Sombor.info

Predsednik sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković rekao je da u petak počinju pregovori sindikata i poslodavaca o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu, kao i da je zahtev sindikata da minimalac bude povećan na 37.000 dinara, ili vrednost minimalne potrošačke korpe, što je povećanje od oko 25 odsto.

"Tražiti minimalac na ovom nivou nije nikakava socijalna neodgovornost. Mi smo spremni da dodatno napravimo taj napor i ovaj cilj odložimo eventualno za sledeću godinu", imajući u vidu trenutnu pandemiju koronavirusa i ekonomske recesije, rekao je Stojiljković u N1 Studio Live, dodajući da u Srbiji minimalac prima oko 350.000 ljudi.

On je pojasnio da pandemija dodatno komplikuje situaciju, kao i da postoji realna opasnost od gubitka poslova u nekim sektorima, ali je otežava i činjenica da Srbija nema još novu vladu, a postojeća ima ograničen tehnički kapacitet.

"Zakonski okvir je takav je da se do 15. septembra izvrši dogovor sindikata i poslodavaca. Ako ne dođe do dogovora, onda tu cenu određuje vlada. Ovog puta su ti pregovori, koji će praktično imati predpočetak u petak na sednici kolegijuma Socio-ekonomskog saveta" dodatno otežani pandemijom, ekonomskom recesijom i mogućim gubitkom poslova u najugroženijim sektorima. Takođe, "nemamo novu vladu, a može se desiti ni da je ne dobijemo do 15. septembra. Može se desiti da taj dogovor ne postignete, a da interventna uloga vlade izostane", ocenio je Stojiljković.

On je istakao da je, imajući pomenuto u vidu, veća odgovornost na poslodavcima i sindikatima.

Dodao je da povećanje minimalca ne bi trebalo da utiče na povećanje plata u javnom i privatnom sektoru, jer to nije ista priča.

Naveo je da je dvaput odlagan zahtev da minimalna cena rada dostigne cenu potrošačke korpe, koja je "korpa za preživljavanje", jer, kako je ukazao, tu nema sredstava ni za kulturu ni za letovanje.

Naglasio je da svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti, kao i da postoji širok manevarski prostor, koji finansijski treba da pokrije vlada, prevashodno relaksirajući poziciju poslodavaca, i to smanjivanjem fiskalnih nameta, naplaćivanjem PDV-a po realizaciji, a ne po plasmanu, kao i podizanjem neoporezivog dela zarada i njegovim postepenim izjednačavanjem sa minimalcem.

Ukazao je da su najviše opterećene najniže zarade i da je njihova donja pregovaračka granica da minimalac bude 34.000-35.000 dinara, kako se ne bi dalje "obezvređivao rad i da krizu ne plaćaju samo najsiromašniji".

Na pitanje da li će u predstojećem periodu, uprkos merama vlade, biti otpuštanja, Stojiljković je ocenio da će "otpuštanja biti daleko veća tamo gde ih ne možete registrovati – u sivoj ekonomiji i u sektoru privremenih i povremenih poslova", kao i da će biti manje primetna "kod onih koji su zaposleni", a biće, takođe, evidentnija u najugroženijim sektorima.

Dodao je i da su još ranije sindikati konstatovali da se i u prvom i u drugom paketu mera novac neracionalno trošio, odnosno dasu benefiti dodeljivani i onima kojima profit uopšte nije opao, ili je opao između 10 i 15 odsto.

"Neke pare su potrošene neracionalno, ali to ne znači da ovu vrstu pomoći ne treba da imate", zaključio je Stojiljković.

Izvor: N1

Grad Sombor zajedno sa projektnim partnerima iz zemalja Dunavskog sliva učestvuje u Projektu „RESPONSIBLE GREEN DESTINATION AMAZON OF EUROPE, akronim Amazing AoE“, koji se realizuje u okviru Dunavskog transnacionalnog programa.

