Sombor.info

Saobraćajna policija će od 6. do 12. oktobra ove godine sprovoditi međunarodnu akciju "Fokus na putu", čiji je cilj otkrivanje i sankcionisanje prekršaja vozača pri nepropisnom korišćenju mobilnog telefona u vožnji, kao i nepropisno korišćenje mobilnog telefona prilikom prelaska pešaka preko kolovoza, saopštio je danas MUP.

Akcija će istovremeno biti sprovedena u 34 evropske države članice mreža saobraćajnih policija Evrope (ROADPOL).

U saopštenju se naglašava da „korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje povećava rizik od saobraćajne nezgode za četiri do čak 20 puta“, što taj prekršaj čini „jednim od trenutno najvećih problema bezbednosti saobraćaja na putevima“.

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, oko pet odsto pešaka nepropisno koristi mobilni telefon ili slušalice prilikom prelaska kolovoza, dok se procenat vozača koji nepropisno koriste mobilni telefon za vreme vožnje kreće od četiri do osam odsto, u zavisnosti od vrste vozila.

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje da svi učesnici u saobraćaju radi svoje i bezbednosti drugih ne koriste mobilni telefon, slušalice ili druge uređaje koje utiču na ometanje pažnje.

Osećaj hladnoće koji ne prati druge ljude oko vas može biti znak da vaše telo pokušava nešto da vam kaže.

Sa dolaskom jeseni, mnogi ljudi se prirodno okreću toplijoj odeći i grejanju. Ali ako vam je stalno hladno, čak i kada drugima nije, razlog možda nije samo pad temperature, prenosi Index.hr.

Farmaceutkinja Nijam Makmilan upozorava da osećaj hladnoće može biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema, a ne samo posledica vremena, piše Express.co.uk.

Ona upozorava da osećaj hladnoće koji ne prati druge ljude oko vas može biti znak da vaše telo pokušava nešto da vam kaže. U nastavku vam donosimo zdravstvena stanja koja mogu biti uzrok.

Smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireoza)

Jedan od najčešćih razloga zašto se ljudi stalno smrzavaju, čak i u zatvorenom prostoru, jeste smanjena funkcija štitna žlezda.

Hipotireoza se javlja kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona koji regulišu niz važnih funkcija, uključujući metabolizam i telesnu temperaturu.

„Spor metabolizam može sniziti vašu unutrašnju temperaturu, čineći da se osećate hladno i osetljivo na niske temperature“, objasnila je Makmilan.

Pored osećaja hladnoće, drugi simptomi mogu uključivati umor i iscrpljenost, povećanje telesne težine, zatvor, depresivno raspoloženje, suvu kožu i kosu, promukao glas i neredovne ili obilne menstruacije.

Ako primetite nekoliko ovih simptoma, preporučuje se da posetite lekara koji može da proveri nivo hormona štitne žlezde.

Rejnoova bolest

Ako vam prsti na rukama ili nogama često osećaju utrnulost, belinu ili plavost, posebno na hladnoći, možda imate Rejnoovu bolest.

Ovo stanje uzrokuje sužavanje krvnih sudova, najčešće u prstima, što ograničava protok krvi i izaziva osećaj utrnulosti i ekstremne hladnoće.

„Za one sa Rejnoovom bolešću, hladni ekstremiteti nisu samo neprijatnost već svakodnevna borba“, rekao je Makmilan.

Anemija

Anemija je stanje u kojem telo nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca za prenos kiseonika do organa i tkiva. To rezultira lošom cirkulacijom i osećajem hladnoće, posebno u rukama i stopalima.

Najčešći oblik anemije je nedostatak gvožđa, koji se može javiti ako ne unosite dovoljno gvožđa ishranom ili ako imate povećan gubitak krvi, kao što je menstruacija ili bolest.

Pored osećaja hladnoće, simptomi anemije uključuju umor, vrtoglavicu, bledu kožu i kratak dah.

Dijabetes tipa 2

Dijabetes može oštetiti živce, posebno u rukama i stopalima. Ovo oštećenje može prouzrokovati da stalno osećate hladnoću, čak i ako su vam ekstremiteti fizički topli na dodir.

