Sombor.info

Poznat kao selo uzornih poljoprivrednika Stapar kraj Sombora „krije“ jednu od najnovijih tajni savremene poljoprivrede, sistem akvaponije, koji ne samo da dramatično može da pomogne u rešavanju ekoloških problema sa kojima se suočava moderna civilizacija, već i da sa relativno malim ulaganjima, na tek parčetu zemlje, može jednoj porodici da obezbedi egzistenciju lišenu bezglave, danonoćne jurnjave i stresa.

Naime, na svega 200 kvadratnih metara pod plastenikom Srđan Radin je, uz pomoć svoje mlade porodice predvođene suprugom Vesnom, zasnovao zaokruženi sistem akvaponske proizvodnje povrća neuporedivog kvaliteta i ništa manje ukusne šaranske ribe, koja mu je omogućila da, bez straha od neizvesne budućnosti, napusti lagodan posao državnog činovnika i posveti se ovoj vrsti poljoprivrede koja mu je obezbedila i sasvim dovoljno vremena kako bi sa suprugom u harmoničnoj atmosferi lišenoj stresa, odgajao svoje četvoro dece.

- Akvaponija je zapravo jedinstven zaokruženi ekološki sistem zasnovan na simbiozi biljaka, ribe i mikrobakterija, dakle možete ga zamisliti kao parče prirode, delić Dunava u strogo kontrolisanim uslovima – pojednostavljuje nam Srđan ceo sistem, koji je zahvaljujući njegovom „knonj honj“ sticanom godinama instaliran već na nekoliko hiljada kvadratnih metara ne samo u Srbiji, već i zemljama regiona, dok se trenutno odvijaju pregovori sa investitorima u Ujedinjenim arapskim emiratima oko izgradnje većih sistema u Dubaiju – Ceo sistem pokreće čovek tako što unosi hranu za ribu, u našem slučaju šaransku, u vodu u kojoj žive i ribe i biljke koje su „posađene“ u rečnom šljunku u čijim porama se nalaze bakterije koje će protein iz hrane pretvoriti u azot. Ovaj azot u organskom obliku je gradivni element za naše biljke, koje u takvim uslovima imaju šest puta brži rast pri čemu daju i tri puta veće prinose nego u klasičnoj plasteničkoj proizvodnji – Srđanovi su argumenti na strani ovakve vrste proizvodnje, dok nas provodi pored tri rezervoara zapremina od jednog kubnog metra vode u kojoj se praćakaju živahni šarani i prave šume paradajza premijum kvaliteta – Na taj način, tokom jedne sezone u našem sistemu od 200 kvadratnih metara dobijamo 700 kilograma konzumnog šarana i oko četiri tone paradajza za koji smo se odlučili kao primarni povrtarski proizvod.

Srce celog sistema je zapravo „sakriveno“ u podzemnim bazenima u koje se početkom sezone proizvodnje uliva voda, zarad sigurnosti ona iz gradskog vodovoda na koji je i Stapar priključen, kako bi se isključio faktor potencijalne mikrobiološke neispravnosti bunarske vode, podložne čestim promenamaa kvaliteta. Nakon prolaska kroz bazene sa ribom, voda tako obogađena proteinom se, u zatvorenom sistemu, vraća u rezervoare iz kojih odlazi u sva četiri sistema akvaponskog uzgoja povrća zastupljena u plasteniku Radina.

- Opredelili smo se za sva četiri sistema, počev od „holandskih kanti“, preko uzgojnih kreveta i plutajućih splavova do vertikalnih tornjeva, koji za nekih 600 biljaka imaju dnevni utrošak od svega stotinak litara vode koja se mora nadomestiti, što je za nekih 90 odsto manje nego kada se radi o klasičnoj proizvodnji i navodnjavanju sistemom kap po kap – umiruje našu zebnju zbog eventualnog velikog utroška, ne tako jeftine, vode iz gradskog vodovoda, ali i troškova električne energije – Da bi se ceo sistem pokretao i pored ogromnog protoka vode u zatvorenom sistemu, utrošak električne energije na ovolikoj površini ne prelazi desetak kilovata dnevno, dakle kao da vam radi prosečan klima uređaja pet sati tokom jednog dana – pojašnjava Srđan.

