Sombor.info

"Semper idem" nije samo pozorišni maraton od šest sati, već je ova predstava postala fenomen slučaja, gde je uspeh proizašao iz snage umetničkog dela, koje je postalo, možemo reći, izvozni brend koji Sombor pozicionira na mapi kulturnog turizma. 

Ovaj šestočasovni spektakl mami publiku iz celog regiona da u gradu troši, jede i noći, direktno puneći lokalni budžet. Sombor je dokazao da vrhunska umetnost nije trošak, već privredni potencijal, koji kroz pune hotele i restorane vraća svaki uloženi dinar. Ovo je jedinstven domaći kulturni proizvod koji je uspeo da spoji "tešku" emociju sa hladnom logikom ekonomskog uspeha - piše RTV.

Predstava "Semper idem", rađena po kultnom romanu Đorđa Lebovića, prerasla je okvire pozorišnog čina i postala specifičan ekonomski fenomen: karta koja se čeka mesecima i hotelska soba koja se rezerviše nedeljama unapred. Narodno pozorište Sombor uspelo je nešto što se čini nemogućim: stvorili su magnet koji publiku iz regiona dovodi u grad mesecima unapred. Kada se karte za predstavu od šest sati rasprodaju za rekordnih 40 minuta, jasno je da autentični kulturni brend, koji drži pažnju gledaocu šest sati, generiše popunjenost smeštajnih kapaciteta i prihoda u turističkom sektoru. Kako? Zbog trajanja predstave, odlazak u pozorište postaje kulturno iskustvo gde posetioci iz Beograda, Novog Sada i drugih gradova, ali i prekograničnih centara, ostaju na najmanje jednom noćenju, što direktno utiče na pansionski i vanpansionski sektor.

Bojana Kovačević, direktorka Narodnog pozorišta Sombor, navodi: "Kada smo pre oko šest godina počinjali ovaj zahtevan komad, gde imamo 20 glumaca, a predstava traje šest sati, nismo ni znali da će imati ovakav kapacitet. U ponedeljak smo pustili karte, koje su prodate za 40 minuta… dolaze ljudi iz raznih krajeva Srbije, dolaze grupe…"

Vlasnik hotela u neposrednoj blizini pozorišta potvrđuje da su dani igranja ove predstave garant popunjenosti hotela.

Borisav Andrić, vlasnik hotela u Somboru, kaže: "Kada god je na repertoaru pozorišna predstava 'Semper Idem', hotel je bukiran, i tako godinama unazad. Ovu predstavu dolaze da pogledaju ljudi iz različitih krajeva, čak i Hrvatske, pa noće kod nas. Zadovoljan 'kulturni turista' postaje ambasador Sombora kao destinacije visokog kulturnog stila, što ovaj slučaj pokazuje".

Verni hroničar svake scene Mile Đapić kaže da "Semper Idem" nije samo pročitao – već da je fantastičnu hroniku jednog detisnjtva proživeo kroz svaku ispisanu stranicu putem predstave koju je gledao na daskama Narodnog pozorišta Sombor.

Mile Đapić iz Sombora navodi: "Supruga i ja smo pročitali knjigu, pa smo nakon toga rešili da pogledamo predstavu. I ako traje šest sati, nakon pročitane knjige to je jedinstven doživljaj, nemate osećaj da je prošlo šest sati".

Iz Turističke organizacije naglašavaju da su dobrodošli projekti koji menjaju strukturu gostiju. Reč je o visokoplatežnoj publici, koja u grad dolazi sa namerom da konzumira celokupno iskustvo Sombora.

Predrag Topalov, iz Turističke organizacije grada Sombora, ističe: "Sombor ima dugu tradiciju. Naš grad ima, osim pozorišta, koje ima zapažen repertoar, i druge važne manifestacije što utiču na to da ljudi dolaze na vikend-noćenja".

U slučaju "Semper idem" skala uspeha pokazuje da ova predstava nije samo umetnički događaj više od šest godina, već indikator kako jedan vrhunski kulturni proizvod direktno utiče na parametre lokalne privrede – od ugostiteljstva do hotelske industrije. "Semper Idem" je dokazao da visoka umetnost nije samo duhovna hrana, već tržišni mehanizam. Kada jedna predstava postane razlog za popunjene hotelske kapacitete i turističku migraciju, ona prestaje da bude samo kulturni događaj i postaje ozbiljan poslovni model koji može poslužiti kao primer dobre prakse.

