Sombor vesti

Nostradamus je, kažu, predvideo neke od ključnih istorijskih događaja i velikih katastrofa: požar koji je uništio London, uspon Napoleona i Hitlera, smrt Džona Kenedija i kraljice Elizabete, napad na Svetski trgovinski centar, pandemiju kovida, zemljotrese. Prošle godine spekulisalo se da je čuveni francuski astrolog iz 16. veka prorekao i smrt pape Franje, a danas je iz Vatikana stigla tužna vest...

Zbirka zagonetnih stihova "Les Propheties" već vekovima intrigira i plaši ljude. Autor je Mišel de Notr Dam, poznatiji kao Nostradamus. U knjizi iz 1555. godine izneo je svoja predviđanja za budućnost, a neka su se, po mišljenju mnogih, već ostvarila.

Proročanstva su uglavnom vezana za nešto loše, kao što su ratovi, politički prevrati, prirodne katastrofe, pa vizionara rodom iz Provanse često s razlogom nazivaju i "prorokom propasti". Da li je, u dalekom 16. veku kada je živeo, uspeo da "vidi" i smrt pape Franje?

Poglavar rimokatoličke crkve preminuo je danas u Vatikanu, usled komplikacija izazvanih obostranom upalom pluća. Još pre nekoliko meseci, kada su se pronele vesti o njegovom lošem zdravstvenom stanju, poštovaoci lika i dela francuskog astrologa podsetili su na proročanstvo u kojem je možda upozorio na ono što sledi, a to je odlazak sadašnjeg pape i odabir njegovog naslednika.

"Kroz smrt veoma starog pontifa (prvosveštenik, papa, patrijarh)... Biće izabran Rimljanin u godinama. Neki će smatrati da je on slab, ali dugo će sedeti u stolici", navodi se, između ostalog, u delu "Les Propheties".

Da li je "stari pontif" papa Franja, koji je preminuo u 88. godini? Nostradamusova proročanstva u svakom slučaju ostavljaju dosta prostora za tumačenje i mogla bi da se primene na različite događaje koji su proteklih vekova potresali planetu.

Izvor: zena.blic.rs

U okviru aprilskog programa Kuturnog centra Apatin, biće odigrana premijera dečije predstave naziva “Žurka”. Ovaj komad izvodi apatinski Dečiji dramski studio, a njegovo izvođenje zakazano je za utorak, 22. april, sa početkom u 13 sati.

Tekst i režiju potpisuje Dušan Gladić, tehnička podrška Danko Ćopić.

“Ne propustite priliku da se oraspoložite i date podršku našim mladim glumcima pred predstojeći nastup na Zonskoj smotri dečijih pozorišta u Crvenki”, poručuju iz Kulturnog centra.

Predstava će biti odigrana u Velikoj Sali Doma kulture, a ulaz za sve posetioce je besplatan.

Izvor: radioapatin.com

Apatinska “Mladost” je u 23. kolu Vojvođanske lige sever pred svojim navijačima lako savladala poslednjeplasirani “Srbobran” sa 4:2. Već na poluvremenu je bilo jasno da će bodovi ostati kraj Dunava, jer su domaći na odmor otišli sa čak četiri gola viška (4:0).

Mrežu gostiju načeo je Кolja Jovović u sedmom minutu, a tri minuta kasnije svoj prvi gol na meču je postigao Stefan Đukić. Na 3:0 povećao je Marko Uzelac u 29, a pet minuta nakon toga drugi put u strelce se upisao Đukić. Gosti su u nastavku meča golovima Sime Adamovića u 49. i 76. minutu smanjili rezultat, ali više od toga nisu mogli.

Apatinci su na ovaj način prekinuli “crnu seriju” od tri vezana poraza, pa se sa 28 bodova nalazi na jedanaestoj poziciji tabele Vojvođanskog severa.

Ekipa Nemanje Žigića će narednog vikenda gostovati u Кucuri.

