Sombor.info

Proizvodnja "Lemeškog" kulena tek je pola posla. Siromašno jednostavan recept- prvoklasno svinjsko meso, pažljivo odabrana domaća mlevena paprika i so, ali tajna počinje kada se kulen okači i kako se čuva. Mesecima kulen polako gubi vlagu, upija dim, spaja ukuse. Temperatura i vlažnost moraju biti savršeni.

"Ono što se zove Lemeški kulen je kulen u tzv.kati ili slepom svinjskom crevu,on sazreva 6 meseci od trenutka proizvodnje do konzumacije ,na tradicionalna način sazreva šest meseci", otkrio nam je Stipan Ivanković iz Udruženja "Lemeški kulen" Svetozar Miletić - piše RTV.

Stariji meštani pamte vremena kada svinja od 80 kilograma nije bila pravilo nego uspeh.

"E sad, pošto svinjče nema više slepih creva osim jednog,napravio se jedan kulen i to bi bio jedini kulen koji je postojao u kući I on se načinjao za specijalne prilike,za kirbaj ,to je uvek bilo 8.septembra,jer su se tada u kući uvek sačekivali gosti i domaćin se hvalio sa svojim kulenom", priča nam Ivanković.

Danas je Lemeški kulen zaštićen kao proizvod sa geografskim poreklom i predstavlja simbol sela Svetozar Miletić. Svake godine organizuje se I manifestacija na kojoj se bira najbolji kulen.

"Na Kulen fest ne dolaze samo Lemešani ,dolaze proizvođači iz svih krajeva iI oni predstavljaju svoje proizvode. Bude tu i suhomesnatih proizvoda,sireva,kolača,vina…", rekao je Ivanković.

U selu se danas proizvodnjom kulena profesionalno bavi nekoliko registrovanih proizvođača okupljenih u udruženje, dok mnoge porodice i dalje prave kulen za sebe, rodbinu i prijatelje. Teško je prebrojati koliko ih je jer u Lemešu svaka peta kuća ima nekoga ko zna da ga napravi.

Kompanija "Black Horse", jedini domaći proizvođač akumulatora svečano je obeležila pokretanje proizvodnje trakcionih akumulatora u svom proizvodnom pogonu u Somboru i na taj način započela novu etapu razvoja kompanije i povratak na tržište.

Direktor kompanije "Black Horse" Aleksandar Čolić najavio je na svečanosti otvaranje novih radnih mesta.

"Trenutno zapošljavamo 45 radnika, a u narednih mesec dana stižemo do inicijalnog cilja od 60 zaposlenih. Plan je da otvorimo još značajan broj novih radnih mesta u 2026. godini", rekao je direktor kompanije.

Prema njegovim rečima, u ovoj godini se nastavlja investicioni ciklus daljim unapređenjima tehnologije i ekoloških standarda u proizvodnji.

"Današnjim događajem ne obeležavamo samo pokretanje nove proizvodne linije, već potvrđujemo strateško opredeljenje kompanije ka kontinuiranom razvoju i investiranju u modernu tehnologiju", poručio je Čolić.

U "Black horse" najavljeno otvaranje novih radnih mesta

Direktor kompanije "Black horse" je pojasnio da će trakcioni akumulatori pružati optimalan odnos cene i performansi.

"I to u kapacitetima od 60 do 155 amper sati", obrazložio je Čolić.

"Akumulatori zahtevaju visok nivo tehničke preciznosti i stroge kontrole"

Prema rečima, direktor sektora istraživanja, razvoja i kontrole kvaliteta u "Black horse" Genadi Isaeva, trakcioni akumulatori zahtevaju visok nivo tehničke preciznosti i stroge kontrole u svim fazama proizvodnje.

"Uspostavili smo sistem koji omogućava dosledan kvalitet, pouzdanost i optimalne performanse proizvoda. Naš cilj je da tržištu ponudimo rešenja koja ispunjavaju najviše profesionalne standarde. Kombinujući industrijsku tradiciju i savremena rešenja, gradimo stabilnu osnovu za dalji rast i jačanje naše pozicije na tržištu", naglasio je on.

