Proteklog vikenda u Novom Sadu je održana Liga mladih plivača Vojvodine. Na ovom takmičenju nastupili su i plivači Somborskog sportskog kluba Polet. Mladi somborski plivači bili su na visini, osvojili su pregršt medalja, od kojih su pet zlatnih, jedna srebrna i četiri bronzane.

Do najsjajnijih odličja došli su Obrad Aperlić (200m prsno), Sara Orelj (200m leđno), Lena Zarić (100m prsno), te osvajač dvostrukog zlata Mihailo Vučković, koji je trijumfovao u trkama na 100m prsno i 200m mix. Srebrnom medaljom okitila se Vasilija Ana Veselinović, dok su bronzani bili: Obrad Aperlić (200m mix), Milica Milošević (200m leđno), te Sara Orelj u trkama na 200m i 400m kraul. Kako je još objavio somborski klub, najsvestranija plivača Lige mladih plivača Vojvodine u kategoriji plivačica 13 – 14 godina bila je trećeplasirana Sara Orelj.

Izvor: somborsport.org

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, zajedno sa zamenikom gradonačelnika Milanom Stakićem i pomoćnikom načelnika Odeljenja za privredu, turizam i lokalni ekonomski razvoj Branislavom Svorcanom, upriličio je danas, u prostorijama Gradske uprave, prijem za delegaciju Ambasade Narodne Republike Kine, koju su činili gospođa Jang Jang, gospodin Čang Bo i gospodin Li Rui.

Ovom prilikom gradonačelnik je predstavio kulturne, istorijske, turističke, kao i razvojne potencijale Sombora, a tokom sastanka razgovarali su o mogućem uspostavljanju saradnje sa kineskim gradom Veinanom.

U okviru upoznavanja sa karakteristikama dva grada, učesnici sastanka su kao glavnu okosnicu za uspostavljanje potencijalne saradnje postavili oblast poljoprivrede i kulturnog nasleđa.

Po završetku konstruktivnog prijema, delegacija Ambasade Narodne Republike Kine imala je priliku da pogleda čuvenu sliku „Bitka kod Sente“, slikara Ferenca Ajzenhuta, koja predstavlja jednu od najpoznatijih kulturnih znamenitosti Sombora.

Saobraćajne nezgode su, nažalost, svakodnevna pojava, a najčešći uzrok je ljudski faktor. Nekad se one dešvaju zbog neznanja ili nepažnje, a nekada zbog nepoštovanja pravila saobraćaja. Statistički podaci govore da je u saobraćajnim nesrećama na putevima u Srbiji 75 poginulih na milion stanovnika. Kako bi se ovaj crni bilans smanjio, moramo svi zajedno da se uključimo i povedemo više računa tokom vožnje. U nastavku teksta pripremili smo za vas 10 saobraćajnih pravila koja svaki vozač mora da zna.

#1 Poznavanje saobraćajnih znakova i upozorenja na putevima

Kada se upišete u auto-školu, prvi korak ka polaganju ispita je teorijska nastava. Tokom časova se forsira upoznavanje sa saobraćajnim znacima, pravilima prvenstva prolaza i upozorenjima iscrtanim na putevima. Tako, na primer, znak “STOP” znači zaustavljanje i propuštanje svih vozila, kao i poprečna bela linija na putu. Mnogi vozači čak i ne smanje brzinu kada vide ovo upozorenje, što može dovesti do udesa. Ukoliko niste sigurni šta znači koji znak, pogledajte na internetu. Ako planirate da upišete auto-školu, važno je da pažljivo pratite časove, jer su oni ključni za uspešno savladavanje veštine vožnje. Detaljne informacije o troškovima i uslovima možete pronaći u ovom odeljku, auto škola cenovnik plaganja, gde su navedeni svi detalji o pripremi i polaganju vozačkog ispita.

Mnogi vozači čak ne znaju šta znači uslovno zeleno svetlo na semaforu. Zelena strelica znači da možete da prođete, ali ukoliko za tako nešto postoje uslovi, odnosno kada propustite druga vozila i pešake, jer to definitivno nema isto značenje kao zeleno svetlo.

