Sombor vesti

Iako ova životinja nema nikakve veze sa crkvom, pa ni sa Isusom, poslednjih decenija zec je postao najprepoznatljiviji simbol Uskrsa, čak i u našim krajevima.

Odakle zec u priči o Uskrsu?

Zec koji nosi jaja?

Zeca možda nema u Bibliji, ali su zato paganska verovanja prepuna priča o njemu. Izvorni “uskršnji zeka” drevni je simbol plodnosti i ponovnog rađanja.

Legenda verovatno potiče iz anglosaksonskih krajeva. Tamo postoji priča o boginji proleća i ponovnog rađanja Eosteri čiji je pratilac zec.

Mit kaže, jedne godine, boginja je zakasnila sa dolaskom na zemlju i mraz i zima su potrajali sve do maja. Kada je konačno došla, u šumi je zatekla promrzlu ptičicu na samrti. Žalosna što vidi da ptica umire, Eostera ju je pretvorila u zeca dajući joj krzno da je zauvek greje.

Priča kaže, kako je ovaj zec u suštini i dalje bio ptica, on je sneo jaje u čast boginje koja ga je spasla od smrti. Zec bi jajima dočekivao boginju svaki put kada bi ona, baš negde u vreme prolećne ravnodnevice, došla na zemlju i donela proleće.

Zec koji donosi poklone

Spajanje zeca sa jajima i Uskrsom verovano se odigralo početkom XVI veka u Nemačkoj gde postoje zapisi o tome koliko su deca željno iščekivala dolazak “Oschter Haws-a” – zeca koji na uskršnje jutro polaže obojena jaja u gnezda.

Osim toga, on je proveravao da li su deca bila dobra ili ne i donosio je poklone samo dobroj (nešto slično kao Deda Mraz).

Ovaj običaj nemački doseljenici preneli su u Ameriku početkom XVIII veka, a globalizacija, masovna kultura i industija zabave su poslednjih decenija učinili ostalo – “Oschter Haws”, “Easter Bunny”, ili Uskršnji Zeka, postao je tako najveći komercijalni simbol Uskrsa.

Zec je u naše krajeve stigao prvo u ona mesta koja su bila u dodiru sa germanskom kulturom, a kasnije, početkom 20. veka (što se može videti iz ondašnjih čestitki i uskršnjih razglednica), proširio se i na ostale krajeve, prenosi Istorijski zabavnik.

Izvor: n1info.rs

Turisti koji ne noće u Veneciji ponovo moraju da plate ulaz u grad – do deset evra. Ko ne plati, a uhvate ga - preti mu kazna do 300 evra. Ta mera važi od sada po do kraja jula, uglavnom vikednom i to ne ceo dan, piše DW.

Za izlet u Veneciju turisti sada ponovo moraju da plate ulaz – do deset evra ako žele da provedu dan u tom italijanskom gradu na obali Jadrana. Nova pravila se primenjuju od 18. aprila do 4. maja, a zatim, do kraja jula – svakog vikenda, odnosno od petka do nedelje. Od ponedeljka do četvrtka ulaz je ponovo besplatan, kao i tokom većeg dela godine, piše DW.  

Ulaznica se plaća za vreme od 8.30 do 16.00. Ko kupi kartu najmenje tri dana pred dolazak, plaća samo 5 evra. Gosti koji noće u gradu i dalje ne moraju da plaćaju ulaz, ali plaćaju boravišnu taksu. A od plaćanja ulaznice su oslobođeni deca do 14 godina, đaci, studenti, osobe sa invaliditetom.

Međutim, svi koji dolaze na izlete moraju da imaju ulaznicu, koju mogu da nabave na zvaničnom portalu grada Venecije (https://cda.ve.it) i preuzmu QR kod koji potvrđuje njihovu registraciju ili izuzeće od plaćanja. Ko nema ulaznicu, rizikuje kaznu do 300 evra, ako bude uhvaćen.

Prošle godne grad od ulaznica zaradio 2,4 miliona

Venecija je 2024. počela da naplaćuje ulaz posetiocima koji dolaze samo na izlet. Prilikom premijere ovog jedinstvenog modela prošle godine cena je bila upola manja – pet evra. U osnovi, sve funkcioniše kao i prošle godine – samo što se sada naplaćuje češće i više.

