Info-centar Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. počeo je sa radom 15. septembra 2022. Pozivom Info-centra, putem broja telefona 0800 444 005, građanima će se javlјati operateri koji će davati potrebne informacije, kao i odgovore na sva pitanja koja se odnose na Popis 2022.

Pozivi ka Info-centru su besplatni i dostupni sa teritorije cele Srbije, iz fiksne mreže Telekoma Srbije i mobilnih mreža.

Radno vreme Info-centra je od 8 do 20 časova – svakoga dana.

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji sprovodi se u periodu od 1. do 31. oktobra 2022. godine, u skladu sa Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine („Službeni glasnik RS“, br. 9/2020 i 35/2021).

Sve informacije o Popisu 2022 dostupne su i na veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku www.stat.gov.rs i na veb-sajtu Popisa popis2022.stat.gov.rs
Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji 2022. finansiran je sredstvima EU i kofinansiran sredstvima Vlade Republike Srbije.

Odsek za komunikaciju i informisanje
Republički zavod za statistiku
Milana Rakića 5, Beograd
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Obaveštavamo građane Apatina da akcija odnošenja kabastog otpada počinje 03.10.2022 godine i traje do 14.10.2022 godine, prema ustaljenom rasporedu iznošenja kućnog smeća.

Kabasto smeće odložiti uz ivicu kolovoza tako da otpad bude uočljiv.

Obaveštavaju se građani naseljenih mesta Prigrevica, Sonta, Svilojevo i Kupusina da će akcija odnošenja kabastog otpada biti izvršena od 17.10.2022 godine do 21.10.2022 godine, prema ustaljenom rasporedu iznošenja kućnoga smeća.

Kabasto smeće odložiti uz ivicu kolovoza tako da otpad bude uočljiv.

U kabasti otpad spadaju:

Nameštaj
Električni uređaji (veš mašine, televizori, šporeti, frižideri, usisivači itd.)
Dušeci
Ćebad
Peći (ne uljne i gasne)
Tepisi
Keramika iz kupatila itd.

Otpad koji ne spada u kabasti otpad:

 Auto delovi
Ulja i maziva
Akumulatori
Gume
Građa
Građevinski otpad
Poljoprivredni otpad
Otpad životinjskog porekla (uginule životinje, iznutrice itd.)
Izolacioni materijal itd.

Pobolјšanje putne infrastrukture u Somboru i naselјenim mestima, jedan je od važnijih zadataka, koje je ispred sebe postavila Gradska uprava Grada Sombora.

Tim povodom, gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković je, sa svojim saradnicima, obišao radove na asfaltiranju ulica u Mesnoj zajednici „Crvenka“ u Somboru.

“U toku je asfaltiranje Partizanske ulice u dužini od oko 650 metara, kao i pripremni radovi u ulici Stefana Dečanskog. Asfaltiranje u ovoj ulici očekujemo u narednim danima, tako da ćemo, što se tiče MZ Crvenka završiti kompletno radove koje smo planirali za 2022. godinu. Nakon ovih radova nastavlјamo i u drugim mesnim zajednicama sa presvlačenjem ulica i trotoara“, rekao je Ratković.

Asfaltiranjem dotrajalih puteva, značajno će biti unapređena bezbednost svih učesnika u saobraćaju, a u velikoj meri će olakšati građanima kretanje kroz somborske ulice.

U periodu od 4. do 6. oktobra sa početkom od 18h u Gradskoj biblioteci “Karlo Bijelicki” u Somboru (Dečje odeljenje Biblioteke, Trg cara Lazara 3), u okviru Filmskog karavana Slobodne zone Junior, biće organizovane projekcije kratkometražnih dokumentarnih filmova koji su nastali kao rezultat Kampa angažovanog filma za mlade Naše razlike su naša snaga.

