Sombor.info

NA području grada Sombora ima oko 25.000 dimnjaka na kućama, od toga u gradu oko 10.000, a preostali se nalaze u 15 sela.

Firma za čišćenje dimnjaka i kotlova "Odžačar" u Somboru ima svega tri profesionalna radnika i jedina čisti dimnjake u gradu i okolini.

Prema rečima Zlaoslava Vranješa, direktora preduzeća "Odžačar", da bi se ova usluga obavljala po propisu potrebno je da firma koja obavlja ove usluge ima 15 zaposlenih dimnjačara, ali još nije doneta gradska odluka o dimnjačarskoj službi.

- Grejna sezona samo što nije počela, i bilo bi potrebno što pre doneti ovu odluku kako bi se uvelo više reda u ovoj oblasti, ali i obavezali vlasnici dimnjaka da brinu o njima -kaže Vranješ.

On dodaje da bi tek tada "Odžačar" mogao zadovoljiti potrebe održavanja dimnjačarske službe, i naglašava da je većina dimnjaka u veoma lošem stanju. Zbog toga preti opasnost od izbijanja požara, a trenuto nema ko da kontroliše u kakvom su stanju dimnjaci.

Foto J.BekićSamo u gradu je 10.000 odžaka
Na području Sombora, ali i na području Apatina, Kule i Odžaka nema dovoljno školovanih dimnjačara. Ovde kažu da su spremni da prime 10 novih momaka koji će se obučavati za poslove dimnjačara. Čišćenje odžaka sada košta 1.200 dinara, a odlaze na poziv građana.

- U Somboru postoji veliki problem sa odvođenjem dimnih gasova kod većine ložišta jer su napravljeni mimo propisa, a to ugrožava zdravlje ljudi - predočava Vranješ.

Svi vlasnici odžaka bi po pravilu trebalo da obaveste dimnjačarsku službu u kakvom su stanju njihovi dimnjaci, pa da stručne osobe to provere, apeluju iz "Odžačara".

ZAPUŠTENI

- UKIDANjEM Zakona o dimnjačarskoj službi, kojeg je imala samo Vojvodina, polako se gasi dimnjačarska služba. Stari odžačari odlaze u penziju i ukolko se nešto hitno ne preduzme, neće imati ko da ih čisti. U Somboru je danas situacija veoma loša, što pokazuje da se skoro 90 odsto dimnjake ne čisti jer su zapušteni. Zbog toga preti opasnost od izbijanja požara - tvrdi Vranješ

Izvor: novosti.rs

Odeljenje inspekcije i komunalne policije Gradske uprave grada Sombora će, u toku meseca septembra 2020. godine, putem komunalne policije, vršiti kontrolu komunalnog reda u skladu sa važećim poropisima, u svim naseljenim mestima na teritoriji Grada Sombora.

Nadzor će se, u septembru 2020. godine, vršiti po sledećem rasporedu:

• 09.09. Stapar i Doroslovo
• 10.09. Čonoplja i Telečka
• 16.09. Bački Monoštor
• 17.09. Aleksa Šantić i Svetozar Miletić
• 22.09. Kljajićevo
• 23.09. Gakovo i Rastina
• 24.09. Stanišić i Riđica
• 29.09. Bački Breg i Kolut
• 30.09. Bezdan

Kontakt sa Odeljenjem inspekcije i komunalne policije građani mogu da ostvare i mimo redovnih poseta naseljenim mestima i to putem telefona: 025/468-241, ili putem elektronske pošte na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Predsednik Skupštine grada Sombora Zoran Rus zakazao je sednicu skupštine za petak, 11. septembar 2020. godine, u Velikoj sali zgrade Županije, sa početkom u 9.00 časova.

Odbornici će na drugoj sednici Skupštine grada Sombora odlučivati o 15. tačaka dnevnog reda, između ostalog o potvrđivanju mandata odbornicima, izborima i imenovanjima radnih tela Skupštine, kao i o nekoliko predloga odluka.

Crveni krst Sombor, u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine i kompanijom Lidl, u utorak, 8. septembra 2020. godine organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Jedna akcija će se odvijati u transfuziomobilu na parkingu ispred Lidla u terminu od 09.00 do 12.00 časova, a druga akcija će se odvijati u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19, u terminu od 09.00 do 13.00 časova.

Podršku akciji dobrovoljnog davanja krvi mogu da daju svi zdravi punoletni građani do navršenih 65 godina života.