Kao sredina koja je suočena sa katastrofalnom demografskom situacijom o čemu svedoči i pad broja stanovništva od čak 18 odsto u periodu između dva poslednja popisa, somborska lokalna samouprava pokušava da donošenjem dokumenata koji bi treba da imaju karakteristike strateških, zaustavi taj trend.

Odeljenje za društvene delatnosti somborske Gradske uprave objavilo je nacrt Programa za unapređenje položaja mladih grada Sombora 2026-2028. godine, čime je ujedno otvorena javna rasprava o njemu.

Pored opisa posto-jećeg stanja, nacrt dokumenta sadrži, između ostalog, i viziju, ciljeve, mere za ostvarivanje ciljeva, kao i akcioni plan. Tako se kao opšti cilj programa navodi težnja da mladi imaju ravnopravne mogućnosti i podsticaje da razvijaju svoje potencijale i kompetencije, koji dovode do socijalnog i ekonomskog osamostaljivanja - piše Dnevnik.

Definisana su i tri posebna cilja kao što su unapređenje aktivizma i jačanje uloge mladih u lokalnoj zajednici, poboljšanje mentalnog zdravlja mladih i zdravih životnih navika i uspostavljanje funkcionalnog Džob info centra. U odeljku o proceni finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje programa piše da je za uspešnu realizaciju neophodno osigurati finansijska sredstva u gradskom budžetu kao i sredstva od zainteresovanih donatora.

Okrug starih žitelja

Koliko je demografska situacija Sombora i celog Zapadnobačkog okruga kojem je on administrativno sedište alarmantna svedoči i zvaničan podatak da se nalazi na čelu neslavne liste najstarijih vojvođanskih sredina. Naime, prosek starosti na nacionalnom nivou je 43,9 godina, a Zapadnobački okrug ima prosečnu starost od čak 45,9 godina, što je dve godine više od proseka u preostalih šest okruga.

Proces obezbeđivanja sredstava će biti postepen i u skladu sa budžetskim mogućnostima. U trenutku izrade Programa, nije bilo moguće utvrditi precizne iznose finansijskih sredstava i budžetske pozicije, te će se neophodni resursi obezbeđivati sukcesivno, u skladu sa određenim prioritetima, navodi se u nacrtu programa čija je javna prezentacija zakazana za poslednji dan javne rasprave, 13. marta od 11 sati u Sali broj 142 u zdanju Skupštine grada.

Proteklog vikenda u Lapovu je održano otvoreno prvenstvo Srbije u streetliftingu gde se somborski Legacy zauzeo prvo mesto.

U kategoriji juniora istakao se Damjan Blagojević koji je bio prvi u totalu, a propadanje koje je uradio od 120 kg što je ujedno i novi državni rekord. Aleksandar Šutalo je slavio u totalu. Ponavljanja u openu je bio najbolji, uradio je 30 ponavljanja sa 50 kg. Lazar Đuran je osvojio treće mesto u jakoj konkurenciji do 94 kg. Sofija Bukejlovic se izborila za drugo mesto u ženskoj kategoriji preko 70 kg, dok je Julijana Kovačić bila najjača žena prvenstva. Odličan nastup imao je i Jovan Mastilović koji je bio najjači takmičar u teškoj kategoriji. Vredi pomenuti i Milovana Velemira koji je osvojio prvo mesto u zgibu, uradivši 60 kg u kategoriji seniora do 94 kg, Lazara Stojmirovića, najjačeg takmičara u totalu u kategoriji do 94 kg, kao i debitanta Sretu Vujičića koji je osvojio zlato na zgibu do 83 kg.

Najbolji apsolutno i relativno je bio Radovan Repac, postavivši sve rekorde kategorije (zgib 75 kg i propadanje 150 kg).

„Radovan je pokazao da je zvezda u usponu i da se mnoge stvari očekuju od njega na internacionalnoj sceni“ – kazao je trener Jovan Mastilović. „Prezadovoljan sam rezultatima ekipe, a ovo je samo pokazatelj da imamo najbolju trenersku strukturu u državi i da pravimo šampione – zaključio je trener somborskog Legacy-a - piše somborsport.org.

