Sombor.info

Sombor će u subotu biti domaćin manifestacije „DDOR Olimpijska staza“ koju organizuju Grad Sombor, Olimpijski komitet Srbije i kompanija „DDOR osiguranje“, sa cilјem promocije olimpijskih vrednosti i takmičarskog duha.

Svako ko je zainteresovan da nauči nešto više o olimpijzmu i olimpijskim vrednostima, uspesima naših Olimpijaca i da da podršku našim olimpijcima na putu ka Parizu, u subotu, 10. septembra, na Trgu Svetog Đorđa u Somboru može da uzme učešće u manifestaciji.

„Olimpijska staza“ će kroz pet zanimlјivih poligona koje uklјučuju kviz znanja, poligon spretnosti i igre memorije, voditi učesnike koji mogu da se prijave kao pojedinci, u parovima ili grupi do pet osoba. Pravo učešća ima svako od 7 do 77 godina, a za učešće mogu da se prijave onlajn ili na licu mesta. Za maloletna lica potrebna je saglasnost roditelјa/staratelјa.

Svi učesnici „Olimpijske staze“ dobiće pravila takmičenja, posebno dizajniraane majice, poklon pakete kompanije „DDOR“, a za najuspešnije pripremlјene su vredne nagrade.

Na teritoriji Grada Sombora u toku su radovi na revitalizaciji državnog puta od Sombora do Bačkog Brega i državne granice. Radovi se trenutno sprovode u Bezdanu, a njih su danas obišli Darko Kosanović i član Gradskog veća, Đorđe Zorić.

„Nalazimo se u Bezdanu, gde preduzeće „Vojput“ izvodi radove koje finansiraju „Putevi Srbije“. Ovo je put koji je revitalizovan i kompletno presvučen. Okončanje radova se očekuje krajem septembra ili najkasnije početkom oktobra meseca. Radi se o završetku projekta od Sombora do državne granice sa Mađarskom. U toku je završetak deonice radova od Bačkog Brega, pa do izlaska iz Bezdana“, rekao je Kosanović.

Uređenje ove deonice puta ima višestruki značaj, prema Kosanovićevim rečima, najpre zbog lakšeg protoka teretnog saobraćaja, zatim radi povećanja bezbednosti u saobraćaju, a naposletku u velikoj meri će Bezdancima olakšati kretanje kroz naselјeno mesto, ali i pobolјšati povezanost sa Somborom.

Bilo da se radi o izloženosti nasilnim medijima, igranju uzbudljive igre ili dopisivanju sa prijateljima, sve te interakcije povećavaju kognitivno uzbuđenje, što zauzvrat može da smanji pospanost.

Jako veštačko svetlo, uključujući i mobilne telefone, zaustavlja proizvodnju hormona melatonina. Američka studija sa Univerziteta Kolorado pokazala je da večernja izloženost predškolaca jakoj veštačkoj svetlosti skoro u potpunosti ometa proizvodnju melatonina.

Taj hormon je zadužen za regulisanje unutrašnjeg sata organizma, govori nam kad smo umorni ili gladni, a važan je i kao borac protiv slobodnih radikala u telu, čime nas štiti od kardiovaskularnih bolesti.

Autori primećuju da deca i adolescenti koji ostave telefon ili računar preko noći u svojoj spavaćoj sobi imaju znatno veću verovatnoću da će imati problema sa spavanjem piše u studiji.

Više od 75 odsto mladih ima uređaje koji imaju ekran u svojim spavaćim sobama, 60 odsto koristi te uređaje za komunikaciju sat vremena pre spavanja, a 45 odsto koristi svoje mobilne telefone kao alarm.

U sprovedenom istraživanju, deci između tri i pet godina, koja su sat vremena pre spavanja bila izložena jakom svetlu lampe, proizvodnja melatonina prestala je nakon 10 minuta, a stanje je ostalo isto i sat vremena nakon što se svetlo ugasilo.

To, zaključuju naučnici, uveliko može da naruši kvalitet sna, ali i prouzrokuje dugoročno veće probleme.

Druga studija je sprovedena na deci uzrasta od devet do 16 godina i prvi zaključak je da jako svetlo više utiče na mlađu djecu.

