Menstruacija, kao i njen prestanak – odnosno ulazak u menopauzu – predstavljaju važne etape u životu svake žene.
Iako je menopauza prirodan deo starenja kroz koji sve žene prolaze, ona je ujedno i izazovan period koji se mnogo lakše prebrodi kada imamo prave informacije.
Kod većine žena menopauza počinje između 40. i 55. godine života, ali može nastupiti i ranije. Iskustvo menopauze razlikuje se od žene do žene – neke će proći kroz ovaj period gotovo bez simptoma, dok će druge osetiti gotovo sve karakteristične tegobe, piše Zadovoljna.hr.
Menopauza se deli na tri osnovne faze, jer je reč o postepenom procesu.
Prva faza je perimenopauza – period u kojem nivo hormona estrogena i progesterona počinje da varira. Žene tada osećaju promene raspoloženja, menstruacija postaje neredovna, a javljaju se i drugi simptomi.
Druga faza je menopauza – ona se definiše kao izostanak menstruacije tokom 12 uzastopnih meseci, bez drugih mogućih uzroka poput bolesti, lekova ili trudnoće.
Treća faza, na koju ćemo se danas posebno osvrnuti, jeste postmenopauza.
U ovoj fazi simptomi poput valunga (naleta vrućine) postaju blaži ili potpuno nestaju. Nivo hormona ostaje konstantno nizak, žena više ne može da zatrudni i nema menstruaciju.
Međutim, postmenopauza sa sobom nosi i povećan rizik od određenih zdravstvenih problema, među kojima su:
osteoporoza
kardiovaskularne bolesti
depresija i drugi mentalni poremećaji
promene u vaginalnom zdravlju, poput suvoće vagine.
1. Osteoporoza
Osteoporoza je stanje koje uzrokuje stanjivanje kostiju. Promene u gustini kostiju ubrzavaju se nakon menopauze, naročito tokom prvih nekoliko godina nakon poslednje menstruacije. Glavni uzrok tome je gubitak estrogena.
Zbog osteoporoze kosti postaju krhke i podložnije prelomima.
Evo kako možete smanjiti rizik:
jedite hranu bogatu kalcijumom (ili uzimajte suplemente)
unosite dovoljno vitamina D
redovno vežbajte
ograničite unos alkohola
prestanite sa pušenjem
Naravno, važno je da razgovarate sa lekarom koji će vam dati savete i pratiti vaše stanje.
2. Kardiovaskularne bolesti
Menopauza ne izaziva direktno kardiovaskularne bolesti, ali povećava rizik za njihov razvoj.
Posle menopauze mogu se javiti promene krvnog pritiska, povišen holesterol, trigliceridi i hormonalne oscilacije. Sve to povećava rizik od srčanih bolesti.
Kako biste umanjili rizik:
hranite se uravnoteženo
redovno vežbajte
izbegavajte pušenje
3. Ostala stanja
Kod nekih žena simptomi menopauze potpuno nestanu u postmenopauzi, ali kod drugih mogu da potraju – na primer, valunzi mogu trajati i godinu-dve nakon menopauze.
Takođe, mogu se javiti i problemi sa mentalnim zdravljem, pa je važno da se o tome razgovara s lekarom.
Suvoća vagine može negativno uticati na seksualni život i izazvati druge zdravstvene tegobe. U ovom slučaju mogu pomoći lubrikanti, ali se i o ovome treba posavetovati sa stručnjakom.
Kontrolni pregledi u postmenopauzi
Nakon ulaska u postmenopauzu, redovni lekarski pregledi su ključni za prevenciju i rano otkrivanje bolesti.
Pregledi koji se preporučuju u ovoj fazi uključuju:
pregled karlice
Papa test (najčešće na svake 3 godine)
mamografija
drugi ginekološki pregledi
Kako da brinete o sebi u postmenopauzi?
Da biste očuvali zdravlje, uvedite male, ali efikasne promene u svakodnevni život:
Zdrava ishrana – neka bude uravnotežena, izbegavajte višak soli i šećera, obezbedite unos kalcijuma i vitamina D.
Redovna fizička aktivnost – kombinujte kardio i vežbe snage, čak i svakodnevna šetnja je korisna.
Posete lekaru – godišnje kontrole pomažu da se na vreme uoče promene u zdravlju.
Izbacite loše navike – poput pušenja, neumerenog unosa alkohola i sedelačkog načina života.