Izvor: radiodunav.com

U subotu, 19. aprila, u sportskom centru Slana Bara, Novi Sad, održan je IV međunarodni „Borac kup 2025“, koji je i ove godine uspešno organizovao Karate klub „Borac 021“. Turnir je okupio više stotina takmičara iz Srbije, regiona i inostranstva.

Odlična organizacija takmičenja bila je vidljiva na svakom koraku – od precizne satnice, profesionalnog sudijskog kadra, pa sve do besprekorne tehničke podrške i prijatne atmosfere za sve učesnike i gledaoce.

Takmičari KK "Dušan Staničkov" su ostvarili sjajne rezultate – osvojeno je ukupno 8 medalja, 6 zlatnih i 2 srebrne. Turnir je bio odlična prilika za proveru forme pred predstojeća državno prvenstvo.
Zlatnim medaljama okitili su se Radmilović Milan - 2 medalje, Vejin Dušan, Golubović Jovana, Bunjevčev Milan, Radmilović Vladimir dok je Iskra Ivanović osvojila 2 srebrne medalje.

Iako ova životinja nema nikakve veze sa crkvom, pa ni sa Isusom, poslednjih decenija zec je postao najprepoznatljiviji simbol Uskrsa, čak i u našim krajevima.

Odakle zec u priči o Uskrsu?

Zec koji nosi jaja?

Zeca možda nema u Bibliji, ali su zato paganska verovanja prepuna priča o njemu. Izvorni “uskršnji zeka” drevni je simbol plodnosti i ponovnog rađanja.

Legenda verovatno potiče iz anglosaksonskih krajeva. Tamo postoji priča o boginji proleća i ponovnog rađanja Eosteri čiji je pratilac zec.

Mit kaže, jedne godine, boginja je zakasnila sa dolaskom na zemlju i mraz i zima su potrajali sve do maja. Kada je konačno došla, u šumi je zatekla promrzlu ptičicu na samrti. Žalosna što vidi da ptica umire, Eostera ju je pretvorila u zeca dajući joj krzno da je zauvek greje.

Priča kaže, kako je ovaj zec u suštini i dalje bio ptica, on je sneo jaje u čast boginje koja ga je spasla od smrti. Zec bi jajima dočekivao boginju svaki put kada bi ona, baš negde u vreme prolećne ravnodnevice, došla na zemlju i donela proleće.

Zec koji donosi poklone

Spajanje zeca sa jajima i Uskrsom verovano se odigralo početkom XVI veka u Nemačkoj gde postoje zapisi o tome koliko su deca željno iščekivala dolazak “Oschter Haws-a” – zeca koji na uskršnje jutro polaže obojena jaja u gnezda.

Osim toga, on je proveravao da li su deca bila dobra ili ne i donosio je poklone samo dobroj (nešto slično kao Deda Mraz).

Ovaj običaj nemački doseljenici preneli su u Ameriku početkom XVIII veka, a globalizacija, masovna kultura i industija zabave su poslednjih decenija učinili ostalo – “Oschter Haws”, “Easter Bunny”, ili Uskršnji Zeka, postao je tako najveći komercijalni simbol Uskrsa.

Zec je u naše krajeve stigao prvo u ona mesta koja su bila u dodiru sa germanskom kulturom, a kasnije, početkom 20. veka (što se može videti iz ondašnjih čestitki i uskršnjih razglednica), proširio se i na ostale krajeve, prenosi Istorijski zabavnik.

Izvor: n1info.rs

Turisti koji ne noće u Veneciji ponovo moraju da plate ulaz u grad – do deset evra. Ko ne plati, a uhvate ga - preti mu kazna do 300 evra. Ta mera važi od sada po do kraja jula, uglavnom vikednom i to ne ceo dan, piše DW.

Za izlet u Veneciju turisti sada ponovo moraju da plate ulaz – do deset evra ako žele da provedu dan u tom italijanskom gradu na obali Jadrana. Nova pravila se primenjuju od 18. aprila do 4. maja, a zatim, do kraja jula – svakog vikenda, odnosno od petka do nedelje. Od ponedeljka do četvrtka ulaz je ponovo besplatan, kao i tokom većeg dela godine, piše DW.  

