Sombor.info

ZAHVALjUJUĆI gradskoj samoupravi i svim inspekcijskim službama, ovog leta u Somboru više nema nelegalnih prevoznika, odnosno prodavaca ogreva na ulicama.

Mesečno je u gradu na zapadu Bačke dolazilo oko 25 kamiona sa raznih strana koji su istovarili oko 1.200 kubika raznog drveta. Vlasnici stovarišta iz ovog grada tvrde da su divlji trgovci tako zarađivali oko 6.000.000 dinara, pa su zbog toga ovdašnje drvare ogreva bile na gubitku.

- Šest vlasnika drvara su potpisali molbu gradskim vlastima, komunalnoj i tržišnoj inspekciji sa zahtevom da se spreči nelegalna prodaja ogreva na ulicama Sombora - kaže Boro Buča, vlasnik drvare "Ogrev BB plus" u Somboru.

On dodaje da su drvari zahvalni svim službama koje su sprečile nelojalnu prodaju drva. Grejna sezona je na pragu, a oni koji se greju na na drva ili ugalj uveliko nabavljaju ogrev, a u stovarištima kažu da je ponuda dobra.

U stovarištu "Ogrev BB plus" kupcima je na raspolaganju ogrevno drvo. Cena kubika bukve, cera, bagrema i graba je 6.200 dinara. U drvari "Markos" kubik isečenog drveta košta 6.500 dinara. U stovarištu ogreva "Komerc Rodić" može se kupiti sušeni ugalj iz kolubarskog rudnika po ceni od 13.000 po toni, lignit po 8.000 dinara, i kameni ugalj iz Banovića koji staje 15.000 po toni. U ponudi su tvrda ogrevna drva. Kubik bukve, bagrema i cera, staje 6.500 dinara.

Somborci koji se greju na drva ne dele zadovoljstvo vlasnika drvara.

- Znam da preprodavci ne plaćaju porez, niti imaju troškove kao zvanični trgovci, ali za nas potrošače je veoma bitna cena, koje su sada veće nego prošle godine - priča nam V. S. - Iako su me dva puta prevarili oko kubikaže, cena po kubiku ogrevnog drveta nije prelazila 5.000 dinara. Sada ću za sedam kubika morati da odvojim čak desetak hiljada više nego pre.

Prema rečima Nenada Rodića, vlasnika stovarišta, najviše se traže sušeni ugalj i bukva. On dodaje da ima dovoljnih količina svih vrsta ogreva. Trenutno je nabavka u jeku, a prodavci očekuju da će ona potrajati do kraja septembra ili do polovine oktobra.

ODLOŽENO PLAĆANjE

OGREV kupci mogu nabaviti na nekoliko rata, odnosno čekovima i kreditnim karticama. Osim toga, u cenu ogreva je uračunata seča i prevoz od stovarišta do kupca u gradu. - Razumemo građane da imaju izdataka oko nabavke ogreva, zimnice, opremanje đaka i zato pružamo ovu pogodnost, otplatu na rate - veli Boro Buča.

Izvor: Večernje novosti

Tokom prošle sedmice u Somboru desio se još jedan napad psa lutalice. Naime, pas rase srednje azijski ovčar napao je srednju pudlu, koju je tog jutra, kao I svakog drugog, vlasnica izvela u šetnju. Napad se dogodio u samom centru grada.

Tog jutra vlasnica je izvela svog kućnog ljubimca u šetnju, pudlu staru pet godina. U centru grada, kod pozorišta, napao ih je pas lutalica.

"Mama je ujutro krenula da prošeta našeg kućnog ljubimca ,pudlu staru 5 godina i ovde ispred pozorišta ih je napao pas lutalica, neki srednjeazijski ovčar, bar tako kažu. Imamo samo sreće što naš sin, koji ima tri godine nije to jutro krenuo u šetnju sa bakom, jer napad je bio brutalan I pudla je uginula. Njih petoro je pokušalo da odvoji našeg psa, ali nisu uspeli. Bukvalno je zaklan, iščupan mu je grkljan, jednjak i preminuo je na licu mesta. Volela bih da neko odgovara za ovo", kaže Jasna Ristić, vlasnica pudle.

Radnici Zoohigijene odmah su izašli na teren, pas je uhvaćen nedaleko od mesta gde je napad i izvršen. Pas je bez čipa, nije obeležen i završio je u azilu.

"Pas će ostati tu dok se vlasnik ne pojavi slučajno po njega, mada verujemo da je već odustao od tog samog čina, čim je čuo šta se desilo. Ovaj pas ostaje u azilu, trenutno je na posmatranju protiv besnila u karantinskom delu prihvatilišta i tu ga veterinar posmatra. Tu je do momenta dok ne prođe deset dana i ako se ustanovi da je pas zdrav, normalan, vakciniše se i čipuje i ostaje u azilu do nekog udomljavanja ili nečega drugog", kaže Vladimir Krneta, poslovođa Zoohigijenske službe.

Kapacitet prihvatilišta za napuštene pse i mačke u Somboru je do 160 mesta, ali kažu da taj broj uvek premaše bar za 20 ili 30 pasa.

