Sombor.info

Oko 15.000 popisivača zakucaće na vrata svakog domaćinstava u Srbiji u narednih mesec dana noseći popisne formulare sa 69 pitanja. Popis stanovništva trebalo bi da se obavlja na svakih deset godina, poslednji u Srbiji održan je 2011, ali epidemija korona virusa je prošle godine odložila odložila posao Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Koja su pitanja na popisu?

Na popisnici, formularu u koji se unose podaci o svakom stanovniku, biće 69 pitanja.

To su upiti o ličnim podacima, obrazovanju, bračnom stanju, promenama adrese stanovanja, poslovnom statusu, invaliditetu i prevoznim sredstvima.

Popisivači će postavljati i pitanja o stambenom prostoru i domaćinstvu.

Dok se neka pitanja ne postavljaju mlađima od 12 ili 15 godina, punoletni građani obavezni su da odgovore na 67.

Dva pitanja na koja ljudi ne moraju da odgovore su koje su veroispovesti i nacionalnosti.

Sabotažu popisa ćete papreno platiti

Lice koje se obuhvata popisom dužno je da u njemu učestvuje, odnosno, da odgovori na sva popisna pitanja i da na svako da potpune i tačne odgovore“, propisuje član 26. ovog zakona.

Zakonom je propisana i prekršajna odgovornost kao i novčane kazne u iznosu od 20 do 50 hiljada dinara za one koji odbiju da odgovore na pitanja ili daju netačne i nepotpune odgovore.

Šta ako ste u drugoj zemlji ili gradu kad popisivač zakuca na vrata

Umesto đaka i studenata koji se školuju u drugom gradu ili inostranstvu, odgovore na pitanja mogu dati članovi njihovih porodica koji su tu kada popisivač dođe.

Isto važi i za sve koji su zbog posla ili iz bilo kog drugog razloga van grada u vreme popisa.

Svi oni će biti popisani i u mestu gde žive kao „privremeno prisutna lica“, ali će ući u statistiku kao stanovnici mesta gde su prijavljeni.

Kada je reč o onima koji su iz bilo kog razloga van zemlje tokom popisa, podatke mogu dati članovi porodice koji su u Srbiji.

Za odsutne osobe postoji i poseban set pitanja o dužini boravka, prirodi odsustva i koliko planiraju da ostanu van grada ili zemlje.

Kako prepoznati popisivača?

Popisivač nosi legitimaciju koju je u obavezi da Vam pokaže pre nego što uđe u Vaše domaćinstvo.

Na prednjoj strani legitimacije nalazi se logo RZS-a, ime i prezime popisivača, njegova fotografija i broj lične karte.
Na zadnjoj strani legitimacije nalazi se ovlašćenje za rad.

Na osetljiva pitanja građani mogu da odgovore kako žele

Svaki građanin prilikom popisa stanovništva u Srbiji ima pravo da se na pitanja nacionalnosti, veroispovesti i nacionalne pripadnosti, koja spadaju u osetljiva, izjasni onako kako želi ili kako se oseća, rekla je načelnica odeljenja Popisa stanovništva u Republičkom zavodu za statistiku Ljiljana Đorđević.

Ona je na konferenciji za novinare povodom popisa stanovništva, domaćinstava i stanova na teritoriji Srbije, koji počinje sutra, rekla da bi na ta pitanja prilikom popisa bilo poželjno da svaki građanin odgovori.

Đorđević je rekla da se odgovori na ta pitanja, ukoliko drugo lice odgovara na njih umesto nekog člana domaćinstva, ne moraju dati.

Među 69 pitanja i neka nova

Među 69 pitanja naći će se i neka nova. Prvi put se i muškarci pitaju koliko dece imaju (do sada je ovo pitanje postavljano isključivo ženama), a osobe koje su živele u inostranstvu, pored datuma povratka, odnosno doseljenja u Srbiju, sada se pitaju i za datum odlaska u inostranstvo.

Osobe koje su se u mesto popisa doselile iz drugog mesta biće pitane za glavni razlog preseljenja – ovo pitanje ranije se postavljalo samo osobama koja su se u mesto popisa doselila iz inostranstva, a sada se ovo pitanje postavlja i onim osobama koje su se doselile iz drugog mesta u Srbiji.

