Sombor.info

Opština Apatin je početkom godine konkurisala sa dva projekta kod Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Prvog dana proleća, predsednica naše opštine Dubravka Korać je u zgradi AP Vojvodine potpisala ugovore za oba projekta ukupne vrednosti 217.963.035,66 dinara, te izrazila zahvalnost pokrajinskoj Vladi, a posebno direktoru Uprave za kapitalna ulaganja Nedeljku Kovačeviću koji je prepoznao značaj realizacije ovih investicija.

Dobijenim sredstvima nastavljeni su radova na putu Kupusina-Bački Monoštor koji je započet prošle godine, dok je drugim delom predviđena rekonstrukcija ulice Srpskih vladara od Srednje ulice do Marka Oreškovića.

Na ovaj način će uređenje urbanih delova Apatina, nakon prostora kod „stare“ pijace i iza „Maksija“ kod „nove“ pijace, te prolazu ka „esovima“ biti nastavljeno i to uređenjem kompletnog dela ulice Srpskih vladara od ulice Srednja do ulice Marka Oreškovića.

Radovi će se odvijati u četiri faze, prvo se krenulo sa stranom ulice Srpskih vladara koja se prostire između ulica Marka Oreškovića i Ognjena Price, nakon čega će se preći na drugu stranu i raditi deo od Marka Oreškovića do Petra Drapšina. Trećom fazom je predviđeno da se radi deo od Petra Drapšina do Srednje i na kraju od Ognjena Price do zgrade opštine.

Ukupna vrednost radova je 160 miliona dinara plus pdv, od toga Pokrajina je obezbedila 120 miliona, a ostatak su sredstva opštine. Ideja je da se ulica kompletno uredi u smislu da se urade behatonske staze, uredi zelenilo, da se napravi 96 novih parking mesta, kao i da se uradi kompletna rasveta. Rok za završetak je godinu dana, međutim kroz razgovor sa izvošačima dobili smo informaciju da se očekuje završetak daleko brže od predviđenog roka, rekla je ovom prilikom predsednica opštine Dubravka Korać.

Reagujte na vreme!

U 24 sata jedan muž je ubio svoju ženu u Zemunu, a drugi je usmrtio bivšu suprugu u Subotici. Od početka godine imali smo 23 slučaja femicida u Srbiji. Autonomni ženski centar navodi da za sada nema zvaničnih informacija o tome da li je bilo ko prijavio sumnju na nasilje u porodici u oba slučaja, iako mediji izveštavaju da su komšije viđale sada pokojnu S.S. kako stalno nosi tamne naočare i maramu.

Postavlja se pitanje – da li je ovo ubistvo moglo biti sprečeno da je neko od komšija prijavio nasilje?

Građani koji su svedoci da se u njihovom okruženju ili komšiluku dešava nasilje, dužni su da tako nešto prijave policiji, koja nakon toga mora izaći na teren. Takođe, jako je bitno znati i da prijava nasilja nad ženama, ali i drugim licima, može biti anonimna, te svako ko je svedok bilo kakvog oblika nasilja, isto treba i da prijavi.

Nakon izlaska na teren, policija u slučaju porodičnog nasilja udaljava nasilnika iz kuće, odnosno izriče mu hitnu meru zaštite u trajanju od 48 sati. Nasilnik dobija zabranu prilaska žrtvi u trajanju od dva dana, odnosno 48 časova.

Ova mera dosad se pokazala efikasnom, tako da se nemojte libiti da pozovete policiju ako čujete svađu, vikanje, lupanje ili ako prepoznate bilo koji oblik zlostavljanja.

Partnersko nasilje nad ženama je najčešći oblik nasilja. Počinje od pretnji, potom jačeg stiska, guranja, a potom se pretvara u udarce. Najčešće se ogleda u omalovažavanju i ponižavanju ženske osobe. Partnersko nasilje neretko počinje sa zabranama koje nasilnik izriče žrtvi.

Porodično nasilje, je takođe, jedno od najzastupljenih oblika nasilja u Srbiji. Specifično za ovaj oblik jeste da se najpre ispoljava nasilje nad ženama, a potom i nad drugim ukućanima, odnosno deci. Neretko su svi u kući zapravo žrtve nasilnika.

U Srbiji je kaznena politika za krivično delo nasilje u porodici blaga, a najčešće je reč o novčanoj kazni ili do tri godine zatvora. Upravo zbog toga nasilnici su neretko povratnici.

