Sombor.info

Navršeno je 175 godina od nastanka somborskog sunčanog sata - jednog od urbanih znamenja starog gradskog jezgra. U najstarijem delu baroknog samostanskog zdanja, načinjen je ovaj sunčani sat, koji i danas još uvek postoji i savršeno „radi“.

Sombor je svoje javne mehaničke časovnike imao još u osamnaestom veku. Ipak, oni su se kvarili pa je polovinom devetnaestog veka tadašnji profesor i upravitelj srpske učiteljske škole u Somboru Jovan Čokor projektovao i načinio sunčani sat na somborskom Župnom dvoru. Nastao je kao plod njegovog interesovanja za astronomiju i istraživanje neba i kretanje zvezda - piše RTS.

„Sam sunčani časovnik je veoma lepo osmišljen, umetnički osmišljen. Na njemu i danas možemo videti anđela koji drži šipku koja pokazuje tačno vreme, a vreme je na ovom časovniku uvek i apsolutno tačno, osim što on pokazuje sada prirodno vreme, a mi smo trenutno u letnjem vremenu koje nije prirodno, odnosno tek zimsko vreme je pravo prirodno vreme. Tu je jedan petak koji označava buđenje, život, radost ali je tu i jedna lobanja koja označava smrt i poznat natpis koji zvuči prilično, ne možemo reći ni cinično nego upozoravajuće „Jedan ti je od ovih poslednji“ i napisan latinicom, odnosno bunjevačkim narečjem ranije i na mađarskom jeziku“, navodi publicista Milan Stepanović.

Ova čuvena stara latinska izreka o ljudskoj prolaznosti često se pojavljivala na sunčanim časovnicima u Zapadnoj Evropi.

„Časovnik je mnogo puta popravljan. Vremenom od vremenskih prilika, sunca, kiše, snegova, vetrova počinje da bledi ova slika i on je morao svakih desetak godina ponovo da bude naslikan ili da pojačaju dotadašnju sliku. Pre nekoliko godina taj izvorni crtež koji je svakako rađen mnogo puta posle nastanka originalnog crteža iz 1850. godine, zapravo je skinut i odnet u Gradski muzej gde se i danas nalazi, a ovde je napravljena apsolutno verna replika, ali je ostao pokazivač vremena iz 1850. godine, tako da ništa nije izgubljeno, samo je zapravo još jednom naslikano ono što je tu nekada bilo na potpuno istovetan način. Jovan Čokor, autor ovog sata je uskoro otišao iz Sombora, postao je direktor patrijaršijske štamparije u Sremskim Karlovcima i nije više imao veze sa Somborom i evo ovaj sunčani sat nadživeo ga je više od jednog i po veka i danas predstavlja svakako jedan od prepoznatljivih simbola somborskog urbaniteta“, navodi publicista Milan Stepanović.

Sunčani časovnik svedočio je o mnogo čemu što se dešavalo pod njegovim zidom, pa i o nekim od najpotresnijih događaja somborske novije prošlosti. Pod ovim satom su polovinom aprila 1941. godine, streljani pohapšeni građani Sombora, svega nekoliko dana nakon ulaska okupacionih trupa u grad. Časovnik iznad somborske pijace „U lancima“ i nadomak središnjeg gradskog Trga Svetog Trojstva, ostaje da trajno svedoči o jednom vremenu.

Ivana i Goran Božin iz Stapara kod Sombora mogu reći da žive život iz snova. Na svom porodičnom imanju počeli su da se bave uzgojem koza. Dok Goran brine o stadu, Ivana od svežeg kozjeg mleka pravi domaći sir.

Kontrolisano poreklo, odgovarajuća rasa i uslovi, kvalitetna hrana i ispaša, kao i zdravstvena zaštita, samo su deo svakodnevnih obaveza koje Ivana i Goran Božin iz Stapara imaju. Pre godinu dana odlučilii su da se oprobaju u kozarstvu, a danas već imaju ozbiljno i stabilno stado.

"Jesenas smo uzeli 10 komada umatičenih, to nam je bitno da bismo stekli pravo na subvencije. Sada od njih imamo devet ženskih potomaka, tako da broj koza raste, i nadamo se da će se povećavati, cilj nam je da ih imamo tridesetak", kaže Goran.

Radni dan na imanju počinje veoma rano, jer posao ne čeka.