U Republičkom zavodu za statistiku objašnjavaju da je metodologija ovog popisa usaglašena s metodologijom zemalja koje popis sprovode oko 2020. godine, a u svima njima našlo se i pitanje o broju dece za muškarce, zbog povećanog interesovanja naučne zajednice za muški fertilitet.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su B. G. (40) iz Srbije i Z. K. (49) državljanina Bosne i Hercegovine, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljeno skladištenje robe jer su pretresom stanova i drugih prostorija koje su koristili osumnjičeni na pet lokacija na teritoriji Sombora pronašli i privremeno oduzeli oko 14.300 litara naftnih derivata, 27.445 evra, 140 dolara i 2.760.880 dinara i mobilni telefon.

Akcija u kojoj su pored policije učestvovali i pripadnici Jedinice za bezbednost na rekama, Policijske uprave u Somboru, Uprave kriminalističke policije i Žandarmerije po nalogu Osnovnog suda u Somboru Z. K. i B. G. određeno je zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu, dok će za isto krivično delo protiv još jednog četrdesetosmogodišnjeg muškarca, biti podneta krivična prijava u redovnom postupku.

Izvor: Blic

Brod Liberland, usidren u krugu „Napretka“ juče popodne iznenada je počeo da tone. Veći deo broda se još uvek nalazi iznad nivoa reke, jer je sajlama vezan za barže, ali voda i dalje prodire u njegovu unutrašnjost.

-Brod se nakrivio i tako stoji od juče. Jedna sajla sve više puca, a barža i spust do nje neprekidno „rade“, što znači da tone i dalje, navodi naš izvor sa lica mesta.

Zašto je brod počeo da tone za sada nema objašnjenja. Sve će biti mnogo jasnije nakon što se stručno pregleda i utvrdi gde i kako ulazi voda. Postoje opcije da je možda naseo na kamen koji mu je probio dno, ali i da je neko to namerno uradio.

Investitor, Vit Jedlička, osnivač i predsednik samoprozvane mikrodržave Liberland, čeka zvanične rezultate istrage, nakon kojih će biti jasnije šta je uzrok tonjenja.

Podsetimo, pre dve godine na brodu je izbio veliki požar koji je investitoru pričinio ogromnu materijalnu štetu. U februaru ove godine u poslednji čas sprečeno je potonuće bagera “Sutjeska”, usidrenom pored Liberlandovog broda. Sada je brod počeo da tone. Oba objekta su usidrena u krugu “Napretka”.

Da li je reč o nizu slučajnosti ili o sabotaži, ostaje otvoreno pitanje. Mesta za sumnju, itekako, ima...

Izvor: apatinskenovine.rs

Odbornici Skupštine opštine Kula na današnjoj sednici jednoglasno su doneli Odluku o finansijskoj podršci i pobolјšanju uslova za zadovolјavanje osnovnih potreba dece pri obrazovanju i vaspitanju. Naime, ovom odlukom svim učenicima srednje škole iz naše opštine koji se školuju van opštine Kula biće regresirano 40 posto od iznosa troškova prevoza. Ovom odlukom lokalna samouprava je duplirala subvenciju za troškove prevoza učenika koji svakodnevno putuju u školu u odnosu na proteklu godinu.

S obzirom da lokalna samouprava već godinama unazad sprovodi politiku podsticaja školovanja i podrške najuspešnijim učenicima, danas je doneta i odluka kojom će svim odličnim učenicima sa teritorije opštine Kula koji borave u srednjoškolskim domovima biti u celosti plaćen taj boravak. S obzirom da škola u Ruskom Krsturu ima i učenički dom, lokalna samouprava opredelila je sredstva i za odlične učenike koji su korisnici tog doma.

Predsednik opštine Kula, Damjan Milјanić, istakao je da je vrlo zahvalan što su se svi odbornici složili oko ovako važne stvari, s obzirom da je pomoć i podrška školovanja jedna od važnijih stavki kada je u pitanju politika koju sprovodi naša lokalna samouprava. Milјanić je iskoristio priliku i najavio da će u budućnosti težiti da pored do sada već urađenih stvari za podsticaj školovanja i mladih uvedu i novine koje će biti namenjene najbolјim učenicima koji žive u opštini Kula.

Roditelјi koji su već obezbedili autobuske karte ili platili boravak u učeničkim domovima iznosi će biti refundirani, a kako navode iz Opštinske uprave o proceduri će obavestiti u narednim danima putem medija i opštinskog sajta.
Ovom jednoglasnom odlukom kulska opština postala je jedna od malobrojnih opština koja u ovom finansijskom obimu pomaže školovanje i podstiče na uspeh.