Nedostižna prednost ovakvog sistema je i činjenica da je zbog nepostojanja zemlje u celom proizvodnom lancu akvaponski uzgoj lišen strahova od oboljenja biljaka, koje se u 90 odsto slučajeva pojavljuju upravo na zemlji i prenose na biljke, pa Radina „boli glava“ tek za jednu desetinu štetnih pojava u povrtarskoj proizvodnji.

– Pošto istu vodu koriste i biljke i ribe, ne dolazi u obzir primena bilo kakvih hemijskih zaštitnih sredstava, jer bi samo jedna litra , na primer, limunovog soka dovela do sterilisanja vode, bakterije bi prestale da „rade“, biljke i riba bi uginule. Zato je moguća jedino preventivna primena ekstraktima eteričnih ulja, a mi najčešće koristimo ona od čajnog drveta koja mogu da se nabave bez većih problema i u našoj zemlji – pojašnjava Srđan i dodaje da ceo sistem do biljaka doprema dovoljne količine vode obogaćene ostalim nemineralnim elementima poput kisoenika, vodonika i ugljen dioksida koji preko noći proizvode šarani, da bi ga izjutra apsorbovale biljke, kojima u rastu pomažu i produkti kalifornijske gliste, smeštene u šljunku „holandskih kanti“ i „uzgojnih kreveta“. Mada ceo sistem može da ostavi utisak zahtevnog procesa, Radin ga razvejava vlastitim primerom – Dnevni ulog fizičkog rada je svega nekih 15 minuta, koliko da nahranite ribu i prekontrolišete biljke. Jednom nedeljno, obično vikendom, zajedno cela porodica odvoji sat, sat i po, kako bismo povezali paradajz koji uzgajamo vertikalno i ukoliko „zakažu“ insekti kao prirodni oprašvači, deca opraše cvetove zujalicom – ne želi da uskrati zasluge ni svoje dece, trogodišnjeg Andrije, petogodišnjeg Ilije i desetogodišnjeg Ognjena, koji kroz igru pomažu roditeljima i čuvaju najmlađeg člana porodice sestru Irinu, koja još nije ni prohodala.

Prednost u tome što porodica provodi zajedničko kvalitetno vreme nije zanemarljiva, jer pored toga što brinu o svom sistemu, od prošle godine Vesna, kao supervizor, vodi brigu i o još jednom akvaponskom kompleksu koji se prostire na 1.000 kvadrata, koji je jedna novosadska kompanija, po Srđanovom projektu, izvela baš u Staparu, tek jednu ulicu dalje od doma Radina, Kako je i u ovom vidu proizvodnje nezaobilazno pitanje visine investicije i brzine isplativosti i ti podaci govore u korist akvaponije.- Realno je da sa svega 70 kvadrata akvaponske proizvodnje ne samo prehranite šestočlanu porodicu, već ostane i za komšije i rođake, dok si se sa nekih 160 kvadrata sistema mogli upustiti u početak ozbiljnijeg posla. Već sa dvestotinak, 250 kvadratnih metara obezbeđujete jednu pristojnu godišnju platu, a ukoliko se opredelite i na više stepene prerade, kao što smo mi počeli sa sušenjem povrća i mesa šarana, poradite malo na dizajnu pakovanja premijum svežih i prerađenih proizvoda, moguće je celi investiciju u potpunosti isplatiti za dve-tri godine, pri čemu vam sistem ostaje u narednim godinama bez ikakavih novih ulaganja. Na žalost u Srbiji je i danas teško adekvatno naplatiti premijum proizvod, pogotovo bez odgovarajućeg ulaganja u dizajn i samu ambalažu, kao i pronaći adekvatne kanale konstantne i sigurne distribucije, ali ulaganje bez ikakvih naknadnih i skrivenih troškova od oko 130 evra po kvadratnom metru ovakvog akvaponskog sistema može da omogući jedan kvalitetan život celoj porodici – svedoči i svojim primerom Srđan Radin.