"Dan je buran, ustajemo veoma rano, da namirimo, pomuzemo... posla ima po ceo dan."

Dok Goran brine o stadu, Ivana se posvetila preradi mleka. Od svežeg kozjeg mleka pravi domaći sir.

"Naše koze trenutno daju 2,4 litre mleka dnevno, za kilogram mladog sira potrebno je oko 8 litara mleka, a za polutvrde nešto manje, otprilike četiri litre da bi bio šajt", kaže Ivana Božin.

Goranov i Ivanin naredni cilj jeste otvaranje mini-mlekare, u kojoj bi proizvodili sireve, jogurt i druge proizvode od mleka, a uz trud i rad sve je moguće - piše Telegraf.

Iz Narodnog pozorišta Sombor obaveštavaju publiku da se otkazuje gostovanje predstave OJ, ŽIVOTE Josipa Pejakovića, u adaptaciji, režiji i izvođenju Džeka Dimića, zakazano za subotu, 8. novembar.
Povrat novca za ulaznice možete dobiti na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor. Ukoliko ste ulaznice kupili online, novac će vam biti vraćen na tekući račun.

Opština Apatin i ove godine organizuje besplatan prevoz za sve ljubitelje knjige na ovogodišnji Sajam knjiga u Beogradu. Polazak je planiran za 30. oktobar 2025. godine u 8:00 časova ispred Hale „Rade Ratko Vejin“, a povratak iz Beograda u 17:00 časova istog dana.

Svi zainteresovani građani mogu se prijaviti radnim danima od 8:00 do 14:00 časova na broj telefona 064/659-2410, a najkasnije do 29. oktobra.

Pomoćnica predsednice opštine Apatin za obrazovanje i omladinsku politiku, Milka Nikšić, naglasila je da je ova inicijativa još jedan korak ka približavanju kulture i obrazovanja svima:
„Sajam knjiga je mesto susreta ideja, znanja i inspiracije. Svako putovanje u svet knjiga podseća nas koliko je važno negovati radoznalost i ljubav prema čitanju, jer upravo tako gradimo pametnije i bolje društvo.“

Ovim gestom, Opština Apatin nastavlja da podstiče kulturu čitanja i omogućava svim građanima jednak pristup obrazovanju i duhovnom obogaćivanju.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 24. oktobar

Iako možda zvuči kao poslednja stvar koju biste želeli da uradite kad zahladi, hladni tuševi donose izuzetne koristi za telo i psihičko zdravlje.

Male, ali hrabre promene u dnevnoj rutini, pa i tuširanju, mogu poboljšati imunitet, raspoloženje i smanjiti upale u organizmu. Nije ni čudo što su hladne kupke i plivanje u hladnoj vodi poslednjih godina postali popularni – ljudi započinju dan sa „hladnim šokom“, bez obzira na vremenske uslove - piše Danas.

Ali ne morate da izlazite iz kuće da biste osetili dobrobiti – samo hladan tuš može imati pozitivan efekat. Studije pokazuju da hladna voda može:

ojačati imuni sistem,
smanjiti upalne procese,
poboljšati raspoloženje.
Kako hladna voda utiče na telo

Hladna voda aktivira primarni stresni odgovor tela: ubrzava rad srca, menja oblik i širinu krvnih sudova i izaziva brže disanje. Za razliku od hroničnog stresa, ovakvi kratki „šokovi“ mogu biti korisni jer pokreću telo i čine ga otpornijim.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji redovno praktikuju hladne tuševe ili kupke imaju bolju otpornost na određene bolesti. Jedno istraživanje je pokazalo da 30-sekundni hladni tuševi svako jutro tokom 60 dana mogu smanjiti broj dana bolesti za čak 30 odsto, piše Ladbible.

Hladna voda takođe može poboljšati faktore rizika za kardiovaskularne bolesti, poput krvnog pritiska i nivoa holesterola, dok se izveštava i o povećanju hormona sreće – dopamina, serotonina i beta-endorfina. Kod nekih ljudi je primećeno i smanjenje potrebe za antidepresivima. Osim toga, hladni tuševi mogu smanjiti upale i olakšati bol i ukočenost mišića nakon treninga.