Ulaznica se plaća za vreme od 8.30 do 16.00. Ko kupi kartu najmenje tri dana pred dolazak, plaća samo 5 evra. Gosti koji noće u gradu i dalje ne moraju da plaćaju ulaz, ali plaćaju boravišnu taksu. A od plaćanja ulaznice su oslobođeni deca do 14 godina, đaci, studenti, osobe sa invaliditetom.

Međutim, svi koji dolaze na izlete moraju da imaju ulaznicu, koju mogu da nabave na zvaničnom portalu grada Venecije (https://cda.ve.it) i preuzmu QR kod koji potvrđuje njihovu registraciju ili izuzeće od plaćanja. Ko nema ulaznicu, rizikuje kaznu do 300 evra, ako bude uhvaćen.

Prošle godne grad od ulaznica zaradio 2,4 miliona

Venecija je 2024. počela da naplaćuje ulaz posetiocima koji dolaze samo na izlet. Prilikom premijere ovog jedinstvenog modela prošle godine cena je bila upola manja – pet evra. U osnovi, sve funkcioniše kao i prošle godine – samo što se sada naplaćuje češće i više.

Prošle godine, prema navodima vlasti, registrovano je 485.000 posetilaca koji su platili ulaz, što je gradsku kasu uvećalo za više od 2,4 miliona evra. To, međutim, znači i da je veliki broj posetilaca izbegao plaćanje.

Grad doduše živi od turizma, ali su gužve u pojedinim danima tolike da predstavljaju sve veći problem. Uz to, posetioci koji se ne zadržavaju preko noći ostavljaju relativno malo novca u gradu.

Danas u centru Serenisime, sa stotinama kanala, ne živi više ni 50.000 stanovnika – ali zato ima više od 50.000 kreveta za goste.

Ipak, mnogi sumnjaju da će skuplja ulaznica nešto promeniti. Deset evra verovatno neće odvratiti većinu posetilaca. Kritičari mere zameraju što nije uvedena gornja granica za broj izletnika. Uvođenje takse vide kao način da grad jednostavno zaradi novac.

Pored toga, iskustvo od prošle godine kaže da su mnogi „turisti s rancem“ dolazili su tek posle 16 časova, kada se više ne naplaćuje ulaz.

Turisti da se lepo ponašaju

Svake godine Veneciju poseti više od 15 miliona ljudi. Mnogih dana, u uskim uličicama oko Trga svetog Marka i mosta Rialto, gotovo da se ne može proći. Zato je, takođe od 18. aprila, Venecija počela da šalje i službenike na te najveće magnete za turiste. Tim od jedanaest ljudi treba da informiše turiste o pravilima ponašanja u cilju očuvanja istorijskog jezgra i da prijavljuje eventualne prekršaje.

Na primer, zabranjeno je istraživanje grada biciklom. Venecija želi da dočeka svoje goste raširenih ruku, ali istovremeno zahteva i poštovanje, poručuje gradska uprava.

Mršavljenje ne zavisi samo od toga šta jedemo tokom dana, već i od večernjih navika. Upravo tada, kada bi telo trebalo da prelazi u fazu odmora i oporavka, mnogi nesvesno prave greške koje usporavaju metabolizam ili podstiču preterano jedenje.

Prema mišljenju stručnjaka, određena ponašanja u večernjim satima mogu ozbiljno otežati gubitak kilograma – čak i ako se tokom dana hranimo uravnoteženo.

1. Kasni obroci

Jelo neposredno pred spavanje može poremetiti varenje i loše uticati na kvalitet sna, što dodatno otežava regulaciju apetita narednog dana. Stručnjaci savetuju da večeramo barem dva do tri sata pre odlaska na spavanje, kako bi telo imalo vremena da svari hranu. Kasni obroci, naročito oni bogati ugljenim hidratima i mastima, lakše se pretvaraju u nakupljene masne naslage, piše Index.

