iza njega je u Nemačkoj ostalo bogatstvo koje se procenjuje od 30 do 40 miliona evra. Između ostalog, imao je zgradu sa 14 stanova, koje je izdavao u zakup. Sestre bliznakinje, koje su ubeđene da im je on otac, ne žele da se odreknu njegove zaostavštine - kaže jedan od najbližih rođaka R. I. iz Sivca.

Pokojnik je, kako pričaju, preminuo od bolesti bubrega, koju je, veruje se, mogao da nadvlada, ali je odbijao da se leči u Nemačkoj. Bio je vezan za rodni Sivac, u kojem je, po svojoj želji, sahranjen u porodičnoj grobnici u starom delu pravoslavnog groblja.

Iskopavanje posmrtnih ostataka radi analize DNK, po zahtevu sestara bliznakinja, naložio je sudija Osnovnog suda u Somboru, koji je prisustvovao toj radnji, uz republičkog sanitarnog inspektora i predstavnike Opštinske uprave u Kuli i JKP "Radnik". Odsustvo je opravdao advokat sestara bliznakinja, koje nisu želele da prisustvuju tom činu, kao ni udovica R. I. iz Nemačke.

Skup postupak dokazivanja

Ekshumaciju su u četvrtak obavila četiri radnika sivačkog Javnog komunalnog preduzeća (JKP), a uzorke za analizu uzeli su forenzičar i njegov pomoćnik iz Novog Sada. Postupak je, na 37 stepeni Celzijusovih, sproveden za sat - od podneva do 13 časova. Posthumna analiza DNK je skupa, navode u JKP, ali sestre nisu žalile novac da dokažu da im je R. I., otac.

Izvor: kurir.rs

Nastupom gudačkog kvarteta "Belissimo" iz Novog Sada, počela je manifestacija "Veče uličnih svirača" u Somboru. Duž glavne ulice ovog grada čuli su se ritmovi džeza, bluza, latino i rok muzike . 

"Ovo je za nas velika stvar, do sada smo imali nekoliko svirki, ali nikada nismo imali ovoliko blizak kontakt sa publikom,ovde nema bine i mnogo nam znači da sviramo ovde", rekao je Vuk Stojisavljević, pevač i gitarista grupe "Stonehenge" iz Sombora.

"Sombor je meni pružio utočište kada sam imala svoj prvi solistički koncert 1986. godine,upravo zato se Somboru uvek rado vraćam", rekla je Dušica Polovina, kvartet "Belissimo".

Nezaobilazni deo somborskog šarma su štulaši i ljudi statue, dok su trio sastavi i kvarteti sa balkona publici prirediti jedinstven jam session .

"Konačno nešto u duhu našeg grada i nešto što odgovara kulturnom izražaju onog starog Sombora, koga se svi rado sećamo i trudimo se da ga održimo u životu", rekao je Miroslav Stojisavljavić, muzičar iz Sombora.

"U pešačkoj zoni će nastupiti 30 umetnika na 7 balkona i biće to jedna zanimljiva muzička šetnja kroz Sombor", rekla je Ksenija Janković, KC "Laza Kostić", Sombor.

Ovogodišnju manifestaciju ,,Veče uličnih svirača, podržao je Grad Sombor u organizaciji Кulturnog centra Laza Кostić Sombor i Umetničke asocijacije INBOX.

Izvor: RTV

Neko vam nešto govori, a vi, umesto da ga gledate u oči, pišete poruke nekom drugom, čitate vesti, objavljujete fotografije na društvenim mrežama. To se svakome se dogodilo, ali malo ko zna da se to zove – fabing. Zašto stručnjaci tvrde da takvo ponašanje ipak nema budućnost?

Zamislite kada bi na vratima kafića pisalo: „Zabranjeno korišćenje mobilnih telefona”. Da li biste ušli? Ukoliko ste nekada gledali u telefon dok vam prijatelj, partner, ili dete nešto govori, to znači da ste ga fabovali.

Fabing je ignorisanje osobe u društvu, zbog mobilnog telefona. Neko vam nešto govori, a vi umesto da ga gledate u oči, pišete poruke nekom drugom, čitate vesti, objavljujete fotografije na društvenim mrežama.