Mole se sugrađani da, ukoliko imaju prehladu, kašalj, kijanje, povišenu telesnu temperaturu, ili su bili u kontaktu sa bolesnom osobom čiji simptomi liče na infekciju korona virusom, ne dolaze na akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Obaveštavamo javnost da će se pacijenti na oralnoj antikoagulantnoj terapiji, trudnice i ostali pacijenti koji dolaze na vađenje krvi za analize (PT, PTT, FIBRINOGEN, D.DIMER, ANTI Xa), od ponedeljka 7. septembra, primati u Službu za transfuziju krvi i krvnim produktima, ulica Vojvođanska 75.

Trijaža pacijenata će se obavljati na ulazu iz Vojvođanske ulice (bivša portirnica) radnima danima u periodu od 7:30 do 12 časova.

Trijaža hitnih pacijenata i posle 12 časova radnim danima i vikendom obavljaće se na glavnom ulazu iz ulice Sime Matavulja.

Pacijenti na oralnoj antikoagulantnoj terapiji redovne kontrole zakazuju na telefon: 025/467-753, radnim danima od 13-14 časova.

Hitni pacijenti na oralnoj antikoagulantnoj terapiji, trudnice i vađenja krvi na analize (PT, PTT, FIBRINOGEN, D.DIMER, ANTI Xa) primaju se bez zakazivanja.

Aleksa Mirković, dvanaestogodišnji Somborac, počeo je da trenira tenis 2016 godine u teniskom klubu "Žak" u Somboru, u istom klubu u kom je svoju karijeru započeo i naš uspešni teniser Filip Krajinović. Do sada Aleksa je učestvovao na 32 turnira i na svakom je osvojio medalju.
Kup Srbije na travi u Subotici, turnir do dvanaest godina prve kategorije u Somboru, prvenstvo Vojvodine, Otvoreno prvenstvo Novog Sada prve kategorije i državno prvenstvo Srbije do dvanaest godina, sve to je osvojio Aleksa Mirković, mladi, talentovani teniser iz Sombora, koji je ovim sportom počeo da se bavi pre samo četiri godine. Na državnom prvenstvu Srbije, održanom prošlog meseca u Beogradu, Aleksa je osvojio zlato, ali kaže da je konkurencija bila izuzetno jaka.

"Bilo je pedest troje dece, dosta jaka konkurencija i vreme je bilo sparno, tokom finala sam imao malu tremu, ali sve je na kraju ispalo dobro i osećao sam se odlično", pohvalio se Aleksa Mirković, teniser.

Aleksin trener, Damir Krajinović, kaže da je reč o veoma talentovanom igraču, a to pokazuju i njegovi rezultati.

"Odmah se videlo i po rezultatima da je Aleksa u svojoj generaciji neprikosnoven,čim sam video Aleksu rekao sam da Aleksa može da bude veliki potencijal ,a to se i potvrdilo. Stvarno mi je zadovoljstvo što sam pristao da radim sa njim .Pred nama nije lak put,tenis je veoma težak sport,treba puno novaca da se uloži ,ali mi idemo stepenikom deo po deo i nadam se da ćemo u narednom periodu praviti ozbiljne rezultate", rekao nam je Damir Krajinović, Aleksin trener.

Aleksini planovi za narednu sezonu su veliki.

"Sada igram četrnaestku, to su B kategorije, malo su slabije od prve kategorije, jer ja još nisam ni ulazna godina ,to je dve godine starija konkurencija, sledeće godine treba da igram evropske turnire od četrnaest godina", rekao nam je Aleksa Mirković.

"Cilj je bio da odigramo do dvanaest godina Međunarodni turnir u Jankovoj Akademiji "Tipsarević" u Beogradu, ali zbog ove situacije sa koronom, smo se fokusirali na turnire do četrnaest godina ovde po Srbiji i imaćemo još tri turnira do kraja godine i spremaćemo se preko zime za narednu godinu,gde ćemo pokušati da igramo međunarodne turnire u starijoj generaciji", ispričao nam je Damir Krajinović, trener.

Aleksino vreme tek dolazi i svi se slažu da je on dragulj koji treba polako brusiti.

Izvor: RTV

Prva nedelja u somborskim osnovnim školama odvija se po planu i uz strogo poštovanje epidemioloških preporuka, a đaci su konačno dočekali da budu sa svojim vršnjacima. Ekipa RTV-a posetila je učenike trećeg razreda u Osnovnoj školi "Dositej Obradović", koju pohađa oko 700 đaka.