Za pojedine korisnike kredita u evrima današnji dan, 30. septembar, ostaće upamćen po tome što će im poskupeti rate za otplatu. Danas se, naime, za korisnike kredita u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom koja obuhvata tromesečni euribor menja iznos rate kredita. Zbog stalnog rasta ove stope, dolazi do novog obračuna rata, a kamate će biti skoro duplo više u odnosu na početak godine. Stručnjaci ističu da će rate biti povećane za pet, pa do 30 evra, u zavisnosti od različitih faktora, poput visine pozajmice i iznosa prethodno otplaćenog duga. Krediti u evrima najčešće se uzimaju za kupovinu stana, pa će vlasnici novih nekretnina od danas imati i nove rate.

Nova vrednost famoznog euribora biće korišćena za obračun kamata za rate kredita koje će korisnici plaćati u oktobru, novembru i decembru. Nakon toga, banke će klijente da obaveste o novom iznosu mesečne rate. Još jedna loša vest je to što stručnjaci prognoziraju da će euribor nastaviti da raste.

Euribor je zapravo kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka pozajmljuje novac jedna drugoj. On je u porastu od marta ove godine, nakon što je dugo njegova vrednost godinama bila negativna, odnosno u minusu. Poseban skok beleži se u poslednja tri meseca. Dok je na početku godine vrednost euribora iznosila -0,57, juče je njegova vrednost bila 1,228 odsto. Stoga će korisnici koji su se zadužili u evrima, i to sa varijabilnom kamatnom stopom, zasigurno imati veću ratu u naredna tri meseca.

Koliko će biti povećanje?

Prema mišljenjima stručnjaka, rate kredita biće veće za pet do 30 evra.

Ipak, različiti su faktori koji utiču na povećanje. Neki od njih su visina kredita, ukupna visina kamate, ali i samo varijabilnog dela, rok otplate i deo zaduženja koji je već otplaćen.

Početkom ove godine, u januaru, kada je vrednost euribora bila -0,57 odsto. Sada je euribor na svom maksimumu, te iznosi 1,228 odsto, odnosno za 1,798 odsto više. To u praksi znači da, ukoliko je korisnik uzeo kredit sa varijabilnom kamatnom stopom od 2,5 odsto sa tromesečnim euriborom, kamata od danas iznosi 3,728 odsto, dok je početkom godine njena visina bila 1,93 procenata.

To znači da je kamata od danas viša skoro duplo.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Arsić objasnio je nedavno za medije objasnio kako iznos već otplaćenog duga utiče na ovo povećanje.

„Ako je neko uzeo 50.000 evra stambenog kredita pre recimo 15 godina i dobar deo otplatio, onda rast euribora neće mnogo uticati na visinu rate i ona bi mogla da se poveća za oko pet, 10 ili 15 evra. Međutim, ako je isti kredit uzet skoro i otplaćeno malo onda mesečna rata može da se poveća i za oko 30 i više evra“, objasnio je on.

Šta je sa šestomesečnim euriborom?

Kada su u pitanju korisnici kredita u evrima, sa varijabilnom kamatnom stopom koja obuhvata šestomesečni euribor, oni su do kraja godine bezbedni od povećanja rata. Međutim, i njegova vrednost je porasla. Tako je šestomesečni euribor u junu takođe, posle sedam godina, prešao iz minusa u plus, a njegova današnja vrednost je 1,858 odsto.

Mesečne obaveze korisnika takvih kredita usklađuju se dva puta godišnje, tako će u prvoj polovini 2023. godine kamata biti obračunata prema vrednosti euribora od 31. decembra 2022.

Izvor: nova.rs

Pravo da ima dva pijačna dana sedmično i četiri vašara godišnje, Sombor je baštinio još od sredine 18. veka, ali se u minule tri decenije pojam vašara vezao za buvlјak pored gradskog hipodroma.

Vašarište je nedavno u svojevrsnom privatno-javnom partnerstvu ugovorno ustuplјeno u zakup konjičkom klubu. Jedna od večitih somborskih diskusija bila je da se pijaca na kojoj su nedelјom dominirali prodavci starih stvari nalazi na neprimerenom mestu, odnosno ispod moćnih elektro-dalekovoda, pa su i planovi o premeštanju buvlјaka odlagani na neodređeno.

