Sombor.info

Hrvatski poslodavci već su krenuli u potragu za sezonskim radnicima posebno u oblasti turizma i ugostiteljstva - obećavaju veće plate, smeštaj, hranu i ostale pogodnosti, a najviše se traže kuvari, konobari, poslastičari i sobari.

"Prema našoj internoj anketi o radnoj snazi u turizmu, 60 posto ispitanih kompanija očekuje da će im za sezonu 2026. trebati više zaposlenika, a 40 posto da će im trebati isto kao 2025. godine, odnosno procena poslodavaca u turizmu i ugostiteljstvu je da će im trebati do 5.000 sezonskih radnika više", potvrdili su iz Hrvatske udruge poslodavaca (HUP).

Kažu da očekuju nastavak trenda nedostatka radne snage na domaćem tržištu rada, što će se kompenzovati pojačanim zapošljavanjem radnika iz regiona (+1 % u odnosu na 2025.) i radnika s Filipina (+4 %), prenosi Nova.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova RH, prošle godine je ukupno u turizmu i ugostiteljstvu izdato 52.858 radnih dozvola, ili 6 odsto manje nego 2024. godine, dok je ukupan broj izdatih radnih dozvola pao za 17 posto. Time je u 2025. godini po prvi put došlo do promene trenda i smanjenja broja izdatih dozvola koje su prethodnih pet godina značajno rasle iz godine u godinu.

Među pet delatnosti s najvećim brojem izdatih dozvola, turizam je zabeležio najmanji pad i time je sektor turizma po prvi put došao na prvo mesto po broju izdatih radnih dozvola. Ukupno je 2025. u svim delatnostima najviše zaposleno radnika iz Bosne i Hercegovine (32 hiljade), Srbije (24 hiljade), Severne Makedonije (12 hiljada), Nepala (31 hiljada), Indije (15 hiljada) i s Filipina (18 hiljada), čiji je broj značajno narastao u odnosu na 2024. godinu (+ 20%).

"Najviše se traže radnici za radna mesta: kuvar/ica, konobar/ica, poslastičar/ka, barmen/ica i sobar/ica, pomoćni kuvari i konobari, a poslodavci i naši članovi koji imaju uhodane procese zapošljavanja i atraktivne ponude za radnike u turizmu uspevaju zadovoljiti većinu svojih potreba", navode iz HUP.

Ističu i da je potražnja za sezonskim radnicima velika u svim priobalnim kantonima Republike Hrvatske.

U vezi sa uslovima rada i platama, iz Hrvatske udruge poslodavaca kažu da se u sektoru turizma beleži trend kontinuiranog povećanja plata i da su samo u poslednje dve godine u najvećim turističkim kompanijama primanja radnika povećana za 25 odsto.

Uz platu, dodaju, poslodavci sezonskim radnicima obezbeđuju smeštaj, hranu, napojnice i druge benefite, čime sektor turizma po uslovima rada postaje sve atraktivniji poslodavac.

Trend rasta plata nastaviće se i u ovoj godini, pokazuje anketa koju su sproveli.

"Sa sindikatima u turizmu svake godine pregovaramo o povećanju plata u ugostiteljstvu te je HUP Udruga ugostiteljstva i turizma upravo u finalnim dogovorima oko povećanja minimalnih plata za sezonu 2026. i tipična radna mesta u ugostiteljstvu (sobar, konobar, kuvar, poslastičar, recepcionar, pomoćni radnici i specijalisti) kroz sklapanje novog kolektivnog ugovora ugostiteljstva", napominju iz HUP-a.

Udruženje za edukaciju i lečenje gojaznosti i Udruženje "Zdrava nacija" danas su, uoči Svetskog dana borbe protiv gojaznosti, koji se obeležava 4. marta, podsetili da se Srbija suočava sa alarmantnim porastom tog oboljenja i da je krajnje vreme za sistemski, stručan i empatičan pristup.

Prema podacima Svetske federacije za gojaznost, 24 odsto populacije u Srbiji je gojazno, po čemu ona spada u zemlje visokog rizika, više od 70 odsto smrtnih ishoda povezano je sa prekomernom težinom i gojaznošću, a od četiri vodeća uzroka smrtnosti u Srbiji, gojaznost direktno utiče na tri - piše N1.

Dodatni podsticaj globalnoj diskusiji o gojaznosti daje Italija, koja je krajem prošle godine postala prva zemlja na svetu koja je usvojila Zakon o gojaznosti, čije donošenje jasno ukazuje da reč o ozbiljnom zdravstvenom problemu, koji zahteva sistemsko rešenje, naglasila su Udruženja.