Šarene zaštitne maske sakrile su blistav osmeh učenika, koji su jedva dočekali da ponovo krenu u školu. Oči im blistaju zbog polaska u treći razred i druženja sa drugarima.

Nakon duge pauze od školskih obaveza, Vasilisa i Nikolija radost ne kriju i kažu da im je prva školska nedelja "proletela", a želja im je su časovi duži.

"Na početku školske nedelje svi smo nosili jednokratne zaštitne maske, nismo se odmah prepoznali, ali sada je to mnogo lakše. Tokom časa malo glasnije govorimo zato što se dobro ne čujemo, ali je najvažnije da smo u školi" rekla je Vasilisa Pešić, učenica trećeg razreda OŠ "Dositej Obradović" u Somboru.

"Kada učiteljica govori moramo napregnuti uši da sve bolje čujemo, malo nam je čudno ali se navikavamo, jer je najvažnije da smo konačno krenuli u školu" izjavila je Nikolija Stanić, učenica trećeg razreda.

"U hodu se snalazimo i pratimo od početka sve preporuke koje smo dobili i nosimo maske. Roditelji su do kapije sa decom, a onda oni dalje nastavljaju sami. Moji đaci su već treći razred, veći su i svesni su da nigde ne smeju da idu bez maske, pa ni do toaleta" potvrdila je Violeta Katona, učiteljica trećeg razreda.

Sva odeljenja su podeljena u A i B grupe, a nastava se odvija redovno za učenike od prvog do osmog razreda, u somborskoj Osnovnoj školi "Dositej Obradović".

"Učenici naše škole svi dolaze na nastavu sem onih čiji su se roditelji izjasnili da deca pohađaju on lajn kojih je veoma malo. Sva deca redovno dolaze u školu svaki dan, ali u određenim termenima i podeljeni u grupama" kaže Meira Mrđenov, školski psiholog.

Osnovnu školu "Dositej Obradović" pohađa oko 700 đaka.

Nastava je organizovana tako da se učenici prilikom dolaska u školu ne sreću sa učenicima drugih odeljenja.

Niži razredi imaju četiri časa dnevno, a đaci viših po pet časova.

Izvor: RTV

U Osnovnu školu "Petar Kočić" u Riđici, naselju koje je deo Sombora, ove godine po prvi put neće krenuti nijedan đak prvak.

Školsko zvono oglasiće se za ukupno 81 učenika, koliko ih trenutno pohađa ovu školu, priča za 021 direktorka ustanove Jasna Radusin.

Među njima po prvi put nema najmlađih đaka i to je pojava koja je neprijatno iznenadila sve, uprkos višedecenijskom padu broja stanovnika ovog sela u Zapadnoj Bačkoj.

"Ne znam šta se ove godine dogodilo, poklopilo i izdešavalo. Poslednjih godina je bilo i po 10, do 13 novih đaka, ali ove godine nijedan. Doduše, u odnosu na neke druge seoske škole koje imaju 50 ili čak manje učenika, mi smo u nekoj boljoj varijanti", priča direktorka jedine škole u Riđici.

To znači da škola u ovom trenutku, priča Radusin, nema ni 15 učenika po odeljenju.

"Mi smo škola, ali i vrsta multifunkcionalnog centra u Riđici - u sklopu škole imamo obdanište, biblioteku, novu sportsku halu kakav ceo Sombor nema. Ali nažalost ne i dece da se tu igraju", naglašava naša sagovornica.

Situacija nije oduvek bila ovakva - naprotiv, Riđica je imala veliki broj đaka i toga se za 021 priseća nekadašnji đak prvak, polaznik davne 1954. godine, Nikola Milanko.

Kako priča nekadašnji učenika OŠ "Petar Kočić" u ovom somborskom mestu, upravo je ta generacija kojoj je pripadao bila najbrojnija u istoriji celog sela, te je brojala čak 1.000 đaka u trenutku kad je on stigao do osmog razreda.

Ta generacija je, recimo, imala šest razreda sa po 30 đaka, a čak 170 đaka prvaka poput njega.

"Desetak narednih generacija ih je bilo između 120 i 130, a u školi je bilo između 950 i 1.000 učenika", navodi Nikola Milanko.

Uprkos negativnom trendu koji je generalno zastupljen u seoskim sredinama u Vojvodini, direktorka OŠ "Petar Kočić" Jasna Radusin uverena je da ovo stanje nije konačno.

