Sombor.info

Iz najbolje namere da pomognu svojoj deci, roditelji čine neke stvari kojima mogu samo da pogoršaju situaciju, i zato pedijatri savetuju sledeće...

Za roditeljstvo ne postoji priručnik, pa mnoge neočekivane stvari mame i tate moraju sami da shvate i reše. A onda, kako bi doneli što bolju odluku za svoje dete često se informišu na pogrešnim, neadekvatnim mestima ili kod ljudi koji nemaju dovoljno znanja da im daju pravi savet.

Takođe se dešava da roditelje bude sramota da postave neko pitanje jer misle da je prosto ili da se podrazumeva da znaju kako da postupe, pa onda odgovor traže na Internetu, na neproverenim sajtovima.

Iz tog razloga, pedijatri - saradnici prestižnog roditeljskog portala Parentrs.com mole roditelje sledeće:

1. Prestanite savete da tražite na Internetu

U trenutku kada počnu da prepoznaju određene simptome kod svog deteta, roditelji se prvo obraćaju "dr Guglu". I naravno da postoje određeni sajtovi koji vam mogu pružiti korisne informacije, ali nijedan od njih ne može da postavi dijagnozu vašem detetu, a onda i savetuje adekvatno lečenje.

2. Prestanite da dolazite kod lekara za svaku sitnicu

Osim u zaista hitnim slučajevima, kada su u pitanju teške povrede ili ekstremno visoke temperature, nema potrebe da nakon što se pojavi prvi simptom odmah trčite lekaru. Čak i kada niste sigurni i ne možete da prepoznate i ocenite ozbiljnost simptoma ili povrede, uvek radije prvo pozovite odabranog lekara ili neku od specijalizovanih službi kao što je "Halo Beba" u Srbiji.

3. Prestanite da dajte deci antibiotike na svoju ruku

Prirodno je da želimo da naše dete što pre ozdravi, ali lekari napominju da antibiotici nisu uvek pravi izbor. Postoje slučajevi, kao što su bakterijske infekcije, kada je opravdano detetu dati antibiotik. Međutim, u većini slučajeva antibiotik nije potreban.

Prehlada i kašalj se ne leče antibioticima, samo im treba dati vremena da prođu. Šta više, čestim davanjem antibiotika samo može da se izazove kontraefekat i da dečijem organizmu postane teže da se bore sa bakterijama.

4. Prestanite da odbijate da vakcinišete dete

Ironični, isti oni roditelji koji na prvi simptom dovode dete kod lekara su oni koji se plaše ili su oni koji odbijaju da vakcinišu dete, kažu lekari. Postoje mnoga istraživanja koja su dokazala da vakcinacijom možete da prevenirate mnoga teške i smrtonosne bolesti.

5. Prestanite da dozvoljavate deci da neograničeno budu ispred ekrana

Naravno da su razni monitori od telefona, preko kompjutera do televizora deo svakodnevnice naše dece, i nije stvar u tome - zabraniti im! Ne treba im zabraniti, nego im treba obezbediti barem jednak broj sati igre napolju i druženja uživo sa drugom decom.

6. Prestanite da krivite dete da se razbolelo jer je izašlo bez jakne

Vaše dete neće dobiti virus ukoliko izađe do auta ili do prodavnice bez jakne, to je samo jedan od mitova koji nikako da se "razbiju". Virusne bolesti šire se prenošenjem bakterija. Deca dodirnu kvaku, sto, stolicu, ručku u prevozu... A posle diraju nos, usta ili oči, objašnjavaju lekari.

7. Prestanite da izbegavate sistematske preglede

Svi mi živimo brze živote, i jedva uspevamo da "uštinemo" malo slobodnog vremena, i onda kada treba da uradimo stvari koje nisu hitne, kao što su sistematski pregledi, mi ih izbegnemo. Međutim lekari smatraju da je to velika greška.

Kada bi češće dovodili zdravu decu na preventivne preglede, izbegle bi se mnoge bolesti, posebno one koje nisu vidljive okom, kao što su bolesti srca, krvnog pritiska ili deformiteti kičmenog stuba, recimo.

Takođe, ukoliko bi deca kod lekara dolazila zdrava, to bi za njih bilo prijatno iskustvo, a onda se ne bi plašili i osećali nelagodnost da dolaze u ordinaciju ni onda kada su bolesni.