Ispitanike su podelili u tri grupe i izložili ih trima različitim izvorima svetlosti. Prigušeno svetlo stopiralo je proizvodnju melatonina za oko devet odsto, umereno svetlo za 26, a jako svetlo za 37 odsto kod mlađe dece. Kod starijih su rezultati bili bolji.

Takođe, naučnici upozoravaju na opasnost od pametnih telefona i tableta, koji su dostupni i najmanjoj deci jer im narušavaju dnevni ritam.

Deca su često pred spavanje izložena veoma jakom svetlu, i to u blizini lica. U najgorem slučaju, napominju, dugotrajna izloženost tom svetlu pre spavanja može da dovede do depresije ili težih bolesti.

„Mobilni telefoni su krivi za odlaganje fizioloških promena u telu koje bi trebalo da se dogode u sumrak. Kako ih odlažu, tako pada i kvalitet sna, a to može da izazove depresiju i promene raspoloženja“, navodi se u studiji.

Studija napominje koliko je malo svetla potrebno za uticaj na spavanje i cirkadijalni ritam kod male dece i da je potrebno napraviti smernice za roditelje i proizvođače uređaja.

„Predškolske godine su veoma osetljiv period razvoja, tokom kog korišćenje digitalnih medija postaje sve prisutnije. Mnogo toga ne znamo o tome kako to može da utiče na san i telesni sat kod male dece“, objašnjavaju autori.

Ono što bi još trebalo istražiti je uticaj električne rasvete na trudnice i kako to menja proizvodnju hormona, ali i razvoj fetusa, prenosi 24 sata.hr.

Na prvom međunarodnom sajmu vina, koji je održan u okviru regionalne inicijative "Otvoreni Balkan" u Beogradu, među više od 400 izlagača iz 22 zemlje sveta nagradu za najbolje belo vino dobila je porodična vinarija Tripković za vino pesak sivi “Pinot grigio iz 2021”. Ovi vinogradari iz Riđice kažu da su ponosni što je vino napravljeno sa riđičkih vinograda gde su radili njihovi preci i što je baš to vino ponelo ovu prestižnu titulu. video icon
Vinarija porodice Tripković čiji se vinograd nalazi u okolini Riđice dali su najbolje belo vino balkana - pesak sivi “Pinot grigio iz 2021”. Ističu da je ljubav prema vinogradarstvu i rad na kvalitetu dao do sada mnoga prestižna priznanja u Italiji, Grčkoj, Austriji, Hrvatskoj i Bugarskoj, a očekuju i oznaku geografskog porekla.

“Znao sam da imamo dobro vino, mi smo za to vino već dobili Zlatnu medalju u Grčkoj, ali da ću biti proglašen za najbolje vino i da ćemo dobiti 96 bodova, da su to pet mastera vina, ljudi koji su se potpisali u komisiji, to sam mogao samo da sanjam”, saopštio je Radoslav Tripković, vlasnik porodične vinarije “Vrt”.

“Godine 2011. smo zasadili svoje prve vinograde, a 2014. i 2015. su krenula prva flaširana vina. 2017. godine smo dobili bronzu za pesak sivi..”, izjavila je Gabrijela Tripković, vlasnica porodične vinarije “Vrt”.

Na tri oko tri hektara od sorti uzgajaju sovinjon, pino griđo, žuti muskat, frankovku i merlo, a godišnja proizvodnja je 35.000 litara vina od kojih su bela najtraženija.

“Moji su došli u Riđicu još 1740. godine i ta ljubav je od mojih predaka ostala u meni. Vratio sam se na selo i dokazao sam da ljudi mogu da žive na selu. Mi smo vratili kompletno imanje Tanurdžića koje je bilo u posedu mojih predaka. Znamo da ta zemlja ima nešto posebno i da ima neki dar i da duh tih mojih predaka živi u toj zemlji, jer su oni sa velikom mukom i puno ljubavi uspevali da prehrane svoje porodice”, kazao je Radoslav.

“Uglavnom nam pomažu naša deca, imamo dve ćerke i sina. Pošto je sve veće interesovanje za vinski turizam i predstavljanje vinogorja, pokrenuli smo eku lepu priču u Riđici i predstavljanju riđičkog vinogorja i priključili se subotičkom rejonu”, saopštila je Gabrijela.