Porodično nasilje se često završava femicidom, odnosno ubistvom žene, a određena istraživanja pokazala su da se ono neretko dešava upravo onda kada žena želi da prekine maltretiranje i izađe iz začaranog kruga nasilja.

„Prema medijskim izveštajima i saznanjima Autonomnog ženskog centra, u Srbiji su od početka godine ubijene najmanje 22 žene u porodično-partnerskom kontekstu, od kojih je trećina prethodno nasilje prijavljivala institucijama. Država Srbija stalno poziva žrtve nasilja u porodici da prijavljuju nasilje, a ne čini dovoljno da se postupanje svih profesionalaca ujednači tako da sve žrtve ostvare svoje pravo na zaštitu“, stoji u saopštenju Autonomnog ženskog centra.

Prošla godina u znaku nasilja nad ženama

Inače, prema prošlogodišnjoj statistici koju je iznela Vesna Stanojević, direktorka Sigurne kuće, tokom 2021. veći broj žena je zatražio smeštaj i zaštitu u pomenutim objektima.

Ipak, iako je zabeležen porast broja prijava nasilja nad ženama, neophodno je konstantno ohrabrivati žrtve da progovore o onome što trpe.

Stop nasilju nad ženama – Kako prijaviti nasilje?

Žene nasilje mogu da prijave na razne načine, ali i da potraže stručnu pomoć koja im je neophodna i koja će im pomoći da to učine.

Policija 0800/100-600

Ženski centar – SOS telefon 021/422-740

Savetovalište protiv nasilja u porodici – SOS telefon i Sigurna kuća, 0800/011 011, 062/304 560, 011/2769 466

Autonomni ženski centar 011/266-2222

ASTRA (Akcija protiv trgovine ženama) 011/785-0000, 065/3347-817

No mobbing – SOS protiv zlostavljanja na poslu 064/2127-880

Izvor: nova.rs

U teškoj saobraćajnoj nesreće koja se oko 18 časova dogodila na putu za Ribarevo, život je izgubila Apatinka R.V. (1959).

Prema nezvaničnim informacijama, nesrećna žena je upravlјajući automobilom marke “pežo 207” sletela sa kolovoza u kanal.

Od zadobijenih povreda preminula je na licu mesta.

JVP „Vode Vojvodine“, sutra, u četvrtak 22. septembra, organizuje novi termin za prijem obveznika naknade u Somboru.

Pojedinačni zahtevi stranaka rešavaće se od 9 do 14 časova, u zgradi Radne jedinice JVP „Vode Vojvodine“, Vojvođanska 16.

U neposrednom kontaktu sa predstavnicima Službe za naknade JVP „Vode Vojvodine“, obveznici će dobiti odgovore na pitanja u vezi sa rešenjima, žalbama, prigovorima, opomenama, reprogramima, spornim dugovanjima, upisu u katastar i slično.

U Sombor mogu doći i obveznici iz okolnih mesta i opština.

Na teritoriji Zapadnobačkog okruga setva uljane repice je u toku, a očekivanja su da pod ovom kulturom bude posejano oko 3000 hektara, slično kao prošle godine.
Uljana repica je u fazi od nicanja do formirana dva lista kod onih proizvođača koji su ovu kulturu posejali krajem avgusta. Insekticidni tretman od buvača i repičine lisne ose sledeći je korak u uzgajanju uljane repice.

"Gde je tek nicanje u toku i tamo gde je ova kultura već posejana, sa stabilizacijom vremenskih prilika proizvođači treba da obiđu svoje parcele i pregledaju useve na prisustvo buvača i repičine lisne ose. Ako uoče 50 gusenica po kvadratnom metru treba da urade insekticidni tretman sa nekim od registrovanih insekticida", rekla je Mirjana Zorić, savetodavac za zaštitu bilja u PSS Sombor.

Stručnjaci iz poljoprivredne stručne službe u Somboru ističu da je veoma bitno setvu obaviti u optimalnom roku kako bi biljka uljane repice ušla u optimalnu kondiciju i bila spremna da zimu prebrodi na najbolji mogući način, jer bi pregust usev ili neki slabiji sklop uticao na to da dođe do propadanja useva.

Kiša koja je padala prethodnih dana dobro je uticala na uljanu repicu. Na području Zapadnobačkog okruga prethodnih dana palo je 60 do 70 mm kiše po kvadratnom metru, što će dobro uticati na dalji razvoj ove kulture.