Apsurdi našeg birokratizma
Mada je potpuno očigledno da su u slučaju ovakvog sistema akvaponske proizvodnje ribe i povrća radi o gotovo savršenoj organskoj proizvodnji, naši inertni propisi onemogućavaju izdavanje i odgovarajućeg sertifikata da se radi o organskim proizvodima.
- Stvar je apsurdno jednostavna. Među obaveznim propisanim kriterijumima za odobravanje sertifikata da je neki poljoprivredni proizvod organski je i analiza zemljišta u kojoj biljke, bile one krajnji proizvod ili hranivo, rastu, a kako u slučaju akvaponske proizvodnje uošte nema zemlje, naše sertifikacione kuće ne mogu ni da nam izdaju sertifikat – ne zna da li da se smeje ili plače Srđan.

Izvor: Dnevnik

U sklopu rekonstrukcije Gradske pijace u Somboru u toku je sanacija trotoara ispred Gradske kuće.

Reč je o povezivanju olučnih vertikala na podzemnu atmosfersku kanalizaciju i zamena četiri stara kandelabera javne rasvete, nakon čega će početi radovi na popločavanju behaton poločama, kako bi sve bilo u skladu sa „Pijacom u lancima“.

Radove izvodi preduzeće „Voj put“ iz Subotice, a trabalo bi da budu završeni do 24.avgusta.

Izvor: Radio Dunav

Od doba kada su se na somborskim sokacima prvi put pojavile mlade sadnice bođoša na inicijativu tadašnjeg, inače sušičavog, gradonačelnika Čihaša Benea pa sve do danas pitanje varoškog zelenila je jedna od stvari po kojoj se meri uspešnost lokalnih vlasti.

To je u decenijama koje su usledile obezbedilo Somboru nespornu titulu jednog od najzelenijih gradova u svetu ali i nadimak Zelengrad.

Da se ne odustaje od takvog trenda ni na ulasku u treću deceniju novog milenijuma svedoči i to što će ovdašnji Pokret gorana, u saradnji sa Kancelarijom za mlade grada Sombora, a pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta, i ove jeseni sprovesti ozelenjavanje na području grada. Kako kažu u Pokretu gorana, pripremne aktivnosti za ovaj poduhvat su u toku, a novo i obnovljeno zelenilo bi trebalo da osvane na osam lokacija u gradu.

- To je naša aktivnost koju mi sprovodimo stalno, jedna od glavnih programskih aktivnosti, gde je cilj da što više mladih motivišemo da pokreću inicijative za ozelenjavanje i pošumljavanje, znači da već krenemo sa tim jer kad se nešto sadi efekti nisu kratkoročni, to je nešto što se vidi posle izvesnog niza godina i zato i jesmo upućeni na mlade jer njima to ostaje – kaže Ljilja Davidov, predsednica somborskog ogranka „Pokreta gorana“.
Planirano je da se u mesnim zajednicama Sombora i njegovog gradskog područja, posadi određeni broj stabala ili ukrasnog zelenila, žbunja, te da se urede zelene površine koje su godinama unazad zapuštene ili koje se nalaze oko vrtića, škola, različitih organizacija, odnosno sportskih objekata. Da ništa nije idealno, pa tako ni aktivizam oko očuvanja postojećeg i sadnje novog zelenila u Somboru, ukazuje i to što mlađi naraštaji ne pokazuju entuzijazam kao njihovi prethodnici, pa je i ovaj projekat jedna od prilika da se mladi Somborci motivišu u tom pravcu.

- Inicijativa od strane mladih baš nešto posebno i nema, pa je ovo u svojoj suštini i pokušaj da ih podstaknemo i da ih pozovemo da pronađu te lokacije, da nas kontaktiraju, a na nama je da im pružimo podršku kako bismo zajednički uspeli da saniramo neke površine, sredimo neke objekte i njihovu okolinu – kaže Ljilja Davidov, uz poziv svim organizacijama mladih i za mlade koji su aktivni u svojim mesnim zajednicama da se jave Pokretu gorana ukoliko žele da se priključe realizaciji ovog projekta.