Projekat sprovodi konzorcijum od 29 partnera, koje čine lokalne samouprave, ministarstava, turističke organizacije, kao i organizacije civilnog sektora iz Austrije, Slovenije, Srbije, Hrvatske i Mađarske, na čelu sa Institutom za razvoj lokalnih potencijala „Iskriva“ iz Slovenije

Cilj projekta je da unapredi zeleni turizam zasnovan na prepoznatljivom prirodnom i kulturnom nasleđu u zemljama koje su povezane UNESCO prekograničnim rezervatom biosfere Mura Drava Dunav, poznatom i pod nazivom Amazonija Evrope.

U okviru projekta radiće se na određivanju, umrežavanju i promociji zelenih lokacija sa turističkim potencijalom, među kojima su i lokacije na teritoriji Grada Sombora.
Projekat „Amazing AoE“ doneće mogućnosti održivog razvoja za upravljanje različitim prirodnim i kulturnim resursima u okviru Evropskog Amazona, sa lokalnog na transnacionalni nivo, istovremeno otvarajući vrata za međunarodne posetioce.

Glavna aktivnost Grada Sombora u okviru projekta je nabavka digitalne opreme za prikaz vodećih turističkih proizvoda iz oblasti turizma i kulturnog nasleđa, koja će doprineti unapređenju održivog regionalnog razvoja ekoturizma, i to dve digitalne interaktivne info table i deset setova virtuelne realnosti za posetioce.

Takođe, u okviru projekta razviće se model uticaja turizma na okolinu RGD TIM (Responsible Green Destination Tourism Impact Model) kao i studija sa zajedničkim indikatorima za merenje osetljivosti ekosistema na razvoj turizma, uz prisustvo svih ekonomskih i socijalnih aspekata.

Grad Sombor će biti domaćin jednog od sastanaka Odbora za menadžment i kvalitet sprovođenja aktivnosti na projektu, kao i studijske posete i radionice ostalih partnera u projektu.

Ukupno trajanje projekta je 30 meseci, od 01. jula 2020. do 31.12.2022. godine. Ukupna vrednost projekta je 2.411.290,00 evra, a Budžet Grada Sombora u projektu je 106.480,00 evra.

Dramatična situacija dogodila se ovog jutra u blizini Narodnog pozorišta Sombor kada je pas lutalica napao pudlu, koju uznemirena vlasnica nije uspela da odbrani.

Kako pričaju žitelji Sombora, pas je uleteo u obližnji kafić za mačkom, a pri izlasku, nakon što je nije uhvatio, nasrnuo je na pudlu koja se nalazila u blizini. Prepadnuta vlasnica pokušala je psa da otera udarajući ga kišobranom, ali on nije odustajao.

- Pas je imao ogrlicu, ali je vidno mršav i izgleda kao da je već neko vreme na ulici. Bilo da se radi o lutalici ili o neodgovornom vlasniku, vreme je da se nešto uradi povodom toga - kaže za "Blic" uznemirena žiteljka Sombora.

Pas lutalica koji je rastrgao pudlu

Ona navodi da u ovom gradu ima dosta lutalica o kojima niko ne brine, te da ih ni ne sterilišu.

Vlasnica pudle je svog psa odvela veterinaru, ali pudla nije uspela da preživi napad psa koji ju je agresivno vukao po ulici.

Građani sombora, besni zbog ovakve situacije pronašli su vlasnika psa, ali nije poznato da li on pušta psa da luta gradom ili ga je u potpunosti izbacio na ulicu.

Na društvenoj mreži Fejsbuk oglasio se i vlasnik pudle, koji je naveo da je psa u žetnju izvodila majka njegove žene, a da je lutalica trenutno u azilu za pse.