Prve večeri festivala biće prikazana ostvarenja Tišina (r. Katarina Jug), Severni grad (r. Teodora Jovanović), Oktobar (r. Vanja Čečen) I Priče iz života tri žene (r. Tamara Zelenak).
U sredu, 5. oktobra na repertoaru su Oči u oči (r. Jelena Zrnić), Šljokica u slepom crevu (r. Irena Antin), Čiji? Čija? Čije? (r. Jana Toman) i Ispod kruške, kruška (r. Nebojša Resanović).
Poslednjeg dana festivala publika će imati priliku da pogleda dokumentarce Epitaf zaboravljenima (r. Adem Tutić), Na naš način (r. Marina Todić), Slučajevi (r. Milica Rauški) i Oprati pre korišćenja (r. Lena Trifunović).

Nakon projekcija, uslediće Hrabri razgovori, odnosno razgovor mladih autora i autorki filmova sa moderatorkama koji su inspirisani temama koje filmovi pokreću, kao razgovori sa i publikom.

Filmski karavan Slobodne zone Junior do kraja jeseni u planu ima da poseti preko 40 mesta i gradova u Srbiji u kojima će prikazati ukupno 12 dokumentarnih filmova mladih reditelja i rediteljki koji su prethodno pohađali Kamp dokumentarnog filma Naše razlike su naša snaga u okviru istoimenog projekta.

Projekat Naše razlike = naša snaga ima za cilj da izgradi kapacitete za prihvatanje kulturnog diverziteta i uspostavljanje interkulturnog dijaloga kod mladih ljudi različitog porekla, kulture i vere, kroz proces neformalnog učenja, interakciju i stvaranje. Sprovodi ga Fond B92 kroz program Slobodna zona Junior uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Podrška civilnom društvu Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, a sufinansiran je od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Ambasade SAD-a u Beogradu.

Proteklog vikenda je u Gradskoj hali „Mostonga“ održano Prvenstvo Srbije u boksu. Članovi Bokserskog kluba „Sombor“ su bili veoma uspešni, te su osvojili dve zlatne i po jednu srebrnu i bronzanu medalјu.

Zajedno sa članovima Gradskog veća, Antonijom Nađ Kosanović i Slobodanom Stanićem, gradonačelnik Antonio Ratković upriličio je prijem za članove BK „Sombor“, na kojem je još jednom čestitao svima na ostvarenom uspehu i dodao kako će somborski bokseri uvek imati podršku Grada Sombora.

Novi prvak Srbije u kategoriji do 57 kg postao je Rade Joksimović, dok je šampion države u kategoriji do 60 kg postao Nazif Sejdi.

Srebrnu medalјu osvojio je Bojan Stanojlović u kategoriji do 80 kg dok je bronzu osvojio Vladimir Gubaš.

Stojan Knežević, trener somborskih boksera, je istakao da je ovo možda i najveći pojedinačni uspeh u poslednjih pedeset godina za somborski boks, ali vremena za slavlјe nema pošto sledi učešće na Regionalnom bokserskom turniru u Banjoj Luci, gde će učestvovati takmičari sa prostora cele bivše države.

Ovogodišnja suša, prepolovivši kasnoletnje i jesenje prinose aktuelizovala je projekte namenjene navodnjavanju. Tako je nedavno somborsko Gradsko veće donelo niz zaklјučaka kojima su cilј dalјe aktivnosti na formiranju takozvanog zalivnog polјa Stapar, zahvalјujući kojem nekih 1.500 hektara najplodnijih oranica na zapadu Bačke ne bi više zavisilo od prirodnih padavina.

Ceo projekat zalivnog polјa davnašnji je san ovdašnjih agronoma i polјoprivrednika, ali su se tek početkom izgradnje puta Stapar-Sivac, pre tri godine, stvorili i realni uslovi da se uđe u realizaciju projekta koji bi omogućio postavlјanje sistema za navodnjavanje na oko 1.500 hektara oranica, zahvalјujući kojem bi i mali i veliki polјoprivredni proizvođači unapredili proizvodnju i postali konkurentniji na tržištu.
Staparskim zemlјoradnicima je 2020. godine predstavlјen idejni projekat zalivnog sistema kojim bi trebalo da se upravlјa po principu vodne zadruge, odnosno zajednice, koji se primenjuje u Holandiji i Italiji. Naime u ovim zemlјama koje predstavlјaju model uspešne polјoprivrede ovakvim sistemima upravlјaju vodne zajednice ili zadruge, te je zemlјoradnicima predloženo da se i oni organizuju u takozvanu vodnu zadrugu, što su nadležne institucije ocenile kao inovativan i u Srbiji jedinstven poduhvat.