Talas vinogradarstva u Riđici aktuelan je poslednjih desetak godina, trenutno ima oko tridesetak vinogradara i četiri vinarije. Vrhunski kvalitet vina Tripkovića kažu da daje kvalitetan rod na jedinstvenom crnom, sivom i braon pesku.

Izvor: RTV

Obveznici naknade za odvodnjavanje na području Vojvodine sa pristiglim rešenjima za tekuću godinu dobili su, većinom, da plate i kamatu na neizmirene rate ove obaveze a do svega je došlo neažurnim slanjem obaveštenja.

A do pooštravanja naplate kamate došlo je nakon što je kontrolom poslovanja JVP „Vode Vojvodine“ državni revizor ove godine utvrdio da javno vodoprivredno preduzeće nije naplatilo od obveznika dospele naknade za odvodnjavanje u iznosu od nekoliko milijardi dinara zbog njihove neefikasnosti.

I tako su, na tragu punjenja državnog budžeta a na teret građana, stigla obaveštenja da se dug platiti mora a gde je dug tu je i kamata, koja ne zaostaje bitno za dugom, odnosno naknadom.

To nam svojim primerom potvrđuje i jedan penzioner iz Aradca, kod Zrenjanina, koji nam je pokazao svoje rešenje po kome mora na ime kamate da plati oko 9.000 dinara, dok prema evidenciji JVP „Vode Vojvodine“ njegov dug iznosi 13.770 dinara.

Penzioner se obratio predstavnicima ovog preduzeća u terminima zakazanim za razgovor sa poštrošačima ali je izašao razočaran sa razgovora.

„Ja sam poneo uplatnice da dokažem da smo navodni dug iz 2016. godine platili i da to što traže kamatu nije u redu. Samo su mi rekli da sad sve to skupim i napišem žalbu njihovom preduzeću i da im pošaljem a šta će biti, ne znam. Supruga i ja imamo male penzije i nama je sve ovo previše“, objasnio je penzioner.

A da u naplati naknade za odvodnjavanje ima puno zbrke potvrđuje i izveštaj državnog revizora, koji je ustanovio da javna vodoprivredna preduzeća utvrđuju naknadu za odvodnjavanje i obveznicima sa područja na kojima je odvođenje voda uređeno sistemom atmosferske kanalizacije za koje ne postoji obaveza plaćanja za odvodnjavanje.

„Ja sam i prošle godine dolazio na ove razgovore i sada sam ponovo došao, jer mi nisu uvažili uloženu žalbu da mi se ne naplaćuje naknada za odvodnjavanje. Moja kuća je u uređenoj ulici, imam atmosfersku kanalizaciju a oni mi šalju rešenja i još zaračunavaju kamatu“, priča Zrenjaninac Andrija Poša.

On kaže da osim njega i još jedne žene, u njegovoj ulici niko ne plaća ovu naknadu, a kada ih pozove da se požali niko se ne javlja na telefon.

„Imamo tipske kuće sa malim okućnicama. Ja imam atmosfersku kanalizaciju i zato ne vidim šta treba da plaćam. A odgovorili su mi dopisom da sam zakasnio sa žalbom i poslali su mi novi račun, sa pretnjom da će mi prinudno naplatiti dug sa kamatom“, objašnjava Poša, koji će uložiti ponovo žalbu.

Kakva je obaveza odvodnjavanje

Naknadu za odvodnjavanje svojevremeno je fizičkim licima, uglavnom vlasnicima njiva, naplaćivala Poreska uparva a pre pet godina obavezu su preuzela javna preduzeća „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“ za obračun i zaduženje za 1,1 milion građana. Najveći broj obveznika, oko 70 odsto, nalazi se na području Vojvodine.

Ubrzo se stiglo i do vlasnika vikendica i kuća, svakoga ko ima dvorište, a račune su dobili i vlasnici kuća priključenih na atmosfersku kanalizaciju.

Na pitanja zašto i oni moraju da plaćaju odvodnjavanje nismo dobili odgovor u JVP „Vode Vojvodine“, kojima smo se obratili 24. avgusta sa pitanjima koliko obveznika na području Vojvodine plaća odvodnjavanje, zašto je revizor insistirao da naplaćujete kamatu i kako se to sada odražava na obaveze građana, da li je sada rata za odvodnjavanje veća i za koliko i šta potrošači plaćaju pod stavkom „odvodnjavanje“ ako kanale u njihovom okruženju moraju sami da održavaju ?