Drugi simptomi dijabetesa uključuju povećanu žeđ, često mokrenje, neobjašnjiv gubitak težine i osećaj iscrpljenosti.

Ako primetite nekoliko ovih simptoma, obavezno posetite lekara da proveri šećer u krvi i druge važne parametre.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru, u dve odvojene akcije, uhapsili su J. B. (18) i A. K. (19) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Kako je saopštila Policijska uprava u Somboru, pretresom stana koji koristi osumnjičeni J. B. (19), policija je pronašla i zaplenila tri kanistera sa oko 30 litara amfetaminskog ulja, oko 480 grama amfetamina i 1,6 kilograma marihuane.

Pored toga, otkriveno je i 35 grama praha za koji se sumnja da je kokain, kao i oko 4,5 kilograma smese koja služi za uvećanje mase narkotika i digitalna vagica za precizno merenje.

U odvojenoj akciji, uhapšen je i A. K. (18) iz okoline Sombora. Prilikom pretresa njegovog stana i drugih prostorija, policija je pronašla sedam biljaka za koje se sumnja da su kanabis, manju količinu sasušene marihuane i dve digitalne vagice.

Obojici osumnjičenih određeno je zadržavanje do 48 sati.

J. B. će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru, dok će A. K. biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru.

Odigrano je četvrto kolo kuglaške Super lige Srbije i Prve lige Srbije – grupa Vojvodina. Somborski superligaši doživeli su poraze.

Ekipa Kljajićeva gostovala je u Zrenjaninu gde je doživeli neočekivan maksimalni poraz (3.571:3.280). Najbolji gostujući rezultat imao je Jovan Ćalić (581) koje su četiri čunja falila da dođe do boda. Ovo je drugi poraz Kljajićevčana koji su trenutno šesti tim lige sa polovičnim učinkom. Narednog vikenda ugostiće sastav beogradskog Partizana koji je mesto niže i sa bodom manje.

Neuspeh je doživela i ekipa somborskog Vihora koja je izgubila kao domaćin od ekipe subotičkog Spartaka 024 sa 3:5 (3.274:3.334). Pojedinačne poena za domaćina obezbedili su Miroslav Vitman (525), Ranko Kurteš (551) i Danilo Mandić (590). Vihor je trenutno na devetom, pretposlednjem mestu sa dva osvojena boda. U sledećem kolu očekuje ih derbi začelja sa fenjerašem iz Beograda (Tehnohemija).

Kordun je upisao četvrtu pobedu u prvoligaškom društvu. Pobedili su Slavia Okno iz Kovačice sa 6:2 (3.345:3.305). Marko Basara (575), Miloš Karagaća (571), Nikola Blagojević (561) i Milan Cimeša (574) bili su uspešniji od svojih rivala.

Kordunaši se nalaze na deobi prvog mesta sa ekipama Apatina i novosadskog 13. maja. Sva tri tima imaju maksimalnih osam bodova.

Narednog vikenda ekipa iz Kljajićeva u derbiju kola sastaje se upravo sa Novosađanima - piše somborsport.org.

Dodaci ishrani mogu da budu koristan način da se nadoknade nutritivni nedostaci i unapredi zdravlje, ali njihova prekomerna upotreba može da ima suprotan efekat.

Stručnjaci upozoravaju da određeni popularni dodaci, naročito u visokim dozama, mogu da izazovu ozbiljne probavne tegobe i druge zdravstvene probleme. Posebno izdvajaju tri česte greške koje je važno izbegavati.

Visoke doze antioksidanasa

Antioksidansi su u umerenim količinama korisni, ali njihovo preterano unošenje narušava ravnotežu slobodnih radikala i antioksidanasa u organizmu.

"Pazite na antioksidanse u visokim dozama, jer dodaci sa beta-karotenom i vitaminom E mogu da poremete ravnotežu crevnih bakterija", kaže lekar dr Kevin Hufman za SheFinds.

