Sombor.info

Danas su na programu mečevi osmine finala Područnog fudbalskog kupa Sombor za sezonu 2025/2026. Pažnja somborske fudbalske javnosti biće usmerena na susret u Somboru između Žaka, drugoplasiranim tima somborskog područja i staparskog Hajduka, drugoplasiranog tima Vojvođanskog Severa koji se igra na „Igralištu kraj pruge“. I jedni i drugi su u odličnoj formi, pa se očekuje odlična fudbalska predstava.

Nadležni organi su za ovaj duel delegirali sudijsku trojku u sastavu Nemanja Dračić, Nemanja Malbašić, Nemanja Koberski. Delegat će biti Dejan Andrić.

U ostalim mečevima prvog kruga Područnog kupa sastaće se: Zadrugar – Radnički 1918 (sudije Carić, D. Mitrović, Vlatković, delegat Bakić), Hajduk 1912 – Crvenka (sudije Bilek, D. Janjić, Ljuboja, delegat Stanković), Budućnost (M) – Bačka (sudije Vulić, Bosnić, M. Janjić, delegat V. Knežević), ČSK – Budućnost (G) (sudije Rađenović, Milešević, Šolaja, delegat Boškov). Svi mečevi počinju u 15.30 časova, izuzev susreta u Srpkom Miletiću koji startuje pola časa kasnije - piše somborsport.org.

Naseljeno mesto Telečka ove godine organizator je i domaćin „Miholjskih susreta sela“. Manifestacija će trajati od 9. do 11. oktobra, a za sve zainteresovane posetioce pripremljen je bogat kulturno-umetnički program, program za decu, kao i izložba rukotvorina.

Svečano otvaranje „Miholjskih susreta sela u Telečkoj“ zakazano je za četvrtak, 9.10.2025. godine u 19 časova, u svečanoj sali Mesne zajednice „Telečka“, gde će biti upriličeno književno veče i izložba slika.

U petak, 10.10.2025. godine, u Domu kulture „Telečka“ biće priređeno „Veče tradicionalne muzike i igara“, sa početkom u 20 časova, a na istom mestu u subotu, 11.10.2025. godine sa početkom u 11 časova, biće organizovan dečiji sportsko – rekreativni dan i izložba rukotvorina i tradicionalnih zanata i suvenira.

„Miholjske susrete sela Srbije“ pokrenulo je Ministarstvo za brigu o selu i ovo je peta jubilarna manifestacija, koja se organizuje u naseljenim mestima 130 gradova i opština. Pokrovitelj „Miholjskih susreta sela u Telečkoj“ je Ministarstvo za brigu o selu, uz podršku Grada Sombora.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 9. oktobra, organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Iz Crvenog krsta napominju da su rezerve svih krvnih grupa na minimimu, te pozivamo sve naše sugrađane koji imaju između 18 i 65 godina, zdravi su i žele da daruju krv, da se odazovu na akciju.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 8. oktobar

Britanska policija uhapsila je danas 46-godišnjeg muškarca zbog sumnje da je podmetnuo požar u džamiji u istočnom Saseksu, javlja Skaj njuz.

Muškarac je uhapšen popodne pod sumnjom da je podmetnuo požar sa namerom da ugrozi živote, saopštila je policija Saseksa. Trenutno se nalazi u pritvoru.

Hitne službe dobile su poziv da je buknuo požar u Pishevenu u subotu u 21:50 časova.

Policija Saseksa saopštila je da niko nije povređen u požaru, ali da je prednji ulaz džamije pretrpeo značajnu štetu, kao i obližnji automobil. Policija navodi da tretira ovaj incident kao zločin iz mržnje.

Najvrednije svetska kriptovaluta Bitkoin porastao je za skoro 2,7 odsto i dostigao je rekordnu vrednost od 125.245,57 dolara, prenosi Rojters.