Nova proizvodna linija u skladu sa visokim standardima

Isaev smatra da je nova proizvodna linija projektovana u skladu sa visokim tehničkim i operativnim standardima.

"Cilj je da se obezbede pouzdana i dugotrajna rešenja za industrijsku i logističku primenu", zaključio je on.

Događaju su prisustvovali gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i načelnik Zapadno-bačkog okruga Goran Nonković, predstavnici poslovne zajednice, partneri, saradnici i mediji.

Svi su imali priliku da obiđu proizvodne kapacitete i upoznaju se sa tehnološkim unapređenjima i savremenim sistemima kontrole kvaliteta implementiranim u procesu proizvodnje.

Ruskinja Anja (32) iz Moskve koja je pre četiri godine došla u Srbiju, tačnije Beograd, odlučila je nedavno da gradsku gužvu i užurbanost života u našoj prestonici zameni spokojem sela u okolini Sombora.

Zajedno sa suprugom, u avgustu 2025. godine kupila je staru kuću za 20.000 evra i odlučila da je sopstvenim rukama renovira gotovo u potpunosti, uz dodatnih 15.000 evra za materijal i rad. Svaki zid i svaki kvadrat kuće planiraju da dovedu u red sami, pokazujući da kvalitetno renoviranje ne mora da bude skupo.

Prva prostorija koju su počeli da sređuju bila je spavaća soba, koja je otkrila više problema nego što su očekivali.

"Mislili smo da će sve ići brzo"

"Spavaća soba je prva prostorija u kojoj smo započeli renoviranje. Mislili smo da će sve ići brzo. Ipak, to nije ni kuhinja ni kupatilo. Na kraju smo malterisanje završili tek nakon četiri meseca", ispričala je Anja u videu na TikTok profilu "mmmoanna".

Glavni izazov bila je vlaga koja je dolazila iz susednog kupatila.

"Morali smo da obijemo veliki deo zida. Sa strane kupatila je postojalo curenje, pa se buđ duboko uvukla u malter. Skinuli smo sav oštećeni deo, tretirali zid sredstvom protiv buđi, naneli podlogu i tek nakon toga ponovo počeli da malterišemo. Malter sa dodatkom kreča pomaže da se spreči ponovno pojavljivanje buđi", objasnila je Anja detalje rada - piše Blic.

Posle malterisanja usledilo je šmirglanje, a potom temeljno čišćenje da bi se sledeći slojevi mogli pravilno postaviti.

Ukupan trošak za ovu fazu renoviranja - 6.650 dinara
Troškovi materijala za ovu fazu bili su izuzetno povoljni:

Malter (10 džakova): 4.500 dinara
Armaturna mrežica: 700 dinara
Podloga (emulzija): 900 dinara
Dodatni sitni troškovi: 550 dinara

Ukupno: 6.650 dinara, s tim da alat nisu računali u troškove, jer će ga koristiti i u narednim fazama renoviranja.

"Nije sve išlo po planu"

Kako je otkrila, vreme i svakodnevne obaveze takođe su uticale na tempo radova.

"Kad je zahladnelo, bukvalno smo morali sebe da teramo da uđemo u sobu i radimo. Po sunčanim danima je sve išlo mnogo lakše. Naravno, nije sve išlo po planu, muž je morao da traži posao, pa nije bilo mnogo vremena za renoviranje. Takođe, u ovoj fazi je sve ispalo prilično budžetski. Nažalost, tako neće biti uvek. Sledeće faze će biti skuplje. Ali renoviranje uči strpljenju i izdržljivosti", napisala je ona u opisu njenog snimka.

Kako kaže, ovo im je prvo iskustvo života u srpskom selu.

Povodom Međunarodnog dana žena, u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki" u Somboru, danas će biti održano predavanje o psihološkoj podršci ženama "Žene koje cvetaju".
Na predavanju će biti reči o psihološkoj podršci ženama u izazovnim vremenima, o tome kako mogu biti otpornije na stres, kako da prepoznaju i na najbolji način koriste svoje snage karaktera, žive život ispunjen blagostanjem i dožive procvat.