Na sajtu JVP „Vode Vojvodine“ navodi se da naknada za odvodnjavanje nije nova obaveza za poljoprivrednike.

„Iako jeste javni prihod, nije povezan sa porezom na imovinu. Naplaćena sredstva evidentiraju se u Budžetskom fondu za vode AP Vojvodine, i koriste se za finansiranje radova u vodoprivredi. Kanali za odvodnjavanje moraju redovno da se izmuljavaju, tarupiraju i čiste od biljne vegetacije, a crpne stanice moraju uvek da budu spremne i remontovane. Ipak, ovi radovi ne podrazumevaju obavezu JVP „Vode Vojvodine“ da direktno odvodi vode sa poljoprivrednih površina. Evakuacija viškova vode do najbližeg kanala zakonska je obaveza samih korisnika, a za odvođenje viškova vode iz naseljenih mesta zadužena su lokalna komunalna preduzeća“, navode u JVP „Vode Vojvodine“.

Neažurni podaci, neažurna naplata

Analizirajući efikasnost naplate naknade za odvodnjavanje državni revizor je utvrdio da evidencije koje se vode o obveznicima ne sadrže ažurne i potpune podatke što onemogućava efikasnu naplatu naknade za odvodnjavanje.

Sem toga, utvrđeno je da „Vode Vojvodine” nisu slale opomene redovno i svim dužnicima, kako bi se naplatila potraživanja ili stvorili preduslovi za odlaganje plaćanja dugovanja, odnosno plaćanja na rate i prinudnu naplatu potraživanja. a u revidiranom periodu samo od jednog obveznika naknade, koje je pravno lice, su naplatile potraživanja kroz sudski postupak.

„Navedeno dovodi do trenda povećanja nenaplaćenih potraživanja i znatnog učešća potraživanja od obveznika naknade, fizičkih lica. Jedan od uzroka neadekvatnog funkcionisanja postojećih sistema za odvodnjavanje je nedostatak sredstava potrebnih za njihovo održavanje“, zaključio je DRI.

Za sisteme za odvodnjavanje na teritoriji Vojvodine, koje održavaju „Vode Vojvodine”, potrebna sredstva po normativima za redovno i investiciono održavanje su četiri milijarde dinara godišnje.

Izvor: Danas

Na nedavno održanoj svečanosti koja je održana u holu Pionirskog doma u Kuli uručena je oprema za rad teže zapošljivim licima. Jedna od poenti projekta iza kojeg stoje GIZ, Plava ptica i Opština Kula jeste samostalan, dostojanstven i radno fokusiran život socijalno ugroženih ljudi.

Ekipa Ku televizije imala je priliku da poseti nekoliko ovih lica, kojima su ova sredstva za rad umnogome olakšala život i olakšala put do egzistencije. Miroslav Đuderija i Slobodan Novaković odlučili su se za posao održavanja površina koje su zarasle i kojima je potrebno održavanje. Obojica su veoma zahvalni što su dobili mogućnost da, zahvaljujući dobijenim mašinama, samostalno privređuju i da ne zavise od nikoga sem od svog rada i truda:

„Značaj je ogroman, s obzirom da smo dobili sredstva za rad pomoću kojih mi možemo da povećamo obim posla. Uspevamo da ispratimo svaki poziv za rad, međusobno odlično sarađujemo i dopunjujemo se kada je to potrebno, s obzirom da smo i privatno veoma dobri prijatelji. Dugujemo veliku zahvalnost Crvenom krstu, Plavoj ptici i opštini Kula na pruženoj šansi, a mi ćemo tu šansu iskoristiti na pravi način“.

Marija Selinger odlučila je da unapredi posao u kojem već ima iskustva, te je tako dobila sredstva za održavanje higijene unutar prostorija. Posla ima sve više, te su usisivači i ostala oprema itekako dragoceni u ovom momentu za nju:

„Od opreme sam dobila usisivače koji mi olakšavaju posao koji sam obavljala i pre ovog projekta. Svi znamo da ručno ribanje nije jednako efikasno kao kad je u pitanju rad sa mašinom, te je unapređenje, kako mog ličnog angažmana, tako i celokupnog rada uopšte, krajnji scenario, što me veoma raduje i nastaviću i dalje sa uspehom da obavljam ovu delatnost“.