8. Prestanite da koristite štapiće za uši

Vi možda mislite da pomažete svom detetu u održavanju higijene, ali zapravo samo mu dublje gurate vosak u uho. Deca često dolaze kodlekara žaleći se na bol u uhu izazvan velikom količinom voska koji stoji duboko u ušnom kanalu i ppvređuje i druge osetljive delove unutrašnjeg uha.

Najbolje je samo nakon kupanja, obrisati detetu uši peškirom, nikakvo drugo čišćenje nije neophodno jer će se uvo samo od sebe očistiti.

9. Prestanite da paničite zbog povišene temperature

Viskoka temperatura nije bolest po sebi, nego alarm da se organizam sa nečim bori. Samo kada se radi o novorođenčetu ili visoku temperaturu ne možete da spustite danima, onda treba da se hitno javite lekaru. U svim drugim slučajevima ona je samo jedna od stvari koju treba da napomenete lekaru tokom pregleda, kako bi on mogao da postavi što tačniju dijagnozu.

Izvor: bitiroditelj.com

Da je savremeni i ubrzani način života višestruko nezdrav odavno nije novost: sve duže radimo, sve kraće spavamo pa pribegavamo samodestruktivnom ponašanju. U 2023. godini svetsko tržište brze hrane vredelo je oko 550 milijardi dolara, duvanskih proizvoda gotovo 900 milijardi, a alkoholnih pića oko 1,6 biliona dolara. Sve njih poslednjih godina zasenjuje globalna velnes industrija, vredna 5,6 biliona dolara. Sve primetnije, entuzijazam prema velnesu praćen je cinizmom prema demokratiji. Dok precenjujemo vrednost potere za zdravljem i srećom, solidarnost u društvu opada.

Kao studenti na prestižnoj École Normale Supérieure u Parizu 1920-ih godina, Žan-Pol Sartr i kolege imali su preča posla od zdrave hrane. Čitanje teških knjiga pratilo je obilje kafe, cigareta i alkohola. Svet ophrvan apsurdima nije ostavljao mesta za usavršavanje tela. Biti student je, u Sartrovo vreme, značilo čitati, pisati i razmišljati – a ne brojati kalorije.

Danas, američki brucoši potpisuju velnes ugovore. Tako se student koji potpiše Campus Wellness Contract na univerzitetu u Masačusetsu obavezuje na održavanje „životnog stila lišenog alkohola i droge“, na „pozitivan doprinos zajednici“ kao i na „usklađivanje s filozofijom velnes zajednice“. Tako sterilisani i zdravi, studenti verovatno zaobilaze ljude poput Sartra i sve manje promišljaju alternative ili prirodu odnosa moći.

Navedeni primer ne odnosi se samo na univerzitet u Masačusetsu, niti na one u Denveru, Sijetlu, Floridi i drugde, koji nude programe društvenog, emotivnog i spiritualnog velnesa, članstvo u fitnes klubovima, kurseve nutricionizma i sl. Zdravlje postaje opšti zahtev: kao zaposleni, upućeni smo na treninge koje plaćaju firme; kao potrošači, podstaknuti smo da pazimo na kilažu i izgled.

I najobičnije, rutinske radnje (jedenje, šetanje, spavanje) postaju prilika za samooptimizaciju i porast produktivnosti. Sve teže je znati je li naša potera za zdravljem autentična ili indukovana spolja.

Velnes se definiše kao aktivna težnja životnim stilovima koji vode holističkom zdravlju. To obuhvata tržišne segmente poput fitnes i spa centara, opreme za vežbanje, joge i individualnih treninga; tableta za mršavljenje i usluga sastavljanja dijeta; konzumaciju organskih i bezglutenskih proizvoda, dodataka ishrani ali i farmaceutske proizvode kao što su vitamini, minerali i sl. Tržište svega ovoga, prema Svetskom institutu za velnes, premašuje 5,6 biliona dolara.

Moje visočanstvo telo

Opsednutost ličnim zdravljem prenaglašava telo i odlučivanje svodi na imperativ – unositi dobro, izbegavati loše. Deo toga je i opsesija time šta stavljamo u usta. To je poznato kao orthorexia – poremećaj koji odlikuje samonametanje striktnih pravila. Od nje pate osobe koje satima proučavaju nutritivni sastav hrane, drže se strogog tajminga obedovanja i pripremaju po nekoliko obroka unapred.