2. Grickanje ispred ekrana

Gledanje serija uveče uz čips, kekse ili sladoled je česta navika – ali retko kada jedemo zato što smo zaista gladni. Ovakvo nesvesno grickanje dovodi do unosa velikog broja kalorija koje telu u tom trenutku nisu potrebne. Osim toga, takva hrana nema nutritivnu vrednost, već su to tzv. prazne kalorije.

3. Preskakanje večere

Iako na prvi pogled deluje kao logičan način da se unese manje kalorija, preskakanje večere može imati suprotan efekat. Telo tada može reagovati usporavanjem metabolizma, a intenzivna glad uveče ili tokom noći može dovesti do prejedanja. Zato je lagana i uravnotežena večera mnogo bolja opcija nego potpuno preskakanje obroka.

Venčanje je jedan od najlepših dana u životu – dan kada dvoje ljudi proslavljaju ljubav i počinju novo poglavlje zajedno. Međutim, ono što često ostane u senci planiranja i organizacije jeste stres koji se javlja upravo u periodu kada bi mlada trebalo da uživa najviše.

Bilo da se brinete oko rasporeda gostiju, vremenske prognoze, izgleda dekoracije ili izbora venčanice, osećaj preopterećenosti je sasvim normalan. Ključno je da ga na vreme prepoznate i naučite kako da se sa njim izborite.

Zašto dolazi do stresa?

Stres pred venčanje najčešće dolazi iz želje da sve bude savršeno. Dodajte tome različita mišljenja iz okoline, ograničen budžet, kratke rokove i veliku emotivnu važnost samog događaja – i jasno je zašto toliko mladi ulazi u “prevenčaničko” stanje napetosti.

Neki od simptoma stresa uključuju: nesanicu, manjak koncentracije, promene raspoloženja, nervozu, pa čak i telesne reakcije poput glavobolje ili ubrzanog rada srca. Ako ste se prepoznali – niste sami.

Kako ublažiti stres pred venčanje?

Evo nekoliko proverenih saveta kako da sebi olakšate period priprema:

Planirajte unapred.

Dobra organizacija je pola posla. Napravite realističan raspored priprema i držite se njega koliko god možete. Ostavite prostor za nepredviđene situacije.

Delegirajte obaveze.

Ne morate sve sami! Partner, porodica i prijatelji rado će pomoći – samo im jasno recite šta vam treba.

Pravite pauze od priprema.

Odmor je neophodan. Čak i jedan dan bez razgovora o venčanju može osvežiti um i vratiti ravnotežu.

Vežbajte i meditirajte.

Kretanje i disanje pomažu u oslobađanju napetosti. Vežbe disanja, lagana joga ili šetnja mogu učiniti čuda.

Fokusirajte se na suštinu.

Savršen dan nije onaj bez greške, već onaj ispunjen emocijama i ljubavlju. Savršenstvo ne postoji – ali ljubav jeste dovoljna.

Inspiracija za svaku buduću mladu:

„Najlepši trenutci u životu ne dolaze kada je sve savršeno, već kada odlučimo da prigrlimo ono što jeste – sa srcem punim ljubavi.”

Bez stresa do savršene venčanice

Jedna od najvažnijih (i najemotivnijih) stavki na spisku svake mlade jeste izbor venčanice. To nije samo haljina – to je osećaj, samopouzdanje i ostvarenje sna. Zato je važno pronaći salon koji vas neće dodatno opterećivati, već će vam omogućiti da taj trenutak bude iskustvo za pamćenje.

To treba da bude mesto gde vas dočekuju sa osmehom, razumevanjem i istinskom željom da vam pomognu da zablistate.

Ljubazno i iskusno osoblje salona Dar izlazi u susret svakoj mladi, slušajući vaše želje i nudeći iskrene savete. Bilo da ste sigurni u ono što tražite ili tek počinjete potragu, ovde ćete iskrenu pomoć, korisne savete, inspiraciju i na kraju – savršenu haljinu!