Narodna biblioteka Kula, u saradnji sa Galerijom „Milan Konjović“ iz Sombora, poziva sve zainteresovane da večeras, 5. marta, sa početkom u 19 časova u Likovnoj galeriji Kulturnog centra, prisustvuju predstavljanju ove eminentne kulturne ustanove.

Ovaj program ujedno predstavlja i uvod u buduću veliku izložbu koja će biti priređena u novom prostoru biblioteke, kao i nastavak stručne saradnje između dve ustanove kulture.

O Galeriji i njenom radu govoriće kustos Nebojša Vasić, koji će publici približiti bogato umetničko stvaralaštvo i dinamičan život jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog slikarstva 20. veka, Milana Konjovića. Kroz priču, retrospektivne reprodukcije i filmski zapis, posetioci će imati priliku da se upoznaju sa njegovom kreativnom ličnošću i stvaralačkim opusom.
Izvor: nasemesto.rs

U Maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić"u Somboru otvorena je izložba "Zapisi vremeplova" Sanje Savić Straka.
Na izloženim slikama dominira točak bicikla kao simbol života, putovanja i slobode, a istovremeno podstiče na razmišljanje o prolaznosti.

"Ovom izložbom umetnica se bavi već duže vreme. Najviše je okupira predmet bicikla i ono na šta podseća, a to je putovanje, ne samo kroz vreme nego kroz različite dimenzije naših sećanja koja se uvek menjaju kada ih ponovo prizovemo u realnost. Sanja je radila tehnikom digitalnog printa, ali svi ovi radovi da bi bili prevedeni u digitalnu formu su urađeni klasičnim štamparskim tehnikama, tako da imamo spoj tradicije i novih medija", rekla je urednica likovnog programa Slađana Dragičević Trošić - piše RTV.

Izložba je otvorena do 13. marta.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 6. mart

Elektrodistribucija Srbije (EDS) istakla je da je jedna od najčešćih grešaka kod šifre mernog mesta, koja se može naći u levom gornjem uglu računa za struju i ima 12 cifara, i dešava se da korisnik prilikom unosa šifre mernog mesta permutuje brojeve.

Saopštili su da je u prvih godinu dana više od 700.000 korisnika instaliralo je mobilnu aplikaciju ED Srbije koja im omogućava da od 1. do 6. u mesecu samostalno prijave stanje brojila i ostvare popust od šest odsto na račun. Dodali su da više od 99 odsto korisnika uspešno i ispravno prijavi stanje.

Ipak, kako navode, greške se dešavaju i kada kontrolori EDS provere prijavu i uoče da nešto nije u redu, korisnik dobija mejl sa porukom kakvu je grešku napravio i savetom kako da je ispravi direktno u aplikaciji. Na mernom mestu sa greškom pojavi se crveno dugme sa natpisom "Ispravite stanje" i korisnik može ponovo da prijavi stanje, ovoga puta sa ispravnim podacima.

Jedna od najčešćih grešaka je kod šifre mernog mesta, koja se može naći u levom gornjem uglu računa za struju i ima 12 cifara. Dešava se da korisnik prilikom unosa šifre mernog mesta permutuje brojeve. Tada je potrebno da se merno mesto obriše iz aplikacije klikom na dugme "Odjavi". Nakon toga se doda novo merno mesto sa ispravnom šifrom - piše B92.

Kada korisnici dobiju mejl da se šifra mernog mesta ne slaže sa slikom brojila koju su poslali, potrebno je uporediti broj brojila na računu i na slici. Primeri gde se nalazi broj brojila na različitim tipovima navedeni su u uputstvu za prijavu stanja u samoj aplikaciji i na veb stranici.

Jedna od čestih grešaka za brojila sa digitalnim displejom je slika pogrešnog registra. U uputstvu je detaljno navedeno koje registre je potrebno slikate, a najčešće su to 15.8.1 za višu tarifu i 15.8.2 za nižu tarifu. Ispravka može da se pošalje do 10. u mesecu.

Važno je korisnici znaju da nema potrebe da bilo šta da računaju. Samo na mesto za višu tarifu samo prepišu stanje sa brojila koje označava višu tarifu, isto tako i za nižu. Unosi se ceo broj, bez nule na početku, do zareza.