Izvor: Dnevnik

Grad Sombor je sa projektnim partnerima iz zemalja Dunavskog sliva učestvovao na Trećem pozivu za dodelu sredstava u okviru Dunavskog transnacionalnog programa. Ovaj program i područje pokriva Evropska strategija za Dunavski region (EU Strategy for the Danube Region (EUSDR)).

Projekat „CREATIVE INDUSTRIES FOR NEW URBAN ECONOMIES IN THE DANUBE REGION – CINEMA“ („Uloga kreativnih industrija u novoj urbanoj privredi u Dunavskom regionu“, akronim CINEMA) sprovešće konzorcijum na čelu sa Privrednom komorom Slovenije kao vodećim partnerom. Konzorcijum čini 22 partnera i to lokalnih samouprava, privrednih komora, organizacija civilnog sektora i obrazovnih institucija iz Nemačke, Austrije, Slovenije, Slovačke, Srbije, Rumunije, Bugarske i Moldavije. Iz Srbije zastupljeni su Grad Sombor i Regionalna razvojna agencija Bačka kao punopravni partneri i Grad Novi Sad kao pridruženi partner.
U sklopu projekta CINEMA planira se osnivanje jednog centra za kreativne industrije sa sedištem u Somboru, dok će drugi projektni partneri otvoriti dodatna dva centra iste namene. Osim podsticaja na lokalnom nivou, očekuje se i značajan efekat umrežavanja širom Dunavskog sliva, među partnerima projekta. Projekat CINEMA će podići kapacitete svih uključenih strana, sa ciljem da se u celini podignu lokalni kapaciteti za inovacije u kreativnim industrijama. Ovo će biti postignuto kroz tzv. „pilot lokacije“, od kojih se jedna nalazi u centru Sombora.

Predložena lokacija centra za kreativne industrije je deo Grašalković palate, čime će se u centralnoj gradskoj zoni zaokružiti kulturna i umetnička četvrt. Ovaj projekat se time nadovezuje na tekuće radove na samom objektu Palate i na profilisanje Sombora kao grada kulture. Lokalnim organizacijama i kreativcima će biti pružena prilika da se uključe u rad centra kreativnih industrija i time povežu sa sličnim organizacijama u zemljama Dunavskog sliva.

Ukupno trajanje projekta je 30 meseci, od 01. jula 2020. do 31.12.2022. godine a ukupna vrednost projekta je 2.249.073,50 evra. Budžet Grada Sombora u projektu je 73.495 evra.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i osam osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je deset vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i tri osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Odžaci evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.

Napisano je 39 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata 193 prekršajna naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina, stoji u izveštaju policije.

direktorici Doma zdravlja „dr Đorđe Lazić“ doktorki Emeše Uri. Grad Sombor nabavio je nova vozila za potrebe Doma zdravlja kako bi se obezbedila bolja i dostupnija zdravstvena zaštita svim građanima Sombora.
„Kao i tokom prethodnih godina, tako i tokom ove, Grad Sombor nastavio je sa obnovom opreme potrebne za Dom zdravlja i sve građane Sombora, u svrhu primarne zdravstvene zaštite. U tom smislu, ove godine na predlog ove ustanove nabavili smo dva nova vozila. Jedno je kombi, drugo je putničko vozilo, koje će sasvim sigurno doprineti kvalitetnijoj i dostupnijoj zdravstvenoj zaštiti“ istakla je gradonačelnica Dušanka Golubović.

Gradonačelnica je naglasila da veliki broj građana, a naročito građani iz 15 naseljenih mesta, ima potrebu za prevozom kako bi ostvarili zdravstvenu zaštitu, a da je ta potreba bila još veća s obzirom na pandemiju korona virusa.

