Sombor.info

Dušan Pejin iz Čonoplje, blizu Sombora, mariljiv je student sa visokim ocenama, radi na svom doktoratu iz sfere poljoprivrede… I sve to ne bi bilo toliko čudno, da Dušan u oktobru ne puni – 85 godina!

Ljubav prema učenju usadila mu je, kako nam objašnjava, njegova majka koja je bila učiteljica.

– Sećam se, kad nam u školi daju da naučimo pesmicu, majka mi uvek zada zadatak da to što sam naučio napišem na papir. I zaista, sve što sam ikad zapisao, ostalo mi je u sećaju, tako da je to ostao moj metod učenja – kaže nam Dušan.

Svoju prvu diplomu stekao je davne 1963. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Iako je bio marljiv radnik, uvek na visini zadatka i sa inovativnim idejama, sve svoje vreme nauci je posvetio nakon penzionisanja, kako kaže “iz inata”.

Sada broji čak četiri indeksa i tri diplome Poljoprivrednog fakulteta – sa osnovnih studija, master i magistarskih studija. Zvanje magistra stekao je u 80. godini odbranivši rad sa nazivom “Ishrana krava muzara povećanim nivoima suvih rezanaca šećerne repe”.

Kako stvari stoje, smeši mu se i četvrta titula, i to doktorska.

– U mojoj glavi, ja sam već doktorirao – podseća nas Dušan, pokazujući nam tone papira sa svojim ogledima koji se odnose na rast kukuruza, koje je godinama revnosno sprovodio.

– Ja sam svoju tezu već dokazao, ima tu sve lepo dokumentaovano, svaki korak – objašnjava nam.

Prelomni trenutak za nastavak školovanja bio je onda kada mu je za firmu koju je osnovao bio neophodan ineženjer za zaštitu bilja.

– To nije bila prepreka za mene, već izazov da krenem i specijalizujem se i u toj oblasti.

Kao pravi stručnjak koji se bavi ovom temom, upozorava i da je ove godine rod kukuruza podbacio.

– Svoju temu koju razrađujem, započeo sam još 1967. godina. Tada su te moje oglede mnogi doživljavali kao ludost. Ispostavilo se, ipak, sada, da je sve to na čemu sam godinama radio relevatno – kaže nam Dušan.

Tako je svoje oglede i zaključke koje je iz njih dobio, rešio da pretvori u naučni rad, što ga je ponovo odvelo put Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

– Kad sam sredio sve te rezultate, otišao sam na fakultet i kazao im: “Radio bih doktorsku disertaciju iz te oblasti”. Posle osam dana su mi odredili mentora, jednog mladog profesora dr Jaćimovića. Veoma veliki stručnjak, koji mi se posvetio, napravio šemu rada, kako bi to trebalo sve da izgleda. I ja sam se bacio na posao.

Ipak, konstantno učenje i posvećenost nauci nije nimalo lako, bez obzira da li imate 20 ili 80 godina. Tako se Dušan podseća svog ranog studentskog života i napominje da je, pored volje i rada, za dobre ocene važno imati i pun stomak.

– Živeo sam u studentskom domu, gde sam jedne godine živeo sa dva Albanca sa kojima sam se sprijateljio. Kako sam išao sa njima svaki dan na ručak i večeru, a oni nisu jeli svinjetinu, uvek bi to parče mesa dali meni da pojedem, pa bih ja onda kipeo od hrane. I onda kad dođe veče, ja tako sit ne idem da spavam, već sednem pod lampu i krenem da prelistavam sve što bismo tog dana imali na predavanjima – priča on.

Ipak, stare navike ostale su i danas. Tako je sagovornik Telegrafa, radeći master rad tokom 500 dana, svaki dan pojeo po jednu tablu svoje omiljene čokolade.

– Rad zahteva energiju i uvek je neophodno uneti pravu meru šećera. Meni je omiljena čokolada sa lešnicima, ali ne bilo koja, to mora da bude ona prava, kvalitetna.

I svog sistema učenja, koji je razvio još u mladosti, takođe, se drži i danas.

– Recimo, imamo brojeve od jedan do hiljadu. E sad, na primer, za svaki broj vezujem neki sadržaj, pa se onda nekoliko puta ispitujem, kad uzmem neki broj, da li znam da ispričam to na šta se on odnosi. Kad se to sve savlada, onda možete reći da ste nešto naučili. Tako sam oko 35o vrta buba savladao za dva i po meseca.