Još ozbiljnija kognitivna distorzija – orthorexia nervosa – praćena je izbegavanjem čitavih grupa namirnica, mesta na kojima se sa njima može doći u dodir i netolerancijom prema nazorima drugih osoba o ishrani. Tada telo odlučuje kako živimo, gde se krećemo i sa kim provodimo vreme. Svako sagrešenje (opuštanje uz sladoled, pivo posle posla) rađa krivicu. To ugrožava psihičko zdravlje i društvenu funkcionalnost pojedinca.

Radi se o trendu čiji uticaj raste sa korišćenjem interneta, kojim se širi kultura lepote i zdravlja. Studije su pokazale da od varijanti ortoreksije pati i do deset odsto opšte populacije, a u segmentima kao što su pratioci velnes profila na mrežama i do 90%. Ipak, pomama za zdravom ishranom opterećena je zabludama.

Iako marketing podilazi našoj želji da su suplementi korisni, malo je metodološki ispravnih studija koje to potvrđuju. Lekar i epidemiolog Tim Spektor osporava logiku koja prirodne vitamine poistovećuje sa onima iz kapsule. „Ljudi misle da će, zato što je pokazano povoljno dejstvo unošenja voća, povrća ili ribe, unos nekih njihovih hemijskih komponenti u vidu suplemenata doneti iste zdravstvene koristi. Danas znamo da to nije tačno“, piše u svojoj knjizi „Na kašiku“.

Ovo se odnosi i na planetarno popularnu bezglutensku ishranu. Kako Spektor navodi, istinska alergija na gluten veoma je retka: „Osim ako nemate medicinski potvrđenu dijagnozu celijačne bolesti, izbegavanje glutena će vam doneti više štete nego koristi.“

Ni organska hrana – globalni biznis vredan gotovo 200 milijardi dolara – ne stoji bolje. Premda je bogatija nekim nutrijentima od obične, još uvek nema dokaza da je sveukupno zdravija.

Sindrom zdravlja

Ovo nije samo individualni problem, jer traćimo vreme i novac na prakse čija je učinkovitost upitna. Postaje i kolektivni problem, što pokazuje tretman prema ljudima koji ne gaje zdrav životni stil. Prećutno ili direktno, demonizovani su kao lenji i nedisciplinovani.

„Debeli, zapušteni i mlohavi su nezdravi“ – pisao je sociolog i psihijatar Džonatan Mecl u knjizi Against Health – „ne zbog bolesti, nego jer ne teže zdravlju kao ostali.“ Kada zdravlje postane ideologija, gojaznima preti samostigma, osuda ili diskriminacija, kao da su još jedna ranjiva grupa.

Mnogi poslodavci na Zapadu su, pre petnaestak godina, sa zabrane pušenja u službenim prostorijama prešli na zabranu pušača. Ni pre ni posle posla cigareta nije tolerisana, dok pušače nerado zapošljavaju. Tako se sa medicinske tvrdnje da je pušenje štetno po zdravlje prešlo na opštu tvrdnju da je pušenje štetno, iz koje sledi da su sami pušači štetni.

To se kosi sa duhom slobode izbora i lične odgovornosti, na kome današnje društvo toliko insistira. Takođe, postavlja presedan nakon koga bi se ljudi mogli procenjivati na osnovu drugih aspekata, poput društvenog ili seksualnog života.

Svedočimo rastu svojevrsne bio-moralnosti zbog koje ono što je nekada bila stvar individualnog ponašanja postaje moralni predznak. Sve smo skloniji da verujemo da je zdravlje skup svesnih izbora na tržištu: da ćemo ojačati imunitet kupovinom vitamina, više se kretati kupovinom pametnog sata ili bolje razumeti svoje telo strastvenim merenjem koraka, kalorija i drugih parametara.

Ovo nije sporno samo zato što ne funkcioniše, čemu je istraživačka novinarka i doktor ćelijske imunologije Barbara Erenrajt posvetila knjige Natural Causes i Smile or Die. Niti zato što drugi profitiraju od našeg aplikativnog samonadzora. Veći problem je u tome što zdravlje, kada postane moralni imperativ, istiskuje ostale vrednosti. Sve manje verujemo političarima, a sve više poznatim kuvarima, nutricionistima i lajf koučevima.