On upozorava da visoke doze beta-karotena povećavaju rizik od raka pluća kod pušača, dok je visok unos vitamina E povezan sa povećanim rizikom od krvarenja.

Previše gvožđa

Prekomerno uzimanje gvožđa može da izazove zatvor, mučninu i bolove u stomaku, a dugoročno može da oštetiti jetru. Iako je gvožđe neophodno za zdravlje, prevelike količine nose ozbiljne rizike.

Lekar dr Piter Brukner ističe: "Previše gvožđa može dovesti do stanja zvanog preopterećenje gvožđem. To oštećuje jetru i druge organe, a takođe remeti ravnotežu crevnih bakterija, izazivajući upale i probavne smetnje."

Previše cinka

Cink je važan za imunitet, ali u prevelikim dozama može da bude toksičan. Višak ovog minerala nadražuje zid želuca i izaziva probavne tegobe.

Lekar dr Majkl O. Mekini objašnjava: "Višak cinka iritira crevnu sluznicu i remeti nivo bakterija u želucu, što dovodi do probavnih problema."

Izvor: B92

Predlogom Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima predviđeno je legalizovanje bespravne gradnje po ceni od 100 do 1.000 evra.

Predlogom Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima koji se nalazi na predloženom dnevnom redu sednice Skupštine Srbije zakazane za utorak, 7.oktobar predviđeno je legalizovanje bespravne gradnje po ceni od 100 do 1.000 evra, kao i da se zakon počne primenjivati dan nakon usvajanja u parlamentu.

Prijave bi se podnosile 45 dana nakon stupanja zakona na snagu, a taj proces trajao bi dva meseca.

Predviđen je izuzetak za one koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu u propisanom roku i to bi mogli uraditi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, uz dokaze na osnovu kojih bi mogla da se utvrdi opravdanost za nepodnošenje prijave.

Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, kako se ovaj postupak obično zove, između ostalog su objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, te objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine i objekti naplatnih stanica i privremenih saobraćajnica, objekti izgrađeni u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti.

Propisano je da se postupak evidentiranja nepokretnosti obavlja preko digitalne platforme, a nju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam na informatičkoj infrastrukturi Republičkog geodetskog zavoda.

Kada je reč o naknadama za legalizaciju, predviđeno je da se one kreću od 100 do 1.000 evra.

Tako bi u Beogradu naknada u ekstra zoni iznosila 1.000 evra, u prvoj zoni 800 u drugoj i trećoj 300 evra, u četvrtoj 200, u petoj 150 a u šestoj i drugim zonama 100 evra.

U gradovima koji imaju više od 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 500 evra, u drugoj 250, u trećoj 150 a u četvrtoj i drugim zonama 100 evra.

U gradovima i opštinama koje imaju između 50.000 i 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 300 evra, u drugoj 200 a u trećoj i ostalim zonama 100 evra.

U opštinama koje imaju manje od 50.000 stanovnika i u selima plaćala bi se naknada od 100 evra.

Za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500 kvadrata nije predviđeno plaćanje naknade, dok bi se za ove objekte površine veće od 500 kvadrata plaćala naknada od 10 evra po kvadratu.

U razlozima za donošenje zakona se navodi da u Srbiji prema raspoloživim podacima ima oko 4,8 miliona objekata na kojima nije utvrđen vlasnik.

Efekti do sada važećih zakona kojima je uređivana ova materija, počevši od 1997. godine, do poslednjeg Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine nisu dali očekivane rezultate, a u međuvremenu je, bez obzira što je bespravna gradnja krivično delo i dalje bilo, naročito u velikim gradovima, dosta slučajeva nove bespravne gradnje.

Navodi se da je prema podacima iz jedinica lokalne samouprave odnosno drugih organa koji su nadležni za poslove ozakonjenja ukupno doneto oko 320.000 rešenja o ozakonjenju objekata za vreme važenja svih zakona.

Kao razlozi za mali broj donetih rešenja o legalizaciji i ozakonjenju ističu se zahtevna urbanistička, tehnička i geodetska dokumentacija, nedostatak planske dokumentacije, dugi i skupi administrativni postupci, nerešeni imovinskopravni odnosi na zemljištu, nezainteresovanost građana i slično.