"Pudla koja je zverski rastrgnuta je od moje suprge, žena koja je na snimku je njena majka koja je izvodila psa dok je boravio u Somboru. Pas koji je rastrgnuo pudlu je uhvaćen i nalazi se u azilu. Nije čipovan. Žena s enalazi u delirijumu posle nastale situacije i mi sa njom, jer je bas bio član naše familije, voljeni kućni ljubimac. Biće podnete tužbe odgovornima za to što se ovakav pas žena ulicama - napisao je on.

Zasad nije poznato da li je ovaj incident prijavljen nadležnim organima, kao ni da li je pas lutalica uhvaćen.

Izvor: Blic.rs

Tretman suzbijanja larvi komaraca na teritoriji Grada Sombora vršiće se u petak, 21. avgusta, sa početkom u 8.00 časova.

Tretman će se vršiti kompanija „Eko san plus“ preparatima LARVASTOP ZG i PIRIPROX ZG koji nisu opasni za pčele.

Tretiraće se priobalja reka, izlivi reka, kanali, jezera i bare, na lokalitetima Sombor, Stapar, Doroslovo, Kljajićevo, Čonoplja, Stanišić i Svetozar Miletić.

Mada spada u red srpskih lokalnih zajednica koje su najteže pogođene depopulacijom i negativnom demografskom stopom, pri čemu se ne može preterno pohvaliti ni procvatom ekonomske krvne slike, stanogradnja u Somboru beleži svoje zvezdane trenutke.

Naime, nakon kratkotrajnog zatišja na ovdašnjem tržištu nekretnina, ponovo se traži kvadrat više, pri čemu cene u elitnoj centralnoj gradskoj zoni znaju da dosegnu čak 900 evra. Tako nije bilo ni u vreme ekonomskog entuzijazma nakon demokratskih promena 2000. godine, koji je potrajao skoro do izbijanja svetske krize 2008.

Po običaju su najtraženiji stanovi u najurbanizovanijem delu grada, Novoj Selenči, a kako tvrde ovdašnji prodavci nekretnina, samo od prošle godine cena je porasla za 50 do 70 evra po kvadratu. U zavisnosti od lokacije i kvaliteta gradnje, sada se cena kvadratnog metra kreće u rasponu od 600 do 750 evra. Kako sami investitori tvrde, rastu novogradnje doprinelo je lakše pribavljanje svih neophodnih dozvola, dok povećanoj tražnji doprinose Somborci, ali i oni kojima se ovaj grad dopada, koji su trenutno na radu u inostranstvu, pa im je potrebno porodično gnezdo tokom godišnjih odmora, posete rodbini ili kao životno odredište nakon odlaska u penziju.

Sasvim očekivano, cene starijih stanova su daleko niže, pa se u ovom delu varoši mogu pronaći dvosobni stanovi stari desetak godina u cenovnom rasponu od 25.000 do čak 40.000 evra, odnosno od 340 do 600 evra po kvadratu. Na ovo utiče pre svega spratnost, kvadratura, ali i tip grejanja, pošto je u Somboru sve manje isplativo imati stan priključen na sistem daljinskog grejanja.

Najčešći kupci su mladi bračni parovi kojima, trenutno, ne trebaju preterano prostrane stambene jedinice, ali i penzioneri koji nakon odlaska potomstva zbog niskih primanja ne mogu više sebi da priušte stanove većih kvadratura. Garsonjere, jednosobni i jednoiposobni stanovi u Somboru, locirani do drugog sprata brzo se prodaju, bez obzira da li je reč o novogradnji ili starogradnji.

Investitorima donekle glavobolju stvara činjenica da je potražnja za trosobnim, četvorosobnim i većim stanovima sve manja, mada svaki, pogotovo novi stan ili lokal pre ili kasnije nađe svog kupca. Iako je novogradnja po stambenoj jedinici iste kvadrature skuplja i po 15.000- 20.000 evra, nešto se proda još dok je zgrada u temeljima, a ostatak kada se zgrada stavi pod krov i finišira, često i po zahtevu samih kupaca.