Da bi se izbegle greške i olakšala prijava u aplikacija može da se memoriše više mernih mesta. Po potrebi, korisnik jednostavno doda novo brojilo u memoriju ili izbriše neko za koje više ne želi da šalje stanje. Osnovni podaci – opština i šifra mernog mesta se unose samo jednom, a uvedena je opcija i da korisnici sami daju ime mernom mestu da bi ih lakše razlikovali, na primer, garaža, vikendica, mamin stan. Cilj je da prijava bude laka i jednostavna.

Detaljno uputstvo postoji u aplikaciji i na Jutjub kanalu Elektrodistribucije Srbije.

Stanje brojila može da se prijavi i na internet stranici elektrodistribucija.rs, a na istom mestu mogu da se pronađu kontakti za slanje mejlom. Za one koji više vole starije tehnologije, stanje brojila može da se prijavi i besplatnim pozivom na broj 0800 360 300 za celu Srbiju ili može da se dostavi lično na šaltere EDS. Oni koji sami očitaju brojila i plate račun do 20. u mesecu ostvaruju popust od šest odsto. Rok za prijavu stanja ističe u petak, 6. marta i pozivamo korisnike da isprobaju aplikaciju i pošalju stanje.

Korisnici koji imaju pametna brojila sa antenom na ormaru, ne šalju stanja, već njihova brojila daljinski očitava isključivo EDS.

Lekar je upozorio na svakodnevnu naviku koja može uticati na rad štitne žlezde, iako se o njenom značaju retko razmišlja.

Neka se javi ko nije parfem nanosio direktno na vrat. To je uobičajena navika i mesto za koje su nas oduvek učili da se baš tu stavlja parfem, ali čini se da bi takva praksa mogla biti opasna po zdravlje, tačnije po zdravlje štitne žlezde, piše Živim.hr.

Na to je upozorio infektolog dr Mateo Baseti, koji je u videu na društvenim mrežama objasnio da prskanje parfema po vratu može negativno uticati na pravilnu funkciju štitne žlezde, uz moguće posledice po metabolizam.

Zašto je parfem opasan za štitnu žlezdu

Dr Baseti, direktor Klinike za infektivne bolesti bolnice San Martino u Đenovi, u svom videu postavio je direktno pitanje: „Da li je zdravo nanositi parfem direktno na vrat?”, a njegov odgovor na to pitanje bio je jednako direktan i jasan: „Ne, nije zdravo.”

Parfem na vratu mogao bi biti mnogo štetniji nego što biste pomislili, jer se ta zona na koju se parfem nanosi nalazi odmah iznad štitaste žlezde, vitalne žlezde koja je odgovorna za regulaciju metabolizma, energije, temperature i hormonske ravnoteže. Osim toga, koža vrata je tanka, osetljiva i nema mnogo lojnih žlezda, te je zato i slabije zaštićena – ističe dr Baseti.

Šta kaže nauka

Studija objavljena u časopisu Environmental Health Insights istakla je prisustvo endokrinih disruptora u mirisnim proizvodima, poput sintetičkih mošusa i derivata ftalata.

To su supstance koje, apsorbovane kroz kožu ili udahnute, dugoročno mogu promeniti hormonsku funkciju. Zato nastavite da koristite parfeme sa uživanjem, ali bez rizika, prskajući ih ili nanoseći na zglobove, unutrašnju stranu laktova i zadnji deo vrata, što su manje izložena područja. Kao i iza ušiju, na odeću ili na kosu (za one koji je imaju) – poručuje dr Baseti.

I alkohol može biti štetan

Kako kaže infektolog, vrat je takođe ključno središte za limfnu drenažu, jer sadrži važne limfne čvorove i sudove koji filtriraju toksine i podržavaju imunološku funkciju. Problem je što je koža na tom delu tela tanja i osetljivija i nedostaju joj lojne žlezde koje mogu zaštititi od potencijalnih negativnih interakcija.

U svakom slučaju, osim endokrinih disruptora, i druge potencijalno štetne supstance mogu imati negativan efekat. Među njima je, na primer, alkohol, pa dr Baseti preporučuje izbor proizvoda bez alkohola. To je zato što alkohol ima tendenciju da isušuje i senzibiliše kožu, naročito ako se više puta nanosi na isto područje.

Taj se problem prvenstveno odnosi na proizvode za koje nema dovoljno garancija. Dakle, ne na parfeme sertifikovanog kvaliteta, već na one kupljene onlajn ili na uličnim tezgama, gde se često prodaju falsifikati poznatih brendova, čiji tačan sastav nije poznat – napominje dr Baseti.