Prethodni rekord Bitkoina bio je 124.480 dolara sredinom avgusta, podstaknut povoljnijim propisima administracije američkog predsednika Donalda Trampa i snažnom potražnjom investitora.

Kriptovaluta je porasla osmu sesiju zaredom, podržana nedavnim dobicima američkih akcija i prilivima u fondove kojima se trguje Bitkoinom na berzi.

Nasuprot tome, američki dolar je nastavio da beleži gubitke u odnosu na glavne valute, jer je neizvesnost oko zatvaranja vlade SAD zamaglila izglede i odložila objavljivanje važnih podataka, kao što su podaci o zaradama, koji su ključni za procenu pravca kretanja ekonomije.

Poznato je da je meso bogato proteinima koji su neophodni za naš organizam, pa je na primer piletina popularan izbor čak i kada pokušavamo da smršamo, ali, s druge strane, mnogi lekari preporučuju da smanjimo unos crvenog mesa, kao i prerađevina.

Gastroenterolog Vojislav Perišić je ranije preporučio i govedinu.

„Svaki dan za ručak treba jesti parče mesa, možete jesti i soju, ali ja ne volim soju. Najkvalitetnije meso, da vam kažem, kada uđete u američku mesaru, najčešće se jede govedina. A ne teletina ili junetina. Zašto? Veoma je crveno, što govori o sadržaju gvožđa, a gde ima gvožđa ima i cinka“, rekao je on u programu Prve televizije, poručivši da je „govedina daleko bolja od svinjetine“.

Iako je meso važan izvor proteina za naše telo, neke vrste mesa treba izbegavati zbog sadržaja masti, jer mogu izazvati nakupljanje lošeg (LDL) holesterola koji može dovesti do začepljenja arterija i srčanih oboljenja.

Postoje četiri vrste mesa koje treba da izbacimo iz ishrane.

Odrezak

Klasični odrezak sadrži 11 grama zasićenih masti i jedan gram trans masti na porciju od 115 grama, dok filet minjon ima 10 grama zasićenih masti po porciji iste težine.

Doktorka Kezija Džoj kaže da masni komadi crvenog mesa (kao što je biftek) mogu izazvati upalu u telu i povećanje telesne težine kada se jedu u velikim količinama. Oni su bogati zasićenim mastima, što može povećati nivo lošeg holesterola (LDL) i doprineti srčanim oboljenjima.

Jagnjetina

Iako mnogi ne mogu da zamisle slavlje bez jagnjetine, ona takođe nije jedna od zdravih opcija. Sadrži 11 grama zasićenih masti po porciji od 115 grama, a jagnjeća plećka i kotleti sadrže 9 grama masti po istoj porciji.

Jagnjetina je takođe crveno meso, koje se preporučuje da se konzumira najviše jednom nedeljno, posebno ako imate visok holesterol ili porodičnu istoriju kardiovaskularnih bolesti. Ako pripadate ovoj grupi, bilo bi dobro da ovo meso potpuno izbacite iz ishrane.

Svinjska rebra

Da, znamo, rebarca su jako ukusna, ali su toliko masna da se to može videti golim okom. Uz porciju od 115 grama rebara, u organizam ćete uneti čak 13 grama zasićenih masti.

Kobasice

Mesni proizvodi se nalaze na skoro svakoj listi namirnica koje nisu dobre za naš organizam. Sušene kobasice sadrže šest grama zasićenih masti na porciju od 50 grama, kao i ogromnih 350 do 500 miligrama natrijuma, piše Krstarica.

Dijareja je česta pojava kod dece i najčešće je posledica infekcije digestivnog trakta.

U uzrastu do dve godine najčešći uzročnici infekcije digestivnog trakta su virusi, a značajno ređe bakterije.

Od virusa, Rota virus je na prvom mestu uzročnika, a pored njega mogu biti i drugi, poput Adeno, Noro i Astro virusa, piše za Stetoskop dr Nataša Dragutinović, specijalista pedijatrije i gastroenterolog.