Konkretni uslovi za njegovu realizaciju ostvareni su zahvalјujući izgradnji sedam cevastih propusta ispod puta Stapar – Sivac u delu katastarske opštine Stapar, čiju je izgradnju Sombor finansirao sa preko 11 miliona buyetskih dinara, dok je Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine” uložilo 14 miliona.

Predviđenom izgradnjom zalivnog polјa Stapar stvorili bi se uslovi za izbor jednogodišnjih i višegodišnjih polјoprivrednih kultura čije je uzgajanje složenije i zahteva primenu navodnjavanja. Zahvalјujući projektovanom zalivnom polјu predviđa se veći profit po hektaru proizvodnje, a samim tim i otvaranje radnih mesta u Staparu, pa je kraj leta obeležila odluka somborskih gradskih većnika da se ubrzaju aktivnosti oko izrade projekta i dobijanja građevinske dozvole za izgradnju zalivnog polјa Stapar.

U tom smislu gradonačelnik Antonio Ratković ovlašćen je da sa preduzećem „Hidroprojekt“ iz Zrenjanina zaklјuči aneks ugovora po kome će se dopuniti projektni zadatak za zalivno polјe Stapar projektovanjem dve montažno-betonske trafo stanice snage 630 kVA sa pripadajućom opremom, što bi, prema predviđanjima moglo da košta 240.000 dinara.

Odelјenju za komunalne delatnosti, imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave naloženo je da po razrešenju spornih pitanja vezanih za pet parcela u k.o. Stapar pokrene aktivnosti na ishodovanju lokacijskih uslova, a potom po prijemu projekta za građevinsku dozvolu ishoduju građevinsku dozvolu za izgradnju zalivnog polјa Stapar.

Realizacija narednog koraka okončanja aktivnosti po ovom projektu naložena je Odelјenju za polјoprivredu i zaštitu životne sredine, pred kojima je, pored obaveze da prate tok realizacije, da nakon izrade lokacijskih uslova, organizuju sastanak sa polјoprivrednicima, vlasnicima parcela na kojima se planira izgradnja zalivnog polјa Stapar.

Takođe, navedeno je da se moraju nastaviti aktivnosti na organizovanju „polјoprivrednog inkubatora” koji će se angažovati na obezbeđenju finansijskih sredstava za izgradnju zalivnog polјa Stapar, praćenju izgradnje i njegove eksploatacije. Odelјenju za polјoprivredu je naloženo da svu projektnu dokumentaciju kojom raspolažu ponovo dostavi na uvid Odelјenju za privredu, turizam i lokalni ekonomski razvoj.

Izvor: dnevnik.rs

U proteklih nekoliko godina, okolnosti su bile takve da se većina nas prvi put susrela sa konceptom rada od kuće. Kako bi se sprečilo širenje korona virusa, mnoge kompanije odlučile su da svoje zaposlene presele iz tradicionalnih kancelarija i omoguće im da rade od kuće. Ovakav način obavljanja radnih zadataka odmah je izazvao simpatije mnogih, a prednosti su ubrzo uvideli i poslodavci i zaposleni. Produktivnost ne samo da nije opala, nego se dalo primetiti da je u izvesnim sektorima poslovanja čak i porasla. Uzimajući sve u obzir, ne čudi što postoji rastuće interesovanje za sve ono što je neophodno kako bi rad od kuće bio udoban i produktivan.