Izvor: RTV

Somborska filijala Nacionalne službe za zapošlјavanje organizuje u petak sajam zapošlјavanja u tom gradu na kojem će 28 poslodavaca ponuditi više od 500 slobodnih radnih mesta.

Najveća je ponuda radnih mesta u proizvodnji i to u oblasti tekstilne, metalske i gumarske industrije a biće traženi i administrativni radnici, veterinari, trgovci, vozači svih kategorija, kondukteri i radnici u uslužnim delatnostima.
Na štandu NSZ poslodavci i nezaposelni će moći da dobiju informacije o aktuelnim programima zapošlјavanja.

Izvor: Dnevnik.rs

Republički hidrometeorološki zavod navodi da je leto za nama bilo najtoplije od 1951. godine na Paliću, u Novom Sadu, Kikindi i u Banatskom Karlovcu, a treće najtoplije u Beogradu, gde se meteorološka istraživanja vrše od 1888. godine.

Meteorolozi RHMZ-a dodaju da je prevaziđen dosadašnji maksimalan broj letnjih i tropskih dana u Kikindi, Banatskom Karlovcu i Velikom Gradištu, u Zrenjaninu broj tropskih dana, a u Somboru broj tropskih noći.

- Srednja letnja temperatura vazduha bila je u intervalu od 20,7ºC u Dimitrovgradu do 25,2ºC u Beogradu, a u planinskim predelima od 14,0ºC na Kopaoniku do 18,9ºC na Zlatiboru. Najviša dnevna temperatura vazduha tokom leta 2022. u Srbiji iznosila je 40,6ºS, a izmerena je 23. jula u Banatskom Karlovcu. Najniža temperatura izmerena je 12. jula u Sjenici dok je u nižim predelima istog dana zabeleženo 5,6ºC u Dimitrovgradu - saopštili su iz RHMZ.

Broj letnjih dana (temperature 25+ stepeni) varirao je od 77 u Kuršumliji do 90 u Velikom Gradištu i Negotinu, a u planinskim krajevima je taj broj bio od tri na Kopaoniku do 49 u Sjenici. Prevaziđen je dosadašnji maksimalan broj letnjih dana u Kikindi, Banatskom Karlovcu i Velikom Gradištu. U Beogradu je zabeleženo 86 letnjih dana što je za 12 dana više u odnosu na prosečne vrednosti.

- Broj tropskih dana (temperature 30+) je bio u intervalu od 42 u Dimitrovgradu do 67 u Velikom Gradištu. Prevaziđen dosadašnji maksimalan broj tropskih dana u Zrenjaninu, Kikindi, Banatskom Karlovcu i Velikom Gradištu. U Beogradu je registrovano 56 tropskih dana. U Beogradu je zabeleženo 39 tropskih noći (kada se temperature nisu spuštale ispod 20 stepeni) što je za 15 više od proseka - saopštili su iz RHMZ.

Posle veoma toplog leta, prema prognozama meteorologa, dolazi nam uglavnom blaga zima sa prosečnim temperaturama koje bi trebalo da budu iznad proseka, ali uz ozbiljnu mogućnost da prvi sneg ugledamo ranije nego što smo na to navikli!

- Jesen bi trebalo da bude znatno bliža prosečnim vrednostima u odnosu na nekoliko proteklih godina, septembar temperaturno oko proseka, oktobar iznad, dok bi novembar ponovo bio oko ili malo ispod proseka. Padavinski jesen malo suvlja od proseka, pre svega zbog očekivanog pretežno suvog oktobra, dok bi septembar i novembar trebalo da imaju padavine oko proseka - obelodanio je popularni novosadski meteorolog Marko Čubrilo na internet portalu meteomarko.wordpress.com.

Kako je obelodanio, pojava prvih mrazeva na planinama se očekuje dosta rano, u trećoj dekadi septembra, ali pojava mrazeva u nizijama oko prosečnog datuma krajem oktobra.

- Na višim planinama prvi sneg moguć oko 20. septembra, na srednjim i nižim krajem oktobra, dok je u novembru pojava snega moguća i u nizijama uz određenu mogućnost nešto ranije pojave prvog snega u odnosu na prosečan datum, koji je oko 20.11. U drugoj polovini novembra moguće zadržavanje snežnog pokrivača na višim planinama i njegovo povremeno formiranje u nižim predelima - saopštio je Čubrilo.

