Ako ste ikada trgovali kriptovalutama sigurno ste se i pitali kako da platite porez na kriptovalute? Srbija ima Zakon o digitalnoj imovini koji uređuje da se svaka zarada dobijena na digitalnoj imovini, u ovom slučaju kriptovalutama, oporezuje kao kapitalna dobit, u iznosu od 15 odsto.
Dakle zakon je jasan – 15 odsto se plaća na razliku za koju ste kupili kriptovalutu i cenu za koju ste tu valutu prodali. Ono što buni mnoge koje trguju kriptovalutama jeste kako dokazati cenu za koju je neki token kupljen, kada se često dešava da se kriptovalute menjaju, prodaju i ulažu u druge valute?
Porez na kriptovalute – Glavne odredbe
Pre nego što uronimo u samo plaćanje poreza na kriptovalute, hajde prvo da razjasnimo šta se to oporezuje i plaća kada su kriptovalute u pitanju. U Srbiji se prema Zakonu o digitalnoj imovini kriptovalute i tokeni oporezuju samo u trenutku njihove prodaje, tačnije oporezuje se dobit ostvarena prodajom tih tokena ili valuta. Sama kupovina i čuvanje kriptovaluta i tokena se ne oporezuje.
Kako navode na sajtu regionalne menjačnice za kriptovalute ECD, suština oporezivanja je kada kriptovaluta pređe u realan novac.
Kako se određuje nabavna cena kriptovaluta?
Trenutak oporezivanja je jedna od stvari koje buni mnoge u kripto trgovini. Da li je trenutak oporezivanja kada nama legnu pare na račun ili će se računati sve transakcije u kriptovalutama i zarade ostvarene tim transkcijama? Šta ako, na primer, kupimo Bitcoin za neke dolare, zamenimo ga za druge tokene, potom ostvarimo dobit na tim tokenima, ponovo vratimo u Bitkoine, a onda te Bitkoine prodamo za evre ili dolare? Na kraju transakcije mi smo ostvarili profit, ali da li to Poreska uprava prepoznaje?
Da pojednostavimo stvari – ukoliko kupite neku kriptovalutu za 500 dolara, a par meseci kasnije je prodate za 1.000 dolara u menjačnici, računaće vam se kapitalna dobit od 500 dolara i na nju ćete platiti porez od 15 odsto. Ukoliko nemate dokaz o nabavnoj ceni kriptovalute platićete porez na celokupnu prodajnu vrednost. To znači da će se kapitalna dobit računati 15 odsto od prodajne vrednosti te valute.
Bilo bi poželjno da dokumentujete sve transakcije koje ste obavili kako ne biste imali problema kasnije u dokazivanju cene za koju ste taj token kupili.
Kako platiti porez na kriptovalute?
Kada znate šta plaćate, samo plaćanje nije preterano komplikovano. Ono što vam je potrebno jeste elektronski potpis, nalog na e-Porezi i dokaz o vrednosti kriptovalute koju ste prodali. Potrebno je da popunite poresku prijavu PPDG-3R, a detaljno upustvo imate ovde. Dokumente koje morate priložiti su izvod računa o plaćanju i prijemu novca, izveštaj sa menjačnice i izveštaj o ceni kriptovaluta.
Koji je rok za plaćanje poreza?
U trenutku kada novac legne na vaš bankovni račun, fizička lica imaju 120 dana da prijave porez, od dana isteka kvartala u kom je dobit ostvarena. Pravna lica moraju prikazati dobit u poreskom izveštaju koji se dostavlja na kraju poslovne godine.
Takođe, treba naglasiti da zakon prepoznaje i ako ste kriptovalutu dobili ili stekli na poklon. U tom slučaju, porez ćete plaćati u iznosu od 2,5 odsto od ukupne vrednosti te kriptovalute.
Šta sa kapitalnim gubicima?
Ukoliko niste ostvarili kapitalnu dobit nego ste izgubili pare, zakon prepoznaje i ove slučajeve. Naime, ukoliko ste prilikom prodaje kriptovalute dobili manje para od početne cene, to znači da ste poslovali u gubitku. Kapitalan gubitak takođe morate prijaviti poreskoj upravi i na osnovu tog gubitka biće vam umanjen u istom iznosu porez na naredni kapitalni dobitak koji ostvarite.
Ko je oslobođen plaćanja poreza na kriptovalute?
Novi zakon o digitalnoj imovini je prepisao i situacije koje predviđaju oslobađanje od poreza na kriptovalute. Prema zakonu, sve osobe koje u svom posedu imaju kriptovalutu duže od 10 godina nisu dužne da na nju plate porez. Znači, iako ste na ovu kriptovalutu ostvarili kapitalnu dobit, ukoliko imate dokaz da je ona u vašem vlasništvu više od 10 godina nećete morati da platite porez.
Takođe, zakon predviđa i oslobađanje dela poreza od 50 odsto za fizičko lice. Ovo će važiti ukoliko to fizičko lice kapitalnu dobit uloži u privredno društvo ili investicioni fond koji deluje na teritoriji Srbije. Rok za ulaganje kapitalne dobiti u privredno društvo je 90 dana od dana kada je dobit ostvarena.
Još jedan od uslova je da to privredno društvo u koje je fizičko lice uložilo novac ne sme da smanji kapital u naredne dve kalendarske godine. U suprotnom, fizičko lice će biti dužno da plati umanjeni porez.
Ono što je važno istaći jeste da fizičko lice nije dužno da ceo iznos kapitalne dobiti uloži u privredno društvo. U tom slučaju će mu se obračunati umanjeni deo poreza shodno tome koliko je para uložio u privredno društvo ili investicioni fond.
Kako se oporezuju pravna lica?
Oporezivanje pravnih lica je isto kao i za fizička. Dakle, ukoliko je pravno lice ostvarilo kapitalnu dobit biće oporezovano 15 odsto od te dobiti, s tim što su pravna lica oslobođena plaćanja poreza ukoliko tu istu dobit ulože u privredno društvo ili investicioni fond koji radi na teritoriji Srbije. Pravna lica koja spadaju po zakonu pod pružaocima usluga za digitalnu imovinu takođe su osobođena plaćanja poreza na dobit ukoliko je ostvare prodajom kriptovaluta.
Kao što vidite plaćanje poreza za kriptovalute je prilično jednostavno. Međutim, i dalje ima dosta nedoumica kod ljudi koji trguju ovim valutama, pogotovu u oblasti dokazivanja nabavne cene i samog porekla kriptovalute. Takođe, u zakonu ostaje nejasno šta firme i kompanije rade ukoliko moraju zaposlenima da isplate plate u kriptovalutama, što je slučaj u mnogim IT kompanijama i startapima.
Izvor: novaekonomija.rs