Hladan tuš i bezbednost

Iako hladna voda donosi brojne dobrobiti, može biti opasna za određene osobe, posebno one sa srčanim ili drugim zdravstvenim problemima. Potencijalni rizici uključuju:

šok od hladne vode (naglo ubrzanje srca i gubitak kontrole nad disanjem),
aritmije (poremećaj ritma srca),
hipotermiju.

Zato je važno da se posavetujete sa lekarom pre nego što uvrstite hladne tuševe u dnevnu rutinu, naročito ako imate postojeće zdravstvene probleme.

Najlakši način da počnete je hladan tuš – manje intenzivan od kupki u hladnoj vodi. Postepeno smanjujte temperaturu i produžavajte vreme pod tušem kako biste navikli telo i maksimalno iskoristili sve benefite.

Srbija je 21. oktobar, Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, dočekala sa sa nezavidnom statistikom. Svaki pet građanin je u riziku od siromaštva.

Skoro jedna od četiri žene u Srbiji živi u siromaštvu, a više od polovine žena u Srbiji je van radne snage u poređenju sa muškarcima, kod kojih je to 36,4 odsto - piše Danas.

Deca i stariji predstavljaju najugroženije grupe. Posebno deca na selu, gde je gotovo 30 odsto domaćinstava na selu siromašno u poređenju sa šest odsto onih u gradu. Ovo znači da su deca na selu u startu u nepovoljnom položaju.

Ana Prodanović iz UNICEF-a objašnjava da mesto stanovanja predstavlja važan parametar po kome se vide nejednakosti u Srbiji i to je jedna kombinacija nedostatka finansijskih sredstava i nedostatka kvaliteta i blizine usluga kojima to stanovništvo može da pristupi.

„Ova razlika ima posledice, naročito po decu. Mi to primećujemo po ishodima dece u kasnijem školovanju, u zdravstvenim aspektima i domenu socijalne zaštite. To su često deca koja su više izložena rizicima. To utiče kasnije na njihov životni ishod. Na tu grupu dece treba obratiti dodatnu pažnju i to ne samo kroz neke ciljane intevencije već je potrebna jedna vrsta optimizacije mreže svih usluga u sektorima obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite kako bi ta deca imala pristup svim uslovima koji su im potrebni u tom ranom periodu“, napominje ona.

Prema rečima, Sarite Bradaš, psihološkinje i istraživačice Fondacije „Centar za demokratiju” razlozi za veće siromaštvo na selu su jednostavni.

„Prihodi na selu su mnogo manji od prihoda u gradu, odnosno njihove mogućnosti da dođu do posla su mnogo manje od onih koji su u gradu. Usmereni su na poslove koji se odnose na rad u poljoprivredi, koji su niskoproduktivni, slabo plaćeni i u kojima nema podrške države, ili na malobrojne poslove u trgovini. Oni nemaju mogućnost zapošljavanja u toj sredini. Ako je velika udaljenost do posla, to zahteva i troškove prevoza pa se ljudi verovatno usmeravaju na ono što im je dostupno u sopstvenoj zajednici.

Ekonomista Danilo Šuković ocenjuje da je siromaštvo u Srbiji mnogo veće nego što se zvanično objavljuje.

„Ti podaci nisu uporedivi sa podacima u inostranstvu. Mi polazimo od linije siromaštva koja je ispod svakog nivoa, koja ne može zadovoljiti nikakve potrebe čoveka. Ko može da živi od 10-12 hiljada dinara mesečno? U takvom stanju maltene sveopšteg siromaštva, irelevantno je da li je negde 20, a ovamo 30 odsto. To da ih je više siromašnih u selu nego u gradu može da bude i faktor naturalne potrošnje. Vi u selu imate prihode koji se ne valorizuju novcem, a i sigurno da je u gradovima veći standard, jer su razvijeniji, u njima su koncentrisani državna služba i firme, veća je zaposlenost. Ti faktori mogu da utiču na to da je veće siromaštvo u selu nego u gradu, ali poenta je u tome da je siromaštvo u Srbiji veliko i da mi nažalost nemamo pravu sliku o tome kakvo je siromaštvo i da se ni institucije, ni političke partije, pa čak ni crkve, ne brinu mnogo o tako velikom broju siromašnih”, poručuje on.