Prošle godine, prema navodima vlasti, registrovano je 485.000 posetilaca koji su platili ulaz, što je gradsku kasu uvećalo za više od 2,4 miliona evra. To, međutim, znači i da je veliki broj posetilaca izbegao plaćanje.

Grad doduše živi od turizma, ali su gužve u pojedinim danima tolike da predstavljaju sve veći problem. Uz to, posetioci koji se ne zadržavaju preko noći ostavljaju relativno malo novca u gradu.

Danas u centru Serenisime, sa stotinama kanala, ne živi više ni 50.000 stanovnika – ali zato ima više od 50.000 kreveta za goste.

Ipak, mnogi sumnjaju da će skuplja ulaznica nešto promeniti. Deset evra verovatno neće odvratiti većinu posetilaca. Kritičari mere zameraju što nije uvedena gornja granica za broj izletnika. Uvođenje takse vide kao način da grad jednostavno zaradi novac.

Pored toga, iskustvo od prošle godine kaže da su mnogi „turisti s rancem“ dolazili su tek posle 16 časova, kada se više ne naplaćuje ulaz.

Turisti da se lepo ponašaju

Svake godine Veneciju poseti više od 15 miliona ljudi. Mnogih dana, u uskim uličicama oko Trga svetog Marka i mosta Rialto, gotovo da se ne može proći. Zato je, takođe od 18. aprila, Venecija počela da šalje i službenike na te najveće magnete za turiste. Tim od jedanaest ljudi treba da informiše turiste o pravilima ponašanja u cilju očuvanja istorijskog jezgra i da prijavljuje eventualne prekršaje.

Na primer, zabranjeno je istraživanje grada biciklom. Venecija želi da dočeka svoje goste raširenih ruku, ali istovremeno zahteva i poštovanje, poručuje gradska uprava.

Mršavljenje ne zavisi samo od toga šta jedemo tokom dana, već i od večernjih navika. Upravo tada, kada bi telo trebalo da prelazi u fazu odmora i oporavka, mnogi nesvesno prave greške koje usporavaju metabolizam ili podstiču preterano jedenje.

Prema mišljenju stručnjaka, određena ponašanja u večernjim satima mogu ozbiljno otežati gubitak kilograma – čak i ako se tokom dana hranimo uravnoteženo.

1. Kasni obroci

Jelo neposredno pred spavanje može poremetiti varenje i loše uticati na kvalitet sna, što dodatno otežava regulaciju apetita narednog dana. Stručnjaci savetuju da večeramo barem dva do tri sata pre odlaska na spavanje, kako bi telo imalo vremena da svari hranu. Kasni obroci, naročito oni bogati ugljenim hidratima i mastima, lakše se pretvaraju u nakupljene masne naslage, piše Index.

2. Grickanje ispred ekrana

Gledanje serija uveče uz čips, kekse ili sladoled je česta navika – ali retko kada jedemo zato što smo zaista gladni. Ovakvo nesvesno grickanje dovodi do unosa velikog broja kalorija koje telu u tom trenutku nisu potrebne. Osim toga, takva hrana nema nutritivnu vrednost, već su to tzv. prazne kalorije.

3. Preskakanje večere

Iako na prvi pogled deluje kao logičan način da se unese manje kalorija, preskakanje večere može imati suprotan efekat. Telo tada može reagovati usporavanjem metabolizma, a intenzivna glad uveče ili tokom noći može dovesti do prejedanja. Zato je lagana i uravnotežena večera mnogo bolja opcija nego potpuno preskakanje obroka.

Venčanje je jedan od najlepših dana u životu – dan kada dvoje ljudi proslavljaju ljubav i počinju novo poglavlje zajedno. Međutim, ono što često ostane u senci planiranja i organizacije jeste stres koji se javlja upravo u periodu kada bi mlada trebalo da uživa najviše.

Bilo da se brinete oko rasporeda gostiju, vremenske prognoze, izgleda dekoracije ili izbora venčanice, osećaj preopterećenosti je sasvim normalan. Ključno je da ga na vreme prepoznate i naučite kako da se sa njim izborite.

Zašto dolazi do stresa?

Stres pred venčanje najčešće dolazi iz želje da sve bude savršeno. Dodajte tome različita mišljenja iz okoline, ograničen budžet, kratke rokove i veliku emotivnu važnost samog događaja – i jasno je zašto toliko mladi ulazi u “prevenčaničko” stanje napetosti.