„S obzirom na početak pandemije koji je bio u martu mesecu mi smo,u dobroj saradnji kao i do sada, ustupili dva vozila Gradske uprave Domu zdravlja i time obezbedili nesmetanu zdravstvenu zaštitu, pre svega, za one bolesnike koji idu na dijalizu i u tom smislu mogućnost da se oni pod posebnim preventivnim merama prevoze. Uz nova vozila svakako da će ta zdravstvena zaštita, taj segment, ali i svi drugi biti i daleko više i lakše obezbeđeni od strane, pre svega, Doma zdravlja, koji je i vlasnik sada ovih vozila.“

Gradonačelnica Dušanka Golubović dodala je i da je za nabavku vozila izdvojeno 4 miliona dinara kao i da su vozila od sada na usluzi građanima.

„Grad Sombor za ovu nabavku izdvojio je iznos od 4 miliona dinara i u skladu sa kompletnom dokumentacijom koju smo dobili obezbeđene su kako javne nabavke, tako i kompletna transparentnost u nabavci vozila, te otuda sada građani imaju mogućnost i da ih koriste.“

Direktorka Doma zdravlja dr Emeše Uri rekla je da će putničko vozilo sa osam sedišta služiti za transport pacijenata na dijalizu, a da će se drugo vozilo koristiti za potrebe opšte službe.

„Veoma je komplikovano i teško da svim pacijentima osiguramo da na pravo vreme stignu u bolnicu i da dobiju praktično onu pomoć koja im je neophodna za život. Ja bi se zahvalila Gradu Somboru i gradonačelnici na razumevanju za naše potrebe i moram da napomenem da je za vreme ove pandemije Grad Sombor bio naš najveći i donator i pomagač, što je najbolji pokazatelj na kojem je nivou svesti praktično naš grad, jer koliko ulažemo u ustanove od javnog značaja, znači za opšte dobro, to je najbolji pokazatelj kvaliteta i svesnosti ljudi“ rekla je dr Emeše Uri.

Grad Sombor raspisao je javnu nabavku za rekonstrukciju ulične fasade zgrade Skupštine grada, poznatije kao Županija.

Javnom nabavkom planirana je detaljna rekonstrukcija fasade, dekorativno osvetljenje i video nadzor. Planirana je zamena i restauracija stolarije na uličnoj fasadi.

Zgrada Bačko–bodroške županije, sada objekat Gradske uprave grada Sombora, izgrađenа je 1808. godine.

Rok za podnošenje ponuda је 31. avgust 2020. godine, a više o tenderu pogledajte OVDE.

Izvor: eKapija

 Legendarni jugoslovenski film "Skupljači perja" Saše Petrovića sniman je u okolini Sombora i Apatina, a šansu da se tada pojave na filmskom platnu dobili su i Romi iz okolnih naselja. Tako je, sasvim slučajno, ulogu dobio i Marko Petrović, tada četrnaestogodišnji dečak iz Bačkog Monoštora.

Iako je iz sela bilo angažovano stotinak statista on se, kaže, izdvojio, jer mu je dodeljena uloga mladoženje za koga udaju fatalnu Tisu.

Međutim moglo se, ističe, desiti da ostane bez uloge, jer njegova majka nije dozvolila da joj se sin tako mlad ženi. Dozvolu je, kako kaže, dobio tek kada joj je objašnjeno da to nije prava ženidba.

"Igrali smo se na ulici, decembar je bio. Pozvali su me i rekli - ideš sa nama snimati film. Nisam ni znao šta je film, tek smo u naselju bili dobili struju", priseća se prvog sureta sa ekipom filma "Skupljači perja".

Snimanje je trajalo mesec dana, a Petrović je za angažman bio plaćen i to dobro.

"Mogao sam u ono vreme za taj novac kupiti fiću. Koliko je novca bilo ne mogu sada kazati. Moji su imali konje i za zarađeni novac mogao sam kupiti dva konja i kola", kaže.

Prvi put film "Skupljači perja" Marko Petrović video je u somborskom bioskopu. Prva reakcija je bila - ja na filmu?