#2 Poštovanje ograničenja brzine

Iskusni vozači pretežno ne vode striktno računa o ograničenjima brzine. Na primer, kako je za gradsku vožnju ograničenje 50 km/h, dešava se na otvorenom putu da prelaze i 70 km/h. U zoni škole je ograničenje 30 km/h što jako mali broj vozača ispoštuje. Na auto-putevima u Srbiji ograničenje je 130 km/h, osim ukoliko saobraćajnim znakom nije propisano drugačije. Međutim, koliko puta ste vozili desnom trakom oko 120-130 km/h, a da je pored vas projurilo neko vozilo?

#3 Čemu služe traka za spora vozila i zaustavna traka na auto-putu

Traka za spora vozila kao što sama reč kaže služi za ona vozila koja ne mogu da se kreću velikim brzinama, što su obično šleperi i neki stariji autobusi i automobili. Zaustavnom trakom je zabranjeno voziti. Ukoliko vam se automobil pokvari, zaustavljate se u ovoj traci i zovete pomoć na putevima. Oni će vam reći za koliko mogu da pošalju mehaničare ili šlep. Ako vam se nešto pokvarilo na vozilu, možete pretražiti na internetu gde se mogu kupiti neophodni delovi. Ukucajte prodaja delova i kontaktirajte prodavce. Proverite da li delova ima na stanju i kada ih možete kupiti. Usaglasite se sa majstorima na servisu kako biste što pre svoje vozilo vratili u vozno stanje.

#4 Kako se koristi telefon tokom vožnje

Nemojte držati telefon u ruci tokom vožnje, već koristite hands-free uređaje kao što su slušalice, Bluetooth uređaji ili ugrađeni sistem u automobilu. Kazna za upotrebu telefona tokom vožnje iznosi od 10.000 do 20.000 dinara.

#5 Pravilno korišćenje migavaca

Ne koriste se migavci samo kada skrećete levo ili desno, već i kada menjate traku prilikom prestrojavanja ili tokom preticanja, što mnogi vozači slučajno ili namerno zaboravljaju. Jako je važno i na vreme dati migavac, jer time obaveštavate druge učesnike u saobraćaju o svojoj nameri.

#6 Misterija kružnog toka

Jedno od 10 saobraćajnih pravila koja svaki vozač mora da zna odnosi se na vožnju u kružnom toku. Pojedinim vozačima kružni tok predstavlja misteriju i totalno i zbuni kome treba da daju prednost.

Vozilo koje ulazi u kružni tok mora da dâ prednost vozilima koja se već nalaze u njemu, o čemu vas obaveštava znak obrnuti trougao na ulasku u kružne tokove u Srbiji. I ovde kao i svuda važi pravilo desne strane, što znači da morate da propustite vozila koja dolaze sa vaše desne strane (kada kružni tok ima više traka). Prilikom izlaska iz kružnog toka, desnim migavcem obaveštavate ostale vozače da želite da se isključite. U slučaju da se nalazite u unutrašnjoj traci i izlazite, obavezni ste da se pomerite u spoljnu traku.

Ukoliko se kružni tok nalazi u blizini pešačkih prelaza, obavezno obratite pažnju na pešake i bicikliste, koji takođe imaju prednost na prelazima.

#7 Ne vozite kada pijete alkohol

Nemojte piti alkohol kada planirate da vozite auto! Nije važno da li će vas uhvatiti policija, važno je da budete bezbedni i vi, vaši saputnici i ostali učesnici u saobraćaju. Što se zakona tiče, vozači sa probnom dozvolom i vozači profesionalci (taksisti, vozači autobusa i kamiona) ne smeju imati ni malo alkohola u krvi, dok je ostalima prag tolerancije 0,2 promila.

#8 Važnost sigurnosnog pojasa

Prva stvar koju uradite kada uđete u automobil, bez obzira na to da li ste vozač, suvozač ili sedite pozadi je vezivanje pojasa. Ukoliko sa vama putuje dete, morate ga vezati u auto-sedštu. Ovo je jedna od najvažnijih stvari koja utiče na bezbednost vožnje i koja vam može spasiti život.