Jasna granica između poslovnog i privatnog prostora

Kada je u pitanju rad od kuće, ponekad može biti teško uskladiti radni i životni prostor. Zato bi svaki deo kancelarijskog prostora trebalo maksimalno iskoristiti i dati mu neku smislenu svrhu. Pored uređenja centralnog prostora na kojem se nalazi radni sto sa računarom, bilo bi dobro da odvojite i prostor za skladištenje, prostor za sastanke ako je potrebno i prostor u kome se možete fokusirati na rešavanje problema. Ukoliko niste u prilici da odvojite celu prostoriju u ove namene, sasvim je u redu i da odaberete jedan ugao stana, koji ćete urediti i organizovati u skladu sa svojim poslovnim potrebama.

Opremljena kućna kancelarija

Izuzev računara i računarskih periferija, koji su imperativ rada od kuće, postoji još mnogo neophodnih i korisnih stvari koje će Vam zatrebati. Udoban nameštaj, dobro osvetljenje i kvalitetna oprema su važni ukoliko želite da se osećate ugodno i opušteno dok obavljate svoje radne zadatke. Skener i štampač se koriste svakodnevno, tako da ne bi bilo loše da uvek imate i svu prateću opremu za njih. Odgovarajući toneri za laserske štampače i kvalitetan papir za štampanje su dobar početak. Ne zaboravite ni sitne kancelarijske potrepštine, poput fascikli, pribora za pisanje i svih onih sitnica koje umnogome olakšavaju rad od kuće.

Funkcionalan i udoban nameštaj

Bez obzira na veličinu prostora koji koristite, svaki komad nameštaja koji se nalazi tu, treba da bude svrsishodan i udoban. Pošto ćete dobar deo dana provesti radeći, pokušajte da kućnu kancelariju opremite nameštajem koji je dobar za vaše zdravlje. Ergonomske stolice i radni stolovi odgovarajuće visine mogu značajno da smanje opterećenje mišića vrata, ramena i karlice. Dugotrajno sedenje može da izazove niz zdravstvenih problema, uključujući i hronične bolove. Kako biste izbegli nepotrebne komplikacije i stres, bolje je da delujete preventivno i obezbedite sebi adekvatan i udoban prostor koji će ispunjavati sve Vaše potrebe.

Profesionalnost iz udobnosti doma

Rad od kuće ima dosta prednosti, ali i nekih nepraktičnih strana koje zaposleni vrlo brzo spoznaju. Jedan od problema sa kojima se suočavaju jeste održavanje profesionalnog izgleda. Pod ovim se podrazumeva da je važno da zaposleni izgledaju kao profesionalci na svom radnom mestu, iako u realnosti možda nose trenerku ili provode deo radnog dana u pidžami. Online sastanci su postali svakodnevica i podrazumeva se da radni prostor u kadru treba da izgleda uredno i profesionalno. Ukoliko nemate dovoljno vremena da se pripremite ili je došlo do hitnog sazivanja sastanka, uvek možete da koristite virtuelu pozadinu kako bi fokus pažnje prebacili na sebe.

Briga o sebi

Većina zaposlenih je dobro upoznata sa svim zahtevima i potrebama rada od kuće, ali se neretko dešava da, trudeći se da ispune sve poslovne ciljeve, zanemare brigu o sebi i svom mentalnom zdravlju. Niko ne može da ospori značaj dobro i kvalitetno urađenog posla, ali je podjednako važno delegirati vreme i ostaviti dovoljno prostora za sebe. Prekomerni stres može da ostavi dugoročne posledice po zdravlje. Stoga, kako biste izbegli dodatna opterećenja i sačuvali svoje mentalno zdravlje, pokušajte da razgraničite poslovno od privatnog, bitno od nebitnog i odredite kako poslovne, tako i lične prioritete.

Kućne kancelarije postaju sastavni deo današnjih domova i potrebno je znati kako organizovati ovaj prostor na najbolji mogući način. Kombinacija kreativnog kutka i radnog mesta predstavlja odgovarajuće rešenje za većinu zaposlenih. Za koji god stil da se odlučite, važno je da se Vi osećate udobno i opušteno u svom prostoru za rad.