Zakon bi doneo to da bi svi objekti izgrađeni na teritoriji Srbije bili evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti.

Donošenjem zakona obezbedila bi se pravna sigurnost građanima i ostvarilo načelo „svoj na svome“, a oni bi mogli da slobodno raspolažu svojom imovinom – kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Zakonom se predviđa i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, jer bi po njegovom stupanju na snagu svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole odnosno bez

rešenja o odobrenju za izvođenje radova bili upisani kao vlasništvo države.

Zakon, kako se navodi, sadrži i socijalnu komponentu jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece.

Predloženo je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju - piše B92.

Iako mačke često imaju reputaciju nezavisnih životinja, nova istraživanja pokazuju da ljudi i mačke dele jedinstvenu povezanost — zasnovanu na hemiji mozga.

Ključnu ulogu u odnosu mačka-vlasnik igra hormon oksitocin, poznat i kao hormon ljubavi. Ovaj neurohemijski signal luči se kada majka grli svoje dete ili kada prijatelji razmenjuju zagrljaj, podstičući poverenje i naklonost. Sada studije pokazuju da oksitocin igra značajnu ulogu i u povezivanju ljudi i mačaka.

Oksitocin takođe ima smirujuće dejstvo jer snižava nivo hormona stresa kortizola i aktivira parasimpatički nervni sistem, što pomaže telu da se opusti.

Ranija istraživanja pokazala su da prijateljski kontakt sa psima izaziva lučenje oksitocina i kod vlasnika i kod životinja, stvarajući obostrani osećaj povezanosti. Tek poslednjih godina proučava se efekat sličnih interakcija sa mačkama.

Mačke su diskretnije u izražavanju naklonosti, ali njihovi vlasnici često prijavljuju iste tople osećaje druženja i smanjenja stresa kao i vlasnici pasa. Studija iz Japana iz 2021. godine pokazala je da kratke sesije maženja sa mačkom podižu nivo oksitocina kod mnogih vlasnika, piše Live Science.

U toj studiji žene su nekoliko minuta provodile u kontaktu sa svojim mačkama dok su naučnici pratili hormone u njihovoj pljuvački. Rezultati su pokazali da je nežan fizički kontakt, poput milovanja ili blagog razgovora sa mačkom, povezan sa povećanjem oksitocina u odnosu na period odmora bez interakcije.

Petkanje mačke, ali i samo slušanje predenja, može pokrenuti oslobađanje oksitocina u mozgu. Studija iz 2002. godine sugeriše da taj oksitocinski odgovor smanjuje kortizol, što može doprineti sniženju krvnog pritiska i ublažavanju bola.

Kada se oslobađa oksitocin kod ljudi i mačaka?

Istraživanja ukazuju na specifične trenutke koji podstiču lučenje ovog hormona u međusobnoj interakciji. Blagi fizički kontakt, poput maženja, grljenja ili držanja u naručju, pokazao se kao glavni okidač.

Studija iz februara 2025. godine pokazala je da se nivo oksitocina povećava i kod vlasnika i kod mačaka kada je kontakt spontan i prijatan za životinju. Mačke koje same iniciraju kontakt, na primer, sedeći u krilu ili gurajući se uz vlasnika, pokazuju značajan porast oksitocina. Što više vremena provode u bliskom kontaktu sa ljudima, to je veći efekat.

Mačke koje su distancirane ili anksiozne pokazuju drugačije obrasce. Kod izbegavajućih mačaka (koje drže distancu) nije zabeležena promena oksitocina, dok kod anksioznih (koje stalno traže bliskost ali lako preplave rukovanjem) nivo oksitocina može biti već visok, ali se smanjuje nakon prisilnog kontakta. Ključ je poštovanje mačijeg komfora — tada oksitocin nesmetano teče.

Kako mačke pokazuju naklonost?

Za razliku od pasa, mačke ne traže stalni kontakt očima da bi se povezale. Njihovi signali su suptilniji, a najpoznatiji je sporo treptanje, koje je svojevrsni „mačiji osmeh“, signal poverenja i sigurnosti.