Neki od simptoma stresa uključuju: nesanicu, manjak koncentracije, promene raspoloženja, nervozu, pa čak i telesne reakcije poput glavobolje ili ubrzanog rada srca. Ako ste se prepoznali – niste sami.

Kako ublažiti stres pred venčanje?

Evo nekoliko proverenih saveta kako da sebi olakšate period priprema:

Planirajte unapred.

Dobra organizacija je pola posla. Napravite realističan raspored priprema i držite se njega koliko god možete. Ostavite prostor za nepredviđene situacije.

Delegirajte obaveze.

Ne morate sve sami! Partner, porodica i prijatelji rado će pomoći – samo im jasno recite šta vam treba.

Pravite pauze od priprema.

Odmor je neophodan. Čak i jedan dan bez razgovora o venčanju može osvežiti um i vratiti ravnotežu.

Vežbajte i meditirajte.

Kretanje i disanje pomažu u oslobađanju napetosti. Vežbe disanja, lagana joga ili šetnja mogu učiniti čuda.

Fokusirajte se na suštinu.

Savršen dan nije onaj bez greške, već onaj ispunjen emocijama i ljubavlju. Savršenstvo ne postoji – ali ljubav jeste dovoljna.

Inspiracija za svaku buduću mladu:

„Najlepši trenutci u životu ne dolaze kada je sve savršeno, već kada odlučimo da prigrlimo ono što jeste – sa srcem punim ljubavi.”

Bez stresa do savršene venčanice

Jedna od najvažnijih (i najemotivnijih) stavki na spisku svake mlade jeste izbor venčanice. To nije samo haljina – to je osećaj, samopouzdanje i ostvarenje sna. Zato je važno pronaći salon koji vas neće dodatno opterećivati, već će vam omogućiti da taj trenutak bude iskustvo za pamćenje.

To treba da bude mesto gde vas dočekuju sa osmehom, razumevanjem i istinskom željom da vam pomognu da zablistate.

Ljubazno i iskusno osoblje salona Dar izlazi u susret svakoj mladi, slušajući vaše želje i nudeći iskrene savete. Bilo da ste sigurni u ono što tražite ili tek počinjete potragu, ovde ćete iskrenu pomoć, korisne savete, inspiraciju i na kraju – savršenu haljinu!

Posete salon venčanica DAR i učinite izbor venčanice jednim od najlepših trenutaka priprema – bez stresa, uz osmeh i sa puno ljubavi.

Izvor: saveti.rs

Kako je suncokret sigurno omiljen cvet u letnjim baštama, zašto ga ne biste posadili i imali ga na dohvat ruke? Obično je u punom cvatu od avgusta do septembra pa je sada pravo vreme da se razmisli kada treba posaditi seme suncokreta kako bi se osiguralo da napreduje i stigne na vreme.

Suncokret se, generalno, sadi u aprilu, koji je mesec za početak setve ovog kasnog letnjeg cveća; međutim, sa promenljivim vremenom - u jednom trenutku je hladno, u sledećem su rekordno visoke temperature - može reći da je "normalan" kalendar sadnje u aprilu malo poremećen.

Iskusni baštovani i pejzažne arhitekte uverili su nas da možemo početi setvu suncokreta i čekati da ovo moćno cveće dočeka dodir sunca i rasplamsa svoje bujne žute latice na otvorenom.

Sada je dakle vreme da počnete da sadite semenke suncokreta, ali "idealno" vreme zavisi od vremenskih uslova i mesta gde ih sadite.

Najbolji mesec za sadnju suncokreta - april ili maj

Najbolje vreme za sadnju semena suncokreta je od aprila do maja (ali samo) kada prođe rizik od mraza i zemljište se zagreje. Možete ih započeti u zatvorenom prostoru početkom aprila, a zatim ih presaditi napolju u maju.

Vremenski okvir sadnje semena suncokreta između sredine aprila i kraja maja je da se osigura da je tlo dovoljno toplo da se seme ukoreni.

Klijanje zahteva konzistentnu temperaturu iznad 10 ° C. Ako sadite prerano, zemljište može biti previše hladno i seme neće klijati. Na isti način, kasna setva možda neće dati biljci dovoljno vremena da procveta pre jeseni.