Pazite i na druge sastojke

Alkohol se takođe može mešati sa drugim supstancama koje potencijalno mogu izazvati negativne reakcije, poput nekih eteričnih ulja. Iako su to prirodne esencije, poput bergamota ili gorke pomorandže, to su fotosenzibilizujući proizvodi.

To znači da mogu izazvati probleme kada su izloženi direktnoj sunčevoj svetlosti. To se naziva fototoksičnost, a može se javiti i kod drugih potencijalno alergenih sastojaka u parfemima.

Rizici uglavnom uključuju kožne reakcije, čak i intenzivne, koje mogu dovesti do trajnih fleka i upala. Iako toksičnost može zahvatiti bilo koji deo tela, vrat je posebno osetljiv na parfeme zbog svog položaja i osetljivosti.

Ko je najviše izložen riziku

Svi su potencijalno u opasnosti, iako neke osobe mogu biti više izložene mogućim posledicama, poput onih koji pate od dermatitisa ili poremećaja štitne žlezde, pa samim tim trpe veće posledice delovanja određenih supstanci.

Potencijalni rizici, u slučaju visoke izloženosti, mogu biti ozbiljni, poput dermatitisa, astme, raka dojke, pankreasa, bubrega, prostate… – zaključuje dr Baseti, pozivajući još jednom korisnike parfema na oprez, naročito kada je reč o proizvodima koji su manje kontrolisani i nižeg kvaliteta.

Svetski dan borbe protiv Humnog Papiloma Virusa/HPV, Srbija dočekuje sa i dalje nedovoljnim obuhvatom vakcinisane dece, iako je reč o infekciji koja je direktno povezana sa razvojem više vrsta malignih bolesti, ali i u velikoj meri preventabilna.

Zato je Udruženje pacijentkinja obolelih od raka materice i jajnika „Progovori“ pokrenulo inicijativu da se vakcinacija protiv HPV uvede u kalendar obavezne imunizacije, kao i da se tokom 2026. godine u Srbiji zaštiti najmanje 30.000 devojčica i dečaka koji do sada nisu zaštićena protiv HPV, piše u saopštenju Udruženja građana za borbu protiv raka jajnika i materice - piše N1.

Vakcina protiv HPV je u Srbiji besplatna i dostupna, ali za gotovo četiri godine imunizacije o trošku države, u potpunosti je vakcinisano ukupno svega 50.952 dece i mladih. Najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje „Batut“ otkrivaju duboke regionalne razlike, od Beograda, Južnobačkog, Zaječarskog, Borskog i Moravičkog okruga sa najvišim obuhvatom, do teritorija Novog Pazara i Tutina, kao i Pčinjskog i Jablaničkog okruga, koji beleže zabrinjavajuće niske stope vakcinacije. Ovi podaci jasno ukazuju da mi i dalje propuštamo priliku da sistemski sprečimo oboljevanje od karcinoma grlića materice i drugih karcinoma koji su povezani sa humanim papiloma virusima.

"Zaštitni znak naše kampanje “Ti možeš sve” je padobran – simbol sigurnosti, zaštite i slobode. Pre skoka, hajde da zajedno uradimo sve što je potrebno kako bi let bio uspešan, miran i bezbedan. Na toj misiji mi iz Udruženja možemo mnogo i radimo mnogo. Poznato je da gotovo 90 odsto populacije u Srbiji tokom života dođe u kontakt sa humanim papiloma virusima, a svakog dana dve žene izgube život od raka grlića materice, bolesti koju danas u velikoj meri možemo da sprečimo. Upravo zato pokrećemo ovu kampanju, ali i inicijativu da tokom 2026. godine u Srbiji bude zaštićeno najmanje 30.000 dece koja do sada nisu vakcinisana protiv HPV. Iako imamo kapacitet da godišnje vakcinišemo i do 600.000 dece i mladih, za skoro četiri godine vakcinisano je svega oko 50.000 dečaka i devojčica. I zato se postavlja pitanje da li smo spremni da zaštitu naše dece postavimo kao prioritet", kaže Gorica Đokić iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka grlića materice i jajnika.

Pomoćnik ministra zdravlja, prof. dr Nebojša Tasić poručio je da Ministarstvo zdravlja apsolutno snažno stoji ka cilju da se ova vakcina uvede u obavezni kalendar imunizacije.