Simptomi bolesti uglavnom počinju sa povraćanjem i povišenom temperaturom, a vrlo brzo se razvija i dijareja. Uporno povraćanje, dijareja i nemogućnost da dete pojede mogu usloviti dehidraciju i elektrolitne poremećaje.

Osnovne smernice lečenja akutnog enterokolitisa

Pravilna rehidracija
Nastaviti podoje ukoliko odojče sisa.

Pojenje elektrolitnim rastvorima (ORS): Pojenje elektrolitnim rastvorima najprirodniji je i najbolji put rehidracije deteta. Na ovaj način nadoknadiće se i izgubljena tečnost i elektroliti.

Elektrolitne rastvore treba davati polako (jedan do dva gutljaja na nekoliko minuta). Veći unos bilo koje tečnosti (dete će sigurno hteti, jer je žedno) može provocirati dodatno povraćanje. Budite pored deteta i kontrolišite unos tečnosti.
Ne pojiti dete isključivo vodom i/ili čajevima. Na taj način nadoknađujete samo vodu, ne i elektrolite, što može dodatno pogoršati već postojeći elektrolitni disbalans.
Izbegavajte gazirane napitke, voćne sokove i pića bogata šećerom - mogu pogoršati dijareju.

Probiotici

Probiotici mogu pomoći u obnovi crevne flore i ubrzati oporavak. Nemojte očekivati da će probiotik odmah obustaviti dijareju. Studije su pokazale da davanje probiotika može skratiti prirodan tok bolesti za jedan dan.

Diosmectit

Preparati na bazi Diosmectita imaju za cilj da u digestivnom traktu vežu patogene (viruse i bakterije) i njihove toksine i obezbede njihovu bržu eliminaciju iz creva.

Takođe, smanjuju zapaljenski proces i obezbeđuju bolju fizičku zaštitu sluznice od oštećenja. Studije su pokazale da značajno skraćuju trajanje i intenzitet dijareje.

Pravilna ishrana

Unos hrane ćemo započeti oko 3-4 sata nakon prestanka povraćanja.
Savetujemo da dete uzima češće, ali manje obroke.
Od hrane davati lako svarljivu hranu: hleb, dvopek, jogurt, bareni krompir, pirinač, piletinu, belu ribu.
Ne davati teško svarljivu, začinjenu hranu, masnu i hranu sa koncentrovanim šećerima, jer će pogoršati dijareju.

Kada je neophodno odmah potražiti pomoć lekara?

Dete ima manje od 6 meseci
Nemogućnost pojenja deteta (svaki oralni unos izaziva povraćanje)
Prisustvo krvi u povraćenom sadržaju
U stolici se pojavljuje krv i/ili sluz

Dete prikazuje znake teške dehidratacije:
- Značajno smanjeno mokrenje ili ne mokri

- Dete je bledo, halonirano, suvih usnica i jezika

- Promena stanja svesti: razdražljivo, pospano, letargično

- Hladna i/ili cijanotična periferija (hladne šake i stopala)

- Ubrzano disanje i ubrzan puls

- Uvučena fontanela kod beba

Ključne stvari koje bi treba imati na umu

Mala deca i bebe imaju najveći rizik od teške dehidracije.
Blaga dehidracija se može lečiti kod kuće davanjem tečnosti za oralnu rehidrataciju. Nemojte davati napitke sa visokim sadržajem šećera.
Ako vaše dete pokazuje znake teške dehidratacije, potražite pomoć pedijatra.
Ukoliko dijareja traje duže od 14 dana, tada je u pitanju hronična dijareja i ona zahteva pomoć dečjeg gastroenterologa.

Poruka

„Dijareja je ozbiljno stanje koje zahteva pažljivo praćenje i pravovremeno lečenje, posebno kod malih beba i dece. Ukoliko simptomi potraju ili se stanje pogorša, važno je potražiti stručnu pomoć”, poručuje dr Dragutinović.