Dok su arheolozi iskopavali ruševine utvrđenog grada Argisthihinilija, podignutog pre oko 2.500 godina na brdu Surb Davti Blur u Jermeniji, počela je da se otkriva davno izgubljena civilizacija. To su bili ostaci nekada moćnog kraljevstva Urartua u južnom Kavkazu. Među ruševinama su se nazirale terasaste kuće i podovi popločani blatom i kamenom. A zatim, dok su sa keramičkih posuda i drugih predmeta u jednoj ostavi pažljivo skidali prašinu, iz tame je počelo da se pojavljuje čudno ljudoliko lice isklesano od vulkanskog kamena.

Identitet tog lica ostaje misterija. Arheolog Mateuš Isra sa Poljskog centra za mediteransku arheologiju Univerziteta u Varšavi, koji je zajedno sa timom poljskih i jermenskih istraživača predvodio iskopavanja ostataka Argisthihinilija, smatra da bi moglo biti reč o idolu koji su Urartijanci poštovali u vreme kada je njihovo kraljevstvo bilo u padu. Figura visoka oko pola metra i danas stoji onako kako je postavljena pre hiljada godina. Na njenom licu jasno se vide dugačak, tanak nos između zbijenih očiju i uska, ozbiljna usta. Izgleda slično figurama koje su stari Jermeni pravili da bi odali počast precima ili ih koristili u obredima plodnosti - piše Nova.rs.

Pored idola pronađena je i kamena kutija koja bi mogla otkriti više o tadašnjim ritualnim običajima. Hemijska analiza te kutije mogla bi da pokaže tragove organskih materija koje su korišćene kao žrtvene ponude, poput ostataka vina ili halucinogenih supstanci koje su ranije pronađene u egipatskim posudama poznatim kao „Bes šolje“.

Figura otkrivena na ovom i sličnim lokalitetima iz tog perioda pokazuje da su duhovni koreni Urartijaca bili duboko usađeni i prisutni u svakodnevnom životu. O njihovoj religiji se zna da su poštovali mnogoboštvo, sa božanstvima domaćeg porekla, ali i onima preuzetim iz osvojenih oblasti, kao i iz starijih mesopotamskih i anadolskih verovanja. Imena mnogih bogova uklesana su u kamenu nišu na planini izvan glavnog grada Tušpe, današnjeg Vana.

Uz imena 79 bogova nalazili su se i spiskovi žrtava koje su im se morale prinositi. Ako buduća istraživanja otkriju ostatke materija u kamenoj kutiji koje se poklapaju sa propisanim žrtvama određenog božanstva, to bi moglo značiti da je idol načinjen upravo po njegovom liku.

Najvažniji među bogovima Urartua bili su Haldi, vrhovno božanstvo, Teišeba, bog oluja i gromova, i Šivini, bog sunca, čiji je krilati solarni disk verovatno preuzet iz egipatskog kulta boga Ra. Postojala su i lokalna božanstva nazvana po mestima nad kojima su, verovalo se, bdila. Ako je idol predstavljao jednog od tih bogova, mogao je biti poznat kao „bog grada Argisthihinilija“.

Iako nijedan hram Urartijaca nije sačuvan, asirski reljefi iz istog perioda pružaju uvid u njihov izgled, a tvrđave su često bile povezane sa određenim božanstvima. Pošto je Argisthihinili bio utvrđeni grad, moguće je da je istovremeno služio i kao mesto obožavanja, poznato kao „tvrđava boga“ kojem je bio posvećen. To bi moglo značiti da kameni lik predstavlja upravo lice tog božanstva.

Religijska umetnost Urartua najčešće se izražavala kroz bronzane figure, ali su božanstva prikazivana i na zidovima magacina. Postoji mogućnost da su zidovi prostorije u kojoj je idol pronađen nekada bili oslikani prikazom istog boga.

Da li je to bio Haldi? To još nije poznato. Haldi se često prikazivao na predmetima povezanim s ratom, kao što su oružje i štitovi, ali takvi artefakti nisu pronađeni na lokalitetu Surb Davti Blur. Buduća istraživanja možda će konačno otkriti pravo lice ovog misterioznog idola.

Osteoporoza predstavlja značajan zdravstveni i socio-ekonomski problem savremenog društva.

Osteoporoza je sistemska, progesivna bolest skeleta, koju karakteriše smanjena koštana masa i kvalitet koštanog tkiva sa posledičnim povećanjem krhkosti kostiju i podložnosti prelomima, piše Stetoskop.