Kako je najavio, septembar bi trebalo doneti nešto jaču ciklonsku aktivnost Sredozemlja, oktobar bi nad ovom akvatorijom trebalo doneti dominaciju anticiklona, dok bi novembar ponovo mogao doneti aktiviranje Sredozemlja.

- Signal za odstupanje količine padavina od proseka je iznad našeg dela Evrope dosta slab, ali za sva tri meseca stoji verovatnoća nešto veće ili barem prosečne količine padavina. Naš region bi trebao imati količinu padavina oko proseka. Aktuelna sinoptika bi nam posle severnih strujanja koja se očekuju u većem delu septembra, tokom oktobra donela dosta stabilnog i suvog vremena uz hladne i magovite noći, ali prijatne dane, dok novembar ima potencijal da uz izmeštanje jezgra anticiklona ka severozapadu ka nama otvori put za češća hladna strujanja sa istoka i severoistoka, što bi moglo doneti raniju pojavu snega od preseka - zaključio je Čubrilo.

Najtoplije leto iz 2012.

Srednja prosečna temperatura u Beogradu ovog leta iznosila je 25,2 stepena. Toplija leta od 1888. godine naovamo smo imali samo 2012. (prosek 26,0) i 2017. godine (prosek 25,4). Iza njih su ostale 2021, 2019, 2015, 2007, 2003, 1946, 2000, 1950, 2013, 2018... Dakle velika većina iz 21. veka.

Posle nekoliko prilično hladnih dana, od četvrtka nas očekuje postepeno toplije vreme, a za naredni vikend maksimalne temperature od 16 do 22 stepena Celzijusa.

- Oko 26. septembra bi nakratko moglo biti i oko 25 stepeni, ali je zatim moguće novo pogoršanje uz kišu i zahlađenje koje bi potrajalo do kraja meseca. Za sve kojima je ovaj nagli prelazak iz vrelog leta u kasnu jesen problematičan, pogled u sinoptiku za početak oktobra daje signal za dominaciju anticiklona uz sveže noći, ali prijatne, tople, jesenje dane. Kako je to zaista jako daleko, a sinoptika ovih dana jako oscilira, videćemo hoće li se taj signal i održati, ali dugoročnom prognozom tako nešto je i predviđeno i prvi deo oktobra bi mogao biti dosta prijatan - rekao je Čubrilo.

Prve pahulje kroz brojke

Srednji datum pojave prvih belih pahulja u Beogradu je 23. novembar, mada se u par navrata desilo da prvi sneg ugledamo tek u januaru naredne godine. Na drugoj strani, prema dostupnim podacima najranije pahulje zabeležene su 7. oktobra 1897. godine, mada postoje priče da su promicale i 4. oktobra 1972.

Od 1. juna do 31. avgusta

Ako vas je začudilo zašto je RHMZ već odradio analizu leta 2022, iako će jesen zvanično stići tek 23. septembra, treba znati da po meteorološkim kriterijumima leto traje od 1. juna do 31. avgusta, pa jesen od 1. septembra do 30. novembra...

(Kurir.rs/Blic)

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za komunalne delatnosti i investicije Đorđe Zorić, zajedno sa predstavnicima Mesne zajednice „Stanišić“, obišli su radove na izgradnji atarskog puta u Stanišiću.
Trenutno se radi na završetku izrade cementne stabilizacije, nakon čega sledi postavlјanje sloja tucanika i izrada bankina i kanala.

Reč je o takozvanoj obilaznici oko Stanišića u dužini od 2,9 kilometara, sa širinom stabilizacije od 4,8 metara i širinom puta od 4,5 metra koja će omogućiti da kamioni i ostale polјoprivredne mašine ne moraju da idu kroz samo naselјeno mesto, nego će koristiti ovu obilaznicu.

Radove na izgradnji atarskog puta finansira Grad Sombor, zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

U skladu sa trenutnom energetskom situacijom u svetu i Srbiji, a po uputstvima Ministarstva rudarstva i energetike opštine Kula, Odžaci i grad Sombor kao mere štednje ugasile su dekorativnu rasvetu. Grad Sombor mnogo je uradio u prethodnom periodu na ugradnji štedljive ulične rasvete, a ovakav način primenjen je u školskim i sportskim objektima.
Jedanaest javnih ustanova u opštini Kula je prešlo na gas, a u vrtiću "Sunčica“ , Sportskoj hali u Ruskom Krsturu i Osnovnoj školi "Petefi brigada“ u Kuli uskoro se montira unutrašnja štedljiva LED rasveta.