O svemu tome govoriće Izabela Rašković, diplomirani psiholog. Ona se dugi niz godina uspešno bavi temama iz pozitivne psihologije i primenjuje najnovija stručna saznanja iz te oblasti u svom radu.

Predavanje počinje u 18.00 časova, u Legatu Miroslava Josića Višnjića (Kralja Petra I 11, na spratu).

Karate klub Somborac imao je proteklog vikenda predstavnika na Prvenstvu Vojvodine za seniorke u Bačkoj Palanci. Bilo je ovo kvalifikaciono takmičenje za seniorsko Prvenstvo Srbije. Takmičenje se odvijalo u svim karate disciplinama, pojedinačno i ekipno, po pravilima Karate Federacije Srbije. Kako se navodi, u disciplini kate pojedinačno Kristina Kosanović uspela je da se domogne bronzane medalje i ostvari pravo učešća na prvenstvu Srbije koje će se održati krajem (29) marta u Čačku.

Somborski klub je objavio izveštaj sa prvenstva zone Bačka za mlađe uzrasne kategorije poletarce, pionire i nade koje je održano u Bačkoj Palanci. Takmičari karate kluba Somborac osvojili su dve medalje: po jednu srebrnu odnosno bronzanu. Vicešampionsko mesto u disciplini kate pojedinačno u kategoriji muških nada osvojio je Ilija Hristov, dok je bronzano odličje osvojila pionirka Sofija Zavođa - piše somborsport.org.

U celokupnom stvaralačkom opusu Milana Konjovića, crtež je polazna tačka. Izložbu "Crteži Milana Konjovića" čine dela koja su nastala u razdoblju od 1917. do 1920. godine.

Postavku ove veoma značajne izložbe čini 66 crteža koja su podeljena u tri celine; "Skice sa fronta", "Praška abeceda" i "Crteži iz parka". Nakon završetka gimnazije, umesto na akademiju Konjović je prisilno mobilisan i odlazi u Budimpeštu u školu rezervnih oficira. Svako slobodno vreme od vojničkih obaveza koristio je crtajući. U sklopu postavke predstavljeno je 14 crteža iz tog perioda - piše RTS.

"Po završetku rata 1919. godine upisao je akademiju umetnosti u Pragu kod profesora Vlaha Bukovca, ali ne bez rezlultata. Sačuvani crteži iz tog perioda govore i te kako o Konjovićevom izuzetno disciplinovanom radu. Radi se o crtežima koji su nastali u duhu akademizma. Po napuštanju akademije, upoznaje češkog avangardnog slikara Jan Zrzavija koji pristaje da radi sa Konjovićem, to je dakle bio nekakav ubrzani kurs. Jan Zrzavi je uveo Konjoviću mnoge tajne slikarskog zanata. Jedan od zahteva je bio da radi crteže po uzoru na Leonarda da Vinčija, što on to naravno čini, a u postavci se nalazi nekoliko crteža", ističe Nebojša Vasić, kustos.

Najzastupljenija serija crteža nastala je u parku Stromovka u Pragu.

"Radi se o veoma značajnim crtežima zato što su to krotki brzi crteži, skice gde je jednostavno Konjović od tih strogih ranijih crteža, sad ima jednu potpunu slobodu tog likovnog izražavanja. Crtao je kako je govorio od jutra do mraka. Porodice sa decom, penzionere, zaljubljene parove i sve ono što je bilo deo njegovog fokusa", navodi Nebojša Vasić, kustos.

U tom periodu Konjović upoznaje svoju suprugu Emu Maštovsku koja će narednih decenija i te kako biti prisutna u njegovom radu, izazovima i slikarskim krizama, što je ispunilo čitav 20. vek.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 5. mart

Posmatrači neba u različitim delovima sveta svedočili su zapanjujućem spektaklu 3. marta, kada je potpuna pomračina obojila pun Mesec u crveno.

Dok je prolazio kroz Zemljinu senu, poprimio je tamnocrvenu nijansu, stvarajući upečatljiv „krvavi Mesec“.