Porodica Dušanu daje podršku u radu i studiranju, pa je i njegov sin, takođe Dušan, akademski građanin. Ipak, komšije su pomalo skeptične.

– Prijatelji i komšije i ne veruju baš u mene. Misle da sam poludeo – kaže nam Dušan kroz smeh.

Iza ovog vremešnog, ali duhom poletnog čoveka, stoje mnogi projekti i ideje. Prehrana krava muzara rezancima repe, ishrana svinja, pilići, štetni insekti i glodari, samo su neke teme kojima se bavio.

– Ne planiram da stanem i imam još četiri projekta na kojima ću tek da radim – odgovara nam.

Za svoj rad dobio je i brojna priznanja. Za patent “Ekološka kutija za uništavanje pacova koji održavaju vrstu”, od Saveza pronalazača Srbije dobio je srebrnu medalju. Na izložbi pronalazaka na Međunarodnom sajmu preduzetništva “Biznis baza 2007” u Beogradu nagrađen je priznanjem “Mihajlo Pupin”, a na Međunarodnom sajmu pčelarstva u Somboru 2005. godine osvojio je prvo mesto. Takođe, tu je i nagrada “Nikola Tesla” sa Međunardonog festivala inovacija znanja i stvaralaštva, na koju je naročito ponosan.

Izvor: Telegraf.rs

Likovna kolonija „Dondo“ po šesti put je okupila likovne stvaraoce u Bački Monoštor. Iako vremenske prilike nisu dozvolile da se manifestacija tradicionalno održi u vikend naselјu Dondo, po kome je i dobila ime, okuplјeni umetnici inspirisani Gornjim podunavlјem svoje radove su stvarali u prostoru Doma kulture u Bačkom Monoštoru, gde ih je ispred Grada Sombora posetio i gradonačelnik Antonio Ratković.

Likovnu koloniju organizovalo je Udruženje građana „Bodrog“. Ukoliko vremenske prilike budu povolјne, manifestacija će se u nedelјu nastaviti na vikend naselјu Dondo

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović posetio je danas Sombor, gde je zajedno sa saradnicima i predstavnicima grada obišao radove na rekonstrukciji fiskulturne sale u Srednjoj tehničkoj školi, dečje odeljenje Gradske biblioteke ,,Karlo Bijelicki" kao i rekonstruisanu salu gradske hale ,,Mostonga" u tom gradu. 

Pokrajinska vlada nastavlja sa značajnim investijama u Somboru,pa će tako višedecinijski problem fiskult urne sale Srednje tehničke škole uskoro biti rešen. Sedam godina sala te škole nije bila za korišćenje ,a odobrenim sredstvima radovi su počeli danas.

"Radnici su već unutra,radovi počinju i nadamo se da ćemo za 150 dana koliko je predviđeno ugovorom imati rekonstruisanu salu i da će deca moći da koriste salu za fizičko vaspitanje. I ranije smo u Somboru imali značajne aktivnosti,izgradili smo novu industrijsku zonu i čuli ste od predsednika Republike da je Sombor među prvim gradovima na spisku u koje treba uložiti i dovesti domaće i strane investitore.,,rekao je Mirović.

U gradskoj hali ,,Mostonga,, zamenjena je kompletna rasveta i urađen novi parket,a uskoro se očekuju i radovi na klimatizaciji hale .

,,Narednih nedelja počinje procedura za rekonstrukciju sistema za grejanje i hlađenje ,a uradićemo i tribine i druge delove hale i siguran sam da će ovo mesto biti mesto razvoja košarke Zapadnobačkog okruga,a verovatno i cele Vojvodine.,,istakao je Mirović.

,,Preko 100 miliona dinara pokrajinskih sredstava kao i sredstava grada Sombora je uloženo i nastavljamo zajedničkim ulaganjima da ovu halu što više uredimo.,,rekao je Antonio Ratković,gradonačelnik Sombora.

Za rekonstrukciju krova dečjeg odeljenja gradske biblioteke dodeljeno je 17,3 miliona dinara,dok je 142 miliona Pokrajinska vlada izdvojila za treću fazu nastavak radova na izgradnji puta Stapar-Sivac.

Izvor: RTV

Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u Somboru je danas održana tribina pod nazivom „Proboj solunskog fronta i oslobođenje 1918.“ koju je organizovao Grad Sombor u saradnji sa Pedagoškim fakultetom Sombor.