Posebno su atraktivni stanovi koji niču na mestu starijih, gotovo patricijskih porodičnih zdanja u strogom centru grada, odnosno zgrade koje se podižu na glasovitim somborskim vencima i njihovim rubovima, čija je gradnja omogućena nedavnim promenama urbanističkih uslova. Upravo su kvadrati tih zgrada i najskuplji i dosežu do 900 evra, pa, u zavisnosti od individualizovanog unutrašnjeg uređenja i više evra, ali ova zdanja nailaze i na osudu javnosti pošto njihova arhitektonska rešenja očigledno zanemaruju ambijentalnu celinu o kojoj bi se trebao brinuti nadležni Pokrajinski zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada.

Bira se gas umesto daljinskog grejanja

Donedavno je centralno grejanje slovilo kao najefikasnije i najkonfornije, pa su prednost imali stanovi priključeni na daljinsko grejanje. Međutim, pored toga što nije jeftino, takvo grejanje plaća se tokom cele godine. Ovo je uslovilo da sve bolju prođu imaju stanovi priključeni na gasnu mrežu, po pravilu izolovani po najnovijim standardima, pa kupci mogu sami da „diktiraju“ svoju potrošnju energenta, a samim tim i troškove održavanja.

Izvor: dnevnik.rs

Gradu Somboru nedavno je dodeljeno 1,6 miliona dinara za sufinansiranje projekata izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom Rančevo, a Grad je sada na javni uvid stavio i plan detaljne regulacije za proširenje kapaciteta deponije.

Kako se u dokumentu navodi, izgradnjom kompleksa regionalne deponije stvoriće se uslovi za bezbedno odlaganje otpada, kao i za zatvaranje postojeće gradske deponije. Osim za odlaganje nepropustljivog otpada u ovom kompleksu se predviđa i reciklaža upotrebljivog otpada.

Planirana površina Regionalne deponije je 40 ha, a ona mora biti opremljena:

- Površinom za odlaganje otpada formiranim po zahtevima EU: nepropusna podloga, drenažne cevi za odvod procednih voda, gasne sistema za sakupljanje izdvojenih gasova (u periodu rada deponije pre izgradnje postrojenja za tretman)

- Objektima: administrativna zgrada sa laboratorijom, objekat za pranje vozila i kontejnera, kompenzacionim bazenom, mostnom vagom za odmeravanje otpada

- Postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda

- Saobraćajnom infrastrukturom: parkinzi za pretovarna i transportna vozila, automobile, privremene saobraćajnice za kretanje po telu deponije

- Infrastrtukturom: vodovodna i kanalizaciona mreža, električna energija za napajanje, osvetljenje, hidrantna.

Plan detaljne regulacije za proširenje kapaciteta deponije Rančevo (Foto: Grad Sombor)

U okviru kompleksa planirane regionalne deponije nalaziće se: rekultivisana deponija, centar za tretman otpada, sanitarne kasete za odlaganje otpada, rezervisan prostor za proširenje prilikom formiranja Regionalne deponije i zaštitni pojas zelenila.

Rekultivisana deponija – u centralnom delu prostora planira se sanacija i rekultivacija postojećeg tela deponije, odnosno sanacija smetlišta i njegovo potpuno zatvaranje. Sanacija i rekultivacija obuhvataju fazu uređenja nesanitarne deponije, fazu kontrolisanog odlaganja otpada i fazu zatvaranja postojećeg tela deponije koje je
moguće tek nakon izgradnje novih sanitarnih kaseta. Nakon tehničkih mera rekultivacije, preduzeće se biološke mere koje podrazumevaju zasnivanje flore na saniranom delu deponije.

Centar za tretman otpada – planira se u istočnom delu obuhvata Plana. U okviru Centra za tretman otpada biće moguća izgradnja objekata za sakupljanje, primarnu selekciju i skladištenje neopasnog i opasnog otpada od građana i industrije, objekti za mehanički i biološki tretman otpada, kao i svi sadržaji koji prate postrojenje ove namene, kao što su: manipulativni platoi, objekti za skladištenje otpada i sekundarnih sirovina, objekti za administraciju, radionice, kao i drugi prateći sadržaji.