"Kroz prizmu naše opštine cilj koji mere zahtevaju, a podrazumevaju smanjenje javne rasvete za 33 odsto i smanjenje potrošnje električne energije u javnim ustanovama za 15 odsto, vrlo realno izvodljiv s obzirom da je naša opština u proteklom periodu radila na energetskoj sanaciji sa ciljem uštede. Loklalna samouprava je subvenicijama podsticala i građane da razmišljaju u pravcu energetske efikasnosti i uštede, te su mnoga domaćinstva prešla sa grejanja na struju na grejanje na gas. Očekivanja su da će ušteda biti veća od postavljenih ciljeva, rekao je Damjan Miljanić, predsednik opštine Kula.

Dekorativno osvetljenje je u Odžacima ugašeno na fasadama zgrada opštine Odžaci, Mesne zajednice Odžaci. Isto tako ugašeno je i osvetljenje dekorativnih abažura u Knez Mihajlovoj ulici u Odžacima. Kako su naveli nadležni u ovoj opštini, i u narednom periodu opština Odžaci nastaviće da prati preporuke Vlade u cilju prevazilaženja energetskih izazova, a da se pritom ne ugroze bezbednost i sigurnost građana na javnim površinama tokom noći.

Izvor: RTV

Na poslednjoj sednici SO Apatin odbornici su usvojili i Izveštaj o naplati i trošenju sredstava samodoprinosa u prvoj polovini ove godine. Po osnovu Odluka o uvođenju samodoprinosa aktuelni su samodoprinosi po stopi od 1% u Apatinu i Prigrevici do kraja iduće godine.

Na ime samodoprinosa od 1% u Apatinu je, u prvoj polovini ove godine, prikupljeno 15 miliona dinara, dok je utrošeno 10,5 miliona. Za odvoz smeća sa groblja isplaćeno je oko 330.000 dinara, za 51 rođenu bebu izdvojeno je 3,17 miliona, pokriveni su troškovi sahrana za 165 umrlih lica u iznosu od oko 6,5 miliona, dok je na ime pomoći za 27 obolelih sugrađana izdvojeno oko 580.000 dinara. Nerealizovanih sredstava od samodoprinosa od 1% ostalo je oko 19,5 miliona dinara.

U Prigrevici je u prvih pola godine rođeno 13 beba, dok su umrle 63 osobe. Od samodoprinosa od 1% prihodovano je oko 2,7 miliona. Na sahrane je utrošeno oko 2 miliona, za novorođenčad oko 764.000 dinara, za humanitarnu pomoć za 70 lica 1,4 miliona i na dotacije omladinskim sportskim organizacijama 20.000 dinara. Ostalo je nerealizovanih sredstava samodoprinosa od 1% ukupno 9,3 miliona dinara, a od samodoprinosa od 3% 5,8 miliona dinara.

U Sonti su iz sredstava samodoprinosa od 1 % isplaćene naknade za 8 novorođenih beba u iznosu od 470.000 dinara, za kopanje humki na groblju za 5 umrlih lica 155.000 dinara i za kapelu na groblju oko 40.000 dinara. Iz samodoprinosa od 3% za održavanje pijace plaćeno je oko 40.000 dinara, a za jednokratne pomoći za 5 obolelih lica 57.000 dinara. Od samodoprinosa od 1% ostalo je nerealizovano oko 1,3 miliona dinara, a od samodoprinosa od 3% 1.575 dinara.

U Kupusini je iz samodoprinosa od 2% za sahrane tri umrla lica izdvojeno oko 30.000 dinara, za dve novorođene bebe 11.700 dinara i za gorivo za čišćenje snega oko 35.000 dinara. Nerealizovanih sredstava je ostalo oko 17.000 dinara.

Iz ovih podataka vidi se poražavajuća demografska slika naše opštine. Broj umrlih je višestruko veći od broja rođenih. Apatinska opština definitivno ima mnogo manje stanovnika nego pre deset godina, a koliko tačno znaće se posle popisa stanovništva koji će početi za nepune dve sedmice.

Izvor: apatinskenovine.rs