Predenje takođe igra ulogu u povezivanju sa ljudima. Niska frekvencija predenja povezana je sa smirujućim efektom na ljude, uključujući smanjenje pulsa i krvnog pritiska, dok oksitocin posreduje u tim benefitima.

Druženje sa mačkom, uz sve male oksitocinske „podsticaje“ iz svakodnevne interakcije, može delovati kao zaštitni mehanizam protiv anksioznosti i depresije, u nekim slučajevima pružajući utehu uporedivu sa ljudskom socijalnom podrškom.

Da li su mačke manje naklonjene od pasa?

Iako istraživanja uglavnom pokazuju jači oksitocinski odgovor kod pasa i ljudi, to ne znači da mačke ne razvijaju duboke veze. Psi, kao životinje pak, evoluirale su da traže ljudsku interakciju i odobravanje, što stalno stimuliše oksitocin. Mačke, potomci samostalnih lovaca, oslobađaju oksitocin tek kada se zaista osećaju sigurno.

Mačje poverenje nije automatsko, mora se zaslužiti. Ali kada se postigne, pojačava ga isti hormon koji povezuje ljude — roditelje, partnere i prijatelje. Sledeći put kada vam mačka polako trepne preko sobe ili se popne u krilo na predenje, znajte da se u vašim mozgovima takođe odvija hemija ljubavi i poverenja.

Jugoslovenska glumica Marija Crnobori rođena je 1. oktobra 1918. godine u Banjolama, u istri. Tokom karijere duge 45 godina, ostvarila je brojne zapažene uloge, a život su joj obeležile tragedije.

Naime, Marija je imala sedmoro braće i sestara, ali je četvoro od njih preminulo tokom Drugog svetskog rata.

Glumica se kasnije udala za reditelja Marka Foteza sa kojim je dobila sina Aleksandra koji je, poput oca, postao uspešan reditelj. Svojevremeno je oktrila da su se venčali nakon što ga je ona zaprosila, i to na nesvakidašnji način - piše Nova.rs.

Marko je tvrdio kako se nikada neće oženiti glumicom, a Marija ga je zaprosila tako što mu je napisala pismo na 24 strane.

„Nisam imala nerava da to šaljem poštom, nego sam mu lično odnela i rekla: ‘To sada čitaj, a ja idem napolje u park’. Sedela sam na klupi i čekala. Kad sam se vratila, Marko je rekao: ‘Venčaćemo se 31. avgusta’. Tako je i bilo, venčali smo se tog dana 1946. u Dubrovniku“, rekla je ona jednom prilikom.

Iako su živeli harmoničnim životom, glumica je ostala i bez supruga i bez sina.

Najpre je 1976. godine u 62. godini života preminuo Marko, da bi 2009. godine glumica ostala i bez sina.

Aleksandar je iza sebe ostavio dve ćerke i tri unuka, o kojima se njegova majka brinula do kraja svog života. Nakon smrti sina, glumica se potpuno povukla u sebe.

„Danas najradije gledam kroz prozor da vidim lepu i visoku brezu koju je posadio moj sin. I tada kao da vidim njega“, poverila se glumica jednom prilikom svojoj koleginici Miri Stupici.

Marija Crnobori objavila je knjigu pod nazivom „Životić“ koju je predstavila dve godine pred svoju smrt, što je ujedno bilo i njeno poslednje obraćanje javnosti.

„Duboka starost je kazna, mada ipak nije loše živeti. Svi mi živimo neke svoje male živote. I neću da sednem, moram još da hodam po zemlji. Imam dva praunuka, Marka i Danila. I tri unuke. A u životu moraš imati i sreće. Ja je jesam imala. Imala sam i dobre učitelje u velikim teatrima, nekako mi je išlo…“, ispričala je glumica tada.

Marija Crnobori preminula je 21. oktobra 2014. godine u 97. godini života. Publika je pamti po ulogama u ostvarenjima „Sofka“, „Poslednji dan“, „Tuđa zemlja“, „Lica“, „Plava Jevrejka“, „Marija Magdalena“, „Selo bez seljaka“ i drugim.