Ova pojava nastaje kada sunčeva svetlost prolazi kroz Zemljinu atmosferu, koja filtrira plavu i savija crvenu svetlost prema Mesecu.

Gotovo trećina svetskog stanovništva mogla je svedočiti ovom događaju od početka do kraja - piše BBC na srpskom.

Među onima koji su najverovatnije videli ovaj fenomen su posmatrači neba u delovima Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Meksika, istočne Azije i Australije.

Pun Mesec u utorak bio je i prvi mesec kalendarskog proleća na severnoj hemisferi i prvi jesenji južno od ekvatora.

Indijanci su ga nazvali „crv Mesec“ jer se javlja u vreme kada se zemlja odmrzava i crvi ponovno izlaze na površinu.

Potpuno pomračenje Meseca se dešava kada Zemlja prođe tačno između Sunca i Meseca u pravoj liniji, pa je cela strana Meseca okrenuta prema nama osvetljena.

Sledeće potpuno pomračenje Meseca biće 31. decembra 2028. godine i moći će se videti iz Afrike, Evrope, Azije, Australije, Kanade i Aljaske.

Pun Mesec je imao važnu ulogu u oblikovanju kultura i tradicija širom sveta.

Kroz istoriju su uticali i na poljoprivredne radove, a mnogi baštovani ga smatraju idealnom prilikom za sadnju semena.

Utiče i na san nekih ljudi.

Pun Mesec se javlja otprilike svakih 29 dana, kada je Zemlja između Sunca i Meseca što znači da je bliža strana Meseca Zemlji potpuno obasjana suncem.

Tada se čini da je Mesec čak 14 odsto veći i 30 odsto svetliji od prosečnog punog meseca.

Takozvani Supermesec se dešava samo tri ili četiri puta godišnje i uvek uzastopno.

Šta je pomračenje Meseca?

Do pomračenja dolazi kada se Zemlja zaustavi između Sunca i Meseca, blokirajući svetlost.

Drugim rečima, tokom pomračenja Meseca, ono što vidimo je senka Zemlje na površini Meseca.

„Vidljivost pomračenja Sunca zavisi od geografskog položaja posmatrača.

„Kod pomračenja Meseca dešava se suprotno: fenomen se posmatra sa bilo kog mesta na našoj planeti gde je Mesec iznad horizonta u vreme pomračenja“, objašnjava stručni vodič sa Instituta za astrofiziku Kanarskih ostrva (IAC).

„Za razliku od pomračenja Sunca, gde raspored faza pomračenja zavisi od geografskog položaja posmatrača, kod pomračenja Meseca, one će biti iste bez obzira na mesto posmatranja.“

Tokom potpunog pomračenja Meseca, Mesec i Sunce su na potpuno suprotnim stranama Zemlje, objašnjavaju iz NASA-e.

„Iako je Mesec u senci Zemlje, izvesna količina sunčeve svetlosti dopire do Meseca.“

Tokom potpunog pomračenja Meseca, sunčeva svetlost se filtrira kroz Zemljinu atmosferu i Mesec dobija narandžastu nijansu
Prema IAC-u, „Pošto je prečnik naše planete četiri puta veći od prečnika Meseca, njena senka je takođe mnogo šira, tako da potpuno pomračenje Meseca može trajati i do 104 minuta“, kažu iz IAC-a.

Sledeće potpuno pomračenje Meseca biće 31. decembra 2028. godine i moći će da se vidi iz Afrike, Evrope, Azije, Australije, Kanade i Aljaske.

Mesečevi ciklusi – sa redovnim fazama rasta i opadanja – koriste se od primitivnih vremena za praćenje vremena.

Uzmimo za primer Išangovu kost – pronađenu 1957. godine u današnjoj Demokratskoj Republici Kongo.

Veruje se da je kost, verovatno iz potkolenice babuna, čija je starost procenjena na više od 20.000 godina, bila rani oblik kalendara.

Kost koju je iskopao belgijski geolog, nosi izrazite gravure – neke su u obliku svetlih krugova, druge tamnih ili delimičnih.

