Sombor.info

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” u Somboru organizuje tradicionalnu književnu manifestaciju „Podunavski dan Janoša Hercega”, koja će biti održana u petak, 10. oktobra, sa početkom u 19 časova, u „Legatu Miroslava Josića Višnjića“. Centralni deo večeri biće svečano uručenje Književne nagrade „Janoš Herceg”, koja je ove godine pripala Ferencu Maku (Mák Ferencu).

U Regionalnoj privrednoj komori Zapadnobačkog upravnog okruga održan je sastanak na kojem su bili predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za energetiku Republike Srbije, kao i čelnici EPS-a i EDS-a.

Predstavnici EDS-a apostrofirali su pravilno planiranje angažovane snage, kao i troškova reaktivne energije, koji se često zanemaruju, ali mogu značajno uticati na uštede u dugoročnom periodu. Ova tema je važna za sve kompanije koje žele da optimizuju svoje troškove energije i poboljšaju ekonomsku efikasnost. Između ostalog, cilj skupa bio je da se bolje razumeju izazovi s kojima se suočavaju privredni subjekti i elektroenergetski sektor, te da se nađe zajedničko rešenje za efikasnije upravljanje energijom. Učesnici su se složili da je važno razvijati nove strategije i rešenja koja će doprineti većoj konkurentnosti domaće privrede i uštedi energije. Istaknuta je važnost razmene informacija između elektroenergetskog sektora i privrednih subjekata, te da se razmatraju načini za efikasnije upravljanje energijom u privrednim društvima - piše RTV.

Predstavnici Elektroprivrede (EPS) i Elektrodistribucije Srbije (EDS) održali su sastanak sa privrednicima zapadnobačkog okruga, na kojem su predstavljeni ključni aspekti energetske ponude i strategije. Reč je o šest modela ugovora o snabdevanju električnom energijom, kako bi komercijalni kupci mogli da odaberu rešenje prilagođeno svom proizvodnom procesu i potrošnji. Privrednici kažu da je važno pravilno planiranje angažovane snage, jer to značajno doprinosi smanjenju ukupnih troškova i unapređenju energetske efikasnosti kompanija.

"Iz prve ruke smo saznali sve potrebne informacije, otvorili su nam se novi aspekti da shvatimo ovu novu problematiku. U svakom slučaju nam je otvorilo put za pronalaženja najboljeg rešenja za uštede", rekao je Zoran Mandić iz "AF Hladnjača sistem" Apatin.

"Veoma je važna brza i prava informacija koja će nam pomoći da se organizujemo oko potrošnje i eventualnih ušteda. Veoma je važan direktan kontakt ljudi iz ministarstava, komore i ljudi iz EPS-a da nam daju prave informacije da bi nama bilo lakše", istakao je Nikola Stokuća iz "Naša familija" Sombor.

Glavno pitanje bilo je kako da komercijalni kupci prepoznaju skrivene troškove u potrošnji.

"To su pre svega neki tehnički momenti, a reč je o gubicima u distributivnoj mreži i o prekomernoj angažovanoj snazi ili angažovanoj snazi koja nije dovoljno iskorišćena i treći važan element je reaktivna energija", rekao je Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije.

Sastanak je bio prilika za konstruktivan dijalog koji će, u budućnosti, rezultirati konkretnim merama, a koje bi trebalo da pomognu u racionalizaciji potrošnje energije i poboljšanju poslovnog ambijenta u Srbiji.

Organska proizvodnja nedovoljno je zastupljena u Srbiji. Iako još uvek postoje nedoumice o tome šta je organski a šta domaći proizvod i zbog čega je organska i eko-proizvodnja važna za nas, poslednjih godina znatno se promenila svest ljudi o tome koliko je hrana bitna. Upravo ovakva proizvodnja neguje se već dvadeset godina u Somboru.

Organska proizvodnja obuhvata načine uzgoja koji se temelje na poštovanju prirodnih principa i izbegavanju štetnih hemikalija. Umesto sintetičkih đubriva i pesticida, koriste se organska đubriva, što doprinosi zaštiti životne sredine i proizvodnji zdravijih namirnica. I ove godine, u Somboru je održan Međunarodni tradicionalni festival organske i etno hrane i pića, domaće radinosti i folklora - piše RTS.

Bojana Karalić, Srednja poljoprivredno - prehrambena škola Sombor: kaže: "Danas se predstavljamo vinom, jabukovim sokom, grožđem, jabukama, paradajzom, šargarepama, svim prirodnim proizvodima koje je naša škola proizvela."

Bela Saulić, proizvođač iz Bajmoka, dodaje: "Proizvođač sam vina od višnje. Imamo naš zasad višanja, plantažu. Proizvodimo vino od višnje, liker od višnje i rakiju od višnje pravimo. Sa tim se porodično bavimo, to nam je porodični biznis. Sa tim se bavimo ja, supruga, sin i ćerka, snaja, zet i unučad, sad su već 13, 14 godina."