#9 Korišćenje svetala

U Srbiji je zakonom propisano da se koriste dnevna svetla tokom dana, a u uslovima slabije vidljivosti kratka svetla. Duga svetla koriste se kada se vozilo kreće po otvorenom putu sa dobrom vidljivošću (dalje od naselja), a nije u mogućnosti da ometa druge učesnike u saobraćaju.

#10 Nemojte voziti tehnički neispravno vozilo

Poslednje od 10 saobraćajnih pravila koja svaki vozač mora da zna odnosi se na brigu o stanju vozila. Jednom godišnje na tehničkom pregledu odradi se provera ispravnosti vozila i dobija zeleno svetlo za učestvovanje u saobraćaju. Nažalost, u našoj zemlji, mnoga vozila prolaze tehnički pregled iako nisu zakonski pogodna za vožnju. Prijatelji ili poznanici vas puste da registrujete auto, a to može da izazove brojne probleme u saobraćaju. Nemojte biti ljuti kada vas vrate sa tehničkog, već idite kod auto-mehaničara da vam popravi ono što treba. Imate rok od 5 dana ili plaćate ponovo pregled. Ukoliko, na primer, vozite BMW, pogledajte da li postoji olašćeni servis u vašoj blizini i pretražite na Guglu auto delovi bmw kako biste bili sigurni gde možete nabaviti sve što vam treba za vaše vozilo.

Stolarski zanat polako ulazi u kategoriju starih zanata, ali ipak za ove veštine još ima zainteresovanih i u mlađim generacijama, iako žive i rađaju se u digitalnoj eri.

U takvu sliku uklapa se i Ivan Periškić, stolar, duborezac i gravurista iz Bačkog Monoštora, inače po zanimanju profesor u školi, dok je kod kuće umetnik koji stvara unikatne predmete od drveta.

– Mogu reći da smo brat i ja samouki stolari. Moji se bave pčelarstvom, a nas dvojica smo od malih nogu u pčelinjaku, u prirodi. Stalno smo se susretali sa drvetom, koje nam je iz godine u godinu sve više bilo interesantno, jer smo, igrajući se, shvatili da se od njega može svašta napraviti. Sa 13 godina smo dobili na poklon od prijatelja unikatni sat, što nam je dalo ideju da se oprobamo u ovom zanatu – rekao je za „Dnevnik” Periškić koji je u stolarskom svetu sad već gotovo 20 godina.

U početku su, kaže, svoja dela poklanjali prijateljima, a kako su se izveštili za rad sa drvetom, počeli su i da ih prodaju. Kada su uradili nekoliko stotina komada, njemu i bratu bio je potreban veći izazov, te su posle satova počeli da izrađuju i složenije predmete.

– U međuvremenu sam se zainteresovao za duborez. Išli smo sa tatom u šumu, nalazili smo kljove, pa smo brat i ja pomislili kako bi bilo dobro da napravimo podloške za to. Imali smo ideju, ali nismo imali alate, te je moj brat stavio parče metala u peć i iskovao dleto. Tako smo se bacili na podloške za kljove... Roditelji su nas shvatili ozbiljno i odveli su nas kod nekih ljudi da vidimo kako se radi duborez i šta je tu bitno. Tako smo malo po malo „krali” zanat i do kraja ga savladali – priča naš sagovornik.

A nakon nekog vremena je i šira javnost bila zainteresovana za unikatne drvenaste predmete, te je Ivan počeo da radi po narudžbinama.

– Od komplikovanijih stvari počeo sam sa policama i čivilucima, a danas pravim sav nameštaj, od stolova i komoda do ormana i kreveta. Radim po narudžbini, mušterije mi pošalju sliku svojih želja, a ja se trudim da ne izigram njihovo poverenje. Radio sam tako duboreze na čamcima, pa čak sam i kućicu na drvetu uspeo da izgradim. Tema su bili pingvini sa Madagaskara, a trebalo je sa svih strana odraditi i duborez. Tako sam prvo morao da istražim ko su ti pingvini ne bih li se upoznao sa tematikom i odradio posao što verodostojnije. Izazov je bio preveliki, ali evo od 2016. godine još se odlično drži. U suštini, sve što vidite u mom domu, sam sam napravio – ponosno će Ivan.