"Grad Sombor je ušao u projekat "Uhvati, steriliši i pusti" i prošle godine i ove smo odradili značajan broj pasa, koji su na javnoj površini sterilisani tj. kastrirani, čipovani, obeleženi i vakcinisani i pušteni nazad na javnu površinu", kaže Vladimir Krneta.

U proteklih osam meseci ove godine Pravobranilaštvo grada Sombora zaprimilo je 232 predmeta, odnosno tužbi zbog napada pasa lutalica na fizička lica, a u 2019. godini je pokrenuto 324 postupka po ovom osnovu. U 2019. godini na ime naknade štete od ujeda napuštenih pasa Grad Sombor je isplatio oko 70 miliona dinara, a u toku 2020. godine isplaćeno je oko 26 miliona dinara.

Izvor: RTV

Na sednici Kriznog štaba doneta je odluka da se maksimalan dozvoljeni broj osoba na javnim okupljanjima u otvorenom i zatvorenom prostoru poveća sa 10 na 30 osoba.

Krizni štab doneo je i odluku da se od danas dozvoli rad ugostiteljskim objektima do 01.00 čas posle ponoći, dok se rad trgovinskih objekata produžava do 23 časa.

Otvaranje izložbe radova Sare Masnikose „Sve igre koje smo igrali“ realizovaće se elektronskim putem, bez prisustva publike, 2. 9. 2020. godine u 19 časova, u Maloj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor. Ova odluka je doneta zarad očuvanja zdravlja i bezbednosti građana Sombora. Postavka izložbe će trajati do 20. 9. 2020. godine.

Sara Masnikosa rođena je 31. jula 1995. godine u Subotici. Završila je Gimnaziju u Paraćinu 2014. godine i iste upisala Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer slikarstvo, u klasi profesora Vlade Rančića, a od 2018. u klasi profesora Gorana Despotovskog. Do sada je održala 3 samostalne izložbe, i bila je učesnik 7 grupnih izložbi. O Sarinim radovima Sonja Jankov, samostalni umetnik i kustos, rekla je sledeće:

"...Radovi se fokusiraju na različite uloge i odnose među ljudima i to upravo na one koji izgledaju kao da su večni i stalni kada je ljudski rod u pitanju. U radovima su tako unete metaforične i alegorijske predstave, klupko zmija, kompozicije koje podsećaju na Vrata pakla Ogista Rodena, scene u kojima pojedinac gazi preko leševa da bi stigao do cilja. Paralelno sa ovim zapletima iz narodnih predanja i istorije umetnosti, uvodi se i struktura društvenih igara, koje služe kao matrice koje usmeravaju društvenu interakciju. Metaforično, time se upućuje na činjenicu da smo svi mi formirani kao osobe kroz niz društvenih situacija u kojima su, kao u igrama, unapred određena pravila. Da bi ovo bilo prikazano, uveden je element kutije, kao svojevrsne makete scene, razvijene u treću dimenziju iz slike. Te kutije omogućavaju interaktivnost, sve se daju otvoriti kao fioke, kredenci ili kao diptisi, stvarajući od izložbe niz malih kabineta kurioziteta koji angažuju posetioce da zavire u društvene situacije koje kriju..."

Policija je pronašla 36 paketa sa drogom

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su M. G. (1956) iz Odžaka zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Policija je, prilikom pregleda vozila osumnjičenog "vw transporter", u okolini Odžaka, pronašla 36 paketa sa nešto više od 55 kilograma marihuane.

M. G. je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Grad Sombor i ove godine sprovešće proces participativnog budžetiranja. Tim povodom, radna grupa održala je sastanak na kom je odlučeno da će se anketiranje građana organizovati online zbog epidemiološke situacije koju je izazvao kovid 19. Glasanje je planirano da se održi krajem septembra i početkom oktobra.

Participativno budžetiranje je jedinstven proces koji građanima daje mogućnost odlučivanja o utrošku sredstava iz gradskog budžeta na projekte od značaja za lokalnu zajednicu. Grad Sombor proces participativnog budžetiranja sprovodi od 2014. godine.

Tretman suzbijanja larvi komaraca sa zemlje, na teritoriji Grada Sombora, vršiće se u petak, 28. avgusta, sa početkom u 8.00 časova.

Tretman će se vršiti kompanija „Eko san plus“ preparatima LARVASTOP ZG i PIRIPROX ZG koji nisu opasni za pčele.

Tretiraće se priobalja reka, izlivi reka, kanali, jezera i bare, na lokalitetima Sombor, Obzir, Nenadić, Gakovo, Rastina, Bezdan, Kolut i Bački Breg

Organizatori Trećeg Somborskog filmskog festivala zajedno sa Gradskom upravom Grada Sombora doneli su odluku da trenutno održavanje Trećeg Somborskog filmskog festivala mora da se odloži.