Aleksandar Maršak, arheolog sa Univerziteta Harvard, pretpostavio je da su krugovi predstavljali različite mesečeve faze, što sugeriše da je kost možda korišćena kao šestomesečni lunarni kalendar.

Žetveni mesec je naziv za pun mesec, najbliži jesenjoj ravnodnevici (krajem septembra ili početkom oktobra).

U to doba godine Mesec izlazi ubrzo posle zalaska Sunca, što znači da su poljoprivrednici koji su žurili da sakupe useve mogli da rade do kasno uveče pod mesečinom.

Danas, naravno, većina koristi električne lampe.

Koji festivali se održavaju tokom punog Meseca?

U Južnoj Koreji, festival Chuseok je trodnevni događaj koji se održava u vreme žetvenog meseca, kada se porodice okupljaju da proslave žetvu i zahvale njihovim precima.
U Kini, Festival sredine jeseni, koji se naziva i Festival Meseca, održava se za vreme Žetvenog meseca i državni je praznik.

Festival potiče od pre 3.000 godina i održavao se u iščekivanju bogatog roda.

U Južnoj Koreji, festival Chuseok je trodnevni događaj koji se održava u vreme žetvenog meseca.

Porodice se okupljaju da proslave žetvu i zahvale njihovim precima.

U hinduističkoj kulturi dani punog meseca koji se zovu Purnima, obeležavaju se postom i molitvama.

Festival Kartik Purnima se održava u novembru, najsvetijem mesecu u hinduističkom kalendaru.

Obeležava pobedu Šive nad demonom Tripurasurom i prvog avatara boga Višnua.

Rituali su kupanje u reci i paljenje sveća.

Kumb Mela, koji počinje u vreme punog meseca, dešava se jednom u dvanaest godina.

Budisti veruju da je Buda rođen pod punim Mesecom pre 2.500 godina.

Veruju i da je dostigao prosvetljenje i umro pod punim Mesecom.

Ovi događaji se obeležavaju festivalom Buda Purnima, koji se obično slavi na dan punog meseca u aprilu ili maju.

Na Šri Lanki, pun mesec svakog meseca je državni praznik, koji se zove Poja, i tada je zabranjena prodaja alkohola i mesa.

Na Baliju, pun mesec se obeležava festivalom Purnama, kada se, prema verovanju, bogovi i boginje spuštaju na Zemlju i daju njihove blagoslove.

To je vreme za molitvu, prinošenje žrtava bogovima i sadnju voćaka u baštama.

Muslimani se podstiču da oko punog meseca poste tri dana, koji se zovu Beli dani.

Veruje se da je prorok Muhamed ovim danima postio da zahvali Alahu što je osvetlio mračne noći.

U hrišćanstvu, Uskrs se slavi uvek u nedelju, prve sedmice posle prolećne ravnodnevice, odnosno posle punog Meseca.

U Meksiku i nekim drugim latinoameričkim zemljama, oživeo je indijanski „Ples na mesečini”, trodnevni festival u vreme punog Meseca kada se žene okupljaju da igraju i obavljaju religijske obrede.

Koji su mitovi i legende inspirisani punim Mesecom?

Mit o vukodlaku opstao je u modernim vremenima, zahvaljujući horor filmova poput Londonskog vukodlaka, emitovanog 1935. godine
Još od antičkih vremena, u Evropi se smatra da pun Mesec izaziva ludilo kod nekih ljudi.

Engleska reč lunacy (ludilo, ludost, duševna bolest) izvedena je od luna, što na latinskom znači mesec.

Verovanje da pun Mesec izaziva nekontrolisano ponašanje izrodilo je mit o vukodlacima, ljudima koji se protivoljno pretvaraju u vukove i terorišu njihove zajednice u noćima punog Meseca.

U četvrtom veku pre nove ere, grčki istoričar Herodot je pisao o plemenu Neuri iz oblasti Skitije (današnja Rusija), tvrdeći da su se nekoliko dana svake godine pretvarali u vukove.

U Evropi je između 15. i 17. veka ljudima suđeno jer se verovalo da su vukodlaci.