"Ministarstvo zdravlja, zajedno sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, apsolutno će učiniti sve, s jedne strane da nabavi adekvatne količine vakcine, i to već radimo, a sa druge strane apsolutno snažno stojimo ka cilju da se ova vakcina uvede u obavezni kalendar imunizacije. Za sada je ona samo preporučena, dok se ne izmeni zakon, ali zajednički napori idu ka jednom cilju, da se uvođenjem ove vakcine u kalendar obaveznih suštinski zaštiti što veći broj mladih osoba. Ovo je, po mom mišljenju, najbolji pokazatelj snažne povezanosti između države, struke, nevladinih organizacija i medija, jer samo zajednički, kroz ovakve konferencije i aktivnosti, možemo postići cilj koji želimo", poručio je prof. dr Tasić.

Podaci Instituta za javno zdravlje “Batut” pokazuju da je od početka sprovođenja imunizacije, prvu dozu vakcine protiv HPV primilo je ukupno 36.184 dece uzrasta od 9 do 14 godina, od čega je 27.235 u potpunosti vakcinisano u skladu sa uzrastom. U starijoj uzrasnoj grupi, od 15 do 19 godina, prvu dozu primilo je 24.286 adolescenata, dok je njih 18.959 završilo kompletnu vakcinaciju sa tri doze. Od aprila 2024. godine omogućena je i vakcinacija studenata, uzrasta od 19 do 26 godina u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. U ovom programu prvu dozu vakcine primilo je 6.451 mladih, dok je 4.758 njih u potpunosti vakcinisano.

"Imunizacija je najefektivnija i najbezbednija mera prevencijе oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima. Sprovodi se kao preporučena imunizacija kod dece od devet do 19 godina života, a prvenstveno kod dece petih i sedmih razreda osnovnih škola, tokom sprovođenja preventivnih (sistematskih) pregleda ili uz obaveznu revakcinaciju protiv difterije i tetanusa, u organizaciji službi za zdravstvenu zaštitu školske dece. Od januara 2026. godine, u skladu sa raspoloživim količinama vakcina, imunizacija se može sprovoditi i kod lica uzrasta od 19 do 26 godina, kao i kod lica uzrasta od 27 do 45 godina u skladu sa indikacijom postavljenom od strane specijaliste odgovarajuće grane medicine, u nadležnim I/ZJZ, službama za zdravstvenu zaštitu studenata, odnosno u službama opšte medicine kod izabranog lekara. Od početka sporovođenja preporučene imunizacije protiv HPV o trošku države, zaključno sa 31.1.2026. godine, aplikovano je ukupno 146.401 doza vakcine", istakla je prof. dr Verica Jovanović, v.d.direktorke Instituta za javno zdravlje „Batut“.

Vakcina protiv HPV je najefikasnija kada se primi na vreme, pre nego što mlada osoba dođe u kontakt sa virusom, jer do infekcije može doći već pri prvom seksualnom odnosu.

"Upravo zato je važno da se deca vakcinišu u uzrastu kada su zdrava i nemaju nikakve simptome. Ova vakcina se u svetu primenjuje više od 15 godina, dato je na stotine miliona doza i spada među najbezbednije vakcine koje imamo, bez dokaza o ozbiljnim neželjenim reakcijama. Važno je naglasiti da HPV ne pogađa samo devojčice, i kod dečaka može izazvati kondilome, ali i ozbiljne karcinome penisa, analne regije i glave i vrata. Roditelji danas imaju priliku da svoju decu zaštite na vreme i tu priliku ne bi trebalo da propuste. Uvođenje HPV vakcine u kalendar obavezne imunizacije dodatno bi unapredilo informisanost i obuhvat, jer bismo sistemski obezbedili da svi roditelji dobiju tačne i pravovremene informacije o njenom značaju", objasnila je dr Jelena Mitrović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević“ na Čukarici.

Simbol kampanje nije ostao samo metafora. Mišo Božić, instruktor padobranstva je podržao ovu inicijativu i podsetio koliko su priprema, sigurnost i poverenje ključni za svaki bezbedan let, baš kao i pravovremena zaštita kada je reč o zdravlju.