Timea Niradi, proizvođač iz Malog Iđoša, navodi: "Program nam je dosta raznovrstan. Imamo proizvode od konjskog mesa, od mangulice i od domaće svinje"

"Neka vam hrana bude lek, a lek hrana", poruka je koju šalje Udruženje za proizvodnju organske hrane "Eko enerdži" iz Sombora koje po, jubilarni, dvadeseti put organizuje ovaj festival. Sektor organske proizvodnje ima stabilan rast poslednjih godina, ali je Srbija još uvek ispod evropskog proseka.

Jovica Kelić, Udruženje za proizvodnju organske hrane „Eko enerdži" Sombor, objašnjava: "Situacija je zaista zabrinjavajuća. Evropska unija je planirala da do 2030. godine bude negde 25% ukupne površine proizvodnje u organskoj poljoprivredi, ali sami su priznali da to neće biti. Nedovoljno se radi na tome. U Srbiji mi imamo negde oko 22.000 hektara, a od toga oko 7.000 proizvođača. To je otprilike površine 2% od ukupne površine koja raspolaže obradivom površinom naše Republike. I to je žalosno. Moramo priznati da država podstiče to, imamo Nacionalnu asocijaciju Srbija Organika, što je nedovoljno. Ta podsticajna sredstva moraju biti garantovana, moraju sukcesivno biti ljudima isplaćena. Da imamo tu subvenciju ozbiljnu kakvu bi trebalo, naši proizvodi bi bili do 15, 20%, kao što je i u Evropi razlika u odnosu na konvencionanu proizvodnju."

Organska proizvodnja u Srbiji svakako je sve popularnija i ekonomski značajnija, a zahvaljujući potencijalima koji se, pre svega, ogledaju u usitnjenom posedu i zemljištu koje nije kontaminirano štetnim materijama, ovaj vid poljoprivrede može značajno doprineti razvoju ruralnih područja, a time i poljoprivrede uopšte.

CIKLUS u čijem središtu je nadahnuće srpskom srednjovekovnom umetnošću, koja je deo vizantijske kulture i duhovnosti, slikar Zoran Čalija, zaokružiće, posle više od 15 godina, izložbom "Vizura Eshatona", koja će svečano biti otvorena u utorak, 7. oktobra, u 19 časova u Velikoj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" u Somboru.

Ovaj autor, rođen u Skoplju 1963. godine, koji je slikarstvo završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mirjane Mihač, do sada je imao više od 20 samostalnih, i učenjstvovao na preko 50 kolektivnih izložbi - pišu Novosti.

- Inspiracija da otpočnem ovaj ciklus pre deceniju i po bila je u tome što sam dosta boravio u Metohiji, družio se sa našim ljudima u Orahovcu i Velikoj Hoči, bio opčinjen lepotom tamošnjih srpskih srednjovekovnih manastira - kaže za "Novosti" Zoran Čalija. - Istovremeno to je u meni pobudilo zapitanost nad činjenicom gde je naša savremena umetnost u odnosu na tu izuzetnu baštinu. Pokušao sam tako da kroz svoje radove oživim tu tradiciju i publiku uputim da okrene pogled ka sopstvenoj duhovnoremeno slikarstvo, smatra ovaj umetnik, razvija se na iskustvima i vrednosti umetnosti sa Zapada, zapostavljajući bogatstvo koje smo nasledili u sopstvenoj kulturi:

- Svet, posebno onaj na Zapadu ne možemo da impresioniramo onim što oni već imaju, već nečim što je naše, autentično - nastavlja Čalija. - U zrelom dobu čovek shvati da energuju treba crpiti iz svojih korena. Posle 15 godina, baveći se ovom temom, i u radovima na novoj izložbi, zadržao sam kolorit, ali sam otišao i korak dalje.

Kroz celokupan ovaj ciklus, kako tvrdi istoričarka umetnosti Slađana Dragičević Trošić, Čalija je stvorio impozantan broj radova najuže vezanih za živopise srpskih sakralnih srednjovekovnih manastira:

- Ono što je neosporno u svim delima jeste jedna duboka, emotivna potreba umetnika povratak duhovnosti i korenima i neki apel da se svi vratimo našem biću. Istovremeno duboko introspektivan, a svestan opšeg društvenog nemara za sopstvenu kulturu, Čalijin vizantijski opus dobija obrise armagedonskih razmera u potrebi da drugog uputi na tradicionalne vrednosti koje se u eri pogrešne upotrebe internetskih modela smatraju suvišnim, dosadnim, čak, pežorativnim.