Očekuje se povećanje broja obolelih od osteoporoze za 30% na svakih deset godina u 21. veku.

Osteoporoza može biti primarna i sekundarna.

Primarna i sekundarna osteoporoza - faktori rizika

Faktori rizika za nastanak primarne osteoporoze su podeljeni u dve grupe: nepromenljive i promenljive.

U nepromenljive faktore rizika ubrajaju se:

genetska predispozicija,
bela rasa,
ženski pol,
starosno doba ≥65 godina,
pozitivna porodična anamneza za nastanak preloma,
rana menopauza,
hronična upotreba glukokortikoida (tokom 3 meseca ili duze).

U promenljive faktore rizika na koje možemo uticati ubrajaju se:

pušenje,
konzumiranje alkohola,
mala telesna masa (nizak indeks telesne mase – BMI<18.5 kg/m2),
dugotrajna laktacija,
amenoreja u generativnom periodu (duže od 6 meseci),
nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D,
neadekvatna fizička aktivnost.

Sekundarna osteoporoza nastaje kao posledica drugih oboljenja i stanja koji dovode do gubitka koštane mase.

Osteoartroza - postavljanje dijagnoze

Dijagnoza osteoporoze se postavlja na osnovu laboratorijskih analiza, kao i merenjem mineralne koštane gustine primenom osteodenzitometrije (DXA) pregleda.

Osteodenzitometrija je značajna za:

skrining za osteoporozu,
utvrđivanje težine osteoporoze,
određivanje rizika od preloma,
identifikaciju pacijenata ta za farmakološku terapiju,
za procenu promena u koštanoj gustini tokom vremena.

TBS (Trabecular Bone Score) je skor trabekularne kosti koji nam daje dodatne informacije o mikroarhitekturi (građi) trabekularne kosti. TBS se može odrediti korišćenjem posebnog softvera u toku merenja mineralne koštane gustine.

„Blagovremeno praćenje rizika od preloma i adekvatno lečenje su ključni u uspešnom lečenju osteoporoze i prevenciji komplikacija”, objašnjava prof. dr Tomašević Todorović.

Desetogodisnji rizik za prelome se određuje na osnovu FRAX upitnika koji izračunava desetogodišnju verovatnoću za prelom kuka ili druge značajne prelome povezane s osteoporozom (engl. major osteoporotic fracture, MOF; kičma, kuk, podlaktica ili nadlaktica). Određivanje biohemijskih markera koštanog metabolizma može biti korisno u praćenju efekata lečenja uz druge potencijalne koristi-predviđanje rizika za prelom, izbor terapije, kao i procenu adherencije i komplijanse.

Blagovremena dijagnoza osteoporoze se postavi kod svake pete osobe, dok samo trećina njih prima adekvatnu terapiju. Kod pacijenata koji imaju ponovljene prelome ili značajan gubitak koštane mase dok su na terapiji ponoviti procenu uzroka eventualne sekundarne osteoporoze.

Osteoartroza - terapija

Kada se postavi dijagnoza osteoporoze promena štetnih životnih navika i strategija za prevenciju preloma je primarna. Neophodan je adekvatan unos kalcijuma i D vitamina, prevencija padova, odgovarajuća fizička aktivnost.

Kod pacijenata sa faktorima rizika za osetorporozu je potrebno sprovesti mere prevencije.

Primarna prevencija podrazumeva preduzimanje mera za sprečavanje razvoja osteoporoze.
Sekundarna prevencija se sprovodi preduzimanjem mera za rano otkrivanje osteoporoze, a tercijerna prevencija se odnosi na sprečavanje posledica osteoporoze (nastanak preloma).
Kod pacijenata sa osteoporozom i povećanim rizikom od preloma bisfofonati se preporučuju kao prva terapijska linija. Lekovi koji imaju pretezno anabolički efekat (utiču na stavaranje koštanog tkiva) kao što su denosumab ili Teriparatid i Abaloparatid se preporučuju za terapiju osteoporoze kod osoba koje imaju veoma visok rizik od preloma.

Kod žena u postmenopauzi koje imaju visok rizik od fraktura i ukoliko terapija bisfofonatima i denosumabom nije odgovarajuća može se preporučiti terapija selektivnim modulatorima estrogenskih receptora.