Iako mačke često imaju reputaciju nezavisnih životinja, nova istraživanja pokazuju da ljudi i mačke dele jedinstvenu povezanost — zasnovanu na hemiji mozga.
Ključnu ulogu u odnosu mačka-vlasnik igra hormon oksitocin, poznat i kao hormon ljubavi. Ovaj neurohemijski signal luči se kada majka grli svoje dete ili kada prijatelji razmenjuju zagrljaj, podstičući poverenje i naklonost. Sada studije pokazuju da oksitocin igra značajnu ulogu i u povezivanju ljudi i mačaka.
Oksitocin takođe ima smirujuće dejstvo jer snižava nivo hormona stresa kortizola i aktivira parasimpatički nervni sistem, što pomaže telu da se opusti.
Ranija istraživanja pokazala su da prijateljski kontakt sa psima izaziva lučenje oksitocina i kod vlasnika i kod životinja, stvarajući obostrani osećaj povezanosti. Tek poslednjih godina proučava se efekat sličnih interakcija sa mačkama.
Mačke su diskretnije u izražavanju naklonosti, ali njihovi vlasnici često prijavljuju iste tople osećaje druženja i smanjenja stresa kao i vlasnici pasa. Studija iz Japana iz 2021. godine pokazala je da kratke sesije maženja sa mačkom podižu nivo oksitocina kod mnogih vlasnika, piše Live Science.
U toj studiji žene su nekoliko minuta provodile u kontaktu sa svojim mačkama dok su naučnici pratili hormone u njihovoj pljuvački. Rezultati su pokazali da je nežan fizički kontakt, poput milovanja ili blagog razgovora sa mačkom, povezan sa povećanjem oksitocina u odnosu na period odmora bez interakcije.
Petkanje mačke, ali i samo slušanje predenja, može pokrenuti oslobađanje oksitocina u mozgu. Studija iz 2002. godine sugeriše da taj oksitocinski odgovor smanjuje kortizol, što može doprineti sniženju krvnog pritiska i ublažavanju bola.
Kada se oslobađa oksitocin kod ljudi i mačaka?
Istraživanja ukazuju na specifične trenutke koji podstiču lučenje ovog hormona u međusobnoj interakciji. Blagi fizički kontakt, poput maženja, grljenja ili držanja u naručju, pokazao se kao glavni okidač.
Studija iz februara 2025. godine pokazala je da se nivo oksitocina povećava i kod vlasnika i kod mačaka kada je kontakt spontan i prijatan za životinju. Mačke koje same iniciraju kontakt, na primer, sedeći u krilu ili gurajući se uz vlasnika, pokazuju značajan porast oksitocina. Što više vremena provode u bliskom kontaktu sa ljudima, to je veći efekat.
Mačke koje su distancirane ili anksiozne pokazuju drugačije obrasce. Kod izbegavajućih mačaka (koje drže distancu) nije zabeležena promena oksitocina, dok kod anksioznih (koje stalno traže bliskost ali lako preplave rukovanjem) nivo oksitocina može biti već visok, ali se smanjuje nakon prisilnog kontakta. Ključ je poštovanje mačijeg komfora — tada oksitocin nesmetano teče.
Kako mačke pokazuju naklonost?
Za razliku od pasa, mačke ne traže stalni kontakt očima da bi se povezale. Njihovi signali su suptilniji, a najpoznatiji je sporo treptanje, koje je svojevrsni „mačiji osmeh“, signal poverenja i sigurnosti.
Predenje takođe igra ulogu u povezivanju sa ljudima. Niska frekvencija predenja povezana je sa smirujućim efektom na ljude, uključujući smanjenje pulsa i krvnog pritiska, dok oksitocin posreduje u tim benefitima.
Druženje sa mačkom, uz sve male oksitocinske „podsticaje“ iz svakodnevne interakcije, može delovati kao zaštitni mehanizam protiv anksioznosti i depresije, u nekim slučajevima pružajući utehu uporedivu sa ljudskom socijalnom podrškom.
Da li su mačke manje naklonjene od pasa?
Iako istraživanja uglavnom pokazuju jači oksitocinski odgovor kod pasa i ljudi, to ne znači da mačke ne razvijaju duboke veze. Psi, kao životinje pak, evoluirale su da traže ljudsku interakciju i odobravanje, što stalno stimuliše oksitocin. Mačke, potomci samostalnih lovaca, oslobađaju oksitocin tek kada se zaista osećaju sigurno.
Mačje poverenje nije automatsko, mora se zaslužiti. Ali kada se postigne, pojačava ga isti hormon koji povezuje ljude — roditelje, partnere i prijatelje. Sledeći put kada vam mačka polako trepne preko sobe ili se popne u krilo na predenje, znajte da se u vašim mozgovima takođe odvija hemija ljubavi i poverenja.