Hladnoća plave i toplina zlatne

ČALIJA se služi osobitom igrom koju tvori nestalnost linije i pojavnost sfumatične atmsofere; one dalje tvore bezidentitetsku istočnohrišćansku tematiku široko poznatu i verujućem i ateisti - objašnjava Slađana Dragičević Trošić. - Univerzalnost slikanog piktograma postupkom likovnosti biva prevedena u okvire asocijativnog, gde smenjivanje zlatastih, iskričavih partija biva smirena dubokom, manasijsko plavom. U tako svečanom fonu, hladnoća plave i toplina zlatne, ojačana tu i tamo crvenim akcentom kakve srednjovekovne odežde ili insignije, nikako jedna drugu ne gase, već čine da svaka dosegne maksimum svoje izražajnosti.

Kustoskinja postavke koja će trajati do 14. novembra, ističe i da dela ovog autora odišu istim mirom i dostojanstvenošću koje osetimo pri poseti svetim mestima, koja su ga inspirisala:

- Za Čalijin opus od izuzetne važnosti je jedna vrlina: iskrenost. Umetnik insistira na minimumu detalja, svedenoj paleti i pročišćenom prostoru kako ne bi narušio čistotu najtananije emotivne vibracije koje inače pokreću njegov stvaralački mehanizam, i gde se ovozemaljsko oplemenjuje nebeskim - zaključuje Slađana Dragičević Trošić.

Planirana isključenja struje u Stanišiću i Riđici za utorak, 7. oktobar

Stanišić

09:00 - 14:00
Ulice: Oslobođenja 207-221, 198-212, Bledska, Skadarska, Dalmatinska 145-177, 184-220, Dunavska 33-51, 48-56

Riđica

09:00 - 14:00
Ulice: Moše Pijade 1-51, 2-32, Crvene Zvezde, Vojvode Vuka, Cara Lazara

U subotu 27. septembra na Adi Ciganliji u okviru velikog sajma sporta koji je organizovao Sportski savez Srbije, održano je državno finale Lige malih šampiona u organizaciji Saveza za predškolski sport i fizičkog vaspitanje Srbije, uz podršku Ministarstva sporta i omladine Republike Srbije.

U finalu je učestvovalo 50 gradova i opština iz Republike Srbije. Manifestacija je okupila preko hiljadu predškolaca iz cele Srbije, uz pomoć njihovih vaspitača, predškolskih ustanova, stručnih saradnika, teritorijalnih sportskih saveza i naravno, roditelja. Među učesnicima našli su se i predškolci iz Sombora, iz vrtića Sunce i Venčić, koji su plasman na završnicu izborili na opštinskom takmičenju u Somboru. Kako je objavljeno u izveštajima sa ovog takmičenja somborski klinci su u poligonu spretnosti zauzeli odlično deveto mesto, dok su štafetnu trku završili na 19. poziciji.

Savez za predškolski sport Srbije je povodom završetka ovog takmičenja izdao saopštenje u kojem su se zahvalili svima koji su pomogli u organizaciji i realizaciji ovog takmičenja. „Veliki rad, trud i organizacija su iza nas, ali za ovoliko dečijih osmeha i sreće u sportu, vredelo je preći hiljade kilometara proteklih meseci tokom gradskih takmičenja i okupiti najveštije na ovom centralnom događaju“ – istakli su predstavnici ovog Saveza.

Izvor: somborsport.org

Trinaesti međunarodni plesni festival u Somboru “Orienthalia 2025.” – praznik umetnosti orijentalnog plesa, ritma i kulture koji spaja tradiciju i savremeni izraz ovog plesa biće održan 10. i 11. oktobra.

U ritmu pesme Ahmeda Saada “El youm el helw dah” koja podseća da je svaki trenutak jedinstven, da radost i pokret brišu granice, i da upravo ples može da spoji različite kulture u zajedničkom slavlju života, festival će okupiti plesače orijentalnog plesa od Norveške do Srbije kako bi predstavili bogatstvo ovog plesa – od klasičnih egipatskih stilova i shaabi duha ulice, do savremenih fuzija koje osvajaju scenu.

Festival Orijentalija 2025. je zamišljen kao putovanje: od ritmova ulice, preko korena tradicije pa sve do savremenih plesnih interpretacija.

Na to putovanje povešće vas plesna koprodukcija škole orijentalnog plesa “Anahata” iz Beograda i plesne škole “Jump dance Oriental Inanna” iz Sombora.

Neka “El youm el helw dah” bude naš zajednički refren poručuju organizatori događaja.