Suština jednog ovakvog programa jeste motivacija lokalnog, dugoročno i teže zapošljivog stanovništva da se uključe u rad i da dobiju priliku da postanu produktivni članovi zajednice. Prikazana oprema samo je jedan deo alatki kojima će budući korisnici trasirati svoj put ka finansijskoj sigurnosti i materijalnom situiranju.

Izvor: nasemseto.rs

Jubilarne 10. Somborske muzičke svečanosti (SOMUS) će od 29. septembra do 2. oktobra okupiti umetnike koji su ga nesebično pomagali i podržavali, a na otvaranju nastupaju Aleksandar Madžar i Adrijan Brendl, kao i Bojan Zulfikarpašić, saopštili su danas organizatori.
Iz SOMUS-a je najavljeno da se svi programi održavati u Svečanoj sali Gradske kuće u Somboru, dok će na otvaranju 29. septembra (20:00) na koncertu "Susretanja" prijatelj festivala pijanista Madžar sa britanskim violončelistom Brendlom izvoditi dela Debisija, Šumana, Betovena, Šopena i Viljama Berda.

Iste večeri, u okviru programa "Džez na SOMUS-u - After parti" nastupa srpsko-francuski džez pijanista Bojan Zulfikarpašić koji dolazi treći put na somborski festival sa kombinacijom akustike i elektronike.

Druge večeri će pored već poznatih gostiju festivala klarinetiste Mate Bekavca, violinistkinje Maired Hiki i klaviriste Pera Rundberga nastupiti kamerni orkestar "FB banda" kog čine muzičari Ljubljanske filharmonije, RTV simfoničara i Mariborske opere a koncert je okrenut Volfgangu Amadeusu Mocartu, njegovim savremenicima, kao i modernim kompozitorima nadahnutim slavnim prethodnikom.

"FB banda je grupa mladih muzičara, koji uz rutinski rad u matičnim orkestrima ipak žele drugačiji kontakt sa muzikom u kome nema sindikata i administrativnih pravila koja guše iskreno i predano bavljenje muzikom. Jedini cilj im je učiti i davati, biti u međusobnom kontaktu i muzikom dirnuti publiku", naveo je Bekavac.

Redovni profesori Akademije umetnosti u Novom Sadu Laura Levai Aksin i Zoran Krajišnik predstaviće se delima velikih imena klasične muzike u obradama za flautu i gitaru 1. oktobra, a iste večeri posetioci će moći da čuju i program "Kart blanš" Bekavca, kog on izvodi sa Hiki, Rundbergom i "FB bandom".

Poslednjeg dana festivala 2. oktobra nastupiće orkestar muzičke škole "Petar Konjović" iz Sombora, kojim diriguje Mina Bošnjak, za klavirom je Mihajlo

Zurković, a kao gost nastupa sopranistkinja Sonja Šarić u programu "Stepenicama ka zvezdama", sa delima Betovena, Bramsa, Masnea, Kasada, Belinija, Šopena i Pjacole.

"Istog dana (20:00) svečano se zatvara festival koncertom 'Nemačka lirika' koji će otpevati Šarić, uz pratnju Strahinje Đokića za klavirom. Dobitnica prve nagrade i specijalne nagrade publike na prestižnom konkursu 'Eva Marton' u Budimpešti 2021. godine, somborka Šarić je poseban gost SOMUS-a", kaže se u saopštenju.

Organizator festivala je Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor, uz podršku Grada Sombora, Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Pokrajinske Vlade, C. Bechstein centra.

Izvor RTV

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić posetili su danas preduzeće „Green city international“, gde su ih dočekali vlasnik i direktor Dejan Stojanović i direktor proizvodnje Slobodan Čota, koji su ih upoznali sa proizvodim pogonom kompanije.

Dejan Stojanović naglasio je da preduzeće u Somboru posluje od 2013. godine i da se bave metalnom industrijom, odnosno proizvodnjom podzemnih i nadzemnih kontejnera za smeće, koji se nalaze u gradovima širom sveta.