Posete salon venčanica DAR i učinite izbor venčanice jednim od najlepših trenutaka priprema – bez stresa, uz osmeh i sa puno ljubavi.

Izvor: saveti.rs

Kako je suncokret sigurno omiljen cvet u letnjim baštama, zašto ga ne biste posadili i imali ga na dohvat ruke? Obično je u punom cvatu od avgusta do septembra pa je sada pravo vreme da se razmisli kada treba posaditi seme suncokreta kako bi se osiguralo da napreduje i stigne na vreme.

Suncokret se, generalno, sadi u aprilu, koji je mesec za početak setve ovog kasnog letnjeg cveća; međutim, sa promenljivim vremenom - u jednom trenutku je hladno, u sledećem su rekordno visoke temperature - može reći da je "normalan" kalendar sadnje u aprilu malo poremećen.

Iskusni baštovani i pejzažne arhitekte uverili su nas da možemo početi setvu suncokreta i čekati da ovo moćno cveće dočeka dodir sunca i rasplamsa svoje bujne žute latice na otvorenom.

Sada je dakle vreme da počnete da sadite semenke suncokreta, ali "idealno" vreme zavisi od vremenskih uslova i mesta gde ih sadite.

Najbolji mesec za sadnju suncokreta - april ili maj

Najbolje vreme za sadnju semena suncokreta je od aprila do maja (ali samo) kada prođe rizik od mraza i zemljište se zagreje. Možete ih započeti u zatvorenom prostoru početkom aprila, a zatim ih presaditi napolju u maju.

Vremenski okvir sadnje semena suncokreta između sredine aprila i kraja maja je da se osigura da je tlo dovoljno toplo da se seme ukoreni.

Klijanje zahteva konzistentnu temperaturu iznad 10 ° C. Ako sadite prerano, zemljište može biti previše hladno i seme neće klijati. Na isti način, kasna setva možda neće dati biljci dovoljno vremena da procveta pre jeseni.

Cilj je da sejete seme suncokreta u saksije od 9 cm tokom aprila i maja.

Koristite mešavinu za saksije sa kvalitetnim, višenamenskim kompostom bez treseta. Pomešajte sa malo hortikulturnog peska kako biste osigurali dobru drenažu.

Napunite čistu posudu mešavinom za zalivanje i posejte jedno seme po loncu, na dubini od oko pola inča. Dodirnite da biste izmirili tlo. Dobro zalijte i ostavite negde svetlo, ali zaštićeno tokom dana.

Kada korenje napuni lonac, sadnice dostižu oko 30 cm, a tlo je napolju suvo, suncokreti su spremni za ulazak u baštu. Posadite ih duboko u zemlju, dodajući dobru gomilu stajnjaka u zemlju.

Trebaće im dosta prostora, pa dozvolite najmanje 45 cm između biljaka. Počnite da ih vezujete što je pre moguće, i gledajte ih kako rastu.

Koji je poslednji datum za sadnju suncokreta

Najkasnije što možete posaditi suncokret u obično kraj juna - bilo kada nakon ove tačke, verovatno neće imati dovoljno vremena da u potpunosti sazeju i cvetaju pre nego što se pojavi jesenja hladnoća.

Da li suncokreti bolje rastu u saksijama ili na zemlji

Kao i kod većine primamljivih biljaka, rast u zemlji je bolji, jer koreni nisu ograničeni na isti način na koji bi bili u saksiji. Međutim, seme i dalje raste neverovatno dobro u saksijama - ali čak i najbolje biljke u saksiji na terasi neće rasti tako kao one posađene u zemlju.

Suncokret uglavnom bolje raste u zemlji jer razvija duboke korene i mogu da narastu veoma visoko, posebno veće sorte. Međutim, patuljaste sorte mogu dobro proći u velikim saksijama - samo se pobrinite da su saksije duboke i imaju dobru drenažu.

Uverite se da je saksija dovoljno velika, idealno najmanje 30 cm široka i duboka. Stavite skasije na puno sunca najmanje 6 sati dnevno.

Izvor: zena.blic.rs