Merenje stvarnih emocionalnih i intelektualnih sposobnosti pasa je veoma izazovno, posebno kada se uporede sa ljudima.

Mnogi vlasnici pasa veruju da su njihovi ljubimci izuzetno pametni. Ali dok psi mogu biti iznenađujuće pronicljivi, ponekad smo skloni da im pripišemo ljudske osobine koje možda nemaju. To se naziva antropomorfizacija. Upravo zato često precenjujemo njihov stvarni nivo inteligencije, piše Psychology Today.

Mnogi ljudi veruju da njihovi psi pokazuju empatiju, ljubomoru ili čak namerno pokušavaju nešto da sakriju. Iako takve tvrdnje zvuče slatko i često se zasnivaju na iskustvu, teško ih je naučno potvrditi. Merenje stvarnih emocionalnih i intelektualnih sposobnosti pasa je veoma izazovno, posebno kada se uporede sa ljudima, prenosi Index.hr.

Šta nauka kaže o psima?

Istraživanje objavljeno u časopisu Scientific American fokusiralo se posebno na izuzetno inteligentne rase, kao što su border koliji. Naučnici su otkrili da mnogi psi mogu razviti određeni „rečnik“ – prepoznaju osnovne komande, svoje ime, kao i pojmove kao što su „šetnja“, „večera“ ili „igračka“.

U jednom zanimljivom eksperimentu, istraživači su testirali deset specijalno dresiranih pasa. Cilj je bio da se otkrije da li psi mogu da razumeju ne samo naziv, već i funkciju predmeta.

Učili su da razlikuju dve grupe igračaka: one za vučenje (kao što je konopac) i one za donošenje (kao što je lopta). Reči „povuci“ i „baci“ bile su povezane sa ovim igračkama.

Psi koji razumeju funkciju predmeta

Nakon četiri nedelje treninga, psima su date potpuno nove igračke koje su imale istu funkciju kao i one iz treninga. Kada im je rečeno da donesu „povuci“ ili „baci“, u dve trećine slučajeva su birali ispravnu igračku, iako je ranije nisu videli.

Ovo je pokazalo da mogu da povežu reč sa funkcijom predmeta, sposobnost koju deca razvijaju oko 14 meseci starosti.

Iskustvo iz stvarnog života

Ali kako psi reaguju u stvarnim, nepredvidivim situacijama? Autor članka je podelio svoju priču sa svojim zlatnim retriverom Hanterom i mačkom Hankom.

Jedne večeri, autor je slučajno ostavio mačku napolju. Ubrzo je primetio da se pas ponaša neobično. Stalno je trčao unutra-nazad, kružeći oko kuće i gledajući svog vlasnika, kao da pokušava nešto da kaže.

Autor je pratio Hantera do strane dvorišta, gde je video mačka Hanka kako sedi na grani drveta, okružen kojotom.

Pas ga je očigledno doveo do tačnog mesta gde se mačka skrivala. Vlasnik je uspeo da ga spase i odvede kod veterinara, gde se oporavio od ujeda.

Da li je pas zaista znao da mu je potrebna pomoć?

Pitanje koje se postavlja je: da li je pas razumeo da je mačka u opasnosti i odlučio da potraži pomoć, ili je samo reagovao na nešto što mu je bilo neobično ili uznemirujuće?

Bez mogućnosti verbalne komunikacije, teško je sa potpunom sigurnošću proceniti nivo inteligencije kod životinja. Ali jedno je sigurno, njihova odanost, instinkt i sposobnost posmatranja često prevazilaze naša očekivanja.

Građani Sombora sproveli su anketu o izgradnji marine u Bezdanu, planirane u sklopu projekta „Expo 2027“. Projekat bi trebalo da se realizuje u blizini specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, „dok bi sama marina i njena zagađenja u potpunosti upropastila naš Veliki bački kanal“, navode građani iz inicijative Sombor u blokadi. Oni pokazuju nepoverenje građana u gradske i državne institucije, izraženu zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu i pretežno negativan stav prema projektu.