Mislim pozitivno, dakle, postojim

Ideja da na život presudno utiču lični izbori doprinela je usponu koncepta samopomoći. Procenjuje se da je od 1972. do 2000. godine čak 50% Amerikanaca kupilo barem jednu knjigu iz ovog žanra. Njegova popularnost buja u periodu 1991-1996, kada broj objavljenih naslova iz samopomoći raste za bezmalo 100%. Primetivši da ljudi žele da promene sopstveni život čitanjem knjiga koje pišu drugi, Džordž Karlin, čuveni američki komičar, rekao je: „To nije samopomoć, to je pomoć.“

Ako je pomoć, ko pomaže? Popularnost samopomoći prati tržište lajf koučinga koje je u SAD procenjeno na 1,4 milijarde dolara, uz rast od gotovo pet odsto. Tražnju za ovim uslugama čine pojedinci i korporacije koje žele svojim zaposlenima da pomognu da poboljšaju svoje interpersonalne sposobnosti i ostvare ravnotežu između rada i slobodnog vremena. Drugim rečima, da postanu produktivniji.

Srž koučinga je u konceptu pozitivnog razmišljanja, čija je suština obećanje uspeha. Iako koreni ove ideje sežu do kalvinizma i njegovih načela samoispitivanja i predanog rada, renesansa pozitivnog razmišljanja nastupa sa usponom neoliberalizma 1980-ih.

U povremeno fleksibilnom ponašanju nema ničeg lošeg, ali je sporan pristup lajf koučinga. Dok polazi od toga da je uzrok problema osobe u nedostatku volje i samopouzdanja, on želi da je prilagodi i tako reintegriše u postojeće obrasce proizvodnje i potrošnje, iako u njima najčešće i jeste problem.

Ovu kombinaciju magijskog mišljenja („misli pozitivno i nebo je granica“) i naglašavanja lične odgovornosti („ako ne uspeš, nisi se dovoljno potrudio“) niko nije predstavio kao Veronika Rej u knjizi „Choosing Happiness“. Za nju, sreća je izbor – spiritualno stanje uma očišćeno od antagonizama.

Ovo je važno. Zašto, u svetu punom antagonizama, težiti stanju uma koje ne prepoznaje protivrečnosti i probleme?

Velnes kao klasna anestezija

Nezadovoljstvo poslom u savremenom svetu je masovno, ali sve manje bukti kolektivno (štrajk), a sve više tinja individualno, kao mešavina apatije i hroničnih zdravstvenih problema.

Prema „Galupovom“ izveštaju za 2023. godinu, globalno se čak 62% zaposlenih ne angažuje na poslu, a 15% se „aktivno ne zalaže“. To se ogleda u čestom odsustvovanju, dolaženju radi pukog prisustva ili izbegavanju radnih obaveza. Ovo svetsku privredu košta gotovo devet biliona dolara godišnje. Istovremeno, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, osmina svetske populacije pati od nekog mentalnog poremećaja.

Cena nezadovoljstva postala je prevelika da bi se ignorisala. Valjda se zato sve više kompanija odlučuje da probleme zaposlenih, umesto boljim uslovima rada, reši – direktorima za sreću, tj. korporativnim lajf koučevima. Kao i običnim lajf koučevima, njihov cilj je da radnik uzroke nezadovoljstva pronađe u sebi, pa ih tako iz ekonomskih prevede u psihološke.

Upravo je to razlog, prema Vilijamu Dejvisu, profesoru političke ekonomije na univerzitetu u Londonu, što su nam korporacije „prodale“ sreću. Kako navodi u svojoj knjizi „Industrija sreće“, sve važniji zadatak postaje da se stres, očajanje i bolest zamene opuštanjem, srećom i zdravljem. Zato su ove kategorije, koje se mogu uočiti, izmeriti i poboljšati, postale deo mehanizma upravljanja.

„Ako se poslodavac 'pozabavi' celokupnom ličnošću radnika, njegovim fizičkim i mentalnim zdravljem, rad može postati najveća svrha u životu, a opasnost od industrijskog nemira biće iskorenjena“, piše Dejvis.

Zdravo telo, bolesno društvo

Šta će se desiti kada bolji život, od pitanja javne politike, postane stvar lične sreće? Šta će biti sa siromašnijom većinom, uskraćenom za organski smuti i godišnji fit pass?