Stres je postao neizbežan pratilac modernog života. Kao senka koja nas prati, on se uvlači u svaki kutak naše svakodnevice — od radnog mesta, preko porodičnih obaveza, do društvenih interakcija. Ali šta je zapravo stres?

U svojoj suštini, stres je prirodan odgovor tela na izazovne životne situacije, mehanizam koji nam govori da nismo potpuno spremni za prepreke koje su pred nama. Kada se aktivira, svi telesni sistemi se podižu do maksimuma kako bismo dali sve od sebe. Međutim, problem nastaje kada stres postane naš stalni saputnik umesto povremenog gosta - piše N1.

Jeste li se ikada zapitali zašto vas obuzima osećaj teskobe čak i kada objektivno ne postoji razlog za brigu? Ili zašto vam srce lupa pre važnog sastanka iako ste se temeljno pripremili?

Šta zapravo izaziva stres?

Stres nije samo apstraktan pojam — on ima konkretne uzroke koje možemo identifikovati i kojima možemo upravljati. Prema najnovijim istraživanjima, ključni izvori stresa u savremenom društvu uključuju:

Preopterećenost obavezama: Konstantan pritisak da budemo produktivni, da više postignemo za manje vremena
Finansijska neizvesnost: Brige oko ekonomske stabilnosti, troškova života i finansijske budućnosti
Međuljudski odnosi: Konflikti u porodici, na poslu ili među prijateljima
Velike životne promene: Selidbe, novi posao, gubitak voljene osobe ili razvod
Preopterećenost informacijama: Konstantna izloženost vestima, društvenim mrežama i digitalnim sadržajima
Nedostatak kontrole: Osećaj bespomoćnosti pred životnim okolnostima
Zdravstveni problemi: Fizičke bolesti ili mentalni izazovi koji dodatno opterećuju naš sistem

Zanimljivo je da stres često ne proizvode same okolnosti, već naša percepcija tih okolnosti. Način na koji tumačimo događaje oko sebe može biti presudan faktor u tome koliko stresa doživljavamo.

Kako prepoznati stres u telu i umu?

Stres se manifestuje kroz različite signale koje nam telo i um šalju. Neki od najčešćih pokazatelja stresa su:

U telu:

Nervoza u stomaku i „leptirići“
Ubrzano lupanje srca
Napetost u mišićima, posebno u vratu i ramenima
Glavobolje i migrene
Poremećaji spavanja i nesanica
Promene u apetitu
Suvoća u ustima
Znojenje dlanova
Kratak dah i ubrzano disanje
Drhtavica i tikovi

U umu:

Stalna zabrinutost i preokupiranost problemima
Razdražljivost i nestrpljenje
Poteškoće s koncentracijom
Zaboravnost
Osećaj preplavljenosti
Nedostatak motivacije
Osećaj preplavljenosti iskustvima

Jeste li prepoznali neke od ovih simptoma kod sebe? Ako jeste, vreme je da preduzmete korake ka oslobađanju od stresa.

Svesna pažnja — put do unutrašnjeg mira

Svesna pažnja predstavlja moćnu tehniku koja nam pomaže da se oslobodimo stresa. Kroz praksu svesne pažnje učimo kako da prepoznamo znakove stresa i napetosti i, umesto da reagujemo dodatnom uznemirenošću, aktiviramo svoje prirodne potencijale za prevazilaženje izazovnih situacija.
Šta je zapravo svesna pažnja? To je sposobnost da budemo potpuno prisutni u sadašnjem trenutku, svesni svojih misli, osećanja i telesnih senzacija, bez osuđivanja ili pokušaja da ih promenimo. Kroz redovnu praksu svesne pažnje razvijamo dublju svesnost o svojim navikama, reakcijama i osobinama.

Probajte ovu jednostavnu vežbu: zaustavite se na trenutak, zatvorite oči i usmerite pažnju na svoje disanje. Pratite kako vazduh ulazi kroz nos, ispunjava pluća i izlazi. Kada um odluta (a hoće), nežno ga vratite na disanje. Samo pet minuta ove prakse dnevno može značajno smanjiti nivo stresa.