Jedan od najpoznatijih je slučaj zemljoposednika Petera Stubea (ili Stumpa) u Nemačkoj 1589. godine.

Lokalni lovci su tvrdili da su ga videli kako se pretvara iz vuka u čoveka.

Posle mučenja, Peter je priznao da ima magični pojas koji je koristio da se pretvori u vukodlaka i koji mu je omogućavao da lovi i jede ljude.

Kako pun Mesec utiče na svakodnevni život?

Studije ukazuju da za vreme ili oko punog Meseca ljudima treba duže da utonu u san, spavaju kraće dubokim snom i imaju niži nivo hormona melatonina, koji poboljšava kvalitet sna.

Ljudi koji su učestvovali u istraživanju kažu da su lošije spavali čak i u prostorijama bez prozora gde im nije smetala svetlost punog Meseca.

Mnogi baštovani sade semena i mladice u vreme punog Meseca (kao što to čine ljudi na ostrvu Baliju tokom festivala Purnama) verujući da se tako poboljšava kvalitet zemljišta.

Kada je pun, Mesečeva gravitacija privlači jednu stranu Zemlje dok gravitaciona sila Sunca vuče drugu.

Osim što izaziva veće plime, smatra se i da se tada povlači više vlage na površinu Zemlje.

Prema studiji Bredford u Ujedinjenom Kraljevstvu iz 2000. godine, tokom punog Meseca veća je verovatnoća ujeda životinja.

Studija je utvrdila da je između 1997. i 1999. godine broj ljudi koji su došli u bolnicu zbog povreda od ugriza životinja značajno bio veći u danima oko punog Meseca.

Ono što je bilo razočaravajuće je da nije zabeležen nijedan ujed vukodlaka.

Član Upravnog odbora poslovnog udruženja Međunarodni transport Srbije, Dušan Nikolić rekao je danas da je doneta odluka da se, zbog nerešenog problema dužine boravka profesionalnih vozača u zemljama Šengen sporazuma, 14. aprila blokiraju teretni granični prelazi.

On je za Betu rekao da je od 10. april predviđena puna primena sistema ulaz/izlaz (EES) i pravila 90/180, što znači da vozači kamiona ne mogu duže da borave u zemljama Šengena od 90 dana u periodu od šest meseci - piše Danas.

„Ostavili smo dovoljno dug period da se otkaže protest, ako se u međuvremenu nađe rešenje u razgovorima sa Evropskom komisijom“, (EK), rekao je Nikolić.

Dodao je da, u slučaju da od 10. aprila počne masovnije oduzimanje kamiona, a vozači koji su prekoračili dozvoljeni period boravka u zemljama Šengenskog sporazuma, budu deportovani u zemlje iz kojih potiču, protest će početi i ranije.

Istakao je da će Transportna zajednica pokušati da usaglasi termin blokade sa vozačima Bosne i Hercegvine (BiH), a da će, ako Crna Gora ne bude učestvovala u protesu, blokirati izalaze prema toj državi i Severnoj Makedoniji.

Nikolić je rekao da je predlog Hrvatske da produži boravak vozačima iz drugih zemalja, ako voze robu za firme u toj zemlji dobar, ali da to zahteva dugu izmenu zakonskih propisa.

EU je početkom oktobra 2025. uvela EES sistem koji automatski na granici registruje ulazak i izlazak vozača iz određene zemlje, a uz to izjednačen im je staus sa turistima jer u toku šest meseci mogu najviše da provedu u Šengen zoni 90 dana čime im je prepolovljeno radno vreme.

EK je najavila izmenu viznog režima krajem janura ove godine, nakon četvorodnevnog protesta vozača Srbije, BiH i Crne Gore, ali konkretno rešenje problema još nije doneto. Za EES i pravilo 90/180 probni period traje do 10. aprila, a uvedeni su, kako je objasnila EU, da bi se sprečio ulazak migranata.

Do uvođenja tog sistema kontrola dužine boravka vozača kamiona je obavljana preko pečata u pasošima i nije bila striktna.