Sa hrastom, kaže, najviše voli da radi, jer je dovoljno tvrd, međutim u obzir dolaze sve drvne konstrukcije, od jasena, bresta i bagrema, do mazera, topole, vrbe i lipe.

Imao je tokom svojih stolarskih dana i mnogo izazova, a jedan od najvećih je, kaže, bio je da napravi sto dužine pet metara, a debljine 10 centimetara i to od hrasta...

–Uradio sam i ukrasnog medveda za dvorište, kada sam koristio drvo hrasta, staro više od 270 godina. On se izvalio i trunuo je nekoliko godina na terenu, a onda smo brat i ja iskoristili gornju trećinu drveta na kom se račvao. Bilo mi je to veliki izazov, ali je ispao baš odlično – ističe Periškić.

Pre tri godine je počeo da radi sa ivericom i kako kaže, malo po malo video je da i to može, te su tako počeli da se nižu i unikatni modeli kuhinja, iako su mu one bile teške za napraviti.

– „Kradem” znanje, odem u salone nameštaja pa istražujem i analiziram kako bi to moglo da se uradi. Tako mi je izazov bio napraviti baštensku garnituru u obliku čamca za Srebrno jezero. U igri su bile dve stolice od po dva metra, a sto je napravljen u formi šarana u duborezu, ali i na taj posao sam vrlo ponosan. Počeo sam i od jelenskog roga da izrađujem predmete, pa sam se oprobao u tom domenu praveći dugmad, međutim dok nismo našli alate i otkrili tehniku koja nam je dala rezultate, mnogo se tu eksperimentisalo. Danas je svako dugme ručno rađeno i svako je za sebe unikat. Ima tu još nekih predmeta poput otvarača za pivo, kašika za paprikaš, koje imaju produžetak od roga, kako bi kuvar bio sigurniji i prošao bez opekotina.... – priča Ivan Periškić, dodavši da ne postoji kontinent u koji njegov rad nije dospeo.

A do ovog umetnika za drvo lako je doći, s obzirom na to da je prisutan na svim društvenim mrežama.

Izvor: Dnevnik.rs

Najraniji znak početka starenja mozga je pogoršanje stanja njegovih krvnih sudova. Zbog toga se smanjuje cerebralni protok krvi, a samim tim i ishrana mozga. To dovodi do disfunkcije moždanih ćelija i preranog starenja mozga.

Starenje mozga počinje neprimetno za osobu. Promene u funkciji mozga još nisu mnogo primetne, ali ozbiljni problemi su sve bliži. To su bespomoćnost, povećan umor, smanjena memorija i kognitivne sposobnosti i čitav niz drugih neprijatnih manifestacija starosti.

Ishrana igra važnu ulogu u funkcionisanju mozga, te postoje namirnice koje redovno treba jesti kako bi mozak radio kao sat.

1. Hrana koja uključuje ugljene hidrate sa visokim sadržajem vlakana i niskim glikemijskim indeksom

Istraživanja pokazuju da je ovo jedna od najefikasnijih opcija za održavanje zdravlja mozga.

Pređite na naviku da pravite ovsene pahuljice za doručak. Odličan je izvor vlakana, koja pomažu u usporavanju varenja ugljenih hidrata i omogućavaju postepeno puštanje šećera u krv. Ovo ne samo da poboljšava funkciju mozga, već i pomaže da nivo energije bude stabilan tokom dana.

Dobro je poznato da ugljeni hidrati utiču na raspoloženje kroz različite mehanizme.

Prvi je da povećanjem insulina, ugljeni hidrati povećavaju nivo dopamina u mozgu. Zbog toga mnogi teže visokoglikemijskim ugljenim hidratima – lepinji, mafinima, medenjacima i pite. Ali važno je shvatiti da konstantna konzumacija velikih količina visokoglikemijskih ugljenih hidrata dovodi ne samo do povećane insulinske rezistencije i pada nivoa dopamina i serotonina, već i do veoma brzog trošenja moždanih ćelija!