"Narednih godina će biti bolje i situacija će se popraviti. Sledeće školske godine očekujemo možda oko 15 novih polaznika, ali ove godine su se neke stvari poklopile i rezultirale nečim što je za sve šokantno", smatra Radusin.

Izvor: 021.rs

Na osnovu analiza koje je sproveo Zavod za javno zdravlje Sombor, na uzorcima vode koji su uzeti sa jezera Korlatoš u bezdanu, utvrđeno je da je voda sada zdravstveno bezbedna za kupanje i druge vidove rekreacije.

Rezultati analiza na novim uzorcima vode pokazali su da kvalitet vode odgovara propisanim mikrobiološkim i hemijskim vrednostima.

Sanitarna inspekcija zajedno sa Zavodom za javno zdravlje nastaviće da vrši analizu vode na svim kupalištima na teritoriji grada Sombora.

Grad Sombor omogućio je građanima da lakše i brže obavljaju administrativne poslove formiranjem Jedinstvenog upravnog mesta, gde jednim dolaskom na novootvorene šaltere možete rešiti više stvari, ali i uštedeti vreme i nepotrebne troškove.

Zašto su hodnici velelepnog zdanja Gradske uprave u Somboru prazni? Gde su one uobičajene slike građana koji zbunjeno i često uz ljutnju idu od jedne do druge kancelarije tražeći informacije ili jureći za onim jednim papirom koji im nedostaje?

Građane smo pronašli u prostoru jedinstvenog upravnog mesta. Ovde su došli kako bi na jednom mestu obavili razne administrativne poslove. Grad Sombor je jedna od lokalnih samouprava koja je koristeći rezultate reforme javne uprave uvela sistem jedinstvenog upravnog mesta koji građanima omogućava da veliki broj različitih administrativnih poslova obave na jednom mestu. Zahvaljujući sredstvima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Sombor je za građane uredio i opremio prostor sa 12 šaltera sa različitim uslugama. Tu su još i šalteri MUP-a na kojima građani mogu da podnesu zahteve za izdavanje ličnih dokumenata i ispostava Pošte Srbije.

"Suština jedinstvenog upravnog mesta je da ono bude kontakt tačka. Da jednim dolaskom građanin na jednom šalteru dobije sve relevantne informacije, podnese zahtev, a na istom tom mestu dobije rešenje u cilju ostvarivanja svojih prava. Jedinstveno upravno mesto građanima smanjuje gubitak vremena i eliminiše nepotrebne troškove jer upravo na jednom mestu dobijaju sve potrebne informacije u ostvarivanju svojih prava i zaštiti svojih pravnih interesa", kaže Helena Roksandić Musulin, načelnica gradske uprave Sombor.

Na šalterima građani mogu da obave različite poslove. Sve je mnogo brže i jednostavnije, jer je reformom javne uprave koja se sprovodi uz podršku Evropske unije omogućeno da državni organi međusobno elektronskim putem razmenjuju različite podatke i dokumente o građanima. Zbog toga građani više ne moraju da obijaju pragove različitih službi i institucija, a i samim službenicima je posao u mnogome olakšan. Kako to izgleda na primeru jednog od šaltera jedinstvenog upravnog mesta u Somboru?

"Ja sam Tatjana Trajkovski i radim na šalteru gde se daju informacije korisnicima socijalne pomoći i porodicama sa decom. Ovde mogu dobiti kompletnu informaciju. Konkretno, korisnici socijalne pomoći imaju pravo na dečiji dodatak, imaju pravo na subvencionisane cene komunalnih usluga, mogu biti energetski ugroženi kupci gde ne plaćaju struju u jednom delu u odnosu na to koliko imaju članova domaćinstva, i dobiju informaciju o tome gde bi mogli ostvariti svoja druga prava. Ovde donose rešenje o socijalnoj pomoći i ličnu kartu. Ostalu dokumentaciju prikupljamo sami. Svuda gde se vodi evidencija po službenoj dužnosti od naših ustanova mi tražimo elektronskim putem informacije i stranka će doći samo ovde i ne mora ići na druga mesta", kaže Tatjana Trajkovski, službenica gradske uprave Sombor.

Kada završe posao zbog kojeg su došli u lokalnu samoupravu, građani Sombora mogu i da u elektronskoj knjizi utisaka ocene njen rad. U gradskoj upravi kažu da im stavovi građana pomažu da unaprede kvalitet usluga.

Izvor: N1