U okviru centra moguća je formiranje prostora za kompostiranje koji podrazumeva i sve eventualne objekte u svrhu tretmana otpada čiji je krajnji produkt kompostirana masa. Pored ovih objekata omogućava se izgradnja i drugih objekata koji će tek biti definisani kroz uvođenje novih tehnologija u funkciji primarne delatnosti upravljanja komunalnim otpadom.

Sanitarne kasete za odlaganje otpada - u severnom delu kompleksa planira se izgradnja novih, sanitarnih deponijskih polja, u skladu sa Uredbom o odlaganju otpada na deponije i drugim propisima.

Rezervisan prostor za proširenje prilikom formiranja Regionalne deponije – s obzirom na to da u narednom periodu deponija Rančevo treba da postane regionalnog karaktera, unutar kompleksa deponije predviđa se više specifičnih tehničko-tehnoloških celina.

Za slučaj da se predviđeni procesi obavljaju od strane više subjekata, kao i zbog postojanja mogućnosti dogradnje novih tehnologija sa razvojem delatnosti upravljanja otpadom, u zapadnom delu obuhvata Plana je rezervisan prostor za proširenje prilikom formiranja Regionalne deponije.

Zaštitni pojas zelenila – po obodu kompleksa duž regulacione linije deponije planira se vegetacioni zaštitni pojas u cilju sprečavanja podizanja i raznošenja lakih frakcija otpada i prašine sa deponije na veća rastojanja i smanjenja
aerozagađenja, koji ujedno ima i vizuelno-estetsku ulogu, a u skladu sa posebnim propisima i uslovima nadležnih organa i institucija.

Realizacija će se, kako je navedeno odvijati u fazama.

Izvor: eKapija

Sombor, grad u Vojvodini koji odiše istorijom i kulturom, grad koji čuva svoje korenje, poreklo, tradiciju i arhitekturu imao je sreću da izgradnja u socrealističkom stilu nije preterano narušila staro gradsko jezgro, pa se nedostatak materijalnih sredstava u pedesetim i šezdesetim godinama 20. veka pokazao kao spasonosan za očuvanje urbanog središta grada.

Gradska kuća u Somboru je podignuta 1749. godine, dok je današnji izgled dobila je 1840. godine dogradnjom novih krila i tornja 1842. godine. Građevina je pod zaštitom Republike Srbije kao spomenik kulture od velikog značaja.

Gradska kuća, Varoška kuća ili Magistrat, su sve nazivi koje su žitelji Sombora u protekla dva i po veka koristili za zdanje koje predstavlja centralni arhitektonski simbol grada, nastala je na osnovi nekadašnjeg "dvora" somborskog kapetana Jovana Brankovića.

Grof Jovan Janko Branković, je bio sinovac i zakoniti naslednik nesuđenog srpskog despota, grofa Đorđa Brankovića. Čeoni deo zgrade kaštela grofa Brankovića nalazio se na mestu današnje istočne strane Gradske kuće, okrenute ka Svetođurđevskoj crkvi gde je jedan vek kasnije sagrađena nova zgrada.

Nova zgrada Gradske kuće je jednospratna građevina kvadratne osnove sa centralnim atrijumom i osovinskim prolazom, izgrađena u stilu neoklasicizma. Pročelje je sa istočne premešteno na zapadnu stranu, gde je podignut toranj, pod kojim se nalaze balkon i svečana sala.

Najraskošnije obrađena fasada ka trgu Svetog Trojstva sa centralnim isturenim rizalitom raščlanjenim stubovima i trouglastim frontonom na čijem frizu je upisana godina gradnje. Poseban akcenat kompoziciji daje kula zvonik kvadratne osnove sa balkonom na konzolama i pažljivo oblikovanom lanternom na vrhu.