Uključite u ishranu grašak, razne vrste pasulja i sočiva. Osim što su bogati vlaknima i biljnim proteinima, oni su odličan izvor vitamina B, koji pomažu u poboljšanju funkcije mozga povećanjem nivoa neurotransmitera. Ove namirnice takođe sadrže cink, magnezijum, selen i ne-hem gvožđe, što će vam pomoći da duže ostanete mladi.

2. Fermentisana hrana

Fermentisana hrana (jogurt, kefir, kombuča, kiseli kupus, šargarepa, krastavci, paradajz) dobro utiču ne samo na crevnu mikrofloru, već i na stanje moždanih ćelija.

Proces fermentacije omogućava da se žive bakterije razviju u hrani, koje zatim mogu da pretvore šećer u alkohol i kiseline. Tokom ovog procesa formiraju se probiotici. Ovi živi mikroorganizmi podržavaju rast zdravih bakterija u crevima i mogu povećati nivo serotonina.

Serotonin je neurotransmiter koji utiče na mnoge aspekte ljudskog ponašanja: raspoloženje, odgovor na stres, apetit.

Do 90 odsto serotonina u telu proizvodi crevni mikrobiom (ovo je kolekcija zdravih bakterija u crevima).

Iznova i iznova je dokazano da mikrobiom creva igra veoma važnu ulogu u održavanju zdravlja mozga. Istraživanja su pokazala direktnu i blisku vezu između njih.

3. Masna riba

Masne ribe (haringa, kapelin, losos) su bogate dvema vrstama omega-3 masnih kiselina – dokozaheksaenskom kiselinom i eikozapentaenskom kiselinom. Oni promovišu fluidnost membrane moždane ćelije i igraju ključnu ulogu u funkciji mozga i održavanju pravilne ćelijske signalizacije.

Odrasli treba da primaju najmanje 250-500 mg ovih kombinovanih kiselina dnevno. Konzumiranje masne ribe je odličan način da dobijete ove masti i poboljšate zdravlje mozga.

4. Ljubičaste bobice

Borovnice, ribizle i kupine su bogate antocijaninima, koji direktno utiču na funkciju mozga.

Možete jesti sveže, sušene ili smrznute bobice. Oni ne samo da usporavaju starenje moždanih ćelija zbog visokog nivoa antioksidanata. Bobičasto voće sadrži širok spektar fenolnih jedinjenja koja igraju ključnu ulogu u borbi protiv oksidativnog stresa – neravnoteže štetnih jedinjenja u ćelijama koja izaziva uništavanje ćelija.

5. Orašasti plodovi i semenke

Orašasti plodovi i semenke su bogati biljnim proteinima, zdravim mastima i vlaknima. Osim toga, sadrže triptofan, aminokiselinu odgovornu za proizvodnju serotonina, koji reguliše funkcionisanje celog tela.

Bademi, kikiriki, pinjoli, orasi, semenke bundeve, susam i suncokret su odlični izvori esencijalnih hranljivih materija za mozak.

Istraživanja su pokazala da umerena konzumacija semenki i orašastih plodova smanjuje rizik od depresije za 33 odsto i povećava efikasnost mozga za 30-35 odsto.

Kao što vidite, poboljšanje zdravlja mozga nije nimalo teško - sve što treba da uradite je da napravite neke zdrave promene u svojoj ishrani. A ako želite još korisnije savete za poboljšanje zdravlja, obratite se svom lekaru - piše direktno.rs.

Nova istraživanja su pokazala da naš Solarni sistem možda nije izolovan kako se dugo mislilo. Astronomi sa Max Planck Instituta otkrili su svojevrsni tunel tj kanal od vruće, plazme niske gustine koji se proteže od našeg solarnog sistema prema udaljenim sazvežđima, povezujući ga sa zvezdanim regijama poput Centaura i Velikog Psa.

Naš solarni sistem se nalazi u regiji poznatoj kao Lokalni vrući mehurić (Local Hot Bubble), oblast od približno 300 svetlosnih godina širine koja je nastala nakon eksplozija supernova. Ove eksplozije su zagrejale okolni gas, stvarajući retku, ali izuzetno toplu sredinu. Međutim, nova zapažanja pomoću X-ray teleskopa eRosita otkrivaju složenije strukture, uključujući tunele unutar ovog mehurića.