Promene na koži se dešavaju usled delovanja različitih faktora. Genetske predispozicije, česte promene vremena, kao i način života, mogu da uzrokuju promene koje ne treba zanemarivati. Ove promene mogu da predstavljaju pokazatelje trenutnog stanja organizma kojih ni mi sami nismo svesni. Stoga, neophodno je kontrolisati i pratiti svako stanje kože koje nije uobičajeno, odnosno sve promene u boji, obliku, veličini i sastavu. Čak i oni koji su svesni nepohodnosti higijene i kontrole kože, ne mogu sprečiti neke promene koje se javljaju kao posledica uticaja spoljašnjih i unurešnjih faktora. Najveći problem su stvari koje izgledaju slično jedna drugoj, kao što su belezi, fleke i mladeži. Sve ove pigmentne mrlje su vrlo različite i predstavljaju različite stvari.

Fleke

Pege ili fleke su male smeđe pigmentne mrlje koje se pojavljuju na rukama, licu, ramenima i drugim delovima tela, a najčešće su kod ljudi svetle puti. Mogu se javiti i kao posledica pigmentacije na licu starijih osoba, i tada se nazivaju staračkim flekama. U oba slučaja, fleke na koži nastaju pod uticajem UV zraka koji oštećuju našu kožu. Zbog ovih povreda, koža proizvodi više melanina kako bi se zaštitila. Kod nekih se manifestuje kao promena na koži celog tela u vidu potamnjenja, dok se kod drugih manifestuje kao potamnjenje samo pojedinih delova kože, odnosno dolazi do stvaranja pega. One vremenom nestaju, i smatra se da će smanjeno izlaganje suncu smanjiti i broj pega.

Bradavice

Ove izrasline na koži uzrokovane su humanim papiloma virusom (HPV) i mogu se pojaviti kao pojedinačne ili višestruke bradavice. Najčešće se pojavljuju na koži vrata, lica i prepona, te na dlanovima. Postoji nekoliko desetina vrsta bradavica koje se osim na koži pojavljuju i na sluzokoži. Ne predstavljaju pretnju ljudskom zdravlju, ali kvare estetski momenat i stvaraju nesigurnost u pogledu izgleda. Stoga, veliki broj ljudi se odlučuje za bezbolno skidanje bradavica metodom radiotalasa, zato što je ova intervencija gotovo 100% sigurna, a pritom je bezbedna i pristupačna. Stres i oslabljen imunitet su glavni pokretači virusa, a sa dolaskom hladnijeg vremena, obe ove pojave su učestalije, pa je dobro znati da rešenje postoji.

Mladeži

Madeži su obično bezopasne okrugle izrasline nastale grupisanjem i rastom melanocita na koži. Mogu biti urođeni ili nastali pod uticajem UV svetla. Melanociti proizvode pigment koji se zove melanin. On štiti našu kožu od štetnog sunčevog UV zračenja i daje joj boju. Mladeži su ponekad skloni malignom melanomu, pa ova opasnost zahteva praćenje njihovog rasta. Važno je da sve atipične promene odmah prijavite svom lekaru, jer pravovremeno delovanje može značiti puno u daljem toku lečenja. Postoji veoma raširena zabluda da je potencijalno štetno odstranjivati mladeže. Ova vrsta nesporazuma je opasna jer omogućava da se promene na mladežima prijave prekasno, tek kada postanu maligne. Uklanjanje mladeža je jedina sigurna mera predostrožnosti.

Belezi

Belezi su često urođeni i još uvek se ne zna zašto se pojavljuju. Dele se na vaskularne i pigmentne. Vaskularni belezi su uzrokovani nepravilno formiranim krvnim sudovima. Mogu se pojaviti kao maskularne mrlje koje se najčešće pojavljuju na licu, čelu, potiljku i kapcima, i obično su crvene boje. Hemangiomi su jarko crvene mrlje na površini kože beba koje obično nestaju do desete godine. Međutim, povremeno ostavljaju ožiljke koji se mogu ukloniti hirurškim putem. Najtrajniji oblik belega su mrlje boje crnog vina koje ostaju na koži gotovo ceo život i moramo ih na neki način tretirati ako želimo da nestanu. Belezi obično ne predstavljaju zdravstveni rizik, ali ih mnogi smatraju estetskom smetnjom.