Cilj je da sejete seme suncokreta u saksije od 9 cm tokom aprila i maja.

Koristite mešavinu za saksije sa kvalitetnim, višenamenskim kompostom bez treseta. Pomešajte sa malo hortikulturnog peska kako biste osigurali dobru drenažu.

Napunite čistu posudu mešavinom za zalivanje i posejte jedno seme po loncu, na dubini od oko pola inča. Dodirnite da biste izmirili tlo. Dobro zalijte i ostavite negde svetlo, ali zaštićeno tokom dana.

Kada korenje napuni lonac, sadnice dostižu oko 30 cm, a tlo je napolju suvo, suncokreti su spremni za ulazak u baštu. Posadite ih duboko u zemlju, dodajući dobru gomilu stajnjaka u zemlju.

Trebaće im dosta prostora, pa dozvolite najmanje 45 cm između biljaka. Počnite da ih vezujete što je pre moguće, i gledajte ih kako rastu.

Koji je poslednji datum za sadnju suncokreta

Najkasnije što možete posaditi suncokret u obično kraj juna - bilo kada nakon ove tačke, verovatno neće imati dovoljno vremena da u potpunosti sazeju i cvetaju pre nego što se pojavi jesenja hladnoća.

Da li suncokreti bolje rastu u saksijama ili na zemlji

Kao i kod većine primamljivih biljaka, rast u zemlji je bolji, jer koreni nisu ograničeni na isti način na koji bi bili u saksiji. Međutim, seme i dalje raste neverovatno dobro u saksijama - ali čak i najbolje biljke u saksiji na terasi neće rasti tako kao one posađene u zemlju.

Suncokret uglavnom bolje raste u zemlji jer razvija duboke korene i mogu da narastu veoma visoko, posebno veće sorte. Međutim, patuljaste sorte mogu dobro proći u velikim saksijama - samo se pobrinite da su saksije duboke i imaju dobru drenažu.

Uverite se da je saksija dovoljno velika, idealno najmanje 30 cm široka i duboka. Stavite skasije na puno sunca najmanje 6 sati dnevno.

Izvor: zena.blic.rs

Tinejdžerka N. S. (19) iz Ratkova, koja je osumnjičena da je 22. septembra 2024. na putu Odžaci - Ratkovo izazvala saobraćajnu nesreću u kojoj je poginuo motociklista Nemanja Kalajdžija (33) iz Sonte, brani se sa slobode.

Iz Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru saopštili su da se osumnjičena tereti za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i da je u pritvoru provela mesec i 10 dana posle nesreće.

- U toku je istražni postupak protiv osumnjičene N. S. iz Ratkova zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja povodom nesreće koja se dogodila 22. septembra 2024. godine. Osumnjičena se brani sa slobode, a u pritvoru je bila od 24. septembra do 6. novembra 2024. godine. Nakon izvođenja svih dokaza koje javni tužilac bude smatrao neophodnim uslediće donošenje - rekli su za medije iz tužilaštva.

Osumnjičena tinejdžerka šmrkala kokain?

Sanja je ranije rekla i da je veštačenjem utvrđeno da je osumnjičena N. S. nekoliko sati pre nesreće konzumirala narkotike.

- Utvrđeno je da je uzela dve crte kokaina u dva sata ujutru, nakon čega je legla da spava i da to dejstvo navodno nije moglo da utiče na nju tokom vožnje, jer je od trenutka konzumiranja do saobraćajne nesreće prošlo nekoliko sati - ispričala je Sanja.

Nemanjina supruga Sanja, u tuzi i očaju zbog gubitka supruga, iščekuje poziv suda za početak suđenja, ali se već sedam meseci ništa ne menja.

- Niko mi se još nije javio u vezi sa suđenjem. Svakog dana očekujem da će nas neko pozvati i da će osumnjičena odgovarati, ali nažalost odgovora nema. Najviše me boli to što je na slobodi. Svakog dana sam na groblju. Najteže mi dođe za praznike, tada se najviše oseća praznina. Naš sin Despot u februaru je napunio pet godina - kaže Sanja kroz suze.

Nesreća se dogodila na deonici puta Odžaci - Ratkokvo kada je N.S. „audijem A4“, prilikom preticanja kolone vozila prešla, navodno, preko pune linije u suprotnu traku i udarila u motociklistu Nemanju Kalajdžiju koji je od zadobijenih povreda preminuo na mestu nesreće.