Anketa je bila aktivna od 21. do 27. septembra i u njoj je učestvovalo 545 ispitanika. Prema statističkim pravilima, ovakav uzorak dovoljan je da reprezentuje mišljenje oko 90.000 građana opštine Sombor i obezbeđuje statističku pouzdanost rezultata - piše Mašina.rs.

Izgradnja marine, planirane za 120 plovila, procenjena je na 400 miliona dinara i biće u potpunosti finansirana iz državnog budžeta. Marina će biti smeštena na 118 km dugom Velikom bačkom kanalu, koji je deo mreže kanala Dunav-Tisa-Dunav.

O upoznatosti sa projektom, 70% ispitanika je čulo za projekat, ali 83% nije znalo da se održala javna prezentacija.

Što se tiče transparentnosti, 79% smatra da gradska uprava i Ministarstvo nisu transparentni, a 65% kaže da nema nikakve informacije o projektu. Za informisanje, građani se najčešće oslanjaju na internet (59%).

Anketa takođe ukazuje na osećaj da građani nisu bili uključeni u proces odlučivanja o marini. 89% smatra da je trebalo sprovesti referendum ili neki drugi vid upita javnosti o projektu. Štaviše, kada bi bio raspisan referendum, 68% bi bilo protiv gradnje marine.

O tome ko ima najveću korist od planirane marine, 67% veruje da će od projekta imati korist samo pojedinci, dok 75% smatra da prosečan stanovnik Sombora neće imati nikakvu korist.

Ispitanici su većinski istakli zabrinutost zbog uticaja marine na životnu sredinu: 61% se protivi gradnji marine pored zaštićenog područja, čak iako bi svi standardi bili ispoštovani. Dodatnih 32% ne veruje da će propisi biti sprovedeni. Dodatno, 78% ispitanika nema poverenja da bi eventualna šteta po životnu sredinu bila brzo sanirana, a preko 80% generalno nema poverenja u projekat.

Prema nalazima ankete, ispitanici se uveliko (84%) protive ideji da opština postane deo Expo 2027 kroz ovaj projekat. Da se na kraju i izgradi marina, gotovo 80% ispitanika kaže da ne bi koristilo usluge marine.

Ispitanici su imali i priliku da napišu svoj lični komentar o projektu. Komentari se uglavnom svode na nepoverenje u lokalne i nacionalne institucije, brigu o zaštiti životne sredine i o dostupnosti informacija o projektu.

„Moje lično mišljenje je da od ovog projekta korist će videti samo pojedinci, a bojim se da će nam zagaditi kanal i neće ga nikad sanirati. Gledajući sve što renoviraju, uzimaju ogromne pare, samo ušminkavaju i ostavljaju to tako bez osvrtanja, bez obzira na posledice”, napisao je jedan ispitanik.

Druga ispitanica naglasila je zabrinutost za životnu sredinu: „Smatram da je projekat potpuno bespotreban, da neće doprineti ni građanima, ni prirodi. Zabrinuta sam za prirodu tog područja i smatram da na zaštićenom području ne sme da se izvode ovakvi projekti. Takođe, mislim da građani nisu dovoljno (ili uopšte) obavešteni o sprovođenju ovog plana.”

Građanin koji je popunio anketu u komentaru navodi propuste u procesu javne rasprave: „Saznao sam za prezentaciju projekta. Do navedenog datuma sam dostavio pisane primedbe na plan izgradnje marine. Javna rasprava se nikad nije održala, jer nisam pozvan, a ni obavešten da se održava. U međuvremenu su promenili i namenu zemljišta i ko zna šta još…”

U nedostatku transparentne i demokratske rasprave o projektu, građani su samoinicijalno sproveli ovu anketu kako bi sami procenili stavove javnosti. Time su želeli da popune prazninu u informisanju i uključe mišljenje sugrađana u proces odlučivanja, pokazujući aktivan interes za sudbinu svog grada i životne sredine.