Moć disanja u borbi protiv stresa

Koliko puta ste čuli savet „samo diši“ kada ste bili pod stresom? Iako zvuči jednostavno, promena ritma disanja zaista ima trenutni uticaj na nervni sistem. Kada smo pod stresom, disanje postaje plitko i ubrzano, što dalje pojačava osećaj napetosti.
Dijafragmalno disanje, poznato i kao trbušno disanje, predstavlja najefikasniji način da brzo smanjimo stres:

Smestite se u udoban položaj i položite jednu ruku na stomak
Polako udahnite kroz nos, osećajući kako vam se stomak (ne grudni koš) podiže
Zadržite dah nakratko
Izdahnite kroz usta, duplo sporije nego što ste udahnuli
Ponovite 5–10 puta
Naročito je efikasno produžiti izdah u odnosu na udah, što aktivira parasimpatički nervni sistem odgovoran za opuštanje.

Promena perspektive — novi pogled na stresne situacije

Možda najmoćniji alat u borbi protiv stresa jeste promena načina na koji posmatramo izazovne situacije. Kada se suočimo sa stresorom, imamo izbor: možemo ga doživeti kao pretnju ili kao izazov koji nas osnažuje.

Razmislite o sledećem: kada osećate nervozu pred važan sastanak, to nije znak slabosti, već pokazatelj da vam je stalo do ishoda. Umesto misli „Ovo će biti katastrofa“, pokušajte sa „Ova situacija je važna za mene i daću sve od sebe.“

Takođe, važno je zapamtiti da iako često mislimo da je stres koji osećamo vidljiv svima oko nas, to obično nije slučaj. Stres nikada ne izgleda toliko loše spolja koliko se mi osećamo iznutra. Često nas okolina doživljava kao stabilne i samouverene čak i kada smo ubeđeni da svi vide našu nervozu.

Preventivne strategije za dugoročno oslobađanje od stresa

Umesto da čekamo da nas stres preplavi, možemo preduzeti proaktivne korake da ga sprečimo ili bar umanjimo:

Temeljna priprema: Što smo bolje pripremljeni za izazovne situacije, manje smo pod stresom
Samorazumevanje: Prepoznajte šta vas konkretno dovodi do stresa i radite na tim oblastima
Pojednostavljivanje života: Ponekad je najbolji način borbe protiv stresa eliminacija nepotrebnih komplikacija
Redovna fizička aktivnost: Vežbanje nije samo dobro za telo već i za um — tokom fizičke aktivnosti oslobađaju se endorfini, prirodni borci protiv stresa
Zdrava ishrana: Izbegavajte preterani unos kofeina, šećera i prerađene hrane koji mogu pojačati simptome stresa
Kvalitetan san: Uspostavite zdravu rutinu spavanja koja će omogućiti organizmu da se regeneriše
Granice u digitalnom svetu: Ograničite vreme provedeno na društvenim mrežama i vestima koje mogu biti veliki izvor stresa

Kada stres postane preveliki teret

Ponekad, uprkos svim naporima, stres može postati preveliki teret koji samostalno ne možemo nositi. Kako prepoznati kada je vreme da potražimo stručnu pomoć?

Obratite pažnju na sledeće znakove:

Stres koji traje nedeljama ili mesecima bez poboljšanja
Značajne promene u spavanju ili apetitu
Socijalno povlačenje i izolacija
Korišćenje alkohola ili drugih supstanci za ublažavanje stresa
Fizički simptomi koji ne prolaze
Misli o bezvrednosti ili beznađu
U takvim situacijama, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može biti od neprocenjive vrednosti. Stručnjaci poseduju alate i tehnike koje mogu pomoći u upravljanju hroničnim stresom i anksioznošću.