Istraživači su otkrili prolaz, ili “tunel”, koji vodi prema sazvežđu Centaur. Još jedan sličan prolaz čini se da vodi ka regiji Velikog Psa. Ovi kanali bi mogli biti deo šire mreže kosmičkih “puteva”, koji povezuju oblasti formiranja zvezda i džepove vrućeg gasa. Na 3D mapi mehurića, ovi tuneli se ističu kao dinamički prolazi, možda oblikovani vetrovima mladih zvezda i posledicama supernova.

Decenijama su astronomi spekulisali o mogućnosti postojanja povezanih šupljina u međuzvezdanom prostoru. Ovo istraživanje pruža prve konkretne dokaze da takve strukture zaista postoje. Supernove su oblikovale „patchwork“ strukturu međuzvezdane materije, dok složena interakcija plazme, prašine i zračenja daje prostoru bogatstvo koje prevazilazi pojam praznine.

Ovi kanali nisu samo fascinantni jer mogu uticati na lokalne kosmičke zrake, tok prašine i dinamiku zvezdanih vetrova. Bolji instrumenti i napredni modeli pomoći će naučnicima da dublje istraže ove strukture i njihov uticaj na naš kosmički komšiluk.

Otkriće ovih tunela menja način na koji razumemo prostor oko nas. Naš solarni sistem je samo deo složenog sistema prolaza i džepova, oblikovanih događajima starim milionima godina. Ovo otkriće otvara vrata novim pitanjima i pruža priliku da redefinišemo našu poziciju u svemiru.

Metoda koja pojedincima pomaže da zaspu u roku od samo 120 sekundi, navodno je osmišljena za američke vojne pilote.

Njeno usavršavanje može potrajati šest nedelja, ali kad to učinite, uspavljivaće vas čak i s vrlo glasnim zvukovima u pozadini ili nakon jake doze kofeina.

Čudesna metoda je prvi put pomenuta u knjizi Relak and Vin: Championship Performance 1981. Tvrdilo se da ima 96 procenata uspeha nakon šest nedelja vežbanja.

Počnite tako što ćete opustiti mišiće na čelu, očima, obrazima, vilici i fokusirati se na disanje. Uverite se da vam ramena nisu napeta. Spustite ih što niže možete i držite ruke opuštene uz telo, uključujući ruke i prste. Zatim duboko udahnite i polako izdahnite, opuštajući grudi, stomak, butine, kolena, noge i stopala.

Dok to radite, oslobodite se stresa. Razmotrite dva scenarija. Prvo, ležite u kanuu na mirnom jezeru. Nema ničega, samo plavo nebo iznad tebe. Drugo, ležite u crnoj somotskoj ležaljci u mračnoj sobi. Kada počnete da razmišljate o bilo čemu drugom, ponavljajte reč „nemoj misliti“ 10 sekundi.

„Metoda funkcioniše jer vam daje zadatak da opustite mišiće u telu umesto da dozvolite neželjenim mislima da vam preplave um“, kaže dr Brauning, piše IndexHR.

Prema njenom iskustvu, ljudi često ne mogu da spavaju jer su im umovi previše zauzeti ili su anksiozni.

„Vojna metoda spavanja je veoma slična tehnici progresivne relaksacije mišića kojoj učim svoje klijente sa nesanicom. Postoje i druge tehnike koje možete pokušati da vam pomognu da zaspite, kao što je sporo duboko disanje ili brojanje“, dodaje doktor.

Problem sa nesanicom je teško rešiti običnim tehnikama opuštanja ako je teži i tada će vam verovatno trebati pomoć specijalista, koji nas mogu naučiti kognitivno-bihejvioralnoj terapiji za nesanicu koja funkcioniše tako što istražuje odnos spavanja i misaonih procesa.

Vojna tehnika postala je viralna nakon što ju je Justin Agustin podelio na TikTok-u. Tada je pokrenuta rasprava u kojoj su mnogi potvrdili da to zaista funkcioniše.

Svi ponekad poželimo parče torte, krofnu, čips, perece, kokice i ostale grickalice i to nije problem.