Toranj je dograđen 1892. godine po projektu inženjera Milana Grgurova. Na tornju su dežurali vatrogasci, u prizemlju zgrade nalazili su se dućani, na spratu gradska uprava i činovništvo, a dvorište je služilo kao spremište vatrogasne opreme i štala za varoške konje. U zgradi je bio smešten arhiv grada i neko vreme gradska biblioteka.

U Svečanoj sali održavane su sednice gradskog Magistrata i izabranog Obštestva. U njoj je novembra 1918. godine izvršena primopredaja grada između dotadašnjih austrougarskih i predstavnika srpske kraljevske vlasti. Sedište lokalne samouprave nalazilo se u Gradskoj kući sve do 1962. godine. Danas se ovde nalaze prostorije političkih stranaka, nevladinih organizacija i javnih glasila, dok su u prizemlju lokali.

Izvor: srbijadanas.com

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 12 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i 13 osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 10 vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i devet osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Kula evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

Napisano je 38 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 196 prekršajnih naloga. Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je vožnja pod dejstvom alkohola.

Somborske novine ostvarile su dobit u 2019. godine pa će dividenda od 370 hiljada dinara biti isplaćena akcionarima, navodi se u odluci koju je objavio Centralni registar hartija od vrednosti.

Ovo novinskog izdavačko preduzeće koje je akcionarsko društvo samo poseduje 77,8 procenata svojih akcija.

U rukama konzorcijuma je 15,3 odsto deonica, državni Akcionarski fond ima 3,8 procenata a ostatak je u rukama fizičkih lica.

Izvor: RTV

Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je Javni poziv za realizaciju programa podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plataˮ na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije o programu podsticanja zapošljavanja mladih „Moja prva plataˮ

Javni poziv dostupan je na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje (www.nsz.gov.rs), sajtu Moja prva plata (mojaprvaplata.gov.rs)i dnevnim štampanim medijima.

Ovim programom daje se mogućnost mladima bez radnog iskustva da obave praksu na konkretnim poslovima kod poslodavca u cilju sticanja znanja, veština i kompetencija za rad i na taj način povećaju svoje mogućnosti za zapošljavanje.

Program se sprovodi kod poslodavca koji pripada privatnom ili javnom sektoru, a prioritet za uključivanje u program imaju poslodavci iz privatnog sektora.

U program je planirano uključivanje 10.000 mladih sa srednjim i visokim obrazovanjem, do navršenih 30 godina života, koji su bez radnog iskustva i nalaze se na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje.

Program „Moja prva plataˮ se realizuje bez zasnivanja radnog odnosa u trajanju od 9 meseci. Tokom trajanja programa Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje novčanu naknadu u iznosu od 20.000 dinara mladima sa srednjim obrazovanjem, odnosno 24.000 dinara mladima sa visokim obrazovanjem, na mesečnom nivou.

Nacionalna služba za zapošljavanje, takođe, uplaćuje doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, za mlade uključene u ovaj program.

Prva faza realizacije programa je namenjena isključivo poslodavcima, koji se u periodu od 17. avgusta 2020. do 25. septembra 2020. godine prijavljuju na sajtu mojaprvaplata.gov.rs.

Druga faza realizacije programa je namenjena nezaposlenim licima, koji će se u periodu od 1. oktobra 2020. do 15. oktobra 2020. godine prijavljivati na sajtu mojaprvaplata.gov.rs.

Treća faza realizacije programa je izbor kandidata od strane poslodavaca u periodu od 16. oktobra 2020. do 31. oktobra 2020. godine. Konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima biće dostupne na sajtu mojaprvaplata.gov.rs počev od 1. novembra 2020. do 07. novembra 2020. godine.

Četvrta faza realizacije programa je potpisivanje trojnog ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavca i izabranog kandidata i početak sprovođenja programa, u periodu od 8. novembra 2020. do 7. decembra 2020. godine.