"Mi smo iz Monoštora svi zajedno išli u bioskop da bi videli film. Dolazili su na autobusku stanicu, tražili autogram, a ja ne znam šta hoće, nisam znao ni pisati", priča.

Film na traci i dalje čuva i ponekad ga pogleda. Nakon filma "Skupljači perja" imao je ponudu za snimanje filma u Rumuniji, ali ovoga puta nije dobio dozvolu roditelja i tako je završila njegova kratka filmska karijera.

"Da sam otišao danas bih bio pravi čovek. Oni su me hteli školovati", kaže.

Seća se Marko i Olivere Katarine sa snimanja filma i kasnijih susreta. Kaže poslednji put sreli su se u Monoštoru.

Izvor: RTV

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović potpisala je danas u Beogradu Ugovor o sufinansiranju realizacije projekta „Tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu“ sa Ministarstvom zaštite životne sredine.
Gradu Somboru dodeljena su sredstva u iznosu od 1.600.000,00 dinara putem Javnog konkursa za sufinansiranje realizaccije projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom, dok je Grad obezbedio iznos od 400.000,00 dinara. Ovim sredstvima finansiraće se Tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu, u cilju uspostavljanja Regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Regionalni centar za upravljanje otpadom predstavlja prioritet i preduslov zaštite životne i društvene sredine, čijom izgradnjom će se dobiti primeren način upravljanja otpadom u skladu sa evropskim standardima.
Izgradnjom Regionalnog centra za upravljanje otpadom Rančevo uspostaviće se sistem upravljanja komunalnim otpadom koji obuhvata minimizaciju stvaranja otpada, uspostaviće se kontrola tokova i količine otpada, recikliranje otpada, i njegova ponovna upotreba, bezbedno odlaganje nereciklabilnog dela, saniranje i zatvaranje postojećih divljih smetlišta, kao i dobijanje alternativnih goriva iz otpada koje je od posebnog značaja sa ekološkog i ekonomskog aspekta.

Projekat Regionalnog centra za upravljanje otpadom, koji će u okviru prerade koristiti mehaničko-biološki tretman komunalnog otpada, prvi je ovakve vrste u Republici Srbiji, ali i širem okruženju.

Tokom proteklog vikenda nije bilo prijema pacijenata u respiratornu ambulantu kovid odeljenja u somborskoj Opštoj bolnici. A od početka jula pa do sada, na kućno lečenje i u samoizolaciju otpušteno je 80 pacijenata. ...
U kovid odeljenju somborske Opšte bolnice trenutno je jedanaest pacijenata, a jedan pacijent je na respiratoru.

"Pet pacijenata je sa lakšom kliničkom slikom,a pet pacijenata je sa srednje teškom kliničkom slikom. Tri pacijenta planiramo otpustiti u toku današnjeg dana. Vikend je protekao relativno mirno, primećuje se daleko manji broj pacijenata sa respiratornim tegobama i naša respiratorna ambulanta nije imala tokom vikenda prijem u kovid odeljenju. U toku ovih deset dana avgusta na hospitalno lečenje kovid odeljenja somborske bolnice primljeno je 32 pacijenta, a tokom jula bilo ih je 110", rekao je Dragan Rastović, vd direktora Opšte bolnice Sombor.

Tokom prošle nedelje u kovid ambulanti Doma zdravlja testirano je 119 osoba.

"Dvadeset dve osobe su bile sumnja na kovid, a devetoro od njih je poslato u Opštu bolnicu. U isto vreme, u toku prošle nedelje u ovoj ambulanti serološki je dokazana pozitivnost kod šest pacijenata, u odnosu na pretprošlu nedelju kada smo imali 38 sumnji na slučaj i kada smo imali 12 poslatih pacijenata u Opštu bolnicu Sombor, ovo je značajno smanjenje u ovom trenutku", istakao je dr Zdravko Hlodik, načelnik opšte medicine Doma zdravlja, Sombor.

Tokom meseca jula u somborskoj Opštoj bolnici preminulo je dvanaest pacijenata, dok je sedmoro njih preminulo u prvih deset dana avgusta.

Izvor: RTV