Ipak, kako stvari stoje, prodavci sa buvlјaka od oktobra će imati novo mesto za susretanje sa kupcima, pošto se privodi kraju rekonstrukcija prostora ekonomski posrnulog nekadašnjeg „Agrosaveza“, smeštenog na obodu grada na putu ka Staparu, koji je svojevremeno, neuspešno privatizovan, prešao u vlasništvo grada.

Tokom leta na prostor „Agrosaveza“, tačnije njegovo prostrano dvorište, već je preselјen takozvani „starež“, a iz Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“ koje upravlјa i somborskim pijacama, poručili su da se privode kraju građevinski radovi na donedavno ruiniranim halama kako bi se i ostatak Vašarišta preselio u ovaj objekat.

- Završena je zamena starog krovnog pokrivača od salonita pocinkovanim limom zamenjeni su oluci i olučne vertikale, urađena je popravka bravarije, molersko farbarski radovi i postavlјena je nova elektroinstalacija - raportirao je pre nekoliko dana ovdašnjoj javnosti Mario Prosenica, izvršni direktor JKP „Prostor“, nakon što je dvorište kompletno asfaltirano i iscrtano kako bi se stvorio prostor za prodavce polovne robe.

Poslovna zona na čekanju
U vlasništvo „Agrosaveza“ lokalna samouprava je došla plativši ga 55 miliona dinara sa planom da se na ovom prostoru napravi Poslovna zona, projekat koji je prezentovan 2019. godine i koji je trebao da, po tadašnjim cenama, košta nekih 600 miliona dinara. Tada je bilo obelodanjeno da će na ovom prostoru biti izgrađen poslovni prostor za biznis inkubatore, tržnice, hladnjače i drugi prateći objekti.

U novoj hali prodavcima će biti na raspolaganju montažno-demontažni boksovi površine 12 kvadratnih metara, obezbeđeni rolo vratima, što će omogućiti zakupcima da svoj iznajmlјeni prostor i prošire spajanjem dva ili više boksova. Kako kažu u JKP „Prostor”, prodavci sa buvlјaka su nestrplјivi da se usele u novi, daleko konforniji prostor, pošto su u protekle tri decenije trpeli sve vremenske (ne)prilike pod otvorenim nebom starog Vašarišta, a brojna su i pravna lica koja žele da zakupe mesto u okviru kompleksa „Agrosaveza“.

Za sva ova interesovanja u „Prostoru“ tvrde da ima sasvim dovolјno mesta, ali da se u slučaju potrebe kapaciteti mogu proširiti po potrebi, a ono što posebno dotiče dosadašnje zakupce tezgi na buvlјaku je svakako činjenica da im se zakupnina, bez obzira na očigledno konfornije uslove prodaje, neće povećavati, odnosno da će cena zakupa ostati nepromenjena.

Izvor: Dnevnik.rs

Sinoć je kod Železničke stanice u Somboru došlo do iskakanja vagona, a povodom ovoga oglasilo se i preduzeće Infrastruktura železnice Srbije.

Železnički saobraćaj u stanici Sombor ponovo je uspostavljen jutros u 04.10 sati, nakon što su sinoć u 21.17 sati iskliznule dve cisterne iz sastava teretnog voza, saopštio je za RTV Nenad Stanisavljević, portparol u preduzeću Infrostruktura železnica Srbije.

"Prilikom ovog iskliznuća nije bilo povređenih osoba. Ni jedna od cisterni nije bila oštećena, nije bilo nikakvih curenja, niti opasnosti po ljude i životnu sredinu. Pomoćni voz "Infrastrukture železnice Srbije" za raščišćavanje posledica vanrednih događaja i stručne službe ove železničke kompanije radili su čitave noći, kako bi redovan saobraćaj što pre bio uspostavljen. Nakon što je jutros pruga bila raščišćena i železnički saobraćaj uspostavljen, danas u 10.00 sati sa mesta iskliznuća uklonjene su i dve cisterne. Železnička komisija za isleđenje vanrednih događaja utvrdiće uzroke ovog iskliznuća" – naveli su za RTV u Infrastrukturi železnice Srbije" .

Lokalni mediji su objavili da se voz kretao iz pravca Bogojeva, a da su kompoziciju od petnaestak vagona činile isključivo cisterne sa prirodnim gasom.

Izvor: RTV

Na osnovu konkursa koji su polovinom maja raspisali lokalna samouprava i Nacionalna služba za zapošljavanje, danas su u velikoj sali SO Apatin potpisani ugovori sa krajnjim korisnicima čime će se zaposliti 15 građana naše opštine.