Iako su zravlje i sreća važne vrednosti, one nisu uzrok nego posledica boljeg života. Ovo je sve teže uočiti jer kolektivnu akciju, neophodnu da bi se pristup ovim vrednostima omogućio svima, sprečava povlačenje onih koji taj pristup već imaju. Naše dijete, udobna sportska oprema, aplikacije i individualni treninzi nas okreću ka unutra, pa telo postaje prva i poslednja briga relativno imućnih.

Ovo menja način na koji se odnosimo jedni prema drugima. Ko zaostane u velnes kulturi, ostaće na margini. Opašće sposobnost za raspravu i empatiju. Kad solidarnost zanemoća, odumreće politički zahtevi. Sve ređe ćemo dobijati priliku da utičemo na odluke koje nas se tiču, dok će ključna politička pitanja, poput nejednakosti ili ekocida, postati preteška („ne opterećujem se“). To su idealni uslovi za održanje statusa kvo.

Upravo takva pretnja raste.

Izvor: RTS

Numerologija je stara praksa koja povezuje značenje brojeva kao i način na koji se njihova kombinacija može odraziti na naš život - posebno je zanimljiv brojevni niz datuma rođenja.

Veruje se kako određena kombinacija brojeva u datumu rođenja šalje posebne tajne poruke, a numerolozi smatraju da je moguće čak i prognozirati da li će neko imati sreće u ljubavi na osnovu dana rođenja.

Evo koja tri broja datuma rođenja donose sreću u ljubavi i partnerskim odnosima.

Broj 2
Broj 2 simbolizuje partnerstvo, harmoniju i saradnju. Ljudi rođeni pod uticajem ovog broja često imaju snažnu potrebu za ljubavlju i emocionalnom sigurnošću.

Karakteristike: Osobe sa ovim brojem su nežne, saosećajne i vole skladne odnose. Sklone su kompromisima i cene mir u vezi.

Broj 6
Broj 6 predstavlja ljubav, porodicu i odgovornost. To je broj koji se često povezuje sa ljubavlju prema domu i porodici.

Karakteristike: Oni koji su pod uticajem broja 6 su brižni, odani i vole da stvore sigurnu i ljubavlju ispunjenu okolinu. Njihova ljubav je često nesebična i podržavajuća.

Broj 9
Broj 9 simbolizuje univerzalnu ljubav, empatiju i altruizam. Ljudi sa ovim brojem imaju tendenciju da na ljubav gledaju kao na nešto što treba da delimo sa celim svetom.

Karakteristike: Oni su velikodušni, saosećajni i imaju duboku potrebu da pomognu drugima. Njihova ljubav je često sveobuhvatna i bezuslovna.​

Izvor: prva.rs

Kako starimo, održavanje zdravog probavnog sistema postaje sve važnije.

Postoji mnogo stvari koje možete učiniti kako biste držali zdravlje creva pod kontrolom.

Jedan od najboljih koraka koji treba preduzeti jeste dodavanje prave hrane u vašu ishranu, a to često uključuje i hranu bogatu vlaknima.

Bobičasto voće

Mnogo je prednosti redovnog jedenja bobičastog voća. Ovi mali plodovi bogati su netopivim vlaknima, koja potpomažu rad creva i hrane korisne crevne bakterije. Njihov visok sadržaj antioksidanasa takođe doprinosi celokupnom zdravlju.

Mahunarke

Mahunarke su izvrstan izvor ne samo biljnih proteina, već i topivih i netopivih vlakana, te podstiču redovno pražnjenje creva i hranjenje crevnih bakterija.

Čija semenke

Čija semenke su bogate rastvorljivim vlaknima, koja pomažu u usporavanju probave i podstiču osećaj sitosti. Bogate su i omega-3 masnim kiselinama, koje imaju protivupalna svojstva.

Brokoli

Brokoli sadrži sulforafan, jedinjenje koje može zaštititi probavni sistem, zajedno s vlaknima za zdravlje probave. Pokazalo se da sulforafan ima i svojstva protiv raka.

izvor: b92.net

Meteorolog Goran Mihajlović izjavio je danas da se tropski dani očekuju do vikenda, ali da topli talas ostaje i narednih sedam dana.