Naime, organizatori i Gradska uprava Grada Sombora zaključil su da nisu u mogućnosti da obezbede sve mere zdravstvene zaštite koje bi bile u skladu sa Merama zdravstvene zaštite i preporukama za bezbedno organizovanje rada ustanova kulture iz domena delatnosti pozorišta, bioskopa i organizacije koncerata u objektima i i prostorima institucija koje se bave kulturnom delatnošću tokom epidemije zarazne bolesti Covid-19 u republici Srbiji, te je odlučeno da se usled postojećeg silaznog broja novoobolelih osoba i predviđanja stabilizacije epidemiološke situacije u Republici Srbiji manifestacija odloži za drugu polovinu septembra.

Organizatori mole sve sugrađane i goste festivala za razumevanje za navedenu odluku, s obzirom da su zdravlje i bezbednost građana i učesnika festivala na prvom mestu.

Na republičkom takmičenju iz matematike za učenike srednjih škola, koje je održano u subotu, 22. avgusta na PMF-u u Novom Sadu učestvovalo je pet učenika Gimnazije „Veljko Petrović“i Nemanja Majski mali maturant iz OŠ „Dostej Obradović“. Na ovom takmičenju postignuti su zapaženi rezultati: Vedran Bajić, učenik prvog razreda, kojem matematiku predaje Goran Stajin, osvojio je treću nagradu. Pored Nemanje Majskog koji se takmičio u kategoriji prvih razreda, pohvale su osvojili Filip Tot u kategoriji drugih razreda i Jelena Žakula u kategoriji četvrtih razreda.

Gimnazija je osvojila prvu nagradu u iznosu od 60.000 dinara u kategoriji najviše poslatih radova na konkursu „Poslovice: Vanvremenske mudrosti“ koji je organizovao Omladinski savez „Novi Sad omladisnka prestonica Evrope – OPENS“. Naša škola je poslala 200 radova na zadatu temu od ukupno 1800 radova koji su pristigli na konkurs.Radove za ovaj konkurs su prikupljali svi profesori u okviru stručnog veća srpskog jezika i književnosti: dr Lidija Nerandžić Čanda, dr Snežana Klepić, Milica Miličević, Jasmina Radenković Šolaja i Karlo Fuderer.

Kako se privode kraju radovi na rekonstrukciji Gradske kuće, a sve priprema za početak zamašnog posla konačnog uređivanja Grašaklovićeve palate kao novog središta somborske kulture, krajem jula usledio je i javni poziv ovdašnje lokalne samouprave za javnu nabavku rekonstrukcije monumentalnog zdanja Skupštine grada.

Ovaj javni poziv, nakon čije realizacije bi trebao da bude vraćen pun sjaj gradskog, ali i administrtativnog sedišta Zapadnobačkog upravnog okruga, u stvari je samo nastavak radova na rekonstrukciji Županije, pošto je pre nekoliko meseci završena obnova unutrašnje fasade ovog objekta.

Zgrada nekadašnje Bačko-bodroške županije, po čemu ovo prepoznatljivo somborsko zdanje i danas nosi kolokvijalni naziv, a danas Gradske uprave Grada Sombora izgrađena je pre više od dva veka. Zgrada je bitno izmenjena i dograđena 1882. godine. Glavna fasada prema Trgu Cara Uroša trebalo bi da bude rekonstruisana, jer je malterski sloj na spratovima postao nestabilan, a dotrajala je i stolarija.
Javnom nabavkom predviđena je detaljna rekonstrukcija i restauracija ulične fasade, čime bi trebalo da bude sačuvan, odnosno obnovljen sadašnji izgled. Planom radova predviđeno je obijanje dotrajalog maltera, pregled ornamenata i njihovo ponovno učvršćivanje po potrebi, odnosno izrada novih.

Luneta grba na centralnom delu ulične fasade biće demontirana i izrađena nova sa grbom Grada Sombora. Tu se originalno nalazio kip Svetog Pavla, zaštitnika Bačko-bodroške županije, a nakon Drugog svetskog rata svetac je zamenjen grbom SFRJ. Posle raspada Jugoslavije na mestu grba nekadašnje države postavljen je istorijski grb Sombora kao slobodnog kraljevskog grada, odštampan na limu, koji se i danas vidi i koji sasvim očigledno odudara od monumentalnosti zdanja Županije, a koji bi prema tehničkim zahtevima investitora morao da bude izrađen od livenog, lakokompozitnog materijala, otpornog na atmosferske uticaje.

Projektom rekonstrukcije spoljne fasade Županije, okrenute ka Trgu Cara Lazara je predviđeno da budu u potpunosti rekonstruisana impozantna dvokrilna drvena ulazna vrata, kao i nešto manja vrata sa leve i desne strane, trebalo bi da budu zamenjeni i drveni prozori, a rekonstrukcija obuhvata i postavljanje novog dekorativnog osvetljenja Županije.

Kako se navodi u javnom pozivu, koji je otvoren do poslednjeg dana avgusta, vrednost javne nabavke je procenjena na 25 miliona dinara a izbor izvođača radova koji ne bi smeli potrajati duže od 70 kalendarskih dana, čije će ponude biti otvorene upravo 31. avgusta, biće uslovljen isključivo najnižom ponuđenom cenom.

Izvor: Dnevnik.rs