Po programu zapošljavanja lica iz kategorije teže zapošljivih, ukupan budžet je bio 1.495.000,00 dinara, od čega je naša opština učestvovala sa 750 hiljada, a na osnovu 6 ugovora sa poslodavcima, biće zaposleno 7 ljudi.

Kada je u pitanju javni konkurs za samozapošljavanje nezaposlenih lica, opredeljena su sredstva u iznosu od 2.5 miliona dinara, od čega su po pola učestvovali opština Apatin i NSZ, a 8 naših sugrađana će nakon današnjeg potpisivanja ugovora pokrenuti sopstveni posao.

Predsednica naše opštine Dubravka Korać se zahvalila Nacionalnoj službi za zapošljavanje na dugogodišnjoj uspešnoj saradnji, istakavši značaj zajedničkog rada za koji svake godine vlada veliko interesovanje građana naše opštine.

Nakon tri godine tokom kojih na ovaj način finansiramo samozapošljavanje i zapošljavanje lica iz kategorije teže zapošljivih, mi imamo preko 50 ljudi koji su započeli radni odnos ili zaposlili nekog dodatno na teritoriji naše opštine. Najveći značaj ovih subvencija je upravo u tome da podstiče naše sugrađane da sami razvijaju sopstveni posao čime smo jako zadovoljni i voljni u narednom periodu da ih podržimo, nadam se i sa većim sredstvima, poručila je Dubravka Korać.

Luka je dobio šansu lečenjem matičnim ćelijama u Turskoj, iako ne postoje garancije da će njegovo izlečenje biti potpuno

Kada je preslatki Luka Milić (6) iz Sombora rođen, bio je prava radost za čitavu svoju porodicu. Mirno odrastanje, u njegovoj trećoj godini života, prekinuo jedan nesrećni događaj. Luka je od potpuno zdravog deteta postao dete sa teškim oblikom invaliditeta.

O njemu brine samohrana majka Biljana Vasić, koja i pored svih teškoća kroz koje prolazila i sa kojima se trenutno suočava, gaji nadu da će njeno dete uspeti da se oporavi.

- Samohrana sam majka dva dečaka. Moj mlađi sin Luka, do pre tri godine je bio potpuno zdravo dete. Međutim, dogodila se nesreća kada je kolega, koji me nije ni pitao da ga uzme na splav, uzeo njega i još jednu devojčicu, da ih provoza na skuteru. Pali su u vodu, čoveku je puklo srce, moj Luka je potonuo sa njim. Greškom doktora, Luka nije intubiran, zaboravili su, a da je intubiran sad bi bio zdrav - počinje priču Biljana.

Kako kaže, Luka je na putu za Sombor umro, da bi ga posle pola sata oživeli.

- Onda smo sedam meseci proveli u Novom Sadu gde je dodatno uništen. Rekli su mi da dete stavim u ustanovu, da od njega ništa neće biti, da mu je mozak skroz mrtav. Pustili su me posle sedam meseci kući i od tada ne odustajem od Luke. Svašta radimo za bilo kakav oporavak. Bio je već na matičnim ćelijama u Novom Sadu, svaki dan ima fizioterapeuta, bio je na rehabilitacijama... Sad je dobio novu šansu za matične ćelije u Turskoj, na računu imamo oko 16.000 evra, a potrebno nam je za sada 21.000 - kaže Biljana.

Napredak, ipak, postoji, iako je spor.

- Luka je bolje, magnet glave pokazuje da mu je mozak 50 procenata bolji, iako se na njemu konkretno ne vidi. On je i dalje sto posto invalid, ne hoda, ne jede, hranim ga preko stomaka. Od kad se sve to dogodilo, kod kuće sam sa njim, nisam u mogućnosti da radim. Kad stignem, bavim se humanitarnim radom, pomažem socijalno ugroženim porodicama u Somboru i okolini, pa mi je to jedna vrta "izduvnog ventila" - priča nam Biljana i dodaje:

- Ni sama ne znam kako sam sve prošla bez ijedne tablete, bez psihijatra, bez ičega, sama sam se izborila. U početku mi je jako bilo teško, ali valjda ta sama vera u njega i ta ljubav su me vukle napred. Svi su mi rekli da bi retko ko preživeo sve ovo. Teško mi je i dalje. Gledam dete koje je bilo zdravo, a sad je sto posto invalid. Verujem u njega i u to da će jednog dana, pa makar i za 15 godina, biti dobro.