- Što se tiče nekog ozbiljnijeg zahlađenja, za sada ćemo sačekati, ali manji pad temperature za tri do pet stepeni možemo očekivati već krajem sedmice, u petak i dane vikenda, uz češću pojavu pljuskova i grmljavina lokalnog karaktera - rekao je Mihajlović.

Kada je reč o avgustu, Mihajlović navodi da se očekuje topao mesec sa manjkom padavina.

Precizira da se očekuje srednja maksimalna temperatura između 30 i 32 stepena i između 15 i 24 tropska dana, odnosno dana sa maksimalnom temperaturom preko 30 stepeni.

- Veći deo meseca bismo imali toplo vreme, manjak padavina i negde ta srednja vrednost bi bila i do dva stepena više od onih uobičajenih, što znači nastaviće se toplo vreme, ali ne očekujemo možda baš ovako duge i intenzivne tople talase u avgustu - kaže Mihajlović.

Izvor: direktno.rs

Visoki krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, predstavlja prikriveni ali značajan izazov za zdravlje.

Visok krvni pritisak može da se drži pod kontrolom, ali jedan od ključnih faktora životnog stila koji možda ne shvatate da utiče na vaš krvni pritisak je konzumacija alkohola.
Ako volite hladno pivo posle posla ili čašu vina pre spavanja, vaša navika može prouzrokovati ozbiljne neželjene posledice po vaše srčano zdravlje, a novinari The Healthy su pitali stručnjake koji je najgori alkohol za visok krvni pritisak.

Američko udruženje za srce (AHA) klasifikuje hipertenziju prvog stepena sa sistolnim očitavanjima (gornji broj) u rasponu od 130-139 milimetara živinog stuba (mmHg) ili dijastolnim očitavanjima (donji broj) od 80-89 mmHg. Ako vaše sistolno očitavanje redovno prelazi 140 ili vaše dijastolno očitavanje premašuje 90 mmHg, smatra se da imate hipertenziju drugog stepena. Razumevanje ovih brojeva je još važnije, jer ukazuju kada treba preduzeti proaktivne korake za kontrolu krvnog pritiska i očuvanje opšteg zdravlja.

Alkohol i pritisak

Kada je reč o alkoholu i visokom krvnom pritisku, studija iz 2023. godine objavljena u časopisu Američkog udruženja za srce, Hypertension, pokazala je da prosečna dnevna konzumacija od 12 grama alkohola može povećati sistolni krvni pritisak za 1,25 mmHg. Ovo povećanje može doseći do 4,9 mmHg sa unosom od 48 grama dnevno, posebno kod muškaraca. Da bismo stvari stavili u perspektivu, u SAD-u, 3,5 deci piva, čaša vina od 140 militara sadrži otprilike 14 grama alkohola.

S obzirom na to da se društvena okupljanja i praznična slavlja često obiluju veselim pićima, može biti izazovno potpuno izbegavati pijenje. Kako bismo vam pomogli da se snađete u ovim prilikama, potražili smo savete stručnih lekara o tome koje vrste alkohola treba izbegavati ako želite da zaštitite zdravlje svog srca.

Najgori alkohol za visok krvni pritisak

Stiven Nisen, MD, kardiolog iz Klinike Kleveland, ističe da čak i mali porast krvnog pritiska povećava rizik od moždanog udara. „Mislim da treba jasno komunicirati javnosti da alkohol nije koristan—malo alkohola verovatno nije štetno, ali ne očekujte koristi“, objašnjava dr Nisen.

Samjuel Matis, MD, asistent profesor u odseku za porodičnu medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Teksas, objašnjava da alkohol povećava krvni pritisak povećanjem renina—proteina koji sužava arterije—i smanjenjem azotnog oksida, jedinjenja koje ih opušta.

Dr Matis takođe identifikuje specifične vrste alkoholnih pića koje su posebno problematične za osobe sa visokim krvnim pritiskom. Pića sa dodatim šećerom, poput onih mešanih sa gaziranim pićima, dezertni kokteli, margarite i pića visokog sadržaja alkohola poput Menhetna , mogu pogoršati efekte povećanja krvnog pritiska od alkohola. Međutim, napominje da je količina konzumiranog alkohola važnija od vrste pića.