Vitiligo

Vitiligo je bolest koja izaziva gubitak boje kože u mrljama. Promenjena područja obično postaju vremenom sve veća i ovo stanje može uticati na kožu na bilo kom delu tela. Takođe može uticati na izgled kose i unutrašnjost usta. U normalnim okolnostima, boju kose i kože određuje melanin. Vitiligo se javlja kada ćelije koje proizvode melanin umiru ili prestanu da funkcionišu. Vitiligo pogađa ljude svih tipova kože, ali može biti uočljiviji kod ljudi sa smeđom ili crnom kožom. Ovo stanje nije zarazno i nije opasno po život. Lečenje vitiliga može vratiti boju zahvaćenoj koži, ali ne sprečava nastavak gubitka boje kože.

Prisutnost različitih promena na koži ne znači uvek opasnost po zdravlje, ali samopregledi i kontrola mogu biti od velikog značaja.

Zagađen vazduh i smanjenje vodnih zaliha predstavljaju neke od najvećih ekoloških problema sa kojima se moderan čovek danas suočava. Možda naizgled zvuče nedovoljno ozbiljno, ali svakodnevno ugrožavaju život kako samo planete, tako i zdravlje nas samih. Činjenica je da su ove nagle promene nastale kao posledica nesavesnog delovanja ljudi i zauvek narušile životnu sredinu. Međutim, nikada nije kasno da se okrenemo zdravim navikama i smanjimo ekološki otisak, kako bismo produžili životni vek planete i očuvali okruženje u kome boravimo.

Postavlja se pitanje šta kao pojedinci možemo da učinimo i svojim primerom doprinesemo očuvanju životne sredine. Možemo mnogo, a načini su različiti i vrlo jednostavni za praktikovanje.

Zaboravite na jednokratnu plastiku

Upotreba plastike predstavlja ozbiljan problem kada je reč o životnoj sredini, a budući da je široko rasprostranjena, deluje da u nekim trenucima ne možemo da je izbegnemo. Naučna istraživanja pokazuju da mikroplastika završava u mleku i mesu domaćih životinja, pa samim tim i na našim tanjirima. Ozbiljnosti problema doprinosi i podatak da je prirodi potrebno 1000 godina da razgradi jedan plastični predmet, a čak 240 najobičniju plastičnu kesu. Treba napomenuti da sam proces proizvodnje plastike zahteva upotrebu velike količine fosilnih goriva, što se negativno odražava na klimu i kvalitet vazduha. Ono što možemo da učinimo jeste da ne koristimo jednokratne plastične kese kada idemo u nabavku, već da ih zamenimo platnenim. Kada kupujete hranu na pijaci ili u marketima, nosite sa sobom vaše višekratne posude i zamolite zaposlene da vam upakuju namirnice u njih. 

Pažljivo birajte prevozno sredstvo

Automobili predstavljaju vodeće zagađivače vazduha, a njihova upotreba je, nažalost, široko rasprostranjena. Ugljen-monoksid, azot-oksid i čađ su neke od štetnih supstanci koje ova prevozna sredstva ispuštaju, stoga je važno razmisliti o alternativnim načinima prevoza. Bicikl predstavlja idealno rešenje kada je u pitanju zaštita životne sredine, a sasvim je sigurno da ćete i doprineti vašem fizičkom zdravlju. Ova vrsta rekreacije jača kondiciju i mišiće, a za samo sat vremena možete utrošiti i do 640 kalorija. Određene zemlje, a odnedavno i Srbija, subvencionišu građane za kupovinu bicikala, što utiče na rast popularnosti ovog prevoznog sredstva. Probajte da automobil zamenite dvotočkašem kada god je to moguće, planeta i vaše zdravlje će vam biti zahvalni. 