"U padobranstvu ne čekate problem da biste reagovali, bezbednost počinje mnogo pre samog skoka. Detaljna obuka, provera opreme, ponavljanje procedura i razvijanje svesti o rizicima sastavni su deo svakog treninga. Upravo ta preventiva pravi razliku između bezbednog doskoka i ozbiljnih posledica. Isto važi i za HPV. Preventivno delovanje kroz edukaciju, redovne preglede i vakcinaciju predstavlja ključnu meru zaštite zdravlja. Kao što padobranac ne skače bez pripreme, tako ni društvo ne sme zanemariti preventivne mere kada je u pitanju virus koji može imati dugoročne posledice po zdravlje. Prevencija nije reakcija, prevencija je odgovornost. Ona je deo sistema, deo kulture bezbednosti i deo brige o sebi i drugima", istakao je Božić.

Jedno od najlepših iznenađenja tokom sezone nagrada 2026. bila je nominacija 75-godišnje Ejmi Medigan za Oskara za najbolju sporednu glumicu za ulogu u filmu „Weapons“.

Ovo priznanje nije bilo neočekivano zbog kvaliteta njenog rada ili karijere: Medigan je ostvarena glumica i već je bila nominovana za sporednu ulogu za film „Twice in a Lifetime“ iz 1985. godine.

Ipak, „Weapons“ je horor film, žanr koji nikada nije bio miljenik Akademije filmskih umetnosti i nauka - barem do sada.

„Jedna od najlepših stvari u čitavom procesu snimanja ‘Weapons’ bila je gledati Ejmi kako staje na crtu, briljira, a zatim videti kako ljudi reaguju. To je zaista ispunjavajuće. Presrećan sam zbog nje. Da li će pobediti ili ne, to mi je nekako nevažno. Oduševljen sam što je prepoznata za nešto izuzetno“, rekao je reditelj Zak Kreger u intervjuu za Consequence.

Tokom skoro stogodišnje istorije Oskara, horor filmovi su često bili nagrađivani u tehničkim kategorijama: „Isterivač đavola" (The Exorcist) iz 1973. osvojio je nagrade za adaptirani scenario i zvuk, dok je „Muva" (The Fly) iz 1986. pobedio za šminku - piše N1.

Primeri nominacija za glumu u horor filmovima mnogo su ređi: Fredrik Marč bio je prvi glumac koji je pobedio u ovom žanru za svoju ulogu u „Dr. Jekyll and Mr. Hyde“ 1931, dok je Rut Gordon bila prva glumica koja je trijumfovala zahvaljujući svojoj jezivoj ulozi u „Rozmarinoj bebi" (Rosemary’s Baby) iz 1968.

Osim tih pionirskih uspeha, ostali glumci koji su osvojili Oskara za uloge u ovom žanru mogu se nabrojati na prste jedne ruke: Keti Bejts je imala probleme kada oden na sastanak nakon što je igrala poremećenu progoniteljku u filmu „Mizeri" (Misery) iz 1990, ali je za tu ulogu dobila Oskara za glavnu glumicu, a sledeće godine Džodi Foster je pobedila za ulogu Klaris Starling u velikom oskarovskom hitu „Kad jaganjci utihnu" (The Silence of the Lambs).

Entoni Hopkins je takođe osvojio nagradu za glavnog glumca za „Kad jaganjci utihnu" , a u zavisnosti od toga kako tumačite „Crni labud" (Black Swan) iz 2010, i Natali Portman pripada ovoj veoma ekskluzivnoj grupi.

Čak su i nominacije retke kada je reč o horor ostvarenjima, iako je Danijel Kaluuja bio nominovan za glavnu ulogu u „Beži!" (Get Out) (kasnije je osvojio Oskara za sporednu ulogu u „Juda i crni mesija" (Judas and the Black Messiah)), Džoni Dep je bio hvaljen za svoje polupevanje u filmu „Sweeney Todd“, a Sigurni Viver je više nego zaslužila svoju nominaciju za „Osmi putnik" (Aliens, 1986), makar samo zbog replike: „Beži od nje, kučko!“

Ova istorija čini uspeh Ejmi Medigan sa filmom „Weapons“ još uzbudljivijim.

Medigan je bila nezaboravna kao temperamentna supruga Kevina Kostnera u „Field of Dreams“, unosila je jezu u HBO drami „Carnivále“ i slomila mnoga srca u filmskoj adaptaciji „The Laramie Project“.

Ipak, „Weapons“ je njena najzapaženija uloga poslednjih godina.