Francisko Lopes-Žimenez, MD, kardiolog u Klinici Mejjo, objašnjava da konzumiranje više od tri pića u jednom izlasku privremeno može povećati krvni pritisak. Još zabrinjavajuće, redovno prekomerno pijanstvo—definisano kao četiri ili više pića u roku od dva sata za žene i pet ili više za muškarce—može dovesti do dugoročnog povećanja krvnog pritiska. Dr Lopes-Žimenez napominje da teški konzumenti alkohola mogu videti značajna poboljšanja u zdravlju smanjenjem unosa alkohola na umerene nivoe. Ovakva promena može smanjiti sistolni krvni pritisak za oko 5,5 mmHg i dijastolni pritisak za oko četiri mmHg.

Izvor: danas.rs

Muškarac I. A. (40) uhapšen je noćas zbog sumnje da je, pijan, brutalno pretukao nevenčanu suprugu i sina, a usled stravičnih povreda, nesrećno dete je zbrinuto u bolnici. Monstrum je navodno detetu ruke i stopala stavljao na vreo šporet, a kako za Nova.rs objašnjava advokat Nebojša Perović, nasilniku za ovo krivično delo preti zatvor.

Dečak je u teško stanju primljen u bolnicu i zadržan na lečenju, a na njemu su bile uočljivi podlivi i modrice, kao i opekotine po nogama i rukama, koji su nastali kada je nasilnik, dok je bio u alkoholisanom stanju, prislanjao te delove tela deta na vreo šporet.

O celom slučaju oglasio se i MUP Srbije, iz kojeg su naveli da je osumnjičeni priveden, te da je, sem deteta, zlostavljao suprugu, koja je takođe zadobila povrede.

Pomenuti slučaj uznemirio je javnost, a poznati advokat Nebojša Perović ističe za Nova.rs da nasilniku preti od dve do deset godina zatvor za krivično delo koje mu se stavlja na teret.

„Za krivično delo delo nasilje u porodici, prema našem krivičnom zakonodavstvu, ako je nasilje učenjeno prema maloletnom licu, zaprećena je kazna zatvora od dve do deset godina, a što dalje znači, da se ne može izreći uslovna osuda već kazna zatvora. Naravno, tužilaštvo će u toku krivičnog postupka razjasniti sve okolnosti, pa i okolnost da li je stepen opijenosti doveo do smanjene uračinljivosti ili bitno smanjene uračunljivosti, a što takođe muže uticati na visinu kaznu ili eventualno utvrditi da je lice prilikom izvršenja krivičnog dela bilo neuračunljivo“, objasnio je Perović.

Podsetimo, kako je MUP Srbije naveo, osumnjičeni će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

O celokupnom slučaju obavešten je i Centar za socijalni rad.

Još jedan slučaj nasilja u porodici

Nedugo nakon ovog slučaja, javnost se potresao još jedan na Zvezdari. Uhapšen je B.D. (44) zbog postojanja sumnje da je izvršio krivično delo nasilje u porodici.

Osumnjičeni se tereti da je, takođe noćas, na Zvezdari zadao udarce rukama i nogama supruzi B. M. (43), koja se u ranim jutarnjim časovima javila u Urgentni centar, Kliničkog centra Srbije, gde su joj konstatovane višestruke teške telesne povrede.

Izvor: nova.rs

Visoke temperature u Hrvatskoj dovele su do toga da je i temperatura mora srušila dosadašnje rekorde, pa je tako u Dubrovniku izmereno gotovo 30 stepeni. I to nije jedini problem svih koji trenutno odmaraju duž Jadranske obale - u plićaku kod Cresa pronađeno je desetak kompas meduza, čiji "dodir" nije nimalo bezazlen.

Ako ste se samo jednom u životu susreli „oči u oči“ s meduzom, koja je svoje otrove ostavila po vašem telu, to je iskustvo koje ćete pamtiti čitavog života i zbog kojeg ćete zazirati od ponovnog susreta. Upravo zbog toga ne čudi što pojava kompas meduza u plićaku kod Cresa nije dočekana sa oduševljenjem.

Iako te meduze obično žive na dubinama od 10 metara, došle su skroz do plićaka, a njihovi pipci, koji na sebi imaju žarne ćelije koje i ostavljaju opekotine, mogu dosegnuti dužinu i do metra. Upravo zbog neverovatnih temperatura mora, koja se naprimer, u Dubrovniku ovih dana popela na gotovo 30 stepeni, ne čudi da one migriraju i traže hladnije područje.