Međutim jeste problem ako ta želja postane česta, posebno jer je jedna od njih proglašena za zvanično najnezdraviju namirnicu na svetu.

Zdrava ishrana nije samo trend o kom slušamo sve češće poslednjih godina već je put u dugovečan i kvalitetan život.

I domaći i svetski stručnjaci zato redovno daju savete o onome što bi trebalo da jedemo i pijemo. Među tim savetima se izdvaja lista 100 zvanično najnezdravijih namirnica na planeti, koju je objavio portal EatThis.

Na prvom mestu je – čips.

Ispostavilo se da je čips najgore što možete uneti u sebe, pre svega, jer sadrži mnogo soli, veštačkih boja i vrlo malo vlakana.

Ukratko – u čipsu gotovo da nema ničeg zdravog, a nezdravog ima napretek.

To je ultraprerađena namirnica koja nanosi štetu telu, posebno srcu i krvnim sudovima jer diže nivo holesterola, a pritom nas ne zasiti. Ispostavlja se čak da neki brendovi u svoj čips stavljaju aditive za koje stučnjaci kažu da mogu da budu kancerogeni.

Kod nas je čips veoma popularan i to naročito kod mlađe populacije.

Dakle, čini se da nismo svesni koliko je ova popularna grickalica nezdrava i šta može da uradi našem telu.

Uz to, ispostavlja se da negativne posledice nisu vidljive tek nakon godinu dana jer istraživanja pokazuju da nezdrava hrana negativno utiče na krvne sudove u roku od nekoliko sati nakon konzumiranja.

Zato ako često jedete čips ili slične grickalice, razmislite o dobrim alternativama. Kad se javi želja za grickanjem, uzmite malo oraha, badema, lešnika, semenki od bundeve ili voće poput banane ili pomorandže, prenosi Zadovoljna.rs.

U subotu 21.12.2024. godine održano je poslednje kolo Trkačke lige Somaraton u ovoj godini. Svake subote na šetalištu pored Velikog Bačkog Kanala trčalo se 5 kilometara, a ove godine održano je ukupno 47. kola. Osamdeset trkača istrčalo je bar jedno kolo lige dok je svake subote na startu bilo od 20 do 30 učesnika. U 2024. godini ukupno je istrčano 5.000 kilometara što je razdaljina od Sombora do Dubaija! Ove godine je Nikola Boca istrčao najbolje vreme od osnivanja lige. Mladi Boca je pet kilometara istrčao za 16 minuta i 11 sekundi odnosno 3 minuta i 14 sekundi po kilometru!

Pobednik Trkačke lige Somaraton za 2024. godinu je Josip Major koji je odbranio svoju prošlogodišnju titulu. Drugo mesto zauzeo je Predrag Gagić, a treće mesto Srđan Sajlović koji je istrčao svih 47. kola ove godine! Kod dama šampionsku titulu za 2024. godinu osvojila je Mirjana Došen, dok je na drugom mestu Biljana Vezmar prošlogodišnja šampionka i trkačica sa najviše istrčanih kola ove godine. Svega dve lige je propustila neumorna Biljana. Treće mesto ove godine za Danicu Grujić Firanj koja je pravi primer doslednosti i upornosti! Poredak od prvog do desetog mesta u muškoj konkurenciji Josip Major, Predrag Gagić, Srđan Sajlović, Zoran Nikolić, Arpad Šarkezi, Miroslav Liščević, Nenad Đorđević, Ilija Zvekanov, Bogdan Nikolić i Dejan Nikolić, a u ženskoj Mirjana Došen, Biljana Vezmar, Danica Grujić Firanj, Jelena Stanimirović, Tijana Odobašić, Aleksandra Boca, Zorica Kulić, Tamara Berleković, Snežana Radović i Mina Bošnjak.

Nova sezona Trkačke lige Somaraton počinje 18.01.2025. godine te pozivamo sve naše sugrađane koji žele da budu aktivni da ne oklevaju već učine nešto sjajno za sebe. Liga je potpuno besplatna, a daje million razloga da budete srećni i zadovoljni. U 2025. godini nas očekuje i jubilarno 400. kolo od osnivanja lige!

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 23. decembar