Nemanjina supruga Sanja kaže da je N. S. dala bizaran odgovor na pitanje zašto je prešla u suprotnu traku.

- Vozila sa probnom vozačkom dozvolom koju je dobila nepunih mesec dana pre nesreće. Tog dana je preticala druge automobile i prešla preko pune linije u suprotnu traku. Kada su je na saslušanju pitali zašto je napravila prekršaj, branila se da je to uradila zato što su druga dva automobila ispred nje takođe preticala, pa je videla od njih, ne gledajući pritom da li neko ide iz suprotnog smera - rekla je ranije Sanja za medije.

Nakon tragedije, Sanja se potresnom porukom na društvenim mrežama oprostila od supruga.

- Dragi moj Nemanja, oduzeli su ti život, nama naneli veliku tugu i neopisivu bol, naš dečak nema više tatu, ja nemam tebe, majka ti nema više jedinoga sina. Čuvaj nas i daj nam snagu za dalje. Borićemo se koliko god možemo, beskrajno te volimo - napisla je supruga nastradalog bajkera.

Izvor: alo.rs

U organizaciji Auto moto sportskog kluba „025“ iz Sombora, danas je na poligonu u Gradini održan „Uskršnji OSV Sombor 2025“ Кup, odnosno, takmičenje međunarodnog karaktera u ocensko spretnosnim vožnjama. Oko 40 vozača koji su se prijavili pokazalo je zavidno znanje i umeće vožnje na poligonu sa preprekama, a na samom početku, prisutnim takmičarima i publici se obratio gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković.

„Dragi učesnici, velika mi je čast što imam priliku sve da vas pozdravim u svoje lično ime i u ime Grada Sombora. Posebno želim da se zahvalim pored svih učesnika iz Republike Srbije i našim dragim gostima iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, što su svojim prisustvom uveličali ovu manifestaciju. Posebno hvala organizatoru koji je posle 14 godina uspeo da organizuje ponovo u Somboru jednu ovakvu manifestaciju i ono što su nam rekli organizatori, cilj je svakako da mlade ali i sve ostale vozače umesto ulica dovedemo ovde na poligone da pokažu svoje umeće. Želim vam puno uspeha u današnjem takmičenju, da prođe sve onako kako ste zamislili i da se ova manifestacija nastavi i u narednim godinama, a Grad Sombor će vam svakako biti pouzdan partner i podrška“, rekao je gradonačelnik i dizanjem zastavice zvanično otvorio takmičenje.

Ispred vozača se nalazio poligon sa čunjevima koje su morali da prođu u što kraćem vremenskom roku, a za svaku grešku ili porušen čunj su dodeljivani kazneni poeni odnosno sekunde.

U klasi 1, odnosno automobilima do 3.5 metara dužine, pobedu je odneo Zoran Pavkov iz Novog Sada.

U klasi 2, odnosno automobilima dužine od 3,5 do 4 metra, najbrži je bio Hrvoje Čizmek iz Hrvatske.

U trećoj i najinteresantnijoj klasi u kojoj su učestvovali automobili duži od 4 metra, pobedio Aleksandar Drobina iz Sombora sa Fordom Sierom.

Ljubitelji automobilizma koji nisu učestvovali u takmičenju, ali su želeli dodatno uzbuđenje, mogli su da se provozaju sa vozačima „Drift taxi-ja“ u bezbednim uslovima i sa profesionalnim vozačima.

Sportskoj, adrenalinskoj i automobilskoj manifestaciji prisustvovao je i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić.

Svim ljubiteljima sira se makar jednom desilo isto – kupimo omiljeni sir, planiramo da u njemu uživamo danima, a onda nas dočeka razočaranje: isušio se, promenio teksturu ili počeo da ima čudan miris. Dobra vest je da postoji jednostavan trik koji čuva sir svežim duže nego što ste mislili – i ne, nije u pitanju aluminijumska ili plastična folija!

Sir je omiljeni mlečni proizvod i jedan od onih sastojaka koji svakodnevnim obrocima daje poseban šmek – bilo da ga stavljamo u sendviče, posipamo po testenini ili grickamo uz čašu vina. Ali koliko god ga obožavali, često nam se događa da se pokvari pre nego što stignemo da ga iskoristimo. Da se to više ne bi dešavalo, otkrivamo vam najefikasnije trikove za pravilno čuvanje sira – i to bez skupih dodataka ili komplikovanih procedura.