Program festivala:

Petak, 10. oktobar u 19:30 / Svečana sala Mađarske Кasine (Venac Petra Bojovića 13)
Gala koncert orijentalnog plesa “El youm el helw dah”
Ulaznice po ceni od 500 din biće u prodaji pre početka koncerta

Subota, 11. oktobar od 10:30 do 15:00 / Plesna škola Jump dance (Staparski put 14)
Radionice orijentalnog plesa
drum solo sa Helen Skaugen (Oslo, Norveška) i tarab sa Gordanom Anahata (Beograd, Srbija)

Festival “Orienthalia 2025.” organizuje Udruženje građana” ARTiFAКT” iz Sombora, a sufinansira se uz podršku Grada Sombora u okviru Кonkursa za finansiranje programa i projekata za realizaciju Lokalnog akcionog plana za mlade u 2025. godini.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 7. oktobar

Proteklog vikenda održana su dva polumaratona u Kragujevcu i Zrenjaninu na kojima su učešće uzeli članovi Atletsko rekreativnog kluba "Somaraton" Sombor.

13. Kragujevački polumaraton održan. Je u nedelju 5.10., a po rezultatima je verovatno najbrži polumaraton u Srbiji ove godine. U izuzetno jakoj konkurenciji, Tijana Kabić se popela na postolje zauzevši 5. mesto u apsolutnoj i 1. u starosnoj katogoriji.
Na Zrenjaninskom polumaratonu nastupili su Robert Lalić koji je završio na sjajnom šestom mestu u generalnom plasmanu i kao prvi u kategorij. 21kilometar istračao je i Zoran Nikolić.

U trci 7 kilometara - nordijsko hodanje Bogdan Nikolić osvojio je prvo mesto dok je na drugom bio Đorđe Rackov. Distancu od14 kilometara istrčali su Vedran Berleković i Branislav Katić, a štafeta "Somaratona" 3 x 7 kilometara u sastavu Mario Kundit, Boško Elek i Đorđe Munjas istračala je sjajno četvrto mesto.

Mnoge dečije bajke kakve ih znamo izmenjene su verzije originala, koji obiluju nasiljem i okrutnošću. Takva je i priča o Uspavanoj lepotici.

Bajka koja se danas priča deci ide ovako – princeza Aurora, nakon što se ubode na iglu vretena koje je začarala zla kraljica, padne u dug san koji jedino poljubac princa koji je iskreno voli može da prekine. Princ na belom konju se, naravno, pojavi, pobedi sve prepreke na putu do svoje voljene, ubije zlu kraljicu, poljubi princezu, probudi je i onda oni žive srećno do kraja života.

Međutim, originalna verzija koju je u XVII veku zapisao italijanski pisac Đambatista Bazile, znatno se razlikuje. Nema kletve, niti zle kraljice, nema princa, a ni naročito srećnog kraja.

Aurora padne u začarani san zbog proročanstva i ostane uspavana 100 godina tako da svi zaborave na nju.

Vek kasnije, jedan kralj slučajno nailazi na zapusteli dvorac i u kuli pronalazi usnulu devojku. Očaran njenom lepotom odluči da je siluje ili, kako priča eksplicitno kaže da “uživa u prvim plodovima ljubavi”. Nakon toga se vraća u svoje kraljevstvo.

Devet meseci kasnije, i dalje u snu, Aurora rađa dva sina.

Jednoga dana, san prekida jedno od njene dece kada isisa trn iz njenog prsta koji je prouzrokovao san. Aurora se budi samo da bi saznala da je postala majka dvoje dece.

Nakon nekog vremena, kralj odlučuje da želi da vidi Auroru opet. Vraća se u dvorac, samo da bi je zatekao probuđenu i sa blizancima. Otkriva joj ko je i između njih se rađa ljubav.

Postoji samo jedan problem koji stoji na putu srećnom paru – kralj je već oženjen, a kada kraljica sazna za muževljevu aferu, smišlja strašnu osvetu.

Šalje sluge kod Aurore koji je ubeđuju da pošalje decu na dvor jer kralj želi da ih vidi. Umesto toga, kraljica dečake odvodi kod kuvara, naređuje mu da ih ubije i od njih skuva jelo koje će kralj jesti te večeri. Kuvar umesto toga sakrije decu, a ispeče dva jagnjeta.

Nakon što je ubeđena da se otarasila dece, kraljica poziva i Auroru na dvor gde planira da je spali kao vešticu. Međutim, kralj saznaje za ovaj plan, spasava Uspavanu lepoticu i umesto toga na lomači spaljuje sopstvenu ženu.

Kuvar zatim otkriva da su deca sve vreme bila kod njega, Aurora i kralj se venčavaju i žive srećno do kraja života, prenosi Istorijski zabavnik.

Kao i mnoge druge priče iz tog vremena, ova verzija nosi moralizatorske pouke ali je, složićete se, prilično neprikladna za priču pred spavanje. Svima nam je ipak mnogo draža Diznijeva verzija, zar ne?!