„Naš proizvodni program ide u nekih 140 zemalјa, od Australije do Južne Amerike. Jedini kontinent koji ne pokrivamo je Severnoamerički kontinent. Naša firma je izvozno orijentisana i u zavisnosti od godine između 90 i 95% je izvoz. Mi imamo konstantno otvorene konkurse za inženjere i za varioce, i u zavisnosti od potrebe preduzeća zapošlјavamo radnike. Do početka ove godine, do januara smo imali nekih 100 zaposlenih, trenutno imamo 150, tako da smo ove godine podigli broj radnika za 50“, objasnio je Stojanović.Gradonačelnik je istakao da se Sombor ponosi što se kontejneri koji se u njemu proizvode mogu videti u velikim svetskim gradovima na skoro svim kontinentima.

„Možemo videti i u Parizu kontejnere koji su proizvedeni u gradu Somboru. Drago mi je, s obzirom da sam pre godinu dana bio u ovoj kompaniji, da danas vidim mnogo nove opreme, što je najbitnije da su uređeni proizvodni kapaciteti i da se iz dana u dan ovde zapošlјava sve veći broj lјudi, tako da bih se zahvalio i vlasniku kompanije što se odlučio da u pogonu u Somboru u 2022. godini poveća broj radnika za 50, tako da od 2013. kada su krenuli sa 15 zaposlenih danas imaju 150 zaposlenih i nadam se da će ovaj broj zaposlenih i u budućnosti rasti“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Susretima sedmog kola nastavljeno je šahovsko prvenstvo Bačke lige Subotica 2022. Šahisti Poleta nastavili su seriju poraza. Ovog vikenda izgubili su od kulskog Hajduka sa 4:2. Miroslav Lalić je jedini upisao pobedu za svoj tim savladavši Lazara Kovača, dok su po pola poena pripala Alavanji i Marinkoviću. Poraze su pretrpeli Divnić, Žakula i Perić.

Ekipa iz Rastine je i dalje bez prvenstvene pobede. U narednom kolu gostuju u Staroj Moravici. Takmičenje su nastavili i naši predstavnici u rangu niže, Severno – Bačkoj zonskoj ligi 2022. Ravangradske ajkule su slavile na gostovanju u Tornjošu nad domaćim Radničkim sa 3.5:2.5. Šljukić i Babić su osvojili ceo plen, dok su Kolompar, Kurčubić i Glamuzina remizirali. Bezdan je ubedljivo nadigrao Aleksa Šantić sa 5:1, dok je istim rezultatom Bački Breg izgubio od Bačkotopolskog šahovskog kluba. Ajkule su drugi na tabeli iza ekipe iz Prigrevice, dok su Bezdan, Bački Breg i Aleksa Šantić na začelju tabele.

U narednom kolu sastaju se Bački Breg i Bezdan, Aleksa Šantić i Radnički (Tornjoš), dok će u derbiju kola snage odmeriti dva najbolja tima lige, Ravangradske ajkule i Prigrevački SK.

Izvor: somborsport.org

Početkom godine započeta je akcije uređenja dotrajalih dečijih igrališta na više lokacija u Apatinu. Ideja je bila, kako je tada rekla predsednica naše opštine, obzirom da tek dolazi lepo vreme i raspust, sve bude uređeno kako iz bezbednosnih, tako i iz estetskih razloga.

Sada sa ponosom možemo reći da mališani imaju renovirana igrališta na šetalištu kod Dunava, Kalvariji, kod vodotornja, na Kružnom nasipu, Maloj Bosni, Juke Kolaka, kao i na dve lokacije u ulici dr Mladena Stojanovića, rekla je tom prilikom predsednica opštine Apatin Dubravka Korać.

Većina tih igrališta je dugo godina tu, te i ako je bilo razumevanja da ih je “zub vremena” uzeo pod svoje, to se za novo dečije igralište u Bloku 112 nikako ne može reći. Ne samo što su sprave za igru bile polomljene i pokidane, već je bilo i toliko išarano flomasterima da je bilo potrebno 36 litara nitro razređivača kako bi se sve obrisalo.

Pokidane sprave su sada zamenjene, drvene površine očišćene i premazane zaštitom, te su tako naši najmlađi sugrađani ponovo dobili lepo i bezbedno mesto za igru.

Na kraju, ostaje apel na sve roditelje i decu da savesno koriste sva igrališta i sprave kako bi trajala i za naredne generacije.