Folija nije rešenje

Mnogi i dalje veruju da je aluminijumska ili plastična folija idealna za čuvanje sira. Međutim, stručnjaci kažu da ove metode zapravo mogu da naprave više štete nego koristi:

Aluminijumska folija zadržava previše vlage i sprečava siru da "diše", što može da dovede do stvaranja buđi, pa čak i do metalnog ukusa.

Plastična folija stvara hermetički zatvoreno okruženje koje siru ne dozvoljava da diše – rezultat je sir koji se lepi i poprima neprijatan miris.

Ako želite da sir ostane sočan, mirisan i ukusan – držite se sledećih preporuka.

Najbolji načini da sačuvate svežinu sira:

Specijalni papir za sireve

Ovo je idealan materijal za čuvanje sira jer mu omogućava da diše, dok zadržava prirodnu vlažnost. Ako ga nemate, poslužiće i papir za pečenje ili masni papir.

Kako se koristi: Zamotajte sir papirom za pečenje i po potrebi dodatno prekrijte pamučnom krpom ili stavite u posudu sa poklopcem koja se ne zatvara hermetički.

Tegla ili staklena posuda sa labavim poklopcem

I staklena ili plastična posuda može da bude dobra opcija – važno je samo da ne bude potpuno zatvorena. Stavite komadić papira za pečenje ispod sira za dodatnu zaštitu.

Držite sir u fioci za povrće u frižideru

To je najoptimalnije mesto jer je reč o najmanje hladnom i najmanje vlažnom delu frižidera – baš ono što je siru potrebno.

Mali trikovi koji prave veliku razliku:

Sir ne treba držati pored hrane sa jakim mirisima (riba, luk), jer upija arome
Svaki put kada isečete komad, ponovo ga zamotajte i vratite u frižider
Ako se na tvrdim sirevima pojavi buđ, dovoljno je da sastružete zahvaćeni deo. Ali ako buđ zahvati meke ili bele sireve, bacite ih

Zašto treba jesti sir?

Kalcijum za jake kosti i zube

Sir je bogat kalcijumom, što ga čini savršenim saveznikom protiv osteoporoze – naročito važan u detinjstvu i starosti.

Proteini za energiju i regeneraciju

Sir sadrži kvalitetne proteine koji pomažu u obnovi tkiva i daju energiju – idealan dodatak doručku ili međuobroku.

Vitamini i minerali za imunitet i metabolizam

Osim kalcijuma, sir je dobar izvor vitamina A, D, B12, kao i cinka i fosfora.

Tri najzdravija sira

Rikota – lagana, bogata proteinima, idealna za dijete i obroke nakon treninga.

Sveži sir – malo kalorija, visok sadržaj proteina, selen za antioksidativnu zaštitu.

Feta (posebno kozja ili ovčija feta) – slanija, ali lakše svarljiva i sa manje masti nego mnogi tvrdi sirevi.

Ako volite sir i želite da vam traje duže, da zadrži ukus i svežinu, vreme je da ga tretirate kao pravu delikatesu koju zaslužuje da bude!

Izvor: zena.blic.rs

Spavaća soba je mnogo više od mesta za odmor – ona je prostor mira i opuštanja u kojem započinje i završava se svaki naš dan. Njeno uređenje ima veliki uticaj na kvalitet sna i raspoloženje i osećaj udobnosti u domu. Bilo da preuređujete postojeći prostor ili opremate novu sobu, nekoliko saveta može vam pomoći da stvorite ambijent koji odiše toplinom i stilom.

Bračni kreveti sa visokim uzglavljem – nota elegancije i udobnost

Centralni deo svake spavaće sobe je bračni krevet, pa ćemo krenuti od njega. Nezamenljiv tip kreveta za spavaću sobu je bračni krevet sa visokim uzglavljem. Ovi kreveti predstavljaju savršen spoj elegancije, udobnosti i funkcionalnosti u savremenom enterijeru.