Promenite navike u vašem domaćinstvu

Kako bismo održavali higijenu domaćinstva i prostora u kome boravimo, koristimo različite sredstva za čišćenje, koja su se pokazalo kao izuzetno nepovoljna po životnu sredinu. Proces njihove proizvodnje negativno se odražava na vazduh i vodu, kao i različite ekosisteme,  stoga ne bi bilo loše razmisliti o drugačijoj vrsti proizvoda koji nude prirodna rešenja.  Kada je reč o samom korišćenju električne energije, gotovo da ne možemo da zamislimo dan bez upotrebe interneta, mobilnih telefona i drugih elektronskih uređaja. Važno je istaći da proizvodnja električne energije sa sobom donosi i visok stepen zagađenja, zbog čega možemo sitnim trikovima da umanjimo njenu potrošnju. Kada ne boravimo u određenoj prostoriji, pobrinućemo se da su sva svetla u njoj ugašena. Obične sijalice možemo da zamenimo štedljivim, a ukoliko aktivno ne koristimo računar ili ne pratimo tv program, takve uređaje možemo ugastiti.

Održiv način života

U srži ovakvog stila života jeste ograničavanje individualne i društvene upotrebe prirodnih resursa, a u cilju očuvanja planete Zemlje. Ogleda se u primeni zdravih ekoloških navika, a obuhvata gotovo sve segmente funkcionisanja, a neki od njih su uređenje doma, ishrana, moda. Održivi materijali poput vune, jute i morske trave koriste se prilikom opremanja životnog prostora, a kada planirate da kupujete određeni odevni predmet, zapitaćete se odakle dolazi materijal, da li je biorazgradiv i kako proizvod dolazi do potencijalnog kupca. Smatra se da je modna industrija današnjice veći zagađivač od avio industrije, kako zbog lošeg kvaliteta materijala koji se koriste, tako i zbog trendova koji se menjaju brzinom svetlosti. Pre nego što odlučimo da kupimo određeni odevni predmet, zapitajmo se da li nam je on stvarno neophodan i da li možemo da ga potražimo kod lokalnih proizvođača ili u prodavnicama polovne garderobe.

Nadamo se da će vas navedene činjenice podstaći da uvedete zdrave navike u vašu svakodnevnicu i određenim koracima doprinesete zaštiti životne sredine. Budućnost naše planete zavisi isključivo od nas samih!

Dve klase mladih tamburaša u Muzičkoj školi "Petar Konjović" u Somboru, u odeljenjima u kojima se izučava tambura, još jednom su dokazali da je ovaj instrument više od tradicionalnog. Na tamburi se mogu svirati i neki od najvećih muzičkih hitova, ali ovaj instrument ipak najlepše zvuči kada se na njemu sviraju starogradske pesme.

"Ljudi koji znaju za tamburu i koji su sa ovih prostora odmah tamburu povezuju sa Janikom (Balažom), ali danas mladi tamburaši sviraju i laku klasiku na tamburama. Ima mnogo pesama koje su komponovane o Somboru, ja imam neku zbirku u kojoj ima oko petnaest pesama o našem gradu", kaže Đura Parčetić,nastavnik tambure u Muzičkoj školi "Petar Konjović" u Somboru.

Da je tambura dobila svoje zasluženo mesto i popularnost kod mladhih, govori i to da se u Somboru održava i festival tamburaške muzike i tamburaških orkestara "Somborica fest " .

"Prošle godine smo organizovali prvi festival, postavili smo standarde ispod kojih nećemo da idemo. Ove godine festival će trajati dva dana, prvi dan su radionice, drugi dan su koncerti", rekao je Saša Milić, menadžer "Somborica festa".

Tamburaški festival "Somborica fest 2022" biće održan u velikoj sali Hrvatskog doma 2. i 3. oktobra sa početkom u 20 sati, a ulaz za sve posetioce je slobodan.

Izvor: RTV