Navedeno je da je gojaznost je ozbiljna, hronična, progresivna i relapsirajuća bolest koja značajno narušava zdravlje i kvalitet života i da je povezana sa više od 200 zdravstvenih komplikacija, uključujući tip dva dijabetesa, hipertenziju, dislipidemiju i kardiovaskularne bolesti.

Direktno je povezana sa najmanje 13 malignih bolesti i, odmah posle pušenja, predstavlja drugi vodeći uzrok raka na koji je moguće uticati, a procene ukazuju da bi u narednim godinama mogla postati i prvi uzročnik određenih maligniteta.

Posebno zabrinjava, kako dodaju Udurženja, uticaj gojaznosti na srce i krvne sudove, jer su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti kod osoba sa gojaznošću, a gojazne osobe imaju značajno veći rizik od infarkta miokarda u poređenju sa osobama normalne telesne mase.

Prema podacima Svetskog atlasa gojaznosti, čak 57 odsto populacije u Srbiji ima povišen indeks telesne mase, dok procene ukazuju da bi do 2030. godine skoro tri miliona građana Srbije moglo imati visok BMI.

Jednako zabrinjavajući jeste i podatak da je između 40 do 50 odsto odraslih osoba u Srbiji nedovoljno fizički aktivno, navela su Udruženja.

Gojaznost je u Srbiji prepoznata kao hronična bolest i 2022. godine donet je Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za njeno lečenje, a savremeni pristup podrazumeva kombinaciju pravilne ishrane, povećane fizičke aktivnosti, psihološke podrške i, kada je indikovana, farmakoterapije ili hirurškog lečenja.

Skoro polovina starijih od 65 godina redovno se bori sa nesanicom, ali stručnjaci upozoravaju da loš san nije neizbežna posledica starenja.

Uoči Svetskog dana spavanja 13. marta, stručnjaci poručuju da poremećaje sna ne treba automatski pripisivati godinama. Iako se struktura sna vremenom menja, kvalitet može da se očuva pravilnim navikama i odgovarajućom terapijom, prenosi T portal.

Prema podacima British Geriatrics Society, oko 40 odsto osoba starijih od 65 godina redovno pati od nesanice, dok ih do 75 odsto ima neki oblik poremećaja spavanja.

Više faktora rizika nakon 60

Profesor Džejson Elis sa Northumbria University upozorava da se starijim osobama često pogrešno sugeriše kako je loš san „normalan“. „U šezdesetim godinama povećava se niz faktora ranjivosti – hronične bolesti, terapije, životni gubici. Ali to ne znači da je kvalitetan san nedostižan“, ističe.

Sa godinama raste i rizik od problema sa disanjem tokom noći, naročito uz porast telesne težine. Kod žena dodatni uticaj ima menopauza jer pad estrogena i progesterona može narušiti stabilnost sna.

Manje melatonina, više buđenja

Nivo melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i budnosti, počinje da opada već nakon puberteta. Taj proces postepeno menja strukturu sna. Od srednjih dvadesetih smanjuje se udeo dubokog sna ključnog za fizički oporavak. U kasnijoj dobi san postaje plići i osetljiviji na buku, svetlo i druge podražaje.

„Starije osobe i dalje treba da spavaju sedam do devet sati, ali njegov kvalitet može biti drugačiji“, napominje Lisa Artis iz The Sleep Charity.

Unutrašnji sat i penzija

Sa godinama dolazi do pomeranja cirkadijalnog ritma pa se mnogi osećaju pospano ranije uveče i bude se veoma rano. Taj „fazni pomak“ čest je u starijoj dobi.

Promene načina života, naročito odlazak u penziju, dodatno utiču na san. Nestanak dnevne rutine, češće dremanje, manje kretanja i slabija izloženost dnevnom svetlu mogu pogoršati noćni odmor.

Redovnost je ključna

Stručnjaci sve više naglašavaju važnost redovnog rasporeda spavanja. Nije presudno samo koliko spavamo, već i kada odlazimo na počinak i budimo se.

Ako promene sna utiču na koncentraciju, raspoloženje ili svakodnevno funkcionisanje, savetuje se razgovor sa lekarom opšte prakse.

Terapije bez tableta

Tablete za spavanje danas nisu prvo rešenje. Kod nesanice se često preporučuje kognitivno-bihevioralna terapija, usmerena na promenu navika i uverenja povezanih sa snom.