Visoko uzglavlje unosi dozu luksuza i sofisticiranosti, a izbor materijala i i dizajna, daje priliku da erudite vašu sobu u modernom ili klasičnom stilu. Tapacirana uzglavlja, obložena mekim tkaninama poput baršuna, somota ili eko kože, doprinose osećaju komfora i topline.

Osim estetske uloge, visoko uzglavlje ima i praktičnu funkciju – omogućava udobno naslanjanje tokom čitanja, gledanja televizije ili jednostavno opuštanja.

Bračni kreveti sa uzglavljem su najčešće napravljeni od kvalitetnih materijala, pa je udobnost u njima na jako visokom nivou. Međutim, ukoliko želite da sebi obezbedite kvalitetniji san, ili već imate bračni krevet, onda rešenje za vas mogu biti dušeci za bračni krevet. Nov dušek za krevet će vam znatno popraviti uslove za spavanje,a neće vas izložiti tolikom trošku kao kada kupujete nov bračni krevet.

Proporcionalnost – Osnovni princip prilikom izbora dimenzija

Jedan do najzačajnijih stvari za svaku prostoriju u našem domu, pa i spavaću sobu je – proporcionalnost. Ovo znači da ćete sve morati da prilagođavate dimenzijama vaše prostororije.

Stoga, naš savet je da se prvo opredelite za najvažniji komad nameštaja – krevet. Ukoliko imate prostora za bračni krevet, birajte krevet čije će dimenzije da vam ostave prostora za kretanje.

Kada ste izabrali dimenzije kreveta, sledi izbor posteljine i tepiha.

Pravilo je da ukoliko se radi o king size bračnom krevetu, i posteljina treba da bude king size. To bi značilo da birate pokrivače koji će se spuštati do samog poda. Od ovog pravila se može odstupiti, i neće se narušiti estetika, ali je važno da pokrivač i sa jedne i sa druge strane stiže do dna dušeka.

Tepih u spavaćoj sobi bi trebalo da bude 50-60 cm širi od vašeg kreveta, a isto toliko bi izgleda i duže. Kažemo “izgleda” jer tepih ispod bračnog kreveta ne ide do samog uzglavlja. Idealno je da tepih stiže do 3/4 kreveta, ali ukoliko je to neizvodljivo, onda ne bi smeo da ide ispod 1/2.

Dodajte dubinu i teksturu vašoj sobi

Kako vaša soba ne bi delovala dosadno, jednolično i ravno, potrebno je da joj dodamo malo detalja i slojeva boja. To ćemo da postignemo najefikasnije uz pomoć dekorativnih detalja.

Jastuci su sjajan komad za to. Naime postavite nekoliko redova jastuka na krevetu, tako što će bliže uzglavlju da se nađu oni viši. U sledećem redu, neka se nađu niži jastuci, drugačijih (ali komplementarnih) boja, od jastuka iz prvog reda. Dovoljno će biti ukkoliko poređate dva ili tri reda jastuka. Ovo će da doda “dubinu prostoriji”.

Takođe, ukoliko su vam prekrivači jednobojni, posebno ako su beli, razbijte monotoniju tako što ćete dodati nadprekrivač.

Dubina i tekstura prostorije postiže se i biljkama, stonim i podnim, lampama, dekorativnim detaljima, fotografijama ili slikama velikih dimenzija.

Osvetljenje – Detalj koji utiče na amosferu

U spavaćoj sobi su vam potrebna (barem) dva izvora osvetljenja. Naša je preporuka da jedan od dva izvora ima topliju svetlost. Ovo će vam dati priliku da osvetljenjem postižete željenu atmosferu.

Uobičajeno je da glavni izvor svetla bude hladan, a sporedni topao. Kao sporedni izvor svetla mogu vam poslužiti lampe. Ukoliko planirate ili već imate noćni stočić uz krevet, onda bi mogle da to budu stone lampe.

Sa druge strane, podne lampe takođe mogu budu dobar izbor, jer one svojom visinom mogu da unesu dinamiku u prostoriju i razbiju monotonost, ukoliko su vam svi komadi nameštaja “u liniji”.

Zavese i draperije – Detalj koji ne bi trebalo da preskočite

Pre nego što pređemo na konkretne savete vezane za zavese i draperije, da vidimo razliku između ova dva detalja.

Zavese se prave prave od laganih, transparentnih i osetljivijih materijala kao što su makrizet, svila, til ili slično.