Kako prepoznati kompas meduzu?

Kompas meduzu ćete prepoznati po tome što joj je klobuk žute do smeđe boje i ima karakteristične oznake po klobuku u obliku slova V, ali i zato što, kako im i samo ime kaže, podsećaju na kompas. Svaka jedinka može narasti od otprilike 40 centimetra, a kada na to dodate pipke od jednog metra, kojih je po 24 na svakom klobuku, teško da ćete, ako se nađete u njenoj blizini, izbeći da vas opeče.

Upravo u pipcima se i nalaze žarne ćelije, a meduza kada vas opeče zapravo ispušta otrov koji izaziva strašan bol i opekotine na koži, a nepoznanica nisu ni teže reakcije poput otežanog disanja, vrtoglavice ili mučnine, te je tada potrebno potražiti lekarsku pomoć.

Savet stručnjaka je da im se, kada ih ugledate, ne približavate, a i ako na kraju i dođe do opekotine, poznata je procedura šta treba uraditi. Prvo i najvažnije je izaći iz mora i mesto sa opekotinom dobro isprati morskom vodom kako bi se sa kože uklonile sve ćelije i pipci meduze koji su ostale, ali i kako bi se smanjila dalja apsorpcija otrova.

Važno je naglasiti da se mesto kontakta nipošto ne sme ispirati pitkom vodom jer će preostale žarne ćelije pustiti još više otrova, pa će i bol biti jača, piše tportal.

U utorak, 23. jula, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe”Radost postojanja”, umetnice Tine Trkulje, s početkom u 19.30 časova.

Postavka izložbe trajaće do 9. avgusta 2024. godine.

Radovi Tine Trkulje predstavljaju izrazito čistu formu, koloritom i formom tako da im se više ne može dodati/oduzeti ništa, jer bi iste bile izmeštene u drugačiju pojavnost. Iako zvučan, sa naglašenim komplementarnim bojenim poljima, kolorit ostaje nenametljiv. Slično rešenje se pojavljuje i kod forme: kombinacija trodimenzionalnih sekvenci tvore oštre kubističke dvodimenzionalne isečke čija dimanika se tu i tamo povećava dinamizmom koji je nasličniji fovizmu. S tim u vezi, Tina Trkulja koristi, sada već, klasični umetnički aparatus bilo da je u pitanju sakralna ili profana tematika.

Kod umetnice je prisutno štafelajno slikarstvo jarkih boja, kubističkih rešenja i monumentalnih potencijala. S tim u vezi izložba „Radost postojanja“ naglašava lepotu jednostavnosti koja čisto likovnim elementima daje one mogućnosti kojima je granica jedino mašta.

Slađana Dragičević Trošić

Tina Trkulja (1982, Vukovar)

Upisala je Akademiju umjetnosti u Banja Luci, Likovni odsek, smer Slikarstvo u klasi profesora Radomira Kneževića, a treću godinu u klasi profesora Ratka Lalića(2001). Diplomirala je na temu „Veza između Kandinskog i lirske apstrakcije“ u klasi profesora Radomira Kneževića, a pod mentorstvom profesora Istorije umjetnosti LJiljane Ševo (2006). Imala je više samostalnih i kolektivnih izložbi; učesnik više kolonija u zemlji i inostranstvu. Član je Likovnog saveta u galeriji „Meander“ u Apatinu i član Upravnog odbora Srpske čitaonice „Laza Kostić“ u Somboru. Od 2006. godine živi i radi u Somboru. Više puta nagrađivana za slikarski i pedagoški rad.

Ovogodišnji “Deer & Beer fest” je zakazan za 27. jul 2024. godine na plaži kod “Plave ruže” u Apatinu, a organizatori su i ove sedme godine po redu, pripremili bogat i kvalitetan muzički program.

Na ovogodišnjem muzičkom festivalu mešavine rok, pank i hevi metal zvuka, nastupiće bendovi “SAPUN” i “Jorgovani”. Zvezde večeri će biti članovi popularne beogradske hevi metal i pank rok grupe “Mortal kombat”.

Početak programa na gradskoj plaži u Apatinu je zakazan za 19 sati. Ulaz na događaj je besplatan.

Izvor: Radio Dunav