Svakodnevna praksa opuštanja

Oslobađanje od stresa nije jednokratni događaj, već kontinuirani proces koji zahteva posvećenost i praksu. Uključivanje tehnika opuštanja u svakodnevnu rutinu može značajno smanjiti opšti nivo stresa:

Kratke pauze za svesnu pažnju: Nekoliko minuta svesne pažnje tokom dana može prekinuti ciklus stresa
Vežbe istezanja: Čak i na radnom mestu možete raditi jednostavne vežbe istezanja koje oslobađaju napetost
Kreativno izražavanje: Pisanje, crtanje ili muzika mogu biti moćni ventili za oslobađanje stresa
Boravak u prirodi: Čak i kratak boravak u prirodnom okruženju može značajno smanjiti nivo stresa
Zahvalnost: Fokusiranje na pozitivne aspekte života umesto na probleme menja perspektivu i smanjuje stres
Kao što je navedeno u knjizi „U traganju za odgovorima – Svesna pažnja kao put“, isključivanje iz konstantnog „poziva na akciju“ u modernom svetu predstavlja veštinu koju mnogi od nas tek treba da razviju. Ponekad jednostavno ne znamo kako da stanemo i predahnemo, posebno ako to zaustavljanje ne treba da bude trajno stanje već samo kratki predah tokom dana.

Stres je neizbežan deo života, ali način na koji reagujemo na njega je naš izbor. Kroz razumevanje svojih okidača stresa, primenu tehnika opuštanja i razvijanje dugoročnih strategija za upravljanje stresom, možemo transformisati svoj odnos prema stresorima. Umesto da budemo žrtve stresa, možemo ga iskoristiti kao priliku za rast i razvoj.

Zapamtite da mala doza stresa može biti i korisna — ona nas motiviše da damo sve od sebe i prevaziđemo izazove. Ali kada stres postane hroničan, on narušava naše fizičko i mentalno zdravlje. Zato je važno pronaći ravnotežu i naučiti kako da „izbacimo stres iz sebe“ kada nam više ne služi.

Konačno, budite nežni prema sebi. Ne ljutite se kada osetite stres — to je normalna reakcija povezana sa osećajem straha i samozaštite. Svaki dan je nova prilika da unapredite svoj odnos prema stresu i korak po korak izgradite mirniji i ispunjeniji život.

Prvi supermesec u 2025. godini pojaviće se na nebu u utorak uveče, čime će započeti niz lunarnih događaja.

Pun "Žetveni Mesec" (Harvest Moon) izlazi u Velikoj Britaniji oko 18:20 po GMT vremenu 7. oktobra i označiće početak "tri uzastopna supermeseca" u poslednja tri meseca 2025. godine, piše N1.

To će ujedno biti "najveći i najsjajniji pun Mesec u godini do sada", kao i "prvi supermesec od novembra 2024. godine".

Šta čini pun Mesec supermesecom?

Mesec se ne kreće oko Zemlje u savršenom krugu, već u elipsi, što znači da se udaljenost između Meseca i Zemlje menja tokom godine.

Ako se pun Mesec desi kada je "najbliži Zemlji" — tačka koja se zove perigej — ili unutar 90 odsto te najbliže tačke, tada se može nazvati „supermesecom“.

Ovaj pojam je prvi upotrebio astrolog Ričard Nol 1979. godine, kako bi opisao pune mesece koji izgledaju primetno veće i sjajnije jer se podudaraju sa perigejom.

Supermesec može izgledati do 14 odsto veći i 30 odsto svetliji od drugih punih meseca.

Unutar astronomske zajednice postoje različite definicije supermeseca. Alternativna definicija kaže da je to svaki pun Mesec koji se nalazi unutar 360.000 kilometara od centra Zemlje — i prema tom tumačenju, oktobarski Žetveni Mesec ne bi ispunio uslov da bude supermesec.

Šta je Žetveni Mesec?

Puni meseci tokom godine imaju imena koja često datiraju vekovima unazad, i obično odražavaju prirodne pojave i aktivnosti iz tog perioda.

Oktobarski pun Mesec se inače zove Lovčev Mesec (Hunter’s Moon), ali je ove godine ujedno i Žetveni Mesec.

Žetveni Mesec je naziv za pun Mesec koji se najbliže poklapa sa jesenjom ravnodnevicom, koja je tradicionalno označavala vreme za skupljanje useva.