Draperija se s druge strane izrađuju od čvrstih i otpornih materijala koji imaju gusto tkanje (somot, brokat, debeli poliester). Draperije služe da neutrališu sunčevu svetlost, da povećaju zvučnu izolacij, ali i da učine da prostorija izgleda elegantnije.

Draperije se mahom kombinuju uz zavese, s obzrirom na to da zavese samo umanjuju prodor svetlosti, dok draperije neutrališu u potpunosti.

Bilo da postavljate samo zavese ili draperije, ili zajedno, pravilo je isto – moraju da budu barem dva puta šire od širine prozora.

Kada je reč o dužini, ono što će vašu prostoriju učiniti višom nego što jeste, i što će joj dati notu prefinjenosti, jesu zavese koje se protežu od vrha plafona pa do samog poda.

Nadamo se da će vam naši saveti biti od koristi, i da će vam pomoći da sebi stvorite novi, lepši, i ušuškaniji kutak za spavanje.

Izvor: saveti.rs

Dugotrajno sedenje, intenzivan sport ili duga putovanja mogu izazvati probleme sa cirkulacijom, a da toga nismo ni svesni.

Savremeni stil života često testira našu izdržljivost, ali i naše zdravlje. Zbog toga, bitno je napomenuti da su promene u navikama ključne za očuvanje zdravlja vena.

Uticaj dugotrajnog sedenja na cirkulaciju

Kako navodi za Stetoskop dr Dario Jocić, hirurg, rad u kancelariji i dugotrajno sedenje značajno usporavaju protok krvi, posebno u nogama.

„Bez pokreta, cirkulacija postaje usporena, što može dovesti do oticanja, osećaja težine i, dugoročno, do razvoja proširenih vena i duboke venske tromboze“, objašnjava dr Jocić.

Savetuje se da osobe, koje većinu dana provode u sedećem položaju, pronađu način da aktiviraju mišiće nogu, bilo kroz:

– lagane vežbe,

– povremene šetnje ili

– prilagođene kompresivne čarape koje mogu poboljšati cirkulaciju.

Pravilno sedenje, sa stopalima na podu i kolenima pod pravim uglom, takođe može doprineti zdravlju vena.

Sport i vene

Sport može biti saveznik, ali i potencijalni neprijatelj vena.

„Hodanje, plivanje, joga i vožnja bicikla izuzetno su korisni za vensku cirkulaciju, dok sportovi sa velikim opterećenjima ili naglim promenama pokreta mogu povećati pritisak u venama“, naglašava dr Jocić.

Čak i osobe koje su fizički aktivne mogu imati problema sa venama, jer sport nije jedini faktor koji utiče na zdravlje venskog sistema. Genetika, hormoni i stil života igraju važnu ulogu, pa je važno prepoznati simptome na vreme.

Putovanja – „sindrom ekonomske klase“ na dugim letovima

Putovanja takođe, nose određene rizike, posebno duga sedenja tokom letova, vožnje automobilom ili putovanja vozom.

„Kada satima sedimo u neudobnom položaju, cirkulacija se dodatno usporava, što povećava rizik od tromboze“, upozorava dr Jocić.

Redovne pauze za pokret, vežbe za noge i unos dovoljno tečnosti kako bi se izbegle komplikacije. Kompresivne čarape mogu biti korisne, naročito kod osoba koje su već imale problema sa venama.

Razlike između polova – da li su proširene vene „ženski problem“?
Kada govorimo o razlikama između polova, žene su u većem riziku od problema sa venama zbog hormonskih promena, trudnoće i određenih modnih navika.

„Na primer, preuska odeća može otežati venski protok, što doprinosi razvoju problema“, kaže dr Jocić i dodaje da je moguće smanjiti rizik bez potpunog odricanja od omiljenih modnih izbora.

S druge strane, muškarci često ignorišu simptome i ređe traže pomoć, iako dugotrajno sedenje u kancelariji, za volanom ili pred ekranom može podjednako negativno uticati na njihove vene.

„Najvažnije je ne ignorisati prve simptome i uvesti male promene u svakodnevicu“, zaključuje dr Jocić.

Više kretanja, pravilna obuća, adekvatna unos tečnosti i obraćanje pažnje na signale koje telo šalje mogu značajno smanjiti rizik od ozbiljnih venskih problema.

Izvor: n1info.rs