Kod apneje, poremećaja kod kojeg tokom noći dolazi do prekida disanja, može pomoći terapija kontinuiranim pozitivnim pritiskom vazduha (CPAP), koja održava disajne puteve otvorenim.

Stručnjaci zaključuju da je ključno prepoznati uzrok problema i prilagoditi terapiju. Kvalitetan san važan je za telesno zdravlje, mentalne sposobnosti i emocionalnu stabilnost u svakoj životnoj dobi.

Somborska filijala Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), Regionalna privredna komora zapadnobačkog upravnog okruga, Centar za socijalni rad Sombor i Školska uprava Sombor organizuju Sajam zapošljavanja, obrazovanja i privrede, 18. marta, objavila je danas NSZ.

Sajam je biti održan u Sportskom centru "Soko".

Poslodavci i obrazovne institucija se za sajam prijavljuju lično u Filijali Sombor NSZ, pozivom na brojeve telefona 064/8028479, 025/464-013, 025/420-780, 066/8751066 ili preko imejl adresa Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Poslodavcima će na raspolaganju biti besplatna profesionalna selekcija prilikom izbora kandidata i mogućnost korišćenja finansijskih olakšica pri zapošljavanju.

Nezaposleni zainteresovani za učešće na sajmu trebalo bi da se jave svom savetniku za zapošljavanje radi evidentiranja učešća i informisanja o pripremi za sajam.

NSZ savetuje nezaposlene da pre dolaska na sajam pohađaju obuku za aktivno traženje posla, koja je dostupna i na onlajn platformi za učenje NSZ, kako bi što bolje napisali svoju radnu biografiju (CV) i pripremili se za razgovor za posao.

Vikend iza nas nije doneo željene rezultate košarkašima Sombora. Naime, seniorski tim Sombora u derbiju kola ugostio je drugoplasirani tim lige, novosadski Danubius. Gosti su opravdali ulogu favorita., te su zasluženo slavili sa 73:84 (12:15, 18:24, 22:27, 21:18). Novosađani su bili bolji rival tokom većeg dela susreta. Do poluvremena stekli su devet poena prednosti, koju su tokom treće četvrtine dodatno uvećali (+14). U finišu meča su uspešno održavali stečeni višak. U dresu Sombora istakli su se Vasilije Terzić sa 13 poena, dok su Aleksa Vukeljić i Bojan Trivunović susrte završili sa po 11 poena. Dvocifreni učinak imao je i Ilić (10), dok su Repaja i Vukolić pridodali devet odnosno osam poena.

Uprkos porazu Sombor je zadržao treće mesto na tabeli 2. MRL KSV Sever sa 22 bodova. U narednom (17) kolu Sombor će dočekati sedmoplasiranu Slobodu.

Ovim informacijama treba dodati i da su mlađe selekcije Košarkaškog kluba Sombor ostvarile polovičan učinak. Juniori su gostovali u Gajdobri gde su porazili (54:66) domaći Hercegovac, dok su pioniri poraženi u Vrbasu od istoimene ekipe sa 77:63 - piše somborsport.org.

Proleće stiže uApatin, a sa njim i jedan od najlepših događaja u organizaciji Turistička organizacija Apatin – Apatinski prolećni bazar, koji će biti održan 20. i 21. marta u pešačkoj zoni ulice Srpskih vladara u Apatinu.
Tokom dva dana, centar grada biće ispunjen bojama, mirisima i prolećnom atmosferom. Posetioce očekuje bogata ponuda cveća, baštenskog materijala, meda i pčelinjih proizvoda, kreativnih rukotvorina, kao i uskršnjih ukrasa i simbola – sve ono što najavljuje toplije i radosnije dane pred nama.

Ovo je prilika da građani prošetaju, podrže lokalne proizvođače, pronađu nešto lepo za svoj dom ili baštu i uživaju u duhu proleća u srcu Apatina. Uskoro sledi i više informacija o zabavnom i edukativnom delu programa koji će dodatno obogatiti ovaj događaj.

Na osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“, broj 91/2025) koji je stupio na snagu 24.10.2025. godine, građani su imali mogućnost da podnesu prijavu za nezakonito izgrađene objekte, u periodu od 08.12.2025. do 08.02.2026. godine putem digitalne platforme na linku svojnasvome.gov.rs, putem pošte, kao i u Gradskoj upravi koja je pružala pravnu i tehničku pomoć svim zainteresovanim građanima, s tim da je pred kraj isteka roka u mnogome bio povećan broj građana koji su zatražili pomoć Gradske uprave pri podnošenju prijava.