Na samom početku tribine prisutne je pozdravio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, koji je ovom prilikom čestitao sugrađanima Dan jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

“Sombor danas ima razloga da bude ponosan na svoje slavne pretke, na čuvare srpskih nepokorenih barjka, učesnike bitaka, jer su njihovi potomci, naši sugrađani, naselјeni u Somboru, Aleksi Šantiću, Rastini…, uspeli da očuvaju srpsku tradiciju, kulturu, veru i običaje, dakle nacionalni identitet svog naroda, zahvalјujući kome mi danas možemo da slavimo ovaj veliki praznik naše države Srbije – Dan zastave – jer upravo zastava, pored Ustava i grba jeste jedan od neizostavnih simbola državnosti koji objedinjuje sve ono što čini naš nacionalni identitet” poručio je gradonačelnik.

Na tribini je govorio istoričar, profesor doktor Saša Marković, dekan somborskog Pedagoškog fakulteta koji je poručio da je veoma važno prošlost predstaviti mladim naraštajima na primeran način, kako bi mogli da grade svoj identitet.

„Ova kultura sećanja ima cilј da se ta prošlost sasluša, da se ta prošlost pamti i da je ona izuzetno bitna za mlade naraštaje koji zapravo stasavaju u buduće lјude, ali ona ne sme da optereti mlade naraštaje. Što bi rekao Stojan Novaković – treba naći meru u onome što predstavlјamo mladim lјudima da ne bi to bilo kontraproduktivno. Mislim da je ovaj način na koji mi pričamo o tom proboju Solunskog fronta u ovom obeležavanju rasterećen od nekog egzibicionizma, neke specifičnosti, nekog senzaciolizma, zasnovan na istorijiografiji gde jedan običan čovek, želјan da posle dve godine dođe kući, ide napred i tu ne može nikakva vojna sila da ga zaustavi, a pritom, taj običan srpski selјak čini srpsku vojsku i brojni dobrovolјci sa prostora Vojvodine, njih oko pet hilјada. To je trezven čovek, promišlјen čovek, realan čovek, nije čovek iluzija, zna kako treba da se bori i način na koji treba da oslobodi svoju teritoriju: mudrošću, trezvenošću. Istovremeno patrijatizmom i srčanošću se oslobađa svoja teritorija. To je naka poruka za mlade lјude kako odnos prema svojoj prošlosti treba da imaju, a onda i kako svoj identitet da grade za budućnost“ objasnio je prof. dr Marković.

Republika Srbija i Republika Srpska danas obeležavaju zajednički praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Datum 15. septembar je izabran jer je tog dana, 1918. godine, probijen Solunski front.

Rebalansom pokrajinskog budžeta Gradu Somboru usmereno je ukupno 101,8 miliona dinara, od čega je 84,5 miliona dinara namanjeno za izgradnju sistema ventilacije i klimatizaciju s rekonstrukcijom sistema vazdušnog grejanja u gradskoj hali Mostonga u Sportskom centru Soko, dok je 17,3 miliona dinara opredeljeno za adaptaciju i sanaciju krova zgrade na dečjem odeljenju Gradske biblioteke Karlo Bijelicki, navedeno je na sajtu Pokrajinske vlade.

Takođe, Pokrajinska vlada izdvojila je dodatnih 19,8 miliona dinara bespovratnih sredstava porodicama iz Vojvodine za kupovinu nekretnine čiji će vlasnik biti žena, čime je gotovo dvostruko povećan iznos za ovu meru podrške u 2022. godini, i sada iznosi 40,8 miliona dinara.

Pravo na dodelu ovih bespovratnih sredstava na konkursu, koji će raspisati Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, imaju porodice – bračne i vanbračne zajednice, kao i jednoroditeljske porodice (samohrane majke), koje nemaju stambeni prostor u svom vlasništvu ili suvlasništvu.

Pokrajinska vlada, kako se navodi, izdvojila je i 13 miliona dinara za finansiranje ugradnje novog osvetljenja u Sportskoj hali na Slanoj bari, a sredstva za realizaciju ovog projekta usmerena su Gradu Novom Sadu.

Projektom je predviđena ugradnja uređaja visokog tehnološkog nivoa i izuzetne energetske štedljivosti.

Rešavanjem problema sa osvetljenjem obezbediće se adekvatni ulovi za treninge i sportska takmičenja kako Rukometnog kluba Vojvodina, jednog od najtrofejnijih klubova u Novom Sadu, tako i drugih sportskih klubova koji koriste ovaj prostor.