Psiholog Ana Mirković kaže: „Nas je u prethodnih desetak godina cela ta promena civilizacijska, a to je da smo stalno izloženi ogromnoj količini informacija, navikli da stalno iščekujemo da se nešto novo desi, da se bojimo da ćemo nešto propustiti, da, ako taj trenutak nismo nešto videli, i na nešto nismo adekvatno odgovorili, može, na ne znam koji način da utiče na naš život.

To sve nas dovodi do toga da se potpuno sklanjamo i bežimo od onog što je naša priroda, jer je u našoj prirodi, ne da budemo fokusirani na telefon, ne na ekran, i ne na neke ljude tako posredno, već na ljude neposredno”.

Kada pokažete da vam je telefon važniji od osobe pored vas, ona može biti razočarana, tužna, a muk ili odgovor poput: „Čekaj, gledam nešto“, naročito loše utiče na razvoj dece, tvrde stručnjaci.

„U tim trenucima šalju detetu poruku da zapravo nisu jako važni u tom trentuku svojim roditeljima. Ignorišu ih, to može biti i zapostavljanje i zanemarivanje, zavisno od celog konteksta situacije, u kojoj se trenutno nalaze”, rekla je psiholog Branka Tišma.

„Naime, ako vi dajete primer nekome ko hoće da komunicira sa vama, da vi niste zainteresovani za tu komunikaciju jednom, drugi, peti, 55 put, dolazimo do toga da se kod dece stvara neka vrsta nesigurnosti. Postavljaju i sami sebi na svesnom i nesvesnom nivou pitanje – Da li uopšte treba da pristupaju nekome i da komuniciraju sa nekim, i u nekom kasnijem dobu oni razvijaju asocijalno ponašanje, razvijaju čak i agresivno ponašanje”, objašnjava Jelena Radović, sociolog i stručnjak za marketing.

Fabing pojedine bračne parove dovodi i do razvoda. Zato je važno da osobi koja vas ignoriše kažete da vam to smeta, objašnjavaju stručnjaci: „Je l‘ možeš molim te samo par sekundi da skloniš pogled sa tog ekrana? Meni je neprijatno. Meni je jako neprijatno da sada nastavim da govorim, možda me ti i čuješ, ali ja imam utisak da me ne slušaš … I tim ja porukama nekako apelujemo na savest te druge osobe”, savetuje Mirkovićeva.

Za razliku od drugih oblika zavisnosti, zavisnost od mobilnog telefona i zanemarivanje osoba zbog toga, još je društveno prihvatljivo.

Najčešće nismo ni svesni da smo uzeli mobilni u ruke, pa ga koristimo čak i za vreme porodičnog ručka.

Najmlađi pacijent koji se lečio na Institutu za mentalno zdravlje zbog zavisnosti od telefona imao je 12 godina. Ako je za utehu, stručnjaci procenjuju da će se za godinu dana gledanje u telefon, dok vam neko govori, smatrati nepristojnim.

Izvor. rts.rs

Princeza Margaret, mlađa sestrua kraljice Elizabethe II imala je buran život pun skandala i zbog svog raskalašnog i problematičnog ponašanja potpuno je odudarala od cele kraljevske porodice.

Princezu Margaret je čitavog života pratio niz epiteta - hirovita, buntovna, stroga, pametna, okrutna i nesrećna.

Princeza Margaret bila je i ostala upamćena po svom posebnom načinu života i skandalima, decenijama pre nego je svet uopšte čuo za Megan Markl i njene ispade kao članice britanske kraljevske porodice.

Kršila je pravila dvora i ponašanja što je pokazivala gde god bi se pojavila i bila je totalna suprotnost čvrstoj, formalnoj i pouzdanoj Elizabeti.

Odrastanje u potpunoj slobodi

Princeza Margaret rođena je 21. avgusta 1930. u dvorcu Glamis u Škotskoj, četiri godine nakon Elizabete. Dve sestre odrastale su u normalnim okolnostima, koliko su im to titule dozvoljavale, nijedna od njih nije očekivala da će njihov otac, Albert Džordž, naslediti svog starijeg brata kao kralj na prestolju i to zbog abdikacije. Tako su sestre i njihova porodica dospeli su u centar pažnje mnogo ranije nego što se očekivalo.