Luka je dobio šansu lečenjem matičnim ćelijama u Turskoj, iako ne postoje garancije da će njegovo izlečenje biti potpuno.

Pomozimo Luki!

Uplatom na dinarski račun:160-6000000070043-22

Uplatom na devizni račun: 160-6000000070076-20

IBAN: RS35160600000007007620

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Izvor: Telegraf.rs

U Gradskoj kući Sombor pred prepunom salom otvoren je X jubilarni SOMUS. Na otvaranju je goste i vernu publiku pozdravila Vesna Šašić direktorica KC “Laza Kostić” ispred organizatora-
„Na naš prvi veliki jublej, podsetila bih publiku i saradnike da je festival dobitnik nagrade „Muzika klasika" za 2017. godinu u kategoriji Muzički festival od regionalnog značaja. Upravo iz tog razloga, naša zajednička obaveza je da konstantno unapređujemo SOMUS. U ovih deset godina iskristalisao se cilj Festivala, a to je, pored promocije klasične muzike, decentralizacija. Naša vizija se ogleda u tome da ponudimo ozbiljnu muziku što širem auditorijumu. Učešćem velikog broja respektabilnih umetnika iz zemlje i sveta, koji su postali i prijatelji festivala, i koji kroz svoj jedinstveni izraz nude somborskoj publici nove interpretacije klasične muzike, tu misiju smo ispunili. Publika kontinuirano prati naš rad, a ona je, na koncu, najrelevantniji faktor sa kojim Somborske muzičke svečanosti dobijaju svoj pun smisao i sjaj”, saopštila je Šašić.

Mihajlo Zurković, osnivač i umetnički direktor SOMUS-a se zahvalio umetnicima koji su svojom emocijom i učešćem svirajući ekskluzivne programe pripremljene samo za Festival činili da SOMUS raste i da postane prepoznatljiv ne samo u Srbiji, nego i u region. Neki od umetnika su dolazili po više puta na SOMUS, poput Aleksandra Madžara kome je ovo drugi nastup na Festivalu, dok je Bojanu Zulfirkapašiću treći. Mihajlo Zurković nije mogao da se ne osvrne na početke Festivala i na veliku prosvetiteljsku ulogu Dušana Trbojevića koji je osnovao Somborske muzičke večeri na kojima je potekao SOMUS, kome je na prvom koncertu Rita KInka posvetila komponziciju Odjeci Vasilija Mokranjca, sa čijim akordima je započeo Festival, a koja je kao gost bila na otvaranju ovog jubilarnog izdanja.

Čast da otvori SOMUS pripala je dugogodišnjem prijatelju SOMUS-a pijanisti Aleksandru Madžaru, koji je u koncertu pod nazivom “Susretanja” program otvorio kompozicijom V. Berda Walshingan, kompozitora 17. veka, da bi zajedno sa britanskim violončelistom Adrianom Brendlom odsvirao K. Debisija Sonatu za violončelo i klavir, R. Šumana: Fantastični komadi op. 73, L. van Betovena: Sonata za klavir i violončelo op. 5, br. 2 i F. Šopena: Introdukcija i briljantna poloneza op. 3. Adrian Brendl je sam odsvirao kao dodatak ovom program četiri kompozicije savremenog mađarskog kompozitora Đerđa Kurtaga, pod nazivom “Znakovi, igre i poruke” od kojih je jedna od njih posvećena Džonu Kejdžu.

U nastavku večeri je nastupio džez pijanista Bojan Zlfirkapašić u delu programa “After parti” gde smo imali priliku da ga vidimo u neuobičajenom izdanju akustično-elektronskom i u veoma inspirativnoj interpretaciji njegovih komponzicija.

Drugog dana SOMUS-u su na programu klarinetista Mate Bekavac (Slovenija), violinistkinja Maired Hiki (Irska) i pijanista Per Rundberg (Švedska), uz kamerni orkestar provokativnog naziva „FB banda” sastavljen od najeminentnijih muzičara slovenačkih orkestara. Prvi koncert ovog ansambla na ovogodišnjem festivalu programski je orijentisan ka kompozitoru V. A. Mocartu, njegovim savremenicima, kao i modernim kompozitorima koja su svoja dela komponovali inspirisani stvaralaštvom velikog kompozitora, između ostalih i našeg Akademika Ivana Jevtića, pa koncert nosi naziv „Mocart danas“.

Izvor: RTV