Za izradu Plana detaljne regulacije naseljenog mesta Pavlovci, Opštini Ruma usmereno je 5,5 miliona dinara. Takođe, 5 miliona dinara izdvojeno je i za finansiranje tehničkih kontrola saobraćajnih projekata radi povećanja nivoa bezbednosti saobraćaja i zaštite dece školskog uzrasta u zoni škola, navodi se na zvaničnoj stranici Pokrajinske vlade.

Sa ciljem uvida u mogućnosti da se na lokaciji nekadašnjeg vojnog aerodroma u Somboru uspostavi regionalni vazdušni putnički saobraćaj, protekle nedelje je u poseti Zapadnobačkom upravnom okrugu bio direktor Aerodroma Srbije, Mihajlo Zdravković, zajedno sa direktorom društva "Neo", Aleksandrom Vučkovićem, koji se bavi inženjerskim delatnostima i tehničkim savetovanjem.

Ugostili su ih načelnik Zapadnobačkog okruga, Goran Nonković i gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković.

Nonković i Ratković su, za svrhe ovog sastanka, prikupili potrebne informacije, kako bi se izvršila analiza lokacije i kako bi se podneo izveštaj nadležnom Ministarstvu, kao i Vladi Republike Srbije, o mogućnostima realizacije ovog projekta.

Zaključak je da ima osnova da se, posle višedecenijskih pokušaja, uspostavi let civilnih aviona sa somborskog aerodroma, prenosi 025.

U posetu našoj zemlji Čarls došao kao princ

Pre šest godina tadašnji princ, a danas britanski kralj Čarls Treći posetio je Srbiju. Godinu dana kasnije, u Sombor i okolinu stigla su dva pisma sa britanskog dvora, kao znak zahvalnosti za darove koje su članovi kraljevske porodice tada dobili. Šta to povezuje Sombor i britnski dvor?

Tokom posete Srbiji i Novom Sadu 2016. godine, sadašnji kralj Čarls Treći izrazio je želju da kupi staparski ćilim. Međutim, nije bilo ćilima za prodaju. Posle nekoliko dana, Staparac Dejan Milić je sa bakom odlučio da 100 godina star ćilim pokloni princu. Godinu dana kasnije stiglo je i pismo sa dvora, piše RTS.

- Bio sam malo iznenađen. Profesor Ćurčić mi je uvek govorio: 'Čekaj, samo polako, stići će pismo. Oni neće ostati dužni da se ne zahvale.' Sve što radim, radim, ne zbog sebe, već zbog mog mesta. Da bi se ime Stapar čulo nadaleko. Dejan Milić - manje više, ali Stapar - meni je to veoma važno - ističe Dejan Milić iz Stapara.

Izvor: Telegraf

U utorak, 13. septembra, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i njegovi saradnici, sastali su se sa direktorom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Sašom Martinovićem i njegovom saradnicom Jelenom Filipović.
Povod sastanka bila je zajednička saradnja na budućim projektima u Somboru, kao i nalaženje mogućih modeli finansiranja rekonstrukcije objekata koji su pod zaštitom.

Učesnici sastanka razgovarali su o zaštiti lokaliteta koji je pronađen tokom izgradnje puta Stapar-Sivac, a posebna tema jučerašnjeg susreta bila je obnova fasada zagrada koje se nalaze u samom centru Sombora.
Nakon sastanka koji je održan u zgradi „Županije“, učesnici su obišli uže gradsko jezgro, a predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture ovom prilikom sastali su se i sa predstavnicima Privrednog suda, gde su razgovarali o rekonstrukciji i adaptaciji zgrade Privrednog suda u Somboru.

Večeras oko 19 časova došlo je do teške saobraćajne nezgode na putu Vrbas-Bačko Dobro Polje, objavljeno je na Instagram stranici 192.

Prema prvim informacijama, vozila koja su učestvovala u nezgodi potpuno su uništena, a vatrogasci ih seku da izvuku putnike.

Nije poznato koliko vozila je učestvovalo u nezgodi. Ne zna da li je neko stradao u ovoj nesreći, kao ni kakvo je stanje povređenih lica.

Na terenu su Hitna pomoć, vatrogasci i policija, a očevici koji su prošli pored mesta nezgode kažu da je prizor jeziv.

Saobraćaj se odvija otežano i za sada nije obustavljen.

Zavod za transfuziju krvi Vojvodine i Crveni krst Sombor, u četvrtak, 15. septembra, organizuju akciju dobrovolјnog davanja krvi. Akcija će se odvijati u terminu od 09.00 do 13.00 časova u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve sugrađane (od 18 do 65 godina), koje su zdrave i se dobro osećaju, da se odazovu akcijama davanja krvi.