Stolarski zanat polako ulazi u kategoriju starih zanata, ali ipak za ove veštine još ima zainteresovanih i u mlađim generacijama, iako žive i rađaju se u digitalnoj eri.
U takvu sliku uklapa se i Ivan Periškić, stolar, duborezac i gravurista iz Bačkog Monoštora, inače po zanimanju profesor u školi, dok je kod kuće umetnik koji stvara unikatne predmete od drveta.
– Mogu reći da smo brat i ja samouki stolari. Moji se bave pčelarstvom, a nas dvojica smo od malih nogu u pčelinjaku, u prirodi. Stalno smo se susretali sa drvetom, koje nam je iz godine u godinu sve više bilo interesantno, jer smo, igrajući se, shvatili da se od njega može svašta napraviti. Sa 13 godina smo dobili na poklon od prijatelja unikatni sat, što nam je dalo ideju da se oprobamo u ovom zanatu – rekao je za „Dnevnik” Periškić koji je u stolarskom svetu sad već gotovo 20 godina.
U početku su, kaže, svoja dela poklanjali prijateljima, a kako su se izveštili za rad sa drvetom, počeli su i da ih prodaju. Kada su uradili nekoliko stotina komada, njemu i bratu bio je potreban veći izazov, te su posle satova počeli da izrađuju i složenije predmete.
– U međuvremenu sam se zainteresovao za duborez. Išli smo sa tatom u šumu, nalazili smo kljove, pa smo brat i ja pomislili kako bi bilo dobro da napravimo podloške za to. Imali smo ideju, ali nismo imali alate, te je moj brat stavio parče metala u peć i iskovao dleto. Tako smo se bacili na podloške za kljove... Roditelji su nas shvatili ozbiljno i odveli su nas kod nekih ljudi da vidimo kako se radi duborez i šta je tu bitno. Tako smo malo po malo „krali” zanat i do kraja ga savladali – priča naš sagovornik.
A nakon nekog vremena je i šira javnost bila zainteresovana za unikatne drvenaste predmete, te je Ivan počeo da radi po narudžbinama.
– Od komplikovanijih stvari počeo sam sa policama i čivilucima, a danas pravim sav nameštaj, od stolova i komoda do ormana i kreveta. Radim po narudžbini, mušterije mi pošalju sliku svojih želja, a ja se trudim da ne izigram njihovo poverenje. Radio sam tako duboreze na čamcima, pa čak sam i kućicu na drvetu uspeo da izgradim. Tema su bili pingvini sa Madagaskara, a trebalo je sa svih strana odraditi i duborez. Tako sam prvo morao da istražim ko su ti pingvini ne bih li se upoznao sa tematikom i odradio posao što verodostojnije. Izazov je bio preveliki, ali evo od 2016. godine još se odlično drži. U suštini, sve što vidite u mom domu, sam sam napravio – ponosno će Ivan.
Sa hrastom, kaže, najviše voli da radi, jer je dovoljno tvrd, međutim u obzir dolaze sve drvne konstrukcije, od jasena, bresta i bagrema, do mazera, topole, vrbe i lipe.
Imao je tokom svojih stolarskih dana i mnogo izazova, a jedan od najvećih je, kaže, bio je da napravi sto dužine pet metara, a debljine 10 centimetara i to od hrasta...
–Uradio sam i ukrasnog medveda za dvorište, kada sam koristio drvo hrasta, staro više od 270 godina. On se izvalio i trunuo je nekoliko godina na terenu, a onda smo brat i ja iskoristili gornju trećinu drveta na kom se račvao. Bilo mi je to veliki izazov, ali je ispao baš odlično – ističe Periškić.
Pre tri godine je počeo da radi sa ivericom i kako kaže, malo po malo video je da i to može, te su tako počeli da se nižu i unikatni modeli kuhinja, iako su mu one bile teške za napraviti.
– „Kradem” znanje, odem u salone nameštaja pa istražujem i analiziram kako bi to moglo da se uradi. Tako mi je izazov bio napraviti baštensku garnituru u obliku čamca za Srebrno jezero. U igri su bile dve stolice od po dva metra, a sto je napravljen u formi šarana u duborezu, ali i na taj posao sam vrlo ponosan. Počeo sam i od jelenskog roga da izrađujem predmete, pa sam se oprobao u tom domenu praveći dugmad, međutim dok nismo našli alate i otkrili tehniku koja nam je dala rezultate, mnogo se tu eksperimentisalo. Danas je svako dugme ručno rađeno i svako je za sebe unikat. Ima tu još nekih predmeta poput otvarača za pivo, kašika za paprikaš, koje imaju produžetak od roga, kako bi kuvar bio sigurniji i prošao bez opekotina.... – priča Ivan Periškić, dodavši da ne postoji kontinent u koji njegov rad nije dospeo.
A do ovog umetnika za drvo lako je doći, s obzirom na to da je prisutan na svim društvenim mrežama.
Izvor: Dnevnik.rs