Lica koja iz objektivnih razloga nisu podnele prijavu za evidentiranje nezakonito izgrađenih objekata do 08.02.2026. godine, mogu to učiniti do 24.10.2026.godine. Po isteku roka, tj. od 09.02.2026. godine građani se i dalje obraćaju Gradskoj upravi i traže pomoć za prijavu nezakonito izgrađenih objekata.

Naknadne prijave, po članu 20. stav 2. Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, građani mogu podneti elektronski preko aplikacije „Svoj na svome“, gde je aktivirana mogućnost „Razlog nepodnošenja prijave“, uz prilaganje dokaza. Obavezna je pisana izjava sa obrazloženjem razloga kašnjenja (npr.zdravstveni razlozi, boravak u inostranstvu, ostavinski postupak, i slično).

U Gradskoj upravi grada Sombora, u zgradi Županije, Trg cara Uroša 1, kancelarija broj 146/prvi sprat, svakog radnog dana od 8 do 14 časova pruža se tehnička pomoć za podnošenje naknadnih prijava i dopunu postojećih prijava.

Lica koja su dobila SMS obaveštenje od Agencije za prostorno planiranje i urbanizam za dopunu dokumentacije, mogu zatražiti pomoć u Gradskoj upravi, radi preuzimanja sadržine iz poslate SMS poruke, s tim da moraju poneti telefon kako bi se uz verifikacioni kod koji stiže putem te SMS poruke preuzelo obaveštenje, zahtev ili slično, a u vezi dopune dokumentacije.

Na isti način Gradska uprava takođe može pružiti pomoć građanima u slanju dopunjene dokumentacije.

Dopunjena dokumentacija nakon dostavljanja povezuje se sa već postojećom prijavom.

Sve informacije – da li je dopunjena ili naknadna prijava prihvaćena od strane Agencije, kao i sve vezano za dalji tok postupka, dobijaju se isključivo putem SMS-a na broj mobilnog telefona.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. mart

Nedostatak ugljenih hidrata često je povezan sa padom energije i smanjenom fizičkom izdržljivošću.

Ugljeni hidrati su glavni izvor energije za naše telo i igraju ključnu ulogu u pravilnom funkcionisanju organizma.

Kada njihov unos padne ispod potrebnog nivoa, to može da utiče na više telesnih procesa, a mnogi ljudi toga često nisu svesni.

Prvo i najvažnije, ugljeni hidrati su primarni izvor goriva za mozak i mišiće. Kada jedete premalo ugljenih hidrata, telo mora da se prebaci na alternativne izvore energije, kao što su masti i proteini.

Taj proces, poznat kao ketosis, može dovesti do osećaja umora, slabosti i smanjene koncentracije jer mozak i dalje najlakše koriste glukozu. Nedostatak ugljenih hidrata često je povezan sa padom energije i smanjenom fizičkom izdržljivošću.

Ljudi koji unose premalo ugljenih hidrata mogu se osećati umorno tokom dana i imati slabije performanse pri fizičkim aktivnostima jer telo nema dovoljno glikogena – zaliha glukoze u mišićima i jetri koje se koristi za energiju.

Takođe, mnoge namirnice bogate ugljenim hidratima, poput celih žitarica, voća i povrća, sadrže važne vitamine, minerale i vlakna. Ako ih izbegavate, moguće je da će vam nedostajati esencijalnih nutrijenata, što dugoročno može uticati na imunitet, varenje i opšte zdravlje. Nedostatak vlakana posebno može dovesti do problema sa probavom, poput zatvora. Emocionalno i mentalno, niska konzumacija ugljenih hidrata može doprineti promenama raspoloženja i razdražljivosti.

Ugljeni hidrati učestvuju u proizvodnji serotonina, neurotransmitera koji utiče na osećaj zadovoljstva i raspoloženje, pa njihov premali unos može povremeno izazvati osećaj nervoze ili „maglenog“ razmišljanja.

Kod nekih ljudi nedovoljno ugljenih hidrata može da dovede i do lošeg daha, što je posledica promene metabolizma kada telo počne da koristi ketone kao izvor energije umesto glukoze - piše B92.

Dakle, premali unos ugljenih hidrata ne znači samo manji unos kalorija to za organizam predstavlja promenu u načinu na koji dobija energiju i može dugoročno uticati na nivo energije, raspoloženje, probavu i unos važnih nutrijenata.

Uravnotežen pristup koji uključuje dovoljne količine složenih ugljenih hidrata, proteina i zdravih masti obično daje najstabilnije rezultate za opšte zdravlje i osećaj vitalnosti.