Margaret se već u detinjstvu izborila za svoje jedinstveno mesto u kraljevskoj porodici. S obzirom na to da se od nje nikada nije očekivalo da bude kraljica, jer je bila mlađa sestra, imala je više slobode u svom privatnom i profesionalnom životu.

Za razliku od Elizabete, koja se udala u 21. godini, Margaret je sve do 30. godine bila jedna od najpoželjnijih neudatih žena s dvora.

Navodno joj se udvaralo čak 30 muškaraca, ali nijedan joj nije zapao za oko kao potencijalni suprug.

U 13. godini se zaljubla u 15 godina starijeg i oženjenog

A onda je upoznala bliskog očevog prijatelja i pomoćnika, kapetana grupe Pitera Taunzenda. Imala je samo 13 godina kada se zaljubila u njega 1947. tokom turneje po Južnoj Africi. Ovaj skandal je duboko uzdrmao dvor.

Navodno su počeli da se viđaju dok je Piter još bio u braku sa svojom prvom suprugom Cecil Rosemary Prat. Razveo se 1952. i verio Margaret samo godinu dana kasnije.

Kontroverzna veridba i raskid

O toj veridbi je brujala cela Velika Britanija i pratile su je brojne kontroverze. Pre svega, Piter je bio 15 godina stariji od nje i imao je dvoje dece iz prvog braka, a u to vreme članovima kraljevske porodice nije bilo dozvoljeno da se venčaju sa osobama čiji su bivši supružnici još uvek živi, prema arhaičnom pravilu kojeg se tada držala Engleska crkva.

Zbog toga je njena veridba sa Piterom najpre odložena, a zatim i potpuno prekinuta. Nekoliko faktora je moglo da pokrene ovaj raskid, ali na kraju nije bilo načina da se Margaret uda za Pitera i da ostane prihvaćena kao članica kraljevske porodice ili Engleske crkve.

Njena sestra, kraljica Elizabeta i parlament istražili su više načina na koji bi taj brak bio izvodljiv, ali Margaret i Piter su raskinuli i svako je krenuo svojim putem.

Nakon toga, usledilo je druženje s brojnim pripadnicima visokog engleskog društva, ali niko joj nije bio zanimljiv i odbijala je sve udvarače.

Udaja za velikog zavodnika

Sve dok nije upoznala fotografa Antonija Armstronga Džonsa. Susret se dogodio na jednoj večeri 1958. godine.

Kružile su priče da je veliki zavodnik i da je spavao s mnogo žena i muškaraca pre nego što se zakleo na večnu ljubav Margareti.

Imao je čak i dete sa udatom ženom, a što je i potvrđeno tek pre nekoliko godina.

Njihovo venčanje bila ja prva ceremonija kraljevskog venčanja koje se prenosila na televiziji, a zanimljivo je da je on bio jedan od prvih ljudi van kraljevske porodice koji je tako postao njen član.

Margareta i Entoni su na početku braka bili srećni i dobili su dvoje dece, ali njihov odnos je bio veoma komplikovan.

Njemu je smetalo njeno preterano zabavljanje, dok su nju iz takta izvodili njegov preterani rad, vanbračne afere i ponašanje uopšte.

Na kraju dana, istovremeno su bili previše slični i previše različiti da bi funkcionisali kao par.

"Margareta i Toni su bili prilično jake volje i navikli su na svoj način života, tako da je sigurno bilo sukoba. Ona je očekivala da će njen muž biti više s njom, ali jedna od njegovih najjačih motivacija bio je posao", napisala je autorka Ane De Kourki u svojoj knjizi "Snowdon: The Biography".

Međusobno varanje i lažan brak

Oboje su imali afere van braka i na kraju su se rastali uprkos povremenim izlivima strasti.

No dok bi svaki drugi par zbog toga tražio razvod, kraljevska porodica ima stroge protokole, a i Engleska crkva ih je smatrala ogromnim tabuom sve do ranih 2000-ih.

Tako su njih dvoje donekle bili naterani da žive u lažnom braku. Sa strane su se slobodno upuštati u ljubavne veze koga god su sreli.

Afera sa baštovanom

Margaret je započela vezu s baštovanom Rodijem Levelinom, 25-godišnjakom kojeg je upoznala u Škotskoj, ali u februaru 1976. fotografi su ih uhvatili kako se brčkaju na plaži na Karipskom ostrvu, a fotografije su izazvale bes u široj javnosti, kao i među istaknutim političarima, od kojih su mnogi Margaretu nazvali ludom i kraljevskim parazitom.

Neki su čak predlagali njeno potpuno uklanjanje iz kraljevske porodice.

Predoziranje tabletama za spavanje
Dok je bila u romansi s Rodijem, ona se jednom prilikom predozirala tabletama za spavanje, što su neki biografi opisali kao pokušaj samoubistva.

Razvod

Konačno je uspela da dobije razvod 24. maja 1978. godine, postavši tako prva viša članica britanske kraljevske porodice koja se razvela.

Pila je votku za doručak
Princeza Margaret je pila, pušila i zabavljala se više nego bilo koji drugi član porodice, što je možda razlog zbog kojeg je zdravlje počelo da joj se pogoršava tokom pedesetih, a njene lične odluke izazvale su mnogo poniženja, teskobe i sramote.

Pratile su je priče o nadmenoj prirodi, ostrvom za blud, preskupim i raskošnim haljinama, konzumiranju votke za doručak i pola boce vina za ručak i razuzdanim žurkama.

"Niko ne odlazi iz mog društva, dok ja ne dam dozvolu za to", izjavila je jednom.

Pričali su da je bila toliko arogantna da je čak i sopstvenoj majci govorila da je samo "obična ćerka škotskog erla", izjava je koja je ostala upamćena.

Izvor: blic.rs

Ponovo su se pojavile lažne SMS poruke, a ovaj put su na meti roditelji.
- Zdravo, mama, moj mobilni je ukraden. Evo ti moj novi broj, možeš li da mi pošalješ poruku na Votsap - piše u jednom SMS u kojem je napisan taj novi broj. U drugoj varijanti stoji slično:

-Zdravo mama, ovo je moj novi broj telefona možeš li da ga memorišeš i pošaleš mi poruku putem Votsapa - a na kraju je,takođe, naveden novi broj mobilnog.

Zapravo se radi o lažnim SMS porukama, a u pitanju je još jedna telefonska prevara.

Oprez u komunukaciji

U nastavku prepiske prevaranti pokušavaju od roditelja da izvuku novac, a već su zabeležene i prve žrtve prevare jer su roditelji uplaćivali novac misleći da tako pomažu svojoj deci.

Iz policije već neko vreme uporno upozoravaju građane da ne nasedaju na lažne poruke. Savetuju poseban oprez u komunikaciji preko poruka i društvenih mreža kako ne bi postali žrtve prevare.

- Nikada nemojte davati svoje lične podatke, kao ni informacije o bankovnim računima, broj PIN, lozinku, CVC brojeve za onlajn bankarstvo osobama koje vam nisu poznate - poručuje policija.

Izvor: direktno.rs

Verovatno da ne postoji vozač koji na svom pametnom telefonu nema barem jednu aplikaciju za merenje brzine. U moru takvih aplikacija, vozači najčešće koriste Google Maps jer je funkcionalna i nudi dosta kvalitetnih informacija poput lokacija policijskih radara, saobraćajnih nesreća, ograničenja brzine itd.

Među tim informacijama je i brzina kojom putujete.

No, ako ste ikada upoređivali brzinu s takve aplikacije i brzinu koja piše na brzinomeru automobila, primetili ste da se često ne podudaraju.

Kako bi bili u skladu s međunarodnim standardima prihvaćenim i u Evropi, brzinomeri u automobilu ne smeju da pokazuju brzinu nižu od stvarne, objašnjava Jutarnji list.

Brzinomeri mogu pokazivati brzinu veću i do deset posto, ali nikada ne smeju da pokazuju manju od prave brzine.

Budući da brzinomeri u pravilu prikazuju veću brzinu, to je glavni razlog zašto dolazi do razlike između brzine koju prikazuje automobil i one koja se prikazuje na aplikacijama za navigaciju.

Aplikacije, s druge strane, izračunavaju brzinu pomoću GPS sistema koji prati lokaciju vozila.

Samim tim, brzina prikazana u aplikacijama koju pruža satelitska navigacija znatno je preciznija od one koja se prikazuje na brzinomeru automobila.

U svetu moderne gastronomije, gde su ukusi i arome često važniji od nutritivne vrednosti, mnogi se suočavaju sa neprijatnim posledicama svojih kulinarskih izbora. Među njima, žgaravica zauzima posebno mesto kao čest i neugodan pratilac nakon obroka. Ali šta ako vam kažemo da ključ za ublažavanje ovog problema leži upravo u vašem tanjiru?

Razumevanje mehanizma žgaravice

Pre nego što zaronimo u svet gastronomije i hrane koja može pomoći u borbi protiv kiselosti želuca, važno je razumeti sam mehanizam nastanka žgaravice. Ovaj neprijatan osećaj pečenja u grudima nastaje kada želučana kiselina pronađe svoj put nazad u jednjak, iritiraujući njegovu osetljivu sluznicu. Ovaj fenomen, poznat kao gastroezofagealni refluks, može biti izazvan različitim faktorima, od kojih je ishrana jedan od najznačajnijih.

Hrana kao saveznik u borbi protiv kiseline

Dok određene namirnice mogu pogoršati simptome žgaravice, postoji i čitav niz namirnica koje mogu pomoći u neutralizaciji želučane kiseline i ublažavanju neprijatnih simptoma. Ove namirnice deluju na različite načine – neke direktno neutrališu kiselinu, dok druge pomažu u jačanju donjeg ezofagealnog sfinktera, mišića koji sprečava povratak kiseline iz želuca u jednjak.

Banane i jabuke: Prirodni neutralizatori

Među voćem koje može pomoći u borbi protiv kiseline, banane i jabuke zauzimaju posebno mesto. Ove namirnice ne samo da stvaraju efekat hlađenja u želucu, već i pomažu u neutralizaciji kiseline. Jabuka, posebno kada se konzumira uz vodu, može pružiti brzo olakšanje od simptoma žgaravice.

Moć vode

Voda, iako često zanemarena u kontekstu ishrane, igra ključnu ulogu u borbi protiv kiseline u želucu. Konzumiranje velikih količina vode, posebno mlake, može značajno razblažiti jake kiseline u želucu, smanjujući tako njihov iritativni efekat na sluznicu jednjaka.

Strategije za smanjenje kiselosti kroz ishranu

Manji, češći obroci
Umesto konzumiranja tri velika obroka dnevno, stručnjaci preporučuju prelazak na režim od četiri ili pet manjih obroka. Ova strategija smanjuje pritisak na donji ezofagealni sfinkter, smanjujući tako šanse za povratak kiseline u jednjak.

Izbegavanje „okidač“ namirnica
Iako svaka osoba može imati individualne „okidač“ namirnice, postoje određene kategorije hrane koje su poznate po tome da izazivaju ili pogoršavaju žgaravicu. Među njima su masna, začinjena i pržena hrana, kao i čokolada, kofein, alkohol i gazirana pića. Izbegavanje ili ograničavanje unosa ovih namirnica može značajno smanjiti učestalost i intenzitet žgaravice.

Prirodni lekovi iz kuhinje

Soda bikarbona: Brzo rešenje
Kada žgaravica iznenada udari, mešavina sode bikarbone i vode može pružiti brzo olakšanje. Ova jednostavna kombinacija deluje tako što trenutno neutrališe kiselinu u želucu, smanjujući osećaj pritiska i nelagodnosti.

Žvakaće gume bez šećera
Interesantno je da žvakanje gume bez šećera može pomoći u borbi protiv žgaravice. Ovaj efekat se postiže kroz povećano lučenje pljuvačke, koja je prirodno alkalna i pomaže u neutralizaciji kiseline koja se vraća u jednjak.

Promene životnog stila za dugoročno olakšanje

Dok izbor hrane igra ključnu ulogu u kontroli kiseline u želucu, ne smemo zanemariti ni važnost životnog stila. Gubitak prekomerne težine, prestanak pušenja i izbegavanje uske odeće koja pritiska stomak mogu značajno doprineti smanjenju učestalosti i intenziteta žgaravice.

Kada potražiti medicinsku pomoć

Iako promene u ishrani i životnom stilu mogu značajno ublažiti simptome žgaravice kod mnogih ljudi, važno je prepoznati kada je vreme za traženje medicinske pomoći. Ako žgaravica traje duže od nekoliko dana ili nedelja bez olakšanja, značajno utiče na kvalitet života ili je praćena zabrinjavajućim simptomima poput otežanog gutanja ili bola u grudima, konsultacija sa lekarom je neophodna.

Balans kao ključ zdravlja

U svetu gde su brza hrana i instant rešenja norma, vraćanje osnovama zdrave ishrane može se činiti kao korak unazad. Međutim, kada je reč o kontroli kiseline u želucu, ovaj pristup može biti ključ za dugoročno olakšanje i poboljšanje kvaliteta života.

Razumevanje kako različite namirnice utiču na naš digestivni sistem omogućava nam da napravimo informisane izbore koji ne samo da zadovoljavaju naše ukuse, već i podržavaju naše zdravlje. Kroz pažljiv odabir namirnica koje neutrališu kiselinu, uz izbegavanje onih koje je pogoršavaju, možemo stvoriti ishranu koja je ukusna, raznovrsna i, što je najvažnije, prijatna za naš želudac.

U eri personalizovane medicine i ishrane, važno je zapamtiti da ono što funkcioniše za jednu osobu, možda neće za drugu. Eksperimentisanje sa različitim namirnicama i pažljivo praćenje reakcija našeg tela ključni su za pronalaženje optimalne ishrane koja će držati kiselinu u želucu pod kontrolom.
Dok navigiramo kroz izazove moderne ishrane, ne zaboravimo da je hrana više od pukog goriva za naše telo – ona je moćan alat za održavanje zdravlja i prevenciju bolesti. Kroz mudre izbore u kuhinji, možemo ne samo ublažiti neprijatne simptome žgaravice, već i postaviti temelje za sveobuhvatno digestivno zdravlje i dobrobit.

Izvor: nova.rs

Kad nam je ovako vreo jul, šta li nas čeka u avgustu? Mnogi su se zapitali, a RHMZ je objavio prognozu do sredine meseca iz dana u dan.

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda za narednih mesec dana vidi se da će do kraja jula temperature popustiti, a u prvoj polovini avgusta se stabilizovati na ono što smo i ranije zvali „pravo letnje vreme“.

Tokom celog perida od mesec dana, prema prognozi RHMZ, najviše maksimalne temperature u gradovima Srbije neće se spuštati ispod 30 stepeni, al pik, kakav smo imali u utorak, 16. jula, prema ovoj najavi, neće se ponoviti narednih mesec dana.

Iako je prognoza za naredni period samo orijentaciona, te podložna promenama, padavine bi trebalo da budu minimalne.

U Beogradu minimalne temperature bi do kraja jula trebalo da budu od 20 do 24 stepena, što znači da nas i dalje čekaju tropske noći. Maksimalne dnevne u glavnom gradu biće do 35 stepeni, sve do polovine avgusta.

Na planinama svežije

Na Zlatiboru će temperature do polovine avgusta biti minimalne 15, a maksimalne 31 stepen.

Na Kopaoniku se ovih dana očekuju padavine, a temperature neće prelaziti 24 stepeni. Minimalna temperatura će biti poslednjeg dana jula 7 stepeni, a u avgustu živa u termometru neće prelaziti 23 stepena.

Prognoza za avgust

Prema sezonskoj prognozi RHMZ očekujue nas topliji i suvlјi avgust.

Srednja minimalna temperatura vazduha u avgustu biće iznad višegodišnjeg proseka za 1.5ºC do 2.5ºC. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost avgustovske srednje minimalne temperature vazduha oko 19.8ºC.

Srednja maksimalna temperatura vazduha u avgustu takođe će biti iznad višegodišnjeg proseka za 1.5ºC do 2.5ºC, a u Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom avgusta biće oko 32.1ºC.

Mesečna suma padavina tokom avgusta biće ispod višegodišnjeg proseka sa vrednostima u proseku za 10 mm do 20 mm nižim u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini avgustovska suma padavina iznosiće oko 32 mm, naveo